Prijava
   

Zapucati

Snažno, bezuslovno, odlučno, kretati se ka nekom cilju.

Ej, gde je Mare???

- Zvala ga ona njegova, odma je zapuc'o gajbi!

Haha, papučar!
_______________________________

Ej, gde je Mare?

- Nije hteo da čeka taksi i zapuc'o peške.

Budala...

   

Dositej Obradović

Srpski filozof i lingvista.

Dositej je nasledio od oca ogromno imanje sa dvesta stabala zlatnog delišesa. Planirao je kad jabuke sazru da veći deo proda na pijaci a dvadeset džakova da ostavi da se njima hrani do sledeće berbe, ali se ispostavilo da su sve do jedne bile crvljive i to mnogo, čak ni pitu od njih nije mogao da napravi.

Dositeja su tada često viđali kako šeta svojim imanjem i jadikuje:

"Cervi, cervi, što mi učinjajše cervi od moijeh zlatnejšijeh delišesjah, kudade se dade moje blagojedenije?"

   

Člankovita glista

Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis;
Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze.
Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: *zgrči telo - opruži telo*, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli.
Sve je u životu prolazno moj druže
I ljubavi i tuge i svi srećni dani
Sad kada je nema neka plaču ruže
Ko uvelo lišće na jesenjoj grani...
Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga.
Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila.
Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu?
Rekli su o nama:
"Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije."
Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008..
"To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?"
Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44

To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...

   

Ostvariti se kao majka

Novokomponovani, pomodarski izraz. Još jedan u nizu izraza koji koriste nabeđeni pripadnici kvazi džet seta da bi podvukli razliku između sebe i običnih smrtnika. Najčešće se, naravno, može čuti iz usta polupismenih pevaljki i svakojakih glumičica, TV voditeljki i ostalih javnih ličnosti koje misle da će tako zvučati sofisticirano i moderno.
Jer, zaboga, pa nisu one valjda tamo neke ženetine obične, pa da „ imaju decu ” . Ne, one ne rađaju decu, ne menjaju usrane pelene, ne brišu noseve iz kojih izlaze litri i litri sline, one ne brišu povraćku sa poda. One se „ ostvaruju kao majke ” .

Daniella Živadinović,
bivša kafanska pevaljka iz Jabučja Donjeg, a sada ponosna vlasnica dva splavarska hita i jednog neurotičnog potomka muškog spola :
„ Da, ja sam uspešna mlada žena... ostvarila sam se i kao umetnica, i kao supruga, i kao majka... ( Dušane, ne guraj čika - novinaru prst u oko... ) ... Ove godine izlazi moj novi projekat, materijal je već spreman... ( Dušane, videćeš ti tvog Boga kad ode ovaj narod... ) Moj život je sada kompletan... još samo da kupim novog kućnog ljubimca, prethodnog smo nesrećnim slučajem pojeli za Božić... ”

   

Žena sa tetovaže

Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici? samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo, ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš prvenac i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga zavrat. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.

   

Uraditi Sub-Zera

Pogoditi partnerku ejakulatom nakon čega ona ostaje nepomična odnosno zaledjena usled zaprepašćenja ili straha da će se sledećim pokretom još više izmazati. Potez isto kao i bacanje magije sa Sub-Zerom mora da ima besprekoran tajming da se ne bi savila ili postavila blok. Nakon uspešnog zaledjivanja najbolje leže aperkat, ali to je već stvar ukusa.

   

Što su poskupele mekike na 30?

Upitah lokalnog objektodržaoca palačinkavnog i sendvičnog dijapazona. Srednjoškolski dani nisu nudili previše enigmi i intriga, te se ponadah jednom racionalnom objašnjenju o skoku cene mekike s kremom sa dvadeset na trideset domaćih apoena.

Odgovor se iskobelja kroz prozorče lokala iz maglovite atmosfere oplemenjene isparenjima rumunskih viršli i izađe na svež vazduh među dečurliju sa izrazitim bolom u kurcu i gurbete sa građevine:

-Zato što sam glup ko kurac.
Moj burazer završio fakultet otišo u Ameriku decu napravio vozi nova kola a ja ovde dođem svako jutro pečem palačinke, pretvorio sam se u palačinku, jebu me neka deca, budem dobar hiljadu na dan odem uveče sve spičim na aparate pa sutra opet isto. A u srednjoj sam razbijao matematiku, dodatni časovi, odem u subotu kod profesora, pa mi smo jeli zbirke, to su ruske zbirke.

   

Gospodine, verenica vam šalje pismo

Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.

-Gospodine, verenica vam šalje pismo!
-Teraj se bre baba u pizdu materinu! 'Sam ti rek'o da smanjiš sa serijama?
-Dozvolite da odstupim.
-Odstupi baba, odstupi! Nemoj samo lekove zaboraviti da popiješ. Opet!

   

Prva ruka

Bogotac.
Nikad ga niko nije video, ali su njega svi čuli. On nabavlja kokaniđu direkt iz Kolumbije. Unuk Pabla Eskobara mu je dovlači tehnodromom do šteka u Banji Koviljači. Lućiano Mođi ga zove na babin fiksni da mu javi tačan broj kornera derbija Italije u prvom poluvremenu. Može da ti sredi desetku iz mehanike fluida na mašinstvu. Može da te zaposli u javnom komunalnom pa da do kraja života mrsiš masna muda u fotelji. Može da ti završi dvočasovno pušenje u režiji Mirke Vasiljević za dve kile švargle. Može bre Raću Petrovića Mančesteru da uvali. Dobro, to već ne može. Nećemo preterivati.

Džaba torima kad ga niko jebeno ne poznaje.
Fantom.

-Oćeš skanka, sidu leči, prva ruka.
-To što si prva vena, ne znači da si prva ruka. Otpišaj ćomane, laži mamu.

   

Izlazak na ulice

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.

   

Kao takav

U izvornom stanju. Neprimenjen. Transparentan. Sam za sebe, izvan bilo kakvog konteksta.
Izraz preuzet iz filma "Majstori, Majstori" - "Ovo je uvodna tuga. Ništa konkretno. Tuga kao takva."

- Kevo, šta ima za ručak?
- Pasulj.
- I šta još uz pasulj, slanina, kobasice?
- Ništa konkretno. Pasulj kao takav.

   

Boom, boom, boom, boom, boom ................. kutz, kutz ehy ja Boom, boom, boom, boom, boom Kana hi naj kutz, kutz ehy ja

Onomatopeja Breginog vojnog roka.

Gorane vi ste jedan zdrav mladić mislim da nema prepreka da naredne 3 godine služite armiji, nego da li vam više odgovara pješadija ili tenkovska?

* Devla, nego šta ako nas šiptari napadnu sa Boom, boom, boom, boom, boom
................. kutz, kutz ehy ja?

-Obezbjeđenje vodite ovu budalu odavde još treba da nam drug Tito sazna da nam drogoši brane tekovine naše narodno oslobodilačke borbe jebao ga loš heroin što ga ne ubi blesava.

?
+602
21
definicija