Marko Kraljević-kupa se
Вино пије Краљевићу Марко,
вино пије у Новоме Саду.
Кој ће курац у Прилепу граду,
нема тамо више ништа женско.
Побегло је и згодно и скрндељ
нема пичке нити доброг вина,
неће више нико ни на ферку
почели су клинци да се боду.
Пије Марко само бело вино
мало мези, избегава воду.
Таман хтеде једној малој рећи,
ало мала оде мало вамо,
оде вамо да се поћерамо,
поћерамо да осетиш сабље,
праве сабље од три цола хехе,
у том трену нешто се појави,
дал је турчин дал је газда мој,
дал је газда за кирију бано,
кад пре први јебем ли му млеко!
Нит је Турчин нит је газда Тибор,
нит је вила нити галебови,
него нека још ружнија њушка!
Стаде накриво, мало као пијан
криво стаде, стаде па изусти:
Шта је ово који курац красни,
шта је ово јебем ли ти коље,
да сам хтео у српску Атину
ишао бих беге возом брзим
не бих сате потрошио на пут
и оно мало пара из буџета.
Уста Марко затресе се корзо
затресе се и старо и младо
па беседи јуначина Марко
па беседи а све подврискује:
Ало сине немој да се курчиш
него брзо казуј мени ко си
казуј ко си, казуј одакле си!
Ја сам Псето одговара овај,
ја сам Псето, осамдесетосам,
немој да си неку риму крено,
немој да те зла гуја уједе!
Здраво Псето-уплашен немој бити,
стидљиво му одговори Марко,
седи вамо сад ће Смиљка счашом.
Седели су тако четри дана,
четри дана јели су и пили,
јели, пили и курве драпали.
Попричали о свему и сваком,
испљували и жене и клинке,
хвалили се, кукали по мало
ко шта јебо, која није дала.
Кад одједном мила спика паде
разнежи се Краљевићу Марко,
разнежи се поче да се сећа
старе курве, виле Равијојле,
њених сиса, округлога гуза.
Рече Псето видо сам на нету,
њену слику, слику старе курве,
издрко сам једном или двапут,
издркао од завесу га брисо.
Где си видо јебем ли јој семе,
где си видо јаој курве тешке,
убићу је кунем ти се Шарцем,
сад ћу ићи до Прилепа пешке!
Немој Марко, седи кој ти курац
да обрнемо још по коју туру
седи брате опрости свом Псу
што је на њу пипо своју куру.
Интернет је једна чудна ствар
невидљиво нешто ал се види
па где за то мене глупог нађе
јебо ли ме кад сам и помено.
Прича Псето Марко клима главом,
клима главом ништа не разуме
не да его да каже не контам!
Схватио је Марко ову мрежу,
и локалну и глобалну љуту,
фејсбук, твитер, Северинин порнић,
лајк, шер и таблоидну жуту.
Остај збогом уста Псето ићи,
остај збогом остаде ми бојлер
струју пичи ево четир дана!
Плати рачун немој пичка бити,
плати имам само дојче марке.
Ајде Псето Косовару стари,
иди бежи, мичи ми с вида,
побего сам са равног Косова
од Косовара ипак не могу.
Rođen na carski rez
Pičku nikad video nije. Ali baš ona klasična budala koja misli da sve što leti, da se i jede. Zamuženko klasični koji će jebati tek kad mu neka tetka provodadžiše komšinicinu rođaku sa Peštera.
- E, da vam pričam, stoje dve devojke juče u klabingu za šankom, ja im priđem, i pred njima onako mangupski zaližem obrve izrknem se i pljunem i kažem ''Ćero, ko te jebe da mu ja popušim''. Uzela mi ona jedna broj, rekla je da će da me zove...
- Brate ti si beše rođen na carski rez?
- E jesam, od kud znaš, toliki sam car?
- Ne nego izgleda ko da pičku video nisi...
- Nisam toliki debil bre, video sam kevinu pičku! Kad se kupala pre neki dan xe xe...
- Daj vodite ovog pajsera, ubiću ga!
Rokaj Roca
„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.
Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!
Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...
-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.
I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.
I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...
-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.
Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:
-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.
Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...
Klackam decu
Sarkastičan odgovor na nečiju zgroženu snishodljivu konstataciju da smo neprikladno dodirnuli svoje erogene zone (upotrebljivo samo od strane muškog roda).
*Lik češa jajca u gradskom prevozu jer može*
-Šta radite to, prostaku jedan?!-
-Klackam decu gospođo. 'Oćete da budu vaša?-
-Ju!-
Loži me intelekt
Ćao, ja sam Pera. Živim sa majkom i naizgled sam običan muškarac. Običan u svakom pogledu, osim u jednoj stvari. Uzbuđuju me inteligente žene. Nije mi bitno da li je zgodna, slatka, ružna ili ne znam ni ja šta bitno je da je pametna. E sada to ne bi bilo ništa strašno da ja nemam jedan problem, a problem je u tome kako da priđem takvim ženama. Jer koliko god da me lože postoji jedna sitnica koja svakoj zapinje za oko i remeti taj magični trenutak u kom bi mogli biti jedno i spoznati pravu i istinsku strast i ljubav kakvu ja osjetim kada god vidim ženu takve vrste.
Nego da se ja malo vratim na početak ove moje opsesije i probam da vam objasnim kako je sve počelo. Rođen sam u selu nadomak velikog grada u normalnoj seoskoj porodici. Nismo bili pretjerano bogati ali nikada nije ni falilo. Otac je bio vojno lice i radio je u tom velikom gradu gdje na kraju dobio i stan pa smo se i mi preselili u taj urbani kokošinjac. Bilo je to na raspustu prije početka mog srednjoškolskog obrazovanja, pa sam to ljeto provodio u upoznavanju grada i otkrivanju čari koje nudi.
Još od malih nogu želja mi je bila da upišem dobru školu, završim fakultet i postanem neko i nešto, i eto me stojim u ulici velikog grada i gledam kako san polako ali sigurno postaje java. Upisao sam gimnaziju i ostatak ljeta proveo čitajući i spemajući podlogu za tu veliku školu jer kao što znate seoski učitelj ne uči kao gradski pa je valjalo popuniti rupe.
Napokon je počela i srednja škola, na startu sam se uklopio i put ka cilju je lagano krenuo. Svaka školska godina bila je sve bolja i bolja, stanje u kući idilično a završni razred čekam kao glavni favorit za učenika generacije. Favorit je opravdao svoju ulogu i gimnazijalski dani su gotovi vrijeme je da se sprema za fakultet i da se prolazi kroz cilj koji sam zacrtao još kao mali klinac sa sela.
Upravo te godine mijenja se sve i život me šamarčinom budi iz sna koji je trajao skoro pet godina. Planovi za fakultet se stavljaju u drugi plan, otac ne dozvoljava da sramotim njega i njegovo časno oficirsko ime te me šalje na služanje vojnog roka.
Nesretan ali bez želje da grizem ruku koja me hrani pristajem i lagano se spremam da postanem muškarac i zreo građanin društva. Fakultet može da sačeka dvije godine taman da odmorim od silnih knjiga. U kasarni dobijam lokaciju za služenje i u trusnom kamionu krećemo da učimo braniti našu domovinu.
Vojska kao vojska sve je isto kao što je ćale pričao, ne pomaže ni činjenica da je oficir jebu me kao i čobana koji se iksićima potpisao na ličnoj. Trpim i gutam sva iživljavanja i brojim dane do kraja nestrpljiv da se vratim u civilizaciju i nastavim tamo gde sam stao prije godinu dana.
Taman sam pomislio da je gotovo, preguraću još par dana i idem kući ali jebena sudbina opet pronašla način da se poigra sa mojim životom. Šalju nas u Bosnu, kažu da su nas za ovo spremali ali da nisu ni sanjali da će ovako brzo da se desi. Počinje jebeni rat i svoje školavanje nastavljam na prvim linijama fronta pucajući na dojučerašnje drugove, silujući dojučerašnje drugarice...
Jebi se sudbino nisi mogla bolje od ovoga, i dalje sam živ pregurao sam sva sranja.
I dalje volim obrazovanje iako sam izgubio sve šanse da završim fakultet. Stojim pored gimnazije u šinjelu pokojnoga oca i čekam da upoznam onu pravu. Zvonilo je za kraj nastave zauzimam poziciju u haustoru i čekam. Izlazi još jedna usamljena intelektualka. Srce mi ubrzano lupa i počinjem da gubim kontrolu, pada mi neki mrak na oči i više se ničeg ne sjećam.
Sutradan se budim u stanici. Komandir koji je inače kućni prijatelj pokojnog ćaleta a i kućni prijatelj keve otkako je ćale umro stoji i ponavlja mi priču koju slušam kada god se nađem ovde.
"Dođavola Pero zapamti da ti je ovo poslednji put da te vadim iz govana, sutra ćeš tako naletiti i na moju ćerku gade jedan bolesni. Goni mi se s' očiju dok se nisam predomislio!!!"
Gledam ga tupo bez namjere da mu kažem bilo šta, kada već zna da šta god mi urade ja ostajem isti. Nisam ja kriv što intelektualke idu u gimnaziju i što nemaju ni osamnaest godina. A nisu ni one krive da se razumijemo.
Jednostavno ljudi moji dragi ima nešto u inteligentim ženama što me strašno loži.
Mora da je neispunjen dječački san u pitanju, a možda sam samo još jedan manijak ko će ga više znati?
- Dobro veče Tijana.
- Dobro veće čika Pero.
- Kako je bilo u školi vidim gimnaziju si upisala.
- Ma čika Pero šta da vam kažem škola kao škola, ju čika Pero zašto mi to pokazujete?
Upomoooć!!!
Čika Pero znate da mi je otac komandir u policiji pustite meeeee....
Napravi sam- Diktatora
Svi veliki diktatori dvadesetog veka imali su zajednički razvojni put.
U detinjstvu bez obzira iz koje su zemlje, socijalnog statusa ili obrazovanja, jedno im je zajedničko:
OTAC ALKOHOLIČAR
I zato ako imate maloletno muško dete možda još nije kasno. Litar loze u glavu, i kad poraste obavezno ga upisati za mašinbravara.
Uz malo sreće za 15-20 godina imaće svoju republiku ili bar rajh.
primer:Tito,Staljin,Hitler...
YOLO
Kako idiotluk u prekoatlantskim zemljama severno od Meksika stalno napreduje, za očekivati je bilo da se nešto ovakvo desi. Mlada neiživljena klinčadija je konačno našla opravdanje za sva sranja koja naprave, krenuvši od razbijenog suđa, preko pojedene kašike cimeta, pa sve do iskakanja iz aviona sa ruksakom sa knjigama umjesto sa padobranom. Pod franšizom "Jednom se živi" mnogi mladi idioti pokušavaju da se dokažu u nekom boljem i lepšem svjetlu. Ipak, svet su sagradili veliki ljudi poput Legolasa i Betmena (prema istraživanju naučnika iz Masačusetsa), red je da se pokaže da svako može da gađa lukom i strelom a da ne izbije oko/ slomi nos/ otkine uvo, i da sanatorijumi širom Država ipak nemaju tolike kapacitete kakve su mislili da imaju. Neki od ovih gorepomenutih i prežive batinanje ili samopovređivanje koje sledi nakon što kažu to "YOLO", pa se kasnije kunu da neće to opet uraditi sve dok nadbubrežne žlezde ne počnu opet da rade dok se padobran jednom ne otvori, a sanduk zatvori i prekrije zemljom. Šta li je Tesla mislio kad im je otišao tamo? Tad sigurno nije bilo nikoga ko bi došao k njemu i rekao "Hej, mister Tesla, ja lizala kablove od napon, jedna život!". No, evolucija se pobrinula da takvi postoje u daljoj budućnosti, kao i da opstanu oni koji imaju bar gram zdravog razuma da ne izgovore ova 4 slova zajedno.
A sve u svemu, nije to tako loše. Idiota sve manje, Ameri možda postanu sofisticiraniji, povedu neki rat s razlogom koji nije ono što pogoni sve od dvotočkaša do osamnaestotočkaša, izmisle nešto korisno svetu. Do tad, valjda će se to sve malo pročistiti. Ko zna, možda je sve to zavera nekog Masona ili Iluminata, tek da se društvo malo uzdigne sa moralnog, etičkog i ko zna kog još dna na kojem stoji više prethodnih leta. Ipak, jedan je život, red je da bude proživljen kako treba.
- Brate, idem do Marine. Ko jebe to što ona ima sedmoricu starije braće grmalja sa Sokoca, i što lome koske svima koji joj priđu. Odo da je pitam da izađemo na piće ili na kafu, jednom se živi!
- Aj srećno, i javi svojima da mi jave kad ti je sahrana.
Vrata pakla
Jedna od dvoja vrata na Yugo-u, koji je stajao 4 sata na suncu, na temperaturi od 35 stepeni.
Od dva brata djeca
Neprijatelj broj jedan brakova i ljubavi generalno, ponajviše u manjim sredinama. Pogotovo ako ti je đed lud ko konj, a da bez njega ni pr'nuti ne možeš, koji voli popit' i miješati se i đe mu je mjesto i đe nije. On pamti ljude još kad su živjeli u plemenima i kad se razmnožavao brat sa sestrom. Tako gledano normalno da smo svi rođaci dan ga jeb'o i da se mogu bezbjedno ženiti tek u Bugarskoj.
Štono veli naš narod đe đed gurne nos tu kurcu mjesta nema.
Šesn'es' mi je godina. Mlad, pun snage i volje za životom. Opijalo se u to vrijeme kod Smiljane u kafani do ranih jutarnjih sati. Kad zora zabijeli kretalo se kući. Ko je mog'o otić'.
Smilja je imala ćerku ko u svakoj priči o ženi, samohranoj majci koja drži kafanu. Rumenih obraza, kovrdžave grive i vitka stasa, prosto narodski rečeno - domaćica. Zavoljesmo se mi tu na brzinu i ja sam normalno preš'o da budem inventar kafane. Sav višak žita, masti i vune ostaj'o je tu, para nije smjelo faliti. Sad kad bolje razmislim i viška i glavnice ali to nije ono najgore. Došlo je vrijeme da Jasmina (Smiljina ćerka) dođe u moj dom i upozna se sa mojom familijom. Malobrojnom istina, pošto mi je otac poginuo na pruzi, a baba odavno umrla. Vatreno da se krsti.
Đed je sjedio ućevapljen pored šporeta sav zarumenio, od toplote il' od rakije ni sad nisam siguran... Majka kao da je znala da ne bude kući tad.
- Ovo je Jasmina, moja buduća žena.
- Mala čija s'ti?
- Smiljina!
- O JEB'O TE DRAGI BOG! Smilje Radomirove?
- Da...
- Đede ček' da i ja nešto kaž...
- Ne valja vam rabota đeco. Ne valja da mi Bog oprosti. Mojeg oca stric i od tvojeg prađeda otac su od dva brata đeca. Da nisi začela slučajno, bogalje da rađate?
- Nije đede čekaj da te pitam. Koje je to koljeno?
- Prvo! Što se mene tiče!
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.
Idi leči komplekse
To je ono što kaže supruga psihijatru svako jutro kada ga ispraća na posao.
Psihijatar: - Ženo, odo' na posao. Kasnim!
Žena: - Idi, dragi, idi leči komplekse.
Epska fanatika
Највиши степен обожавања епске фантастике. Кад ти се фантастика увуче у сваку пору, па деду зовеш Изилдуром, кад уђеш у кафану, не тражиш пиво ко нормалан свет, него власника у поверењу питаш - Крчмару, си видео Гандалфа негде, реко ми овди да га чекам. Па му намигнеш. Дакле, губиш везу између реалности и онога што то није.
И док је због патријархатских темеља на којима друштво почива за курату популацију такво понашање прихватљиво, за жене није.
- Ђес матореј, како је, шима?
- О, Чичак. Ео ниш, тамо вамо. Котебе?
- Ња. Како цура, јебе ли што?
- Е, не знам, коми верујеш...
- Како?
- Ма раскинуо сам ту везу, има две недеље.
- Споради чега?
- Споради тога што сам почео да страхујем за свој живот.
- Сереш да имала неког џована што те сад јури?
- Ма јок, него ти знаш да је она мало фанатична била за Игру престола? Курац мало, лудо бре! Упала ми неку ноћ у собу премазана медом, каже - Лижи сужњу, крв ти јебен! Ја сам твоја КАЛИСИ! Ја гледам штакојкурац, а она брале довати јатаган што ми прађед сково да јурим цверглане по Крњаку, па кад ме ошину са стране... Недо бог ником.
- Ау, матореј, па шта си урадио?
- Ништа, реко сам јој – Спакуј своје ствари све, однеси пољупце са мене ти. Мало јој тешко пало, шта да се ради...
- Сте остали бар у добрим односима?
- Каки курац односи, некој дан ми стигло писмо, кае – Мој Зоране, нека, нека, дугачак те арак чека.
Mlad smislom
Izraz još iz srednjeg veka. Još su savremenici rekli za cara Uroša da *beše krasnog stasa ali mlad smislom.* Uvijeno: nezreo a još i priglup. Nejak u glavu. Mator konj ali se ponaša neprilično svojim godinama. Šumoglav. Miško iz filma Ko to tamo peva. Hronično, klinički klinački. Mož da bude i simpatično al ne baš uvek.
- Šta misliš, ko je jači, ja il Pera?
- A?
- Ma ja mislim da sam jači, u osnovnoj sam ga bio jednom u drugom razredu!
- Krasne si spoljašnosti kad te čovek pogleda, al si mlad smislom.
- Hvala bate, hvala!
- Pa bre ćale mator si bre čovek, kako bre na tako glupu foru da padneš meni nije jasno...
- Pa sine rekla mi da sam ja jedini srećni dobitnik među tolikima! I kaže još, dobili ste pokrivač... I ja reko ok a tek posle mi rekla da treba nešto malo i da se plati...
- Nešto malo? Dali smo osam iljada za obično ćebe bre!!!
- A dobrooo sine ali inače je petnes! Al to je od kamilje dlake, znaš kako je dobro!
- Nema, i dalje si mlad smislom...
- Misliš mlad duhom? Heheh pa trudim se ja...
Duki - Uroše dođi ovamo dučiš zanat! Gledaj ovde na stolu je mapa, ovo ovde je naša vojska, opkolili smo Ser, to je ovo ovde, šta misliš, šta dalje?
Uki - Ahaahahah Ser ne seri tata Ser ahahaha Ser aaaa ne verujem, dal da im se poseremo na Ser a? ahaha
Duki - Oj kukavno Srpstvo ugašeno!
Isr'o sam se u sva četri agregatna stanja
Kažemo kada posle neke onako baš fine gozbe završimo pola čuke u prostoriji u koju i car ide peške.
Neki tvrde da je moguće otkriti peto, ali za to je potrebna veoma raznovrsna ishrana.
Rat svetova
U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...
S jedne strane je bila zla sila tame koju je predvodio Kapetan Amerika, a u ekipi su mu bili Hulk, Ajron Men, Robokap, Supermen, Betmen, Spajdermen, Himen, Helboj, Panišer, Dardevil i Nindža kornjače.
Na strani svetlosne pravde ujedinjenja srbskih zemalja stajali su sve junak do junaka Marko Kraljević, Sveti Savo, Petar Petrović Njegoš, Miloš Obilić, Gavrilo Princip, Car Lazar, Duh Stevana Nemanje, Vaslije Ostroški, Radmoir Putnik Prajm, Ratko Mladić, Novak Đoković, Rade Lacković i Boro Drljača.
Poredalo se 12 osovina zla, 12 demona, da napadnu svetu srbsku zemlju Kosovo.
S naše strane stalo 12 junaka neustaršivih nad kojima je lebdio Duh Stevana Nemanje.
Kapetan Amerika - Sravnimo ove Srbe sa zemljom, oću da idem da slavim dan nezavisnosti jebem ti krušnu mrvu đe me poslaše!
Ajron Men - Palim senzore! Krećem sam!
Betmen - Neeeeeee....
Himen - Ajronmeneeeeeeeee....
Supermen - Kakav individualac!
Hulk pojeo nindža kornjače i oće da odgrize helboju nogu dok ga Panišer, Dardevil i Spajdermen sprečavaju. Robokap zaboravio akmulator u Detoritu i našo nekog stojadina i izvadio polovan blek hors od 72 ampera i pokušava nekako da uturi u bulju.
Ovi naši
Petar Petrović Njegoš - Viđu što ide neki limeni ološ od tice!
Sveti Savo - Marko reaguj!
Miloš Obilić - Ma ja ću ga sabljom po trbuu!
Gavrilo Princip :već puca svetleće metke, a ajron men pravi karafeke u vazduhu i izbegava:
Radomir Putnik Prajm - Ne pucaj Gavrilo jebem ti ženo majku!
:Novak pripremio reket:
: Ratko Mladić uključio helt što je ukro od majki Srebernice:
:Rade Lacković i Boro Drljača počeše da puštaju zvukove takve frekvencije da Ajron Menu pregori napajanje za letenje:
Vasilije Ostroški - Sad ga Markane!
:Marko Kraljević manu jednom topuzom: - Rsaaaaaaaaaaaa!!!!
Ajronmen se odbi Đokoviću na slajs i on ga posla ravno pred Kapetana Ameriku!
Car Lazar aplaudira!
Njiovi
Betmen - Esam reko da ne ideš!
Ajron Men -Ovo nie dobro prošlo!
Kapetan Amerika - Stoko jedna neotesana! Kuj reko dideš? Hulk povraćaj kornjače, napadamo!
Spajdermen -Ja sam spreman!
Dardevil - I ja sam!
Panišer - Ko vas jebe!
Helboj - Ajmo da sravnimo tu stoku!
Robokap pogrešno prespojio crnu na crvenu i pregorio!
Himen - Ja imam moćććć!!!!
Jurišom krenuše!
Naši!
Radomir putnik Prajm- U liniju! Polako! Polako! Polako! Sadddddd!
Sveti Savo dignu žezlo prve srpske patrijaršije! Nastade opšti metež! Panišer udari na Miloša Obilića! Ovaj mu zadade smrtni udarac! Helboj odbi ruku Njegošu. Radmir Putnik Prajm Uvati betmena za gumeni kožušak i otrese ga o zemlju! Spajdermen umota Rada Lackovića u svoju mrežu al' ga Boro Drljača ošinu sikirom! Vaslije Ostorški ide kroz masu i hiluje naše. Kapetan Amerika kad je vido žezlo Svetog Save upade na bulju i poče da se povlači! Supermen sa strane već puši kurac Marku Kraljeviću dok ga ovaj udara topuzom od kriptonita! Himen ubi Cara Lazara dok ovaj ne skide maicu i pokaza mu tetovažu Svetog Agatona i Himen se prepade i vrati se u obični oblik! Dardevil obori Novaka Đokovića karate potezom al' ga Gavrilo Princip ubi iz zasede dok ovaj nije gled'o. Tamo sa strane Radomir Putnik Prajm već uzo i siluje Ajronmena šlep štanglom. Nindža kornjače upoznaše pravu dobrotu i odoše da se zamonaše u manastir Visoki Dečani. Hulk ide kroz kamaru i razgrće inaaše i svoje, ote žezlo Svetom Savi, ali ga neka nevidljiva sila povuče gore - bijo je to Duh Svetog Nemanje! Dušmani se prepadoše i pobegoše i njiove tuđinnske zemlje vičući "Idemo po Gandalfa". Već pođe da pada noć! Naši junaci se sabraše! Kosovka devojka priši ruku Njegošu! Rade i Boro zapevaše! Zaori se Kosovom poljem!
Namrštenost i debljina
Glavni preduslovi za posao šalteruše.
***Konkurs za radnicu studentske službe na fakultetu.***
dekan: E lepo, kažite nam sada svoje kvalitete.
kandidatkinja A: Imam 342 godine staža na poslovima koji podrazumevaju komunikaciju sa ljudima, a u međuvremenu da ne bih gubila vreme završila sam i Oksford, Kembridž i Stenford, dok mi je ostao samo master rad na Jejlu. Ovo je ipak moja 14. reinkarnacija, znate.
dekan: Mhm... javićemo vam...
---------------------------
dekan: Recite nam, šta vas karakteriše kao osobu?
debela kandidatkinja B: ***Mršti se i ispušta masovan prdež.***
dekan: mmmm I aroma... Počinjete u ponedeljak!!
Putni troškovi
Nešto što prijatelji potpuno ignorišu ukoliko vi jedini u društvu imate kola.
A: Desi bre jebote, šta ima nismo se videli od... od... juče!
B: Desi Mile, šta se radi?
A: Ma ludilo, ovo ono. Neke ribe me startovale, žive u Jajincima, pa sam mislio da ih izvedem u grad ove večeri.
B: Do jaja brate, krenulo te sa ženama.
A: I razmišljam tako, taksi do Jajinaca i nazad dva puta po soma i po dinara skupo jebote. I setim se tebe, ti imaš kola čoveče, to je za tebe ništa. Ajd učini drugu.
B: Nema frke tebra, naspeš malo čorbe i idemo.
A: Kakve čorbe, šta pričaš.
B: Ma daš nešto za gorivo, ruke radi, nećemo gledati u dinar sad.
A: Kako misliš gorivo?
B: Gorivo...
A: Da...
B: Se sipa...
A: aham
B: U rezervoar, jer auto troši gorivo kad se kreće. A gorivo košta keša, a ja ne radim nigde, i ovo je već sedmi put ovog meseca da me cimaš da te vozim u neke Pizdince za džabe. Pa da smo ista krv nabijem te na kurac više, jesi čuo!
A: Da brate, ali tebi je to ništa, ti imaš kola.
B: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Glad (neprehrambene vrste)
Apoteoza ljudske želje. Metafora ultimativne žudnje za nečim iz nasumične oblasti života na planeti Zemlji, uz prstohvat jeftine patetike kao zvučnim začinom.
Jer Čovek može biti "gladan" ljubavi, uspeha, seksa, avantura, pornića sa dobrom pričom (jebem mu mater stvarno)...a da li će na kraju biti i sit, umnogome zavisi od apetita i kulinarskih sposobnosti da isti utoli, mu. Ako pitate Agilnog...ma, ne očekujte odgovor.
- Ništa, mama, vidimo se kasnije, idem da se vidim sa Mladenom...
- Čekaj, ćero, zar ne beše Miloš, Milan, Mihajlo, kako ono?
- Ma, oni su bili stari, ovaj je nooovi...Ah, mama, šta ću kad sam gladna ljubavi, hihihi...
- Pre bih rekla da si gladna nečeg *drugog*, sine, al' aj nema veze...
-------------------------------------------------------------------------
- Zdravo, ženo, šta ima da se jede, gladan sam k'o vuk!!
- Gladna sam i ja, Momire...al' nežnosti i pažnje! Kad si mi, na primer, poslednji put kupio neki poklon, a?! Ili barem buket ruža?!
- Moré, ljiljane ima da ti kupim...al' ZA GROB, ako mi momentalno ne budeš dala nešto da smirim čir, ščula?!?!
- Evo, evo, ne moraš odmah da urlaš, životinjo...:*i pasta sa šunkom i pečurkama dobija preliv od Mr.Muscolo-a*:
---------------------------------------------------------------------------
- Striče, šta misliš: 'oće krenuti sad Troickog posle ove pauze, ono, gladan je trofeja i to?
- Ma, pusti to, sinovac, nego - 'sti gladan pičke, bre? Imam jednu curu za tebe, dušu dala da skineš mrak s njom, hehe...
- Pa, ne znam baš, striko...
- 'Ajde, 'ajde, pa ja da čekam da se onaj tvoj blesavi otac a moj brat pobrine oko toga, ti bi verovatno i do penzije dogur'o, kenjac jedan...*Alo, Grozdana, jes' ti? E, slušaj, treba mi tvoja stručna pomoć oko nečega, znaaaš, hehehe...*
Fora je u zglobu
Pored hiljada i hiljada sklekova, zglob predstavlja najbitniji, možda i presudan faktor koji utiče da neko bude veoma uspešan u nekom poslu. Zglob je taj koji odvaja legendu od običnih smrtnika, odvaja majstora od kalfi i šegrta, odvaja eksperta od proseka. Zglob daje besmrtnost. Zglob jebe!
__________________________________________________________________________
Stole: "E, majke mi si legenda! Gledaš te porniće 24 sata dnevno, drkaš po ceo dan! Kako samo uspevaš, pajseru?"
Bole: "Šta da ti kažem, matori! Fora je u zglobu!"
Stole: "Id' u kurac, budalo!"
__________________________________________________________________________
Kiza: "Dobro, bre, Šone, kako si uspeo da smuvaš Dijanu? Toliko njih se polomiše oko nje, ti si joj ono veče prišao i posle 5 minuta ti je već krljnula jezik."
Šone: "Šta da ti kažem? Fora je u zglobu."
Kiza: "A?"
Šone: "Pa da. U zglobu. Priđeš joj onako šmekerski lagano, staviš ruku oko struka, šaku na kuk, ne savijaš ruku previše i onda započneš neku laganu priču i to je to..."
__________________________________________________________________________
Solt Lejk Siti, 6. utakmica finala NBA lige, Čikago Buls - Juta Džez, sezona 1997/98:
Pipen: "Majkl, igramo tolike godine, ali nikako da mi objasniš u čemu je tajna tvog uspeha? U čemu je fora da ovako pogađaš? Još si izvrteo onog nesrećnog Rasela, nije znao gde se nalazi."
Džordan: "Šta da ti kažem, Skoti? Fora je u zglobu! U zglobu!"
__________________________________________________________________________
Rejkjavik, Island, Svetsko prvenstvo u šahu 1972. godine, meč Boris Spaski - Bobi Fišer:
Spaski: "Auu, Bobi, ala cepaš! Igraš kao da vučeš dva poteza odjednom. U čemu je fora?"
Fišer: "Šta da ti kažem, Boki? Fora je u zglobu! Fora je u zglobu!"
__________________________________________________________________________
Vinuti se u nebesa
Razneti se bombom koja te odbaci barem 20 metara u vis.
-I šta je na kraju Ahmed uradio ?
-Salife moj brate, brat Ahmed se vinuo u nebesa.
-Kako to misliš Atife?
-Lepo aktiviro bombu, pobio hrpu ljudi, i sa eksplozijom iste odleteo barem dvaes metara uvis.