Ako je sahrana negativna komparacija žurki, onda komemoracija dođe minus faza neke sedeljke u kojoj uglavnom neki alfa lik počne da žvalavi o jedinoj stvari u koju se razume, a naravno niko od ostalih nižih slova grčkog alfabeta nema muda da ga prekine. I tako do prvog jutarnjeg prevoza, ili dok alfa frajer ne kaže drugačije.
- Kako bi kod Tamare na sedeljki? Si sobalio neki ribić i jebo je analno, kurcem u dupe? - Ma gde. Bilo ok 15 minuta i onda došao Baki, Tamarin novi dečko. Neki bilder, jebem li ga, pričao o steroidima do pola 4 ujutro, nismo smeli da pisnemo, blenuli u njega ko nacija kad je Tito umro. Srki počeo čak i da plače, pa ga ovaj pustio do klonje da se uredi malo. Bilo je ko na komemorativnom skupu u Akademiji nauka i umetnosti.
Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.
- Milice, jebao sam ti sestru. Prvo u pičku, a zatim u rč. - Nema veze. I ja sam tebe varala. - Ali Milice, sestra. - Ma, opusti se. Oprošteno ti je. - Ok. Al’ da znaš da sam ti isprebijao brata na mrtvo ime. Palicom. - Jao. A što? - Dužan mi je neke pare. Kocka. - E, vala ako si! Valjda će sad da se opameti, balavac jedan! - Ti nisi normalna, keve mi Milijane. - Ne, nego sam tolerantna. Da ne znaš možda gde su krem bananice sa stola? - Pojeo sam ih. - Sve!? Ništaku! Stoko! Đubre jedno šovinističko! Kako si mogao?
- Dajte mi samo vaš mejl, poslaću vam izveštaj sutra. - Pera peric et jahu kom. Pera peric spojeno sve. - Peraperic.. kako dalje, šta rekoste? - Manki, pa jahu tačka kom. - Čekajte, Peraperic... et... manki? - Pa onaj znak, i jahu tačka kom. - Aha, to... hvala, upisala sam.
Teorija po kojoj svaki muškarac koji je barem u jednom trenutku svog života razdevičio neko žensko čeljade, kasnije, u bilo kom trenutku u budućnosti, ima maltene zagarantovan trs kod te osobe, bila ona singl, udata, neudata, razvedena, s decom, dece bez ili šta god drugo žena može da postigne u životu pored manje plate za isti posao i prava glasa. Ja ne znam da li je to baš istina, nisam još bio u prilici da upišem takvu "recku" (niti bilo kakvu, ali pokušaću nešto da preduzmem povodom toga sad za Srpsku Novu, hehe), ali mi je stric pričao da je on tako jednom "skinuo đanu" jednoj "seljančici" i da je tom prilikom plakala ko kiša a onda ju je sreo 15-ak godina kasnije, bila se udala u međuvremenu, rodila dvoje dece, sve po PS-u, al kad ju pit'o bi li, ona pristade ko dama sa štajge za 50 evra.
Milice, jesi to ti?? Hahaha, ladno si ti, e!! - Hmm, izvini, ovaj, ali ja nemam pojma ko si ti, ovaj, zdr... - Ma, kako ne znaš, mačko, zar se ne sećaš mladosti našeeeee, hehehe...DALIBOR, bre, iz Slankamena, bili smo zajedno na jednoj žurci, bio je mrak, pa posle više nije bio, hnjahnjahnja... - E, jel možeš malo tiše, molim te?! Da, ovaj, sećam se, ovaj, drago mi je da sam te videla... - Pa, čeeeekaj, staaani, Mico, nisam te video od tad, šta kažeš da te odvedem na neku kafu negde pa da popunimo rupe iz prošlosti, hehehehe... - More, popuni ti svoju mamu, idiote, to što si me tada jebo zapiši negde na nekom tiketu, mene nećeš jebati! Uostalom - i ugojio si se!!!
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e. dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem.. . . Zenon: Des Stavro ša ima? Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima... Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a? Stavros: Recimo... Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš? Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...) . . Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana? Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo.. Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš? Stavros: Pa ono, umem.. Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi? Stavros: Jašta da zviždi. Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva! Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..) . . Pitagora: E Stale jes to ti? Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru.. Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,... Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora.. Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz? Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako? Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Fantastična degenerisanost engleskog izraza ''Time Out''. Pauza u bilo kojoj igri. Po današnjim standardima mi smo bili seljačka deca - kad nas se skupi 4, mi smo igrali kocke, a nismo pravili party da stormujemo dungeon . . razmenjivali smo sličice, a ne mp3 melodije i klipove .. LM, poenta je da nismo nešto znali engleski, tako da je sa televizije pokupljeno Daj Maut, pa je onda bilo ima nema mauta, a kad ga tražiš vičeš:
Skontali se lik i riba, tipa, likuši vruća guska, ortaku arnopevac. Ma, šta pevac, močuga, bre! Nisu dugo rivaliindo, granje nije moglo sa se đena nigde, lerdi iz kbloa pao u muriju, sve što su mogli da grunu bila je jedna pljaga, a kako su bili na Kališu, zbog durova su morali da je iscimaju po vojnički. Izdeliše tad prvu pljugu, a jedno o drugom ništa nisu kontali. Cava je bila Plazma devojka, a ortak običan nolajfer. Cimaju oni tako pljagu, jer nisu imali šket za džidžu, a lerdi odavno ne daju na ler, samo kažu : "Aj, paljba, ne rasmajte nas". I tako uz partizansku pljugu krene opuštena spika između dvoje mladih.
-"Divi, batana, kako da ti žemka... nije to toliko ni tnobi, mis'im, malo sam dobila, imam goste, kapiraš? Ne nosim tangu, furam danas zlatne gaće. Smor, znam, ali šta da radimo. Đaš mi se jako, u fulu. Možda smisliš neku drugu kciju, za neki drugi dan, taj rad?"
Okrenuše se oko sebe, videše parče smrdljivog Papirusa, na kom sa jedne strane pisaše nešto glupo. Toliko Glupo da je bio potreban Talenat da se to napiše. Srećom, druga strana beše prazna i napisaše na njoj nepoznate reči svoga zaveta.
-"Alooo, mačko! Šta trašiš na Kališu sa tim dukatlijom? Divi Gavajo, kakav je, raspad. Đido čavko da ti pokažem svoj Veliki Mali Prst! Đido, uzi ga, loma ga uzi, mojne da si cava!"
Plazma devojka se prepade, ypita lika : "Ko su ti ovi pajseri?"
-"Ma, gde znam, neki raspadi, stipu idiJote, najobičniji pinđiviši, nisu mi ni do kolena, palimo nazad do grada, inače ću da ih pobacam kao Dankan Ferguson Pola Insa u šesn'esterac!"
-"Ti si divan, moj si heroj, tipa, gotiva si i limvo što smo se skontali. Bajdvej, kako se zoveš, uopšte?"
Nasmejaše se i oni sa Nostradamusom, čilager odvrnu do daske na plejeru "Def Lepard" i iz đunte se čuo veliki hit :
"SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty SLANG with me, I just wanna get soakin' wet SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty All I ever wanna get is SLANG"
Baci Čiča njih ćeri, usput dobaci malom da je on dečko lampa, ako ispusti ovakvu cavu, nije ljadro, fino dete, ima torima oko za takve stvari. Rastaše se...
Pesma "Def Leparda" probudi u njima želju za slengom, za žargonom svetim, poželeše da odu na Rečnik slenga, da vide ima li tamo nešto za njih, ali jebeš ga...Tamo im jave da je ta pojava odavno endemska, ali nije zaštićena, na tom mestu nađoše sve sem presvetog žargona, razočarani nastaviše da pevuše refren "Def Lepardove" pesme, oboje se nađoše na stihu "I just wanna get soakin' wet", pogledaše se, videvši da je sleng mrtav, jer ga oni koji su trebali nisu sačuvali, misli im skrenuše ka krevetu... A šta je tamo bilo dalje, da li mu je dala plinaru ili samo blajv, nikada niko neće saznati, iako će svakog na Rečniku Slenga to interesovati više nego zašto smo dozvolili da ubijemo sleng.
