Prijava
   

Bandaža

Nepravilan izgovor engleske reči bondage u blago ruralnoj redakciji neupućene mase. Dobro poznati seksualni fetiš vezivanja partnera u cilju nemogućnosti kretanja i slobodnog arčenja istog, sve radi zadovoljstva.

- Prijo, kojim dobrom? Kako je prijatelj Mile?
- E moj prijalju, kamo sreće da me dobro natera...
- Pa šta se desilo?
- Onaj tvoj manijak nam napravi belaj u kući. Beše dobar prizetko, do juče.
- Ne razumem.
- Izgubiše se juče posle ručka kad je trebalo da krenemo u polje. Dva sata ih nije bilo. Odem ja da vidim gde su, a tvoj sin iza štale razapeo moju jedinicu za drljaču k'o Pavle sestricu Jelicu za četiri konja, guzi je dok ova jede baliranu detelinu i brekće k'o Ferguson uz brdo. Krenula ja da vrištim, a on će meni "Dođi tašto da čiča i tebe zaore". Naiđe tu Mile i istog momenta se sruši k'o pokošen. Evo još uvek viđa pokojnog ujaka Momu, a ja ga kljukam Bensedinom, krenuo je i da trza u levo. Zovi ovo tvog da nam ide iz kuće, đavo ga odneo. Odma'!
- Mamlaz jedan, još u srednjoj sam mu rekao da se mane tih bandaža.

   

Pasuljara

Harmonika sa dugmićima umesto klavijaturskih dirki. Idealna za pletenje po foršpilima visokofrekventne fuzije balkanskog i bliskoistočnog melosa. Projektovana za terminatore među armunikašima.

-Druže đenerale, četa iz kasarne "Batkovići" opet pijana. Desetar Ratko noćas izneo pasuljaru, polomiše se ko telad.

   

Ljubi njega u skut i u ruku

Već par meseci ponosno nosiš na grudima orden tehnološkog viška, a otpremninu pojele struja, voda i alava žena. Deca su ti sitna i brojna, gladnija no pametnija, i ištu nove patike. Mećava ti zimus probila fasadu, pa joj je termoizolaciona moć jednaka kesi čipsa. Kola ni jutros neće da startuju na vazduh i dobru domaćinsku volju, nego sama pale migavac pred NIS-ovom pumpom. Eh, da ti je sad jedna diskretna dinarska infuzija, da se skrpiš dok te šura ne zaposli u mocartu, obećao je. Šta ćeš, nema ti druge, moraš da zajmiš, sedaj za fiksni, otvaraj imenik i udri redom.

Onog momenta kad se pojavi dobra duša voljna da novce uzajmi, kreće neodređeno duga plejada dupeuvlakačkih opaski, nerealnih veličanja i dizanja u nebesa, kako bi se uzajmljivač odobrovoljio i olabavio rok za vraćanje duga. Praktično ga ljubiš u dupe i celivaš mu skute. Ako prođe, prođe.
Nisi lud da čačkaš mečku.

Krsna slava u predgrađu Beograda. Zbor ljudi pod improvizovanom tendom sačinjenom od najfinije pančevačke cerade. Domaćin je komšiji dužan dvesta evra još od jesenas.

-Nego, komšo, da te nešto pitam, a nemoj mi zameriti, Spomenka me moja stisla. Kad si mislio ono dukata da mi...
-Slabo te čujem preko stola, komšija, nego priđi vamo da te upoznam s kumom. E kume, ovo ti je Mito Kljusina, moj prvi i najmiliji komšija, retka ljudina i prva lopata radne akcije Šamac-Sarajevo '78. Ono su njegova tri junaka, glej ih, bukov panj lome šakama. I reci ti meni šta mu više treba u životu pored njih takih.
-Ja, ja. Pravo zboriš.
_________________________________________________________________________
-Šta bi, crni Mitaga, uze li pare?
-Uze, al u kurcu. Reko mu da nam je mali okinuo godinu, on jok. Ljubi mene u skut i u ruku celu noć, ko da sam mu brata iz vode izbavio. Ajd sutra ću. Noćas izgleda ne pamti da me je ganjao puškom za kvadrat laminata.

   

Sudija Dred

Sudija Dred je najveći baja svih vremena. On prevazilazi tesne okvire SF-a, stripa, umetnosti i kulture uopšte i svojom oklopljenom zelenom čizmetinom stameno gazi najviši granitni pijedestal koji pod težinom njegovih muda puca kao sasušena ljuštura vinogradskog puža, kruni se i odlomljenim komadima poput meteorske kiše zasipa temena Banović Strahinje, Nila Armstronga, Marije Kiri, Betmena, Popa Đujića, Terminatora i ostalih ljudskih gromadina koje, uprkos svojoj veličini i nemerljivom značaju, ipak tavore u dubini memljive tame Sudijine senke.

Džozef Dred je komandant naročitog policijskog odreda s početka 22. veka koji ima ovlašćenja tužioca, porote, sudije i dželata i pravdu sprovodi tu, na licu mesta . Tako je moralo biti, obzirom da je nakon apokaliptičnog nuklearnog rata planeta Zemlja pretvorena u sprženu, ozračenu pustoš, gde iz otrovne izmaglice vrebaju izvitoperena kopilad atomske oluje, žedna krvi i gladna mesa, dok se svo zdravo stanovništvo povuklo iza gvozdenih zidina ogromnih konurbacija -- megagradova, čiji turobni, teskobni zadah, u sprezi sa dokolicom prouzrokovanom masovnom automatizacijom, budi ono najmračnije u ljudima.

Dred nema supermoći i ne nosi tesan kostim od gume, on je jebena muškarčina starog kova i te latentne amerske gej forice za privlačenje pažnje mu uopšte ne trebaju. On jaše Lawmaster-a, nadrkanu oklopljenu motorčinu naoružanu topovima i laserima i vitla vernog Lawgiver-a iliti Zakonodavca, krajnje elegantnu, staromodnu prangiju sa skazaljkom, koja po potrebi ispaljuje različite vrste džebane i eksplodira kada je u ruku uzme bilo ko nedostojan zvanja sudije. Surov, nemilosrdan ali i pravedan kakav je kada sprovodi zakon, što je smisao njegovog života i njegova jedina svrha, zajedno sa svojom zajebanom ekipom presudio je hiljadama raznoraznih zlotvora, od sitnih lopova, bandita i krijumčara starina, preko poludelih naučnika, kriminalnih mastermajndova i sovjetske ratne mašinerije, pa sve do same Smrti lično. Nije mu strano ni da, kada dogori do muda, brzopotezno, sa bojnog polja, progura amandmane na konvencije o pravilima ratovanja kako bi čiste savesti mogao da bombarduje podivljale rušilačke horde nervnim gasom. KAKAV CAR!

Sudija Dred je toliko kul da mu je Antraks posvetio jednu od svojih najboljih pesama.

Sudija Dred je toliko kul da ga je u filmu igrao Silvester Stalone. Istini za volju, film i nije neki, ali JEBENI STALONE!

Sudija Dred je toliko kul da je tvoj ćale čuo za njega, za razliku od kojekakvih Bličeva, Narutoa, Det Noutova i ostalih azijatskih govana zbog kojih bi posumnjao da si okorela pederčina oprljene čmarine koja mašta o životu u Zagrebu, i ispisao te za svaki slučaj iz testamenta kad bi znao da čitaš to đubre, i to zdesna nalevo.

Sudija Dred nije oličenje zakona. Zakon je oličenje Sudije Dreda.

Judge Fear: Gaze into the face of Fear!
Judge Dredd: Gaze into the fist of Dredd!

   

Slušač muzike na mobu bez sluški

Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.

Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.

Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.

STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!

   

Žena se zaljubi slušajući

O vašem novcu, deviznom računu, zadnjem modelu mercedesa, vili na Dedinju, lokalima koje imate u vlasništvu...

Takođe jedna od najvećih izgovorenih gluposti je da se muškarac zaljubi gledajući, a žena slušajući. Žena uvek zna u šta se tačno zaljubila na muškarcu i uglavnom to ima najmanje veze sa njegovim govorničkim kvalitetima. Sa druge strane muškarac će reći da žena u koju se zaljubio ima nešto neodređeno. Upravo zbog toga mu je teže da preboli ženu koju voli, jer zna da je izgubio nešto, a nije siguran ni šta je to bilo. Ovo jedino ne vredi za mužjake sa Vukajlije. Oni jebu!

   

Atkinja

Devojka sa sela koje ima svuda gde treba i pritom može volu rep diščupa. Takve devojke često dolaze u manje izazovnom formatu sa viškom oko struka i kukova ali i takve kada se zauzdaju pružaju iskustvo kakvom se ne može prići sa tananijim devojčicama sa grada.

Atkinje vole izlete na neku livadu ili pokraj reke, tamo gde je netaknuta priroda, pa zguza.

Naziv atkinja inače potiče od turcizma at, često korišćenog u našoj epskoj narodnoj poeziji. Inače, at nije bilo kakav konj, već izuzetno snažan i plemenit, te se takvo značenje provlači i danas za taj izraz i njegove derivate.

   

Nekad dobiješ, nekad izgubiš

Filozofija kojom se rukovode pravi životni pobednici. Oni koji ne kukaju kad im parče hleba padne na namazanu stranu već taj isti hleb podignu, namažu i s druge strane i u slast pojedu. Oni koji sa osmehom isprate kamion koji im u sred pljuska prođe ispred nosa i izvrši dubinsko pranje donjeg veša. Isti oni koji posle primljenog gola iz ofsajda, umesto da se žale i deru na sudiju, uzmu loptu, stave je na centar i krenu prema protivniku. Oni malobrojni koji plaču od sreće, a smeju se u inat problemima.

- Ne verujem da te je ostavila nakon sedam godina. Šta ćeš sad?
- Kako šta ću? Idem dalje.
- Nisi nešto potresen?
- Što bi bio? Nekad dobiješ, nekad izgubiš. Ja mislim da sam s ovim nešto dobio.

   

Živeti život punim plućima

Kupila je šareni časopis sa debelim koricama i masnim papirom i na njega potrošila poslednjih dvesta dinara koje joj je majka dala za sendvič i sok na pauzi između predavanja. Čarobni svet prepun blagodeti slobodnog života se otvorio pred njom. Sa druge strane, najgore noćne more greha koji se naziva brak. Vagina se usled prirodnog porođaja nepovratno rastegne i zna se da gde detetu glava prođe tu kurcu sreće nema. Carski rez ostavlja ožiljak koji jednoga dana neće moći da pokrije bikinijem za koji će joj mama ispisati čekove. Sise se od dojenja otrombolje i izgledaju poput pečenih paprika, samo nemaju miris belog luka. Agonija, tuga, čemer i jad! Postoji li veće zlo koje može da snađe tako savršenu žensku jedinku, bez čije tesne pizde svet ne bi opstao ni dana.

Odlučila je, neće se šaliti da u svoj život uvede takvo neopisivo zlo. Možda će morati i mužu ručak da skuva i uštirka kragnu na košulji. Složila se sa drugaricama da im takve stege u životu ne trebaju! Živeće život punim plućima!

Koju godinu kasnije, na godišnjici mature, osećaće se tako uzvišeno jer može da ostane do jutra ne misleći da li je kod kuće čeka dete i napokon će moći da ostvari svoju dugogodišnju želju i iza restorana popuši Marku iz IV-3. Jedine neudate su ona i Sanja. Doduše, Sanja drži jednu od najboljih advokatskih kancelarija u gradu i osmelila se da za koji mesec na svet donese dete, do sada nepoznatog oca. Naša urbana riba, inače prodavačica u obližnjem butiku, ne može da razume takav postupak, jer nema ničeg lepšeg nego deliti dom sa babom, ocem i mamom koja i dalje mezimici pere gaće i kuva jutarnju kafu za rasterivanje mamurluka.

Pored svih čari ovakvog života, tu su i one dve večeri u mesecu kada legne plata, gde se izlazi sa par drugarica čiji zbir godina već premašuje stopedeset. Kakve nezaboravne večeri uz koktele i komplet novih kurčeva koji će se ujutru vratiti svojim ženama. A ona, ona će se vratiti svom fabuloznom životu, ormanima punim krpica, koje polako počinju da odaju godinama pregaženo telo. Grudi, bez obzira što nije dojila, ipak počinju da liče na pečene paprike.

Više nema keve da kuva jutarnju kafu. Čak i kombinacije koje su bile stalne našle su još pre mnogo godina mlađe žensko meso i rekle "Da". U butiku je dobila otkaz jer je gazdarica saznala zašto joj se njen muž uvek onako zagonetno smeškao. Drugarice su ugrabile poslednji voz. Od života punim plućima, ostala je samo etiketa da daje posle tri pića. Udomila je jednu mačku, od nje se ne dobijaju strije, a i vagina ostane čvrsta. Iz ove perspektive, kuvanje gulaša i peglanje veša možda i nije tako loša ideja. Umesto da sprema ćerku za veliku maturu, sredila je mačku za izložbu.

2058. godina Dom za stare "Nova mladost"

-Dobar dan, želim da zbrinete moju tetku. Tačnije, ona je rođaka mog oca, upoznala sam je tek nedavno na očevoj sahrani. Jedino ima mene. Znate, ja živim u Australiji, tako da ne verujem da ću biti u mogućnosti da je posećujem. Možda dođem tek za koju godinu ponovo, ako me dočeka da se vratim.

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Gledati je/ga dok spava

Ultimativni test nivoa sopstvene zacopanosti u osobu sa kojom ste u emotivnoj-jebemo-se-ponekad-doduše-retko vezi. Svojevrsan poligon za vaše srce i dušu koji će vam nedvosmisleno staviti do znanja u kakvoj ste "formi" i šta vam je dalje činiti – apgrejdovati status ili zapaliti odatle brzinom firminog auta. Jer, ima li ičeg nevinijeg i transparentnijeg od usnulog lica "voljene" osobe, šlogiranog i krmeljivog, nenašminkanog i neobrijanog? Nije li to onaj “da li je to stvaaarno prava osoba za mene?” trenutak, u kojem ćete sebi konačno moći dokazati šta osećate prema toj gomili mesa što leži pored vas i nekontrolisano hrče/bali na jebeni jastuk?

Osetite li toplinu u duši i na scenu širom razjapljenih čeljusti vašeg partnera/vaše partnerke, iz kojih tom prilikom dopire auditivna impresija praistorijskog pećinskog krkljanja, znaćete bez sumnje da je to onda ljubav – prava i iskrena, nedvosmislena i pomalo odvratna, ali LJUBAV. Ipak, dvaput proverite tu svoju odluku. Ta ista usta će vas uskoro i poljubiti a taj zadah nije nešto što se gubi sa godinama. Srećno!

- Mihailo, kupi svoje prnje i marš napolje!
- Što? Šta je bilo?
- Ko je ”Svetlana”?!
- A?
- Pa, više puta si pomenuo njeno ime u snu, mora da je neki bitan faktor u tvom kurvarskom životu!
- Jao, budalice, pa to mi je majka, ona se tako zove...
- Zar se tvoja mama ne zove Marija?
- Hmm...Pa, da, ovaj, zove se Marija al' je mi svi zovemo Svetlana jer ima svetlu kosu i...
- MARŠ NAPOLJE!

-------------------------------------------------------------------------------------------------

- Brate, ženim je!
- ŠKK? O čemu jebeno govoriš, bre?
- Ženim se sa Marinom, odlučio sam!
- Ček', ček...Je l' ovo nešto kao «ona je buduća majka moje dece» fazon? Pa, tek ste se smuvali pre dve nedelje, koji ti je kurac, brate!?
- Matori, ti ne shvataš. Gledao sam je dok spava, znaš...Ona je anđeo, jebote. Nikad nisam vidio tako nešto. Tako mirna i lepa i usnula...
- TI SI ZAGORELI DEBIL I BEŽI OD MENE!!!

   

Mož' za bombonjeru ga slikaš

Nenadmašno umiljata osoba koju mož' na 'lebac da mažeš i preliješ k'o sladak sirup po baklavama. Toliko gotivan da bi ti dao zdrav bubreg, jedno plućno krilo, slezinu i mrežnjaču, samo ako zatreba. Dostojanstveno ispunjava svaki zadatak, pa makar 12 sati radio kao masturbator bikova.

-Gle brate koliki red pred šalterom, ako sad stanem, stići će moji unuci da predaju dokumentaciju.

-Daj mi, čekaću ja i donosim ti potvrdu večeras.

-Dođi da te poljubim, za bombonjeru ću te slikam.

   

Kuda lubenica prođe to krastavac ne zapušava

I u ova i ona stara dobra vremena nakon velikog bradatog i kršnog jebača ženske zgodne ljube ljubovije nije mogao zadovoljiti malko ženstveniji muškarac. Tako da su srpske ženke kreirale ovaj zgodan izraz dok u osunčanim štalama odrađivaše svoje uobičajene poslove.

Al' da vidiš čuda velikoga:
Što Momčilu bilo do koljena,
Vukašinu po zemlji se vuče;
Što Momčilu taman kalpak bio,
Vukašinu na ramena pada;
Što Momčilu taman čizma bila.
Tu Vukašin obje noge meće;
Što Momčilu zlatan prsten bio,
Tu Vukašin tri prsta zavlači;
Što Momčilu taman sablja bila,
Vukašinu s' aršin zemljom vuče;
Što Momčilu taman džeba bila,
Kralj se pod njom ni dignut' ne može.
Tad' govori kralje Vukašine:
"Avaj meni, do Boga miloga!
"Nuto kurve mlade Vidosave!
"Kad izdade ovakog junaka,
"Koga danas u svijetu nema,
"To li mene sjutra izdat' ne će!"

   

Prigušivač

Muška šaka postavljena preko ženinih usta, a sve u cilju smanjenja buke tokom seksa, usled prisustva roditelja u susednoj sobi.

- Dragane, sine, cele noći oka nismo sklopili. Sledeći put, kad opet dovedeš tu što stenje k'o jugo na uzbrdici, turi joj prigušivač. Ne mogu svaki put da ti lažem mater da gledate porođaj uživo na Diskaveriju.

   

Hleb naš nasušni

Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama.
Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.

Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše.
Zar hleb naš nasušni?
Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka.
Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci:
- Sinko, gre'ota je 'leba bacati.
Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo...
Tako to uređene države rade. Leba i igara.
''Oče naš...''

   

Ljudi koji zevaju ceo dan

Treća, najteža, mračna smena. Ljudi kojima je od sumraka do svitanja u opisu posla. Ljudi bez kojih ne bi bilo vrućeg bureka i hladnog jogurta u šest ujutru. Ljudi bez kojih bi sve novine bile večernje, a gradske ulice prepune svakakvog smeća. Ljudi koji u pet ujutru krpe razbijene glave, vraćaju čašice u kolena i završavaju stotu kopču te noći. Ljudi koju su tada na dvestačetvrtom kilometru vožnje rasklimanog, odavno amortizovanog autobusa. Ljudi bez kojih ništa ne bi bilo onako kako jeste.

Zato im nemojte zameriti što ceo dan zevaju, čak i ako ne stave ruku na usta.

   

Jeremija Krstić

Simbol srpskog vojnika iz Prvog Velikog rata. Nadčovek. Ne onaj Ničeov, izmišljeni i teoretski već pravi superheroj koji je hodao zemljom. Ovom zemljom. Tvoj čukundeda bre! Odvoji vreme, popričaj sa dedom, pitaj ga za njega, dok još ima ko da ti priča o Soluncu. Slušaj 'vamo i pamti:
Kao predigru Velikog rata, zagrevao se Jeremija u dva Balkanska rata sa Turcima i Bugarima. Rasterao gamad i napravio veliku Staru Srbiju. Video to švaba, usta ga jebem, pa nagrnuo preko Save. Tukao se Ješa na Ceru i po Mačvi, krenuo u kontra-ofanzivu sa Kolubare i povratio Beograd, preživeo tifus, morao u povlačenje, sada napadnut i od Bugara, prešao albanske gudure, spao na 40 kila, domogao se Krfa, oporavio se za 3 meseca, otišao na Solunski front, osvojio Kajmakčalan, preležao beri-beri, krenuo u totalnu ofanzivu, prošao pored svoje kuće i ušetao u Zagreb kao pobednik. Usput sahranio hiljade saboraca, vidao rane junačke, trpeo bolest, glad, žeđ i zimu, a da koricu hleba nije ukrao.
Došao kući i našao desetkovanu porodicu i propalo domaćinstvo. Skinuo uniformu, obukao gunj, pa se vratio mučeničkom seljačkom životu ne bi li oživeo svoj mal, samim tim, opet pomogao državi. Sve vreme ćutao, retko govorio o ratu i političkim problemima. On je svoje ispunio i prebacio za još tri života. Vojnik kome se divilo čovečanstvo, pošteni i vredni domaćin od reči i ugleda.
Nek' je slava tebi Jeremija, dok je sveta i veka. Mi nemamo načina da ti se odužimo, skoro smo te i zaboravili, sram nas bilo. Takvih Srba, nažalost, više nikada nije bilo, niti će biti.

Pitanje: kako su Srbi za samo 100 godina od nadljudi postali polusvet? Šta smo bili, a šta jesmo? Mislite o tome.

   

Obljubiti

Potpuno i celovito sopstvenim ustima progutati minor i major labia, to jest usmine svoje devojke u jednom potezu, kao kad profesionalno usrkneš špagete, tako da kompletno budu okružene, to jest obljubljene vašom usnom šupljinom.

"Jeb'o te, ala si me obljubio, kako ti stane u tu malu vilicu?"

   

Sakagija

Boleščina.

-Šta je sa Miletom?
-Riknuo od neke sakagije.

   

Ima poplavu u kući

Kaže se za one ortake što zatežu učkur na nogavicama, u svrhu pokazivanja belih čarapa. Jedino logično objašnjenje je da im je kuća poplavljena, a ne žele ljudi da im se iskvase treše. Jer, zašto bi inače iko to radio?

-Mogao si još malo da podigneš te nogavice, ovako ne vide ljudi da nosiš dokolenice. Čekaj... Da nemaš poplavu na gajbi?

#160
+20613
440
definicija