Prijava
   

Štikla

Korpa. Pedala. Odjebaus.

Poklon koji žene, subotom uveče u klubovima, redovno uručuju muškarcima, bili oni sasvim prosečne jedinke ili ljaljani. Pošto subota uveče u kombinaciji sa seljačkim klubovima izaziva transformaciju koja samopouzdanje sa "ružna sam" nivoa plasira na onakvo kakvo je Hanibal posedovao pri pohodu na Italiju preko Alpa, lansiranje odjeba jadnicima koji im pokušavaju prići se klasifikuje kao nešto neminovno.

- Izvinjavam se, kako se zoveš?
- Imam dečka!
- Dobro, Imamdečka, jesi možda za jedan ples?
- Hvala na ponudi, ali ipak ću preskočiti.

   

Snaći se

Prevariti. Ići linijom manjeg otpora. Zaobići zakon. Iskoristiti nečije poštenje. Malo zagaziti na punu liniju, nekad prestići na punoj liniji a ne dati žmigavac, zgaziti dijete na ulici pa se vratiti da se uvjeriš da nije preživjelo. Dobro, zanio sam se malo. Ali zašto da ne, mislim prestići na punoj liniji, ako nema radara, a žuri ti se da stigneš.
Izdvojiti se od puke svetinje ne tako časnim načinima, da će ti spjevati narodne epske pjesme i organizovati književne večeri u čast tvog imena, ali svakako dostupnim da bi bilo glupo jednostavno ne iskoristiti prečicu, ako je imaš. Pa postoje trotoari pa ljudi opet nekad pregaze preko trave, i pored znaka da je to zabranjeno, pa šta, sve je to za čovjeka, i poštenog, normalnog a kamoli rđavog.

Razmišljanja gospodina Prosječnog, veče, uz cigaretu i čašicu rakije
Nije čovjek stvoren da živi po upustvima koje mu neko nameće, ima on i pravo na svoju volju, svoj izbor i svoj put. Ako su drugi budale da se muče i da ništa ne postižu, ili je to što postižu toliko jadno da nije vrijedno spomena uopšte, što ti to da radiš, zar da budeš budala kao oni? Pa pogledaj ove političare, pjevače, bilo koga ko je išta uspio, kao da je stigao tu pošteno.
Razmišljanja gospodina Natprosječnog, veče, blag gemišt i instrumental Doors-a u pozadini (suštinski ista kao gospodina Prosječnog, samo malo sufisticiranija)
Ajde bogati, nije ovo bajka Hans Kristijana Andersena ni braće Grim, već Srbija, bajka Kristijana Golubovića. I nije tu uopšte ništa tako idilično sa filharmoničnim nadahnujućim pratećim varijacijama Paganinija, ne rastu divovske paulovnije u prašumama, niti sekvoje u kojima žive vjeverice i mrmoti, niti u našim močvarama ima lokvanja da sjedneš i pređeš na drugu stranu. Ako ima močvara onda je u njima živo blato, zašto bi i ti ugazio u njega i prepustio se neminovnosti tonjenja u ambis kad možeš da lagano gaziš po onima što se već guše u njemu. Malo im ubrzavaš taj proces propadanja, ali Bože moj, oni tu ne mogu više ništa. Svakako su živi mrtvaci, a da im pružiš kakav štap da se izvuku nema smisla, prvo jer treba čovjek najpre misliti o sebi pa o drugima, a drugo ne bi ti ni hvala rekli, govna su to. Gledali bi da te gurnu tu gdje su bili pa da gaze preko tebe, vjerovatno su i oni pokušali ugaziti pa se okliznuli ili ih neko gurnuo, malo je poštenih, a da ja gađam ne pada mi na pamet.
Sve ovo može biti opravdanje za prosječnog i natprosječnog građanina Zemlje zašto da se ipak ne pati, ne znoji i ne krvari, već malo zaobiđe standardne procedure i hop – evo te ne drugoj strani, evo te na Gondoru. I tada ćeš ti pokazati da si zapravo dobar čovjek, sada, kada si tu. Prije si im htio pomoći, ali nisi imao načina. Sad imaš moć, sada ćeš im pokazati pravi put, sada ćeš, sa tog mjesta propovjedati istinu i pravdu. Ne kontaju oni to. Jer zato si to radio, zato si prešao preko svog ponosa, da bi mogao pomoći, tada nisu shvatali tvoje plemenite ciljeve. Sada si propovjednik, učiš mlade generacije, otvaraš im vidike i horizonte i pričaš kako će sve biti dobro ako budu pošteni. Al’ što je najgore, i sam vjeruješ u to. Moral je sasvim napustio tvoje biće, ostala je ljuska puna samosvijesti o vlastitoj vrijednosti, uživaš u sebi i svojoj pojavi. Hej, sanjao si o tome, izdvoio si se uspio. Al’ što je super, ljudi ovdje stvarno slabo pamte, tako da vrijedi gaziti po njima, i preći na drugu stranu od one na kojoj su oni, obični smrtnici, jer će te ti smrtnici zaista uzdizati, zaboraviće za neko vrijeme sve tvoje podvale i laži, da si ih redao kao stepenice do vrha Ajfelove kule. Ko im jebe mater, kad su glupi, nek’ trpe sad. Neću im poklanjati svoje mjesto i svoje zasluge, ako hoće i oni nek’ se bore, ako neće, nek’ crknu. Nije džaba Darvin pričao o preživljavanu najinteligentnijih, najsposobnijih jedinki. I pokvarenost je neka vrsta inteligencije.
Postoji samo mali problem, treba naveče zaspati. Ali bensedin, koja tableta za spavanje će umiriti to malo savjesti što je ostalo ako je ostalo.

Samo hoću da vam ukažem na činjenicu da je Kosovo i Metohija mnogo važnija tema od bilo kakvih pridruživanja I fašisoidnih ideja gospođe Marković i nekih drugih u ovoj sali, hvala Vam najlepše.
I moja kuća, i na svakom mjestu čitave familije Vučića a nismo mala familija, na svakom mjestu biće baš ovo, da vam pokažem (Ul. Generala Ratka Mladića)
Hoćemo li da idemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa onima koji hoće da nas unište, sa onima koji su ubijali ovaj narod, sa onima koji su rušili mostove, da li to neko pokušava da ih amnestira ili pokušava da natera da zaboravimo šta su nam radili prethodnih godina i šta nam I dalje rade.
Pa bi bombardujte, ubijte jednog srbina mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje…

.
. (UJED NEIDENTIFIKOVANOG BIĆA)
.
Da mi smo za ulazak Srbije u Evropsku uniju, mi vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, naš put je Evropski put.
Srbija ima nesporne i nedvosmislene međunarodne obaveze i prava, koja je sama preuzela donošenjem zakona o narodnoj skupštini, u koje spade i hapšenje generala Mladića.
Voislav Šešelj je običan lažov.

.
.
.
Ulazi u stan, po stanu se širi miris skuhane kafe…Hmm, galijano reklo bi se. To je sigurno njegova dobra ženica spremila da ga sačeka…’’da li me stvarno voli?! Možda je tu samo zbog ovog velikog stana i novca..a možda nije ni bitno. A stvarno, ko bi odolio, koliki stan, kako sam ja srećan čovjek. Nije ni posao tako težak..možda malo psihički, stalno me tuže za nešto..al’ ljubomoran narod, šta sam očekivao..sad si tu a oni su tamo, njih to boli. Moraš to trpiti zarad ovog života, ovakvog..A vrijedi..da imam priliku da se vratim opet bi isto postupio…jašta, ugled mi je malo skrnavljen, i ponos, al’ hajd’ , to su sirotinjske discipline, jer ne znaju za bolje…’’
(uobičajeni, svakodnevni i isti kao u zadnjih 10 godina razgovor sa ženom… o poslu, djeci, planovima za sutra bla bla bla… Poslije je tiho odšetao u sobu, spavaće sam, umoran je, bilo je sranja na poslu a i nije raspoložen za društvo žene niti bilo koga.
Liježe u krevet sam,i shvata koliko je prazan. Al’ više ga muči to što je prazan nego što je sam, naći će već neko društvo, to je bar lako. Počinje da ga boli glava i osjeća neku čudnu mučninu u stomaku. ‘’O ne. Opet isto, kao i svake večeri. Zar svaku noć moram isto da trpim i kroz isto da prolazim. Kako se ta dosadna savjest može uspavati i udomiti u stomaku, nije mi jasno.Tu joj nije mjesto. Ali izgleda da tu najviše voli da spava.’’ Noć stvarno nije laka za one koji po danu žure. Soba se smanjuje, zidovi se skupljaju i počinje da ga guši već.

Bože, zašto sam to radio, molim te oprosti mi, jer ja ne mogu sam sebi, svi ti ljudi, svi ti nedužni ljudi sada pate zbog mene, jer sam ja govno.Pije bensedinTo sam radio iz najbolje namjere, da bi moja djeca živjela bolje, nema ničeg lošeg u tome…samo sam se….snašao!

   

Pravoslavna Nova Godina kao državni praznik u BiH

Jedna od neminovnosti koju će političari iz FBiH morati da prihvate
kako bi očuvali gram nade o "cjelovitoj BiH"."Srdačne" čestitke će se
podrazumijevati.

(Federalna televizija,14. januar 2015 godine,naciji se obraća Haris Silajdžić)

"Sijaset rahatluka na ovome dunjaluku.
Da šućurate Alahu na berićetu,
da vas dragi Alah čuva od šejtana,
nalet ga bilo u džehenemu.
Da svaki hastaluk i svi hećimi
budu daleko od vašeg vilajeta.
Da vas svi kijameti zaobiđu.
Hairli Srpska Nova Godina pravoslavni vjernici BiH."

   

Rano ustajanje

Merna jedinica sela u krvi.
Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.

Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.

Šta oću da kažem?

Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.

   

Razlika između uspeha u rok i rep muzici

Rep muzika
Talenat: nepotreban
Sluh: nepotreban
Umeće sviranja nekog instrumenta: nepotrebno
Pošto je došlo vreme u kome svako može da postane slavan mnogi se odlučuju za najlakši način-rep muzika.Kao što sam gore naveo talenat nije potreban tako da se svako može proslaviti na taj način.Naprave neku matricu preko programa na kompjuteru, napišu pesmu u kojoj su oni neki mafijaši, narkomani...i to je sve.Kada to završe čekaju samo da napaćene klinke polude za njima i eto slave.

-----------------------------------------------------------

Rok muzika
Talenat: potreban
Sluh: potreban
Umeće sviranja nekog instrumenta: veoma potrebno
Kada se osniva rok bend traže se oni koju imaju talenta, sluha i umeju jelte da sviraju neki instrument (gitara,bas gitara,bubnjevi...), da napomenem da je takvih ljudi nedovoljno.Ne može svako da zna da svira.Kada se sa teškom mukom pronađu članovi benda nastupa smišljanje pesama koje moraju da imaju smisao, a ne da služe samo za kurčenje.Posle toga se traži mesto za prvu svirku i ako to prođe dobro, može se u retkim slučajevima nastaviti sa pokušajem karijere.Ali ipak samo odabrani dožive svoje koncerte na kojima su desetine hiljada fanova...tek tada se može reći da su se proslavili.

Rep muzika

Paćenik 1: E brate vidiš onog Cviju i Tatulu,ajde brate da i mi budemo reperi,ovo-ono,da budemo slavni...
Paćenik 2: Ajde brateeee,mislim ono ajde da napravimo matricu...
Paćenik 1: Ja ću (brate) da smislim pesmu,kao mi smo mavijaši,jebemo kurve...
Paćenik 2: Toooo brate,to mi kaži!

Mesec dana kasnije:
Napaćene klinke: Jao kako su oni Paćenik 1 i Paćenik 2 slatki,a tek kako repuju!

-----------------------------------------------------------

Rok muzika:
Car 1: Zdravo Marko,znaš nešto sam razmišljao,da osnujem rok bend!
Car 2: Tooo majstore,znaš kako ja dobro sviram bas,a ti gitaru!
Car 1: Ma znam,ali koga ćemo za bubnjara?
Car 2: Nemam pojma,mada moj brat dobro cepa,on će sigurno da pristane.
Car 1: Daj Bože.

Petnaest godina kasnije:
Na njihovom koncertu prisustvuje 150.000 ljudi.

   

Bass gitarista

Lik koji, ako je hteo da ga ljudi s kojima se druzi a nisu muzicari, potapsu po ledjima i kazu mu "Alal vera majstore, pokidao si", nije trebao da uzima bass u ruke. Kao sto znate, ova gitara je u pesmi naizgled necujna,barem za vecinu ljudi i oni ne znaju ni njen zvuk a ni namenu. Od takve okoline koja ga tera da im odsvira nesto, a on,naivan, pristane, on ce dobiti samo podsmehe i najcesce komentare tipa "E brate aj ostavljaj tu gitaru, Dragoslave, pustaj Cecu da izginemo!"

Ulazis u kucu posle zajebanog dana u skoli/na faksu.Samo sto se izujes i operes ruke(cisto da ne bi dirao zice prljavim rukama) uzimas bass u ruke.Vezbas i vezbas, ponekad jednu pesmu, ponekad tri,a ponekad i sest, zavisno od tvog talenta i tezine pesama.Ortaci te zovu na basket, riba da idete u grad.Ali ne, ti moras da vezbas jer si se bas nalozio da je danas skines da mozes mirno da spavas.Baba ti kaze da ostavljas te gluposti i da uzmes da ucis, nece bass da ti zaradjuje leba kasnije.Konacno u 9 uvece zavrsavas sa vezbanjem vise nego zadovoljan postignutim rezultatima.Resio si da sutra dovedes ortake da vide sta si uspeo da uradis za "samo" 5h.
Dosao je i taj dan.Jedva cekas da svima pokazes svoje znanje. Upadaju ti trojica likova koji "slusaju sve", a u stvari repertoar im se sastoji od letnjih hitova "City recordsa".
Debil1: "U brate ti nam sve vreme pricas sviras bass, a ono gitara obicna!"
Basista:"Brate, nije to isto.Razlike izmedju basa i gitare su..."
D2:"Ma daj bre brate samo nesto kenjas ceo zivot!Gitara je gitara nema tu..."
B(totalno smoren i vise mu se ne svira):"E ae nesto da vam odsviram pa cemo da igramo PES...Pocinje neku random rock ili jazz pesmu/neku zajebanu solazu koju je vezbao i koja sadrzi sve moguce tehnike poznate bass rodu.Na pola pesme D1 ga prekida i kaze:"Brate, kakvo je ovo sranje, pa ti pojma nemas? Ma znao sam ja da si nesposoban, pa ja kad bi ovolko vezbao do sad bih bio DZEJ!"
Basista zna da ce da ih na ovaj nacin zadovolji i pusta Cecu na Youtubu.Oni u ekstazi, a on mirno odlazi u drugu sobu i pakuje bass u futrolu.Sa kompa dopire:"Znam za jedan grad,zove se Beograaad".

   

Gitara

Sredstvo kojim obično najmasniji i najuobraženiji dečko u gimnaziji vrti sve devojke oko malog prsta i menja ih ko čarape samo zato što zna 3 akorda, pa makar imao facu kao tektonski poremećaj. Takođe je i glavna zvezda na ekskurziji. Svako od nas zna bar jednog takvog.

Glupa gimnazijalka 1: Jaooo, kako ima slatke okice i kako sviraAAAA....
On: A-dur, C-dur, A-dur, C-dur...
Glupa gimnazijalka 1: OŽENI ME!!!
On: A-dur, C-dur, A-dur, C-dur...
Glupa gimnazijalka 2: Sviraj nešto od Cece! Aj' nešto tužno!
On: e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol, e-mol...
Autobus peva a najbolja riba se upinje da mu sedne u krilo.

   

Muzička evolucija individualca u Srbiji

Muzičko obrazovanje u Srbiji je slabo, a retko se viđa kod nekoga, sad, svako ima svoje ukuse, ali to ide nešto ovako...Rodimo se svi lepo, izađemo, okupamo se, i onda već prvih dana ćale pršti narodnjake na radiju da pokaže sreću svima u komšiluku, tu naravno, do neke 9. godine, u sebi pevušimo neku melodiju Brenine pesme koja se vrtela tog dana, možda i nekoga drugog, ali ko nas pita?Ne znamo ni ko peva, ni tekst ni ništa, samo zuji po glavi...Posle 9. sve se pobuta, dođu komšije i puste nam neke crnce, niti znamo ko, niti šta ni o čemu peva, kako bi rekli, "repuje", to je bio taj rep, nešto na engleskom što su svi slušali, morao je svaki telefon da ima barem po 15 pesama Eminema i 50-centa, to je pljuštalo samo tako, nismo ni za slušalice znali, naravno, pričamo o deci 1995 pa nadalje, ovi naši "matori" su sve po TV-u kupili, slušali, isto pevušali i zezali se...Onda tu naravno, postoje dva scenarija, šta sad?E pa, moš' da se desi ili da se ostane na toj monotonoj "mejnstrim" muzici, ili lepo od komšije ili ćala da se čuje ta legendarna "Čorba"...Tu sve počinje, rokenrol nas ispunjava nekim buntom, ko šiša one crnce, imali smo majice moćnoga Bore, kao svetac da nam je bio, tu onda kad smo stariji dođu i ostale stvari, dođu Divlje Jagode, Azra, Blockout i tako to, onda kreće naravno blještanje Pepersa, Flojda i Kvina, ROK je tu, naravno, osećamo se nedodirljivo dok vrvi u kući "Šajn on ju krejzi dajmend" i dok nas Kult obasjava "Hir kams de rejn", Ozi nam dade Ludi voz a Pepersi "Adersajd", sve to u fulu sa starkama dok se ponosno bečimo svim "ciglama"...Poslednje za šta se ikad može zalepiti u zemlji Srbiji jeste metal, po rečima malih homofoba:"To su one sekte što krešte i derAJU se dok vole Djavola i drmaju gitaru", eh, sve to počne jednog dana kada se slučajno upali "Ran tu d hils", to promeni život, ode u pamćenje, pa neka me "hevi" nosi dokle može, onda tu dođe starija Metalika i osvetli nas svojim "trešem", posle se priključi Araja sa Slejerom, Skot sa Antraxom, to je već neka "treša" od koje dobijemo težak slučaj "glavodrmalice", posle kreće Blek, Det i tako tome slično, onome kome poštovano "dokurće" i metal i rok, slušaće ili pank ili pop-pank, kako god, boleće ga sve i svašta za sve nas, bilo da pali Eksplojtede ili Tri Dejz grejs, on će samo da stoji u sobi i zamišlja:"NIŠTA", eh, tako je to, onda kod ženskog pola ima sve i svašta, njihov POP okreće svakog muzičara u grobu, ali, šta se može, ko odustane od svega ima svoje DJ-eve, pa neka se drogira do mile volje dok sluša neki "loop" od 15 sati DRM DRM DRM...Takođe da pomenemo katastrofu koja je uništila muziku zauvek, to je poznati Džastin Biber, u svakome društvu, samo je dovoljno reći da ga mrzite i svi se vole međusobno, šta god slušali, on je više odmogao muzici nego što je Mao Cedung doprineo bilo kom režimu...Naravno, sve je to deo odrastanja, neko će se možda baviti muzikom, neko će kupiti akustičnu gitaru za "Dž" i počeće da svira onako, akord po akord, dan po dan, da se muči kako ne izlazi napolje, nekad će da i da kaže da mu je "Babi 40 dana", da ne bude da je štreber, ako razumete...A neki će klinci da se naduvaju pa da smišljaju rime brže nego što ti se smrzne jezik u Sibiru, onda će da dođe neko ko će ga načiniti internom zvezdom, hit po hit, sve na istoj frekvenciji, na istom ritmu, iste tematike, dok se profesori muzičkog udaraju po glavi, "Gde pogrešiše"...

Dolazi osoba sa Ajern Mejden majicom u školu, dočekuju ga drugari
A: E brate, to Iron Madan, što je to moćno, je l' ti to neka igrica, kao Mortal Kombat, moram da igram bratić, gde da nabavim
B: Majmune glupi, to ti je najbolji hevi metal bend!
A: Ma mani te metalike, sekto jedna!

Pričaju dve drugarice na klupi
A: E, braćala, znači šta je to što ti slušaš...?
B: Pa znaš, ono, Blink182, Grin Dej, Sam41 i tako to...
A: Ma mala, ništa nije bolje od BS-a, Đusa i VIP-a
Hukta se najveći tajac dok "A" polako odlazi u čudu

Razgovaraju bubnjar i saksofonista
A: Znaš, čoveče, što me nervira ovo čudo, kad završim sa sviranjem sve me nešto boli grlo a pričam k'o da sam gut'o helijum
B: Ćuti bre, posle ovoga, ne mogu ga uzmem u ruke, boli pa žiga k'o motka Radojicu

Moli kecaroš muzičarku za dvojku
A: Znači nas'ce, slušaću i ono, biću dobar, keve mi...
B: Dobro ajde, odgovori mi na jedno pitanje...
A: Znači može, hvala nastavnice bre!
B: Ko je napisao "Malu noćnu muziku"...?
A: A pa znam, to je onaj film sa Ciletom i Spasojem, znači neki Mokranjac Betoven ga napisa!

   

klasična muzika

Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!

Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:

1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena.
ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.

2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani.
ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.

3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl.
ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.

4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti.
ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.

Šta još da kažem, slušajte klasičnu muziku:
Evo nekih preporuka (sve se može naći na torentima i na youtube-u)

Na primer: Vivaldi - 4 godišnja doba, Bah: mnoge svetovne kantate, Brandemburški koncerti, tokata i fuga, Goldbergove varijacije za klavir, Betoven: sve simfonije su izvrsne, klavirske sonate: mjesečeva sonata, patetična sonata, Za Elizu, gudčki kvarteti Razumovski, velika fuga. Mocart: 39, 40, 41. simfonija, klavirske sonate, Mala noćna muzika, opere: Čarobna frula, Figarova ženidba, Čajkovski: 1. klavirski koncert, uvertira 1812. Dvrožak: simfonija iz novog svijeta, Karl Orf: Karmina Burana
Stravinski: Posvećenje proljeća ...

P.S. slušanje klasične muzike je jako dobro i za one koji nisu njeni ljubitelji, kao i za bendove koji stvaraju u domenu rokenrola, jer izlaganje uva klasičnoj muzici izaziva stvaranje brojnih muzičkih ideja i može da inspiripše autora da stvori nešto novo u rokenrolu.

   

'Fancy' metalci

Klinci od 8 do 20 godina koji slusaju Nu metal, Sreamo i Metalcore, nisu culi za Dying Fetus, a sebe nazivaju metalcima... takodje nose metal majce samo u kombinaciji sa sljokicama ili air maxom... ili nose marte i spikove, killere 'n co. jer se tripuju da je kul, a sad pitanje, sta je sa pravim metalcima koji to nose... prvai metalac nece doci staviti 'kiler' kao 'bokser' na ruku i ici ulicom u nekom 'sta je picke, ima nekih problema' fazonu... Takodje Thrash metal pisu 'trash' i death 'dead'... tu i tamo znaju koju pesmu od Iron Maidena, ali nemaju vremena za te 'starudije' od BFMV-a... a svaka recenica o metalu im pocinje i za vrsava se sa Iron Maiden... kh khm pardon 'Iron Metal'... takodje mrze emose(?!) a u stvari ne znaju ni zasto mozda zbog frizure koju su im ukrali?? Poenta je da ti likovi tripuju da su metalci tj. "ja sam u 3pu sk8R Metawac \m/ ono kao Iron Metal".... da tako je sa sve 'Metal' umesto 'Maiden', sem ako to nije neka fora medju klincima... U sta ide ovaj svet :/ nekada se znalo ako si metalac - metalac si, ne fenser...
P.S. Ne odnosi se na sve koji slusaju Screamo, Nu Metal i Metalcore, imaj uod 8 -20 godina... samo na pojedince ;)

Ja: "Sta ti slusas?"
Fancy metalac u majci Mejdena(onaj sto je odvalio za 'skejt metalca' preko fejsa): "Ooo i ti si metalika, i ja isto slusam Iron Metal, Sex Pistolj i Metaliku - al ja mnogo volim(cita mi sa majce) S..L...AVU..IER.. da Slavuijer!"

   

hevi metal

Generalni naziv za muziku nastalu krajem sedamdesetih iz hard roka. Razlikuje se od panka između ostalog zato što ima više od dva tona. Tokom vremena razvila se na:

iskrene (troo) pravce: thrash, death, black, power - koje vole i slušaju prave ljudine, jebači i alkosi. Grupe koje sviraju ove pravce traju petnaest i više godina, ne ljute se što njihovi fanovi skidaju albume sa interneta, na koncertima sviraju pesme od pre Hrista i publika se ne buni (uglavnom jer je mrtva pijana). Primer: Slayer, Iron Maiden, Blind Guardian, Cannibal Corpse, Pero Deformero. neiskrene (fejk) pravce: nu-metal, rep-metal, metalkor - koje vole i slušaju pešovani bez muzičkog ukusa i životnog principa; neki od njih čak ni ne vole alkohol! Grupe koje sviraju ove pravce dođu, odsviraju i nestanu kako su došli, jer pokušavaju da budu iskreni i urbani u isto vreme, što je fizički nemoguće. Ljute se na fanove što skidaju njihove pesme s interneta jer tako ne mogu sebi da kupe peti auto. Ukratko, sve sami pederi, homoseksualci i buržujski sinovi. Primer: Limp Bizkit, Linkin Park.

* neutralne: gothic, doom, industrial, avangard - koje slušaju ljudi sa drugih planeta; prepoznaju se po tome što im se u tami vide samo oči. Grupe koje sviraju ove pravce plaše mlađu decu svojom opskurnošću. Treba ih izbegavati jer vas navuku dubokim sporim tonovima, i dok shvatite šta se desilo, već nosite krejon ispod očiju. Primer: Type O Negative, Moonspell.

Iskrene i neiskrene pravce je lako razlikovati čak i ako niste upućeni u tematiku. Ako vam se učini da je neka pesma pogodna za puštanje vašoj devojci, nastavnici muzičkog ili na komercijalnoj televiziji, u pitanju je fejk pesma koju treba što pre obrisati, particiju na kojoj je bila treba zero-fillovati i formatirati, i odlučno negirati svako iskustvo za dotičnom.
U suprotnom, treba nazdraviti u čast iskrene pesme, pa nazdraviti još jednom, pa kad više niste u stanju da razlikujete Slayera od Kreatora, staviti 100 dinara u džep i poći na omladinsku svirku gde ima mlade i frustrirane piletine željne vatanja preko pantalonama.

"Sleeeeeejaaaaaaaaaaaa!!!"
"Dž-dž-dž-dž"

   

Funeral Doom

Grobljanska dumčina. Najsporiji pravac u metal muzici. Ukoliko si bubnjar u ovakvom bendu, drmneš jednom po dobošu, odeš u park sevneš pola gajbe "Meraka" i ispurnjaš celu paklu krdže, vratiš se posle 45 minuta gruneš po čineli, a vokal i dalje ispušta onaj isti grol sa početka pesme, mešavinu besa i očaja, kao da je zatekao kevu u dogistalj pozi sa Jehovinim svedokom koji je pri pamprčenju davi kravatom i recituje molitvu.

Valja i za stond na nekoj gajbi. Pesme traju i po pola sata, pa ne morate onako navareni svaki čas da čačkate po sistemskim fajlovima i Kasperski antvirusu pokušavajući da opet pustite muziku.

Ia'm tri keta, bani već u sedam kod Krleta. Nagruvaj neku dumčinu na uzbu.

-Žemo Mrtva snaša?

Mojne Brajd brate, mnogo brzo. Mornful Kongregejšn.

-Žemo, brate. Grobljaja do jaja.

?
-44
10
definicija