Prijava
   

Bog

Bog je Onaj koga se ljudi najčešće sete kada im nešto zatreba.

Ateista: Gde je taj vaš Bog kad treba da platim račune?
Vernik: Znaćeš kad budeš plaćao račun Životu (Bogu). Bože, daj mu početak mudrosti (strah Božji)...

Počeo da se ruši avion, skoro svi vernici i "ateisti" u avionu Ga mole da ih spasi i obećavaju Mu da će biti bolji...

Očajni kockar u kockarnici misli: Bože daj mi samo da povratim izgubljeno i neću više nikad da se kockam.

Užasno zaljubljeni mladić: Daj mi Bože da budem sa ovom devojkom bar dva dana, pa ako treba posle mogu odmah da umrem.

   

Nezahvalnost i zavidljivost

Prvi lik napiše dobru definiciju i postavi je.
Drugi lik pročita definiciju, nauči nešto novo iz nje, popravi mu se raspoloženje (nasmeje se), a onda se seti da je neiživljeni zavidljivac koji tako nešto nije sposoban da napiše, i naravno udari - na definiciju.
Prvi lik treba da bude zahvalan Bogu što ga drugi lik nije optužio da mu je definicija plagijat (jer od Boga je svaki dobri dar), a on (prvi) se još žalosti što je dobio -, e to se zove nezahvalnost.
Treba se moliti Bogu za one koji na dobru definiciju stave - (da i oni dobiju dobro), nije njima lako.
Treba se moliti i za one koji su nezahvalni, da se ne žaloste i ne gneve više, nego da se raduju i budu zahvalni Bogu što im je dobro dao (iako to neki nisu dobro prihvatili).
Ne budite nezahvalni i zavidljivi, jer nezahvalnost i zavidljivost neće vam doneti radost.

Primer kako treba:

Lik koji je postavio dobru definiciju je primetio brdo minusa. Razmisli malo i napravi šalu: ,,Pa dobro, minus (-) je pola plusa (+), ovo je pola brda pluseva."
Nesposobni zavidljivac vidi dobru definiciju. Nasmeje se, razmisli malo pa kaže: ,,Bar mogu da vidim nešto dobro, nisam potpuni slepac."

Primer kako ne treba:

Lik koji je postavio dobru definiciju je primetio brdo minusa. Gleda i kaže u gnevu: ,,Jaoooo, kad sad počnem da delim minuse ko Čika Velja bone..."
Nesposobni zavidljivac vidi dobru definiciju. Nasmeje se i onda kaže u gnevu: ,,Njemu sigurno daju pluseve samo zato što je iskoristio svoj talenat da napiše dobru definiciju. Meni ne daju plusove, neki mi daju minuse. Ja nemam talenat da napišem dobru definiciju, al zato imam mogućnost da podelim crtice i iskoristiću je. Sad ćeš da vidiš od mene minus i kako ja znam da opsujem gadno..."

   

Klinika u Hjustonu

Legendarna fontana mladosti i poslednja slamka spasa za prežaljene. Ima dve podružnice u Evropi, jedna je bolnica u Rusiji (vodi je jedan doktor), a druga institut u Nemačkoj (direktor je doktorica). Tretmani po priči upućenih koštaju puno, ali imaju razumevanja i hoće da popuste i naplate samo zavoje oko 600.000 dolara, smeštaj besplatan. Bave se lečenjem nepoznatih sindroma i činilaca, side i rakove su odavno prevazišli i to se sanira bez stacionarnog uputa. Ništa ne garantuju i ne reklamiraju se, ali si ionako bivši za medicinu tako da ne gubiš puno. Osim 400.000 dolara.

Sine, šta veli doktor?

Ništa đede, metastaziraš. Ali čuli smo za jednog medikusa u Permu, ako Mančester - Swindon dođe iz keca u dva i usput Vardar osvoji Ligu šampiona nadaj se pečenici i badnjaku. Sve će da bude ok.
-------------------
Željko, ima jedan institut u Gelzenkirhenu, leče rak nosa. Jel bi mogao da mi daš pare za troškove, a ja ću tebi dati ono moje kopile da pljuje opoziciju na pinku, ionako je vanbračan jebo mu ja mater. Za kakvo potomstvo ja rasturi brak Nebojši krv ti jebem.

Dobro Isidora, smislićemo nešto. De povuci.

   

Mostogradnja

Nekada umna gimnastika najboljih građevinskih inženjera, danas sport za široke narodne mase.

- Druže, da nemaš par hiljada da mi pozajmiš do prvog, samo da premostim ovaj mjesec...

   

Uticaj događaja iz pičke materine na život prosečnog tinejdžera

Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.

-Kevo, odo' ja u grad.
-Nemoj sine večeras. Je l' si čuo bila je neka masovna tuča u Novom Pazaru?!?!
-Dobro bre šta ja imam s' Pazarcima?! Odo'.
-More vraćaj se 'vamo!

-Idem do drugara, kevo.
-Ne idi sad! Jure Mladića!
-Pa šta ja imam s' tim?!
-Možda bude neka racija pa uhvate tebe! Vidiš ovi Belgijanci uhvatili nekog slikara ni krivog ni dužnog.
-Ma ja sam pljunuti Ratko! Id...
-Sedi kući bre!

-Ćale idem na bazen.
-Nemoj da ideš na bazen konjino je l' si čuo što se neko dete udavilo u moru u Crnoj Gori?!
-Ćale ej! Ja idem na b-a-z-e-n!
-Sedi kući more!

-TV: U diskoteci poznatoj pod nazivom "Trideset trojka" došlo je do
pucnj...
- Bolje ja ovo da ugasim da ne čuju moji neće da me puste na rođendan večeras.

-E ćale, je l' si čuo što u Teksasu u nekoj srednjoj školi bio masakr danas?! Troje poginulo i dve ranjene devojke. Da ne idem ja u školu danas a?
-More šta mene boli kurac za Teksas, marš u školu!
-Tako sam i mislio.

   

Stavor

Narodski stavoraš. Otac od pacova.
Najstariji član i starješina prosječne glodarske porodice.
Hrani se pretežno kukuruzom, pšenicom i omanjim domaćim životinjama.
Karakterišu ga debele noge i dugačak rep, kao i prosijeda dlaka.
Većinom obitava po seoskim ambarima, napuštenim šupama i tavanima, te u štali gdje dijeli bokseve sa teocima.

   

Oplakati

Žargon koji se koristi za dve dijametralno suprotne pojave, ekstreman smeh ili eksplicitno pokazanu tugu.

U prvom slučaju, gromoglasan smeh je često praćen tapšanjem o sto, pljuvanjem sadržaja iz usta u procesu konzumiranja, verbalnog krunisanja osobe koja je izobjašnjavala, bacanja koske i čašćenja pivom. Drugi slučaj najčešće podrazumeva patetiku, narikanje, kukanje na sudbinu, apokaliptične reči i neretko se dešava objašnjavanja poprilične količine alkoholčine.

Oplakati korenski znači pustiti suzu, plakati, ali je evoluiralo i pomnožilo se sa sobom nekoliko puta.

Oplakivanje može da se desi na bilo kom mestu i u bilo koje vreme, ali je zagarantovano da se desi u mračnoj sobi gde duvači gledaju Rik en Morti, na definicijama autora StrajaKG, u kafanama pred zatvaranje kada pevaju Sinana, kada ubiju Zorana i po patrijarškim sahranama.

-Strajo care OPLAKAH na tvoj poster o paradi, jebem ti život koliko je ono glupo, POBEDA JEBENA!

-Ne lupaj mi vrata od auta kretenčino, jebaću ti mater, iseckaću te na sitne delove i poslužiti keru, oplakivaće te familija u zatvorenom kovčegu!

-EKV je precenjen bend i mojne više smaraš, pusti neki Behemot.
-Aaaa, Sotono! Kako možeš to da kažeš, takvi kao ti su ubili Zorana!
-Ajde ajde mrš u kuhinju pa ga tamo oplakuj, treba salata da se nasecka, gladni su ljudi. Ščuo, Kostiću?!

-Kasniš pola sata jebem ti mater bezobraznu, muda mi se zaledila!
-A, tebra, viš da se skupila žgadija i oplakuje Paju, nemaju pametnija posla, ne može jebeno da se prođe kroz grad.

   

Zna gde muva piša

Vrlo obavešten, intuitivan i spreman za sve životne ne/prilike.

   

Drvena olovka

Pravilno je reći i grafitna olovka ali odlučio sam se ipak za drvenu olovku jer sam tako naučen od malena.
Znate one stvari, sitne predmete, koji imaju neprolaznu vrednost, neki sentimentalni duh, bez obzira na tehnološki razvoj koji donosi mnogo praktičnije zamene postojaće uvek ljudi koji će ih držati pa čisto zbog tog sentiša i nostalgije.
Sećate li se štedlerove olovke, HB. Lagano zaoštrena. Uvek je čuvam u kožnoj futroli gde držim pribor za crtanje, ali ipak je više koristim za pisanje. Volim zvuk hrapave hartije dok ostavljam tragove svojih misli hitripm pokretima kurziva. A gumica? Ko to još koristi? E pa imam jednu staru. Silom trenja odstranjuje pogrešne odluke a onda lagano duvanje na površinu lista i kao magijom odnesena slova. Svako od nas bi voleo da ima jednu životnu gumicu, zar ne? Ali ovo je ipka priča o drvenoj olovci, o gumici ćemo neki drugi put.

Bilo je to doba kad su nas učili da pišemo. Svako će reći najlepše doba u životu ali ja ću da protestujem.
Dolazeći tih dana u školu bio sam primoran da na časovima po ceo dan pišem kose crte, uspravne crte i razne druge crte. Jednu iza druge u beskonačnom nizu. Učiteljia je bila jako stroga i rigorozna. Na kraju časa bi pobrojala sve crte i ako fali jedna slala bi u ćošak ili, što sam još više mrzeo, tražila je da sve ispočetka radim. Gomile i gomile crta. Jako sam mrzeo takve besmislene radnje već tad, i tu učiteljicu koja je podsećala na moju babu pa sam iz tog razloga osećao još veći prezir (baba mi je debilka bila).
Jednog dana, kad je sve postalo nepodnošljivo, rešio sam da stanem na kraj toj tiraniji. Pre časa, na malom odmoru, uzeo sam i bacio svoju drvenu olovku u korpu za smeće. Kada je čas počeo svi su po navici otvorili svoje sveske u velike i male linije i poslušno, pognutih glava, bacili se na posao. Ja sam izvadio svoj telefon i ušao na fejzbuk (tad je fejzbuk bio još uvek popularan). Učiteljica je odmah primetila moje jogunstvo i strašljivim hodom prišla do moje klupe. Upitala me je:
- Zašto ne pišeš?
- Nemam olovku.
- A gde ti olovka?
U tvom dupetu, rekao sam.

   

Logika Pucačina 90ih

U starim video igrama pucačinama pravljenim 90ih godina jedan lik može da spase svet i ubije 1000000 vanzemaljaca/terorista/kiborga/demona/komunjara/nacista/šta god potpuno sam.

Kao vanzemaljci su pokorili čitave svemire i sada će neki tip sa pajserom da ih zaustavi.

"Gospodine generale napadaju vanzemaljci!"

"Bez brige sinko, pošalji jednog vojnika sa puškom sačmarom i sve je rešeno."

   

Imam jednog druga...

Izgovaraju ga ljudi koje žele da pokažu drugima u društvu kako znaju nekoga ko je uradio nešto mnogo više od osobe koja trenutno priča svoj doživljaj.
Opšte je poznato da te osobe kvare priču trenutnog sa svojim izlaganjem.

Prvi lik: Sad ću da vam pričam priču momci sto mi se desilo dok sam čekao na semaforu. Sjedim ti ja u kolima na semafor kada prilazi mi devojka dok čekam zeleno i govori da li bi je povezao... ja onako zbunjen i zatečen kazem da oću i ona ulazi i kroz priču ja njoj uzmem broj telefona...

Drugi lik: E to je ništa imam ja jednog druga koji je isto tako čekao na semaforu i prišle mu dve ribe i pitale ga da ih poveze i naravno da oće i on njih u šumu i imao grupnjak sa njima.

Prvi lik: :Saginje glavu i ćuti zbog priče drugog lika:

Ostali koji prisustvuju znaju da je priča laž ali ipak se dive tom momku barem na tako brzo izmišljenoj priči ili zbog toga što je on poverovao u tu priču...

   

E da znaš...

- Nema iznad...
Bila šta da si uradio a da ponosiš time nije važno ako u kojem slučaju vaš slušaoc počne da govori e da znaš...
U tom slučaju vam preostaje samo da ćutite i slušate šta vaš nekadašnji slušaoc govori i da potvrđujete (iako je moguće da to što on priča može biti laž)

Unuk - Deda. Danas sam pretrčao 5 km po snijegu...
Deda - E da znaš kako je nama bilo u logoru pa te pošalju napolje na temperaturu -50 da trčiš bez majce 20km a kiša pada kao iz kabla (iako je poznato da na toj temperaturi pada snijeg) ....

   

Neurokrem

Pečena moždana masa pragnjeta, koja se jede onda kada bude oglodano i skinuto i poslednje mišićno vlakno sa kostiju pečenog živinčeta. Onaj slatki, neponovljivi, kremasti, božanstveno masni ukus koji se dobije kada se lobanja oglođe i potom otvori, a siva i bela masa se namažu na hleb, pospu alevom ili vegetom i u slast pojedu.....

   

Vojničke pantalone

Posle neprikosnovenih farmerki iz Novog Pazara, na drugom su mestu večne liste popularnosti ''radnih i paradnih'' odevnih predmeta u Srbiji. Uglavnom su služile i koristile se u Vojsci Jugoslavije(ne JNA nego VJ, 1992-2003), odakle i najviše primeraka potiče. Do pre 20-tak godina retke, preplavile su buvljake sa prestankom ratova, ''modernizacijom'' i ''reorganizacijom''(čitaj-smanjenjem) vojske, kada su otvoreni magacini, te su velike količine prodavane budzašto.
Ali ne bi bile uzalud tako omiljene kod korisnika svih uzrasta i zanimanja da nije njihovih neverovatnih osobina. Budući da im je prvobitna namena bila vojna, ne mogu nikako da budu deo neke umerene svečane kombinacije. Zato 'ladno mogu da se koriste u apsolutno svim ostalim situacijama. Najbolje to znaju majstori, lovci, građevinci, drvoseče, putari, poljoprivrednici, metalostrugari, zavarivači, glodači, moleri, lakireri, automehaničari, fizički radnici - služi i dalje svojoj svrsi kao uniforma, ali ovog puta radnih ljudi umesto vojnika. Njene zasluge su: čvrstoća njenog cordura platna, kao i šavova, koji je čine skoro nepoderivom; širina (radile su se u samo nekoliko univerzalnih veličina), koja omogućava slobodu pokreta, luft i fino provetravanje tokom nošenja; jaki džepovi od kevlara ispod pojasa i široki vrećasti na nogavicama, u koje može da stane i po pet kila eksera i alata bez bojazni od ispadanja i cepanja, i sposobnost zadržavanja jarčevine unutar njih nastale višednevnim nekupanjem . Takođe, tu su i sitniji detalji: široke gajke, za prihvat najrazličitijih opasača, poseban kroj na dupetu koji vam omogućuje da sednete bilo gde, bez bojazni da će te ih rasparati, itd. Primer genijalne vojne jednostavnosti i pravi izbor za sve one koji žele pouzdano odelo koje će ih godinama služiti u njihovoj misiji krvavog zarađivanja dinara zarad preživljavanja u tranzicionom društvu...

I oni koji spadaju u kategoriju izdržavanih lica imaju neverovatan afinitet prema njima. Golobradi ''rokeri, pankeri, metalci'' kao i već omatoreli pajdomani ''buntovnici protiv mejnstrima'' ne izlaze iz njih, jer realno, jedino one idu jednako dobro i uz martinke i uz starke.(Čast svima, nisam nijedan od pomenutih, ne smatram da je sve u tome, itd.). I ne samo oni: i mlade napaljotine na ''otadžbinu, herojstvo, hrabrost'', stanovnici ''Velike Srbije'', ''mali budući koljači'' šiptara, hrvata, balija, LDP-ovaca (i svih ostalih osim pravih Srba) obleću vojne otpade i buvljake u potrazi za nečim što je nekad možda negde videlo rata, sa ogromnim zadovoljnim osmehom vuku otud kese sa po nekoliko pari oštećenih maskirnih gaća, pošto, razume se, do pravog oružja nije tako lako doći...
Vrlo često kompletirane sa raznobojnom polovnom maskirnom jaknom ili prslukom, uvučene u gumene čizme, predstavljaju osnovnu ''radnu'' odeću onih lovaca koji za svoj hobi izdvajau manje od 100 evra godišnje.

Kupuju ih i ostali koji se ili lože na vojsku a žale što nikako neće otići(Botinom zaslugom), ili oni što pazare neupotrebljavane primerke čisto radi mode. Najviše zbog praktičnosti. Od posebnog značaja. Realno, nema tih gaća koje mogu da izdrže što i one: sva ta veranja, hodanja, provlačenja kroz trnje, preskakanja žičane ograde. Ne prerašćuju se, i ne zastarevaju preko noći. Tako komotne leti i prilično tople zimi. Nepromočive za sneg i blato. Nijedni džepovi nisu tako prostrani za sve tvoje sitnice i zimi tako topli kao ovi koji su nekad negde davno grejali promrzle šake nekog tvog vršnjaka. Nijedno platno nije tako meko, a tako jako kao kordur. Pre maturskog odela, verovatno najozbiljniji komad odeće koji ćeš obući i u kome nećeš izgledati kao šiljokuran, mada, izgledaju smešno, dok ti neuvučene maskirne nogavice landaraju oko patika. Pantalone u kojima su verovatno desetak klasa takvih kao ti šiljokurana postajali ljudi, služeći svoj dug otadžbini. Pantalone u kojima je negde možda neko bio ranjen ili možda umro?
Nezamenjiva slika svakog od nas koji je odrastao 90-tih a momkovao i vojnikovao 2000-tih. Jedino ih, razume se, ne vole traumirani ratni veterani kao i ovi evropejski liberalni pederčići, ali njima, jebiga, smeta sve što se direktno ne tiče njihovog dupeta... Tako da:

Dugo nam trajale, i guzice nam grejale ti slavni relikti naše ne tako slavne nedavne vojničke prošlosti!

   

Prevodilac RTS-a

Čovek kojem najgore na svetu ide od ruke simultani prevod, a ironije li- radi kao prevodilac javnog servisa. Ali ipak, on se muči i trudi i stvarno ponekad i ubode dobar prevod (jednom u 1000 puta). Voli i da ostavi gledaoce da se muče sa istim.

Osoba koja govori engleski: Thank you!
Prevodilac: Hvala.
Osoba koja govori engleski: Thank you very much!
Prevodilac: Hvala puno!
Osoba koja govori engleski: I believe there are many people these days who would like to be on this place where I’m standing right now…….
Prevodilac: Mislim da su ovo svi razumeli.

   

Povjerenje

Isto što i nevinost.

Uvijek ga izgubiš zbog neke pičke.

   

Vitezovi

Za razliku od romantičnih bajki u koje mnogi danas veruju, pravi vitezovi su bili surova ratnička kasta. Njihova uloga je bila ratovanje i držanje ljudi pod kontrolom.

Budući da su bili bog i batina mogli su da ubijaju, otimaju, siluju, žare i pale do mile volje i običnim ljudima su radili razne grozomorne stvari. Tako je bilo svuda od Evropskih vitezova do Japanskih samuraja.

Drugim rečima oni su bili "žestoki momci" i psihopate onog vremena.

Kasnije su romantičari od njih napravili svece...

"Pop će da pričuva decu, on je duša od čoveka... pravi vitez... "

   

PUM

Srpska verzija engleskog RIP-a, koji je potpuno nezasluženo preuzeo vodeću ulogu u srpskom sajber izjavljivanju saučešća i žalosti.

Majkl Dzekson umro u snu!

-RIP
-RIP
-PUM!

   

Bog zna kako

U slobodnom prevodu - nešto naročito. Lepo, bajno, šljašteće, kvantitativno mnogo, nabudženo i upakovano u teget sako i kravatu.

Bog zna kako je način na koji te žena dočeka kad dođeš umoran s posla. Pod uslovom da nije pms, da nije radni dan. A ni vikend. "Dočekala me Bog zna kako; na stolu francuska kuhinja, a ispod haljine ariljske tange, bajo moj".

Bog zna kako je kad stric iz Švajcarske dođe i izvadi sto franaka u tvom pravcu. "Prošao sam Bog zna kako; kao Šaban na romskoj svadbi. Imaće za singliranje Lajpciga za vikend, iz iksa u 3+".

Odričan oblik (u bilo kom smislu) ispred fraze iz naslova daje suprotan efekat od gore opisanog.

- Aj idemo u kafić večeras. Možda neke ribidžone na'vatamo.
- Ne mogu, imam zakazano sa Slađom iz srednje.
- Opa, koliko vidim ima da se zarobiš kod porodice Kopljar. Jeste Slađa vrh, ali prateći objekti iz njene porodice te ne mirišu Bog zna kako.
- Vala, jes' joj jeben ćale. K'o pijani Irac.

   

Danilo Popivoda

Bivši jugoslovenski fudbaler, krilo ljubljanske Olimpije i Ajntrahta. Sumnja se da je pronašao eliksir mladosti, pobegao u Englesku, i, ne znajući dobro engleski jezik, zatražio novo ime koje neće nimalo asocirati na njegovu prošlost.

Sada se zove Daniel Drinkwater i član je Mančester Junajteda.

banovan do 29.07.2052. 13:09
?
+189
4
definicija