Prijava
   

Jaja i kobaja

Duševna hrana promiskuitetnih žena i porno glumica, koje vole svoj posao...

   

Mašala

To ti je kad uvatiš kitu jednom rukom, pa je uvatiš još i drugom rukom, pa ono što ostane je MAŠALA!

   

Seks i grad

Kad se jebavaš po njivu pola godine i posle udari grad.

   

Molotovljev koktel

Poruka u boci, konkretna i vrlo jasna.

   

Ironija

Kada jedan od najvećih izuma čovečanstva postane mera za glupost.

Glup si k'o točak.

   

ironija

Prodavac džepnih knjiga ispred nudističke plaže.

   

Ironija

Ušminkavanje mrtvaca za pogreb.

- Možete mu malo istaknuti obraze, izgleda mi blijedo i upalo. Samo da izgleda malo živahnije.
- A da ga ja oživim najbolje?

   

Tozovac

Pevač čije ime brkamo ša šporetom na čvrsto gorivo.

-Kupio moj ćale Tozovca.
-Misliš Smederevca?
-Jao, da, kako sam glup.

   

Eo ga ovaj

Kućno ime svakog političara koji se pojavi na televiziji. Ime i opcionalno prezime Stručnjak.

   
   

Pogrešila

Žensko koje se jebalo sa nekim drugim.

Šta ti je to trebalo?
Pogrešila sam.

   

Zbabosati se

Efektan južnosrbijanski izraz za fizičko propadanje žene koja je zašla u godine. Nažalost, u književnom srpskom jeziku ne postoji izraz koji bi bio adekvatniji od ovog za označavanje pomenute pojave.

Beše si onakva ubavinja, a pogledaj gu kude se zbabosala.

   

U neku rupu da, u neku rupu ne

Odgovor konzervativne devojke na pitanje bi li se jebala.

   

Skomina mi

Muka mi.

(Negde na Jugu Srbije)

Mamooo, skomina mi na žljučku od onaj pečen mumuruzz.
- Vikaj tatka, nek te vodi kude doktora.
Tatoooo vika majka sg da me vodišš, skomina mi mlogo!

   

Vilen

Nestašan, nemiran, na vraga nasađen. Mlađe mame vole da koriste i izraz hiperaktivan

Joj, što je nemirno dijete, vidi ga al' je vilen.
Ma, nije on vilen, on je samo malo hiperaktivan.

   

Iz perspektive crva X

Crv H je posve običan crv. Mali, sluzav, beznačajan. U tuđim očima. U svojim očima je vrijedan i živahan. Oran za života. U svojim, napominjem. Kao da crv i ima oči. Možda samo misli da ih ima. Da li bi stvarno bio crv da je sposoban gledati?

Crv ima svoju misiju. Prosta je. Pronađi jabuku, izbuši tunel, ostani tu dok ne umreš. Oćeš li uništiti jabuku? Zavisi. Od čega? Vodiš li računa o svojoj jabuci? Da li misliš da nekoga uopšte boli kurac za tvoju jabuku? Tvoja je. Budi srećan što je imaš. ZAŠTO BI SE NEKO OPTEREĆIVAO TVOJOM JABUKOM? Crve.

Vidiš, postavio sam te na tvoje mjesto. Zašto? Znaš ti zašto. Vrati se na početak. Imaju li crvi oči? Imaju. Vide li? Vide.
Šta vide? Reći ću ti. Vide cipele. Da, cipele. Jer su mali. Mali su fizički. Mali su duhom. Nećeš valjda da me gledaš u oči, crve? U đon gledaj. Ovaj što može da te zgazi. Ako poželi. Nadaj se da neće. Crve.

E sad, raspravimo jednu stvar. Kako si uopšte dospio do toga da budeš to što jesi? Nemaš pojma. Jesi li se rodio kao crv? Da li si genetski predodređen da budeš šaka mizerne sluzi, bačena u nebitan prostor u nebitnom vremenu? Nisi. Postao si to u međuvremenu. Negdje na polovini onog tunela koji si gradio. Prvi si zalogaj ugrizao i ispljunuo iz ideala. Nastavio si hrabro. Vjerovao si da ćeš na kraju biti nagrađen. Vjerovao si u rajski vrt. Bušio si jabuku a nadao se grožđu. Negdje na polovini si shvatio da ne ide. Ne može tako kako si mislio. Poturio si leđa, zaboljelo je. Još par puta, boljelo je jače. Onda si uhvatio krivinu. Tunel više nije išao pravo. Nisi ga više gradio sam. Pomagali su ti. Ne zbog tebe. Zbog sebe. Pokvarili su tvoj tunel. Opoganili su tvoju jabuku. Na kraju si našao grožđe. No bilo je kiselo. Jeo si ga. Jeo si ga sa lažnim osmijehom na licu.

Postao si crv. Sitan. Beznačajan u svom jadu. Jadu koji ne vidiš.

   

Stari pacovi na novom brodu

Politički otpad minulih vremena, sposoban da se prilagodi novonastalim uslovima i ispliva na površinu. U savršenom momentu napuštaju tonući brod i priključuju se novom. Njihova odanost ima rok trajanja. Dok brod ne počne da propušta. I dok skontaš da brod tone, oni će već biti u sigurnijoj luci

Naviknuti na privilegije, teško ih se odriču. Stoga nije previše bitno od koga će ih dobiti. Držaće kapetana na dlanu, dok ovaj drži kormilo u rukama.

I kad misliš da ih je novi talas istrijebio, prevario si se. Opet ćeš ih sresti na ulici, gledati na TV-u. Doduše u novim bojama, sa novom demagogijom, ali opet punačke, vesele i zadovoljne. Psovaćeš ih glasno, istovremeno se diveći debljini njihove kože, odsustvu njihovog obraza i beskrajnoj snalažljivosti koja ih krasi.

Pacovi će uvijek biti tu da te potsjete na prošlost. Nametljivo i direktno dokazujući da se ništa nije promijenilo.

-Poranio si.
-A eto, volim ja tako na vrijeme da dođem.
-Sjedi sjedi, šta piješ?
-Tablete jebiga. Znaš kako je, dođoše ovi novi, teško se snalazi čovjek, uzima to danak.
-Ružo, daj mu nešto... sok neki... vodu... ma bilo šta.
-Može sok. Eto znaš već što sam došao. Ja bih se priključio ako je moguće nekako. Napustio sam ove stare, nisam se našao tu, shvatih da to nije to.
-Da, shvatio si posle 12 godina. Dosta ti je trebalo. Imaš i posao, djeca ti rade, žena, sva rodbina. Šta ćeš više? Neće ti to niko dirati.
-Pa eto, znam sve, al ja bih da pomognem nekako ovoj vašoj stvari. Dopada mi se ovaj vaš novi, lijepo priča, sposoban je.
-Aha. Ti si mi četvrti od jutros, stari pacov na novom brodu. Znaš šta? Poslužićeš ti. Idi kući sad, zvaćemo te brzo. Nisi tako loš.
-E sila ste. Ljubim ruke gospon, do skorog viđenja.

   

Siguran dobitak

Apstiniranje od igara na sreću i kockanja.

   

A be sta je be ovo be?

Pitanje koje postavlja zacudjeni nislija

   

Huk prošlosti

Zvuk koji se oseća sa svih strana istim intenzitetom, duh starih vremena koji jecaju jer se više nikada neće vratiti. Prošlost koja stoji na prašnjavom zemljanom putu u starom kaputu, sa odrpanim koferom svoje prošlosti, koja nas sa suzama u očima gleda do kraja života. Niti se vraća niti odlazi, tu je, posmatra nas tim očima rasplakanog deteta i ne da nam mira. A uvek se sažalimo, proradi nam savest i ponovo to radimo, okrećemo se i gledamo uplakanu prošlost. Zarobljena u sećanjima, poznaje samo nas, ali ništa ne može protiv naše volje, nego eto, tu je. Stoji uramljena u našim sećanjima i podseća nas na sve naše greške koje smo napravili i koje tek treba da napravimo.
Prošlost koja je i dalje tu, sva ta sećanja, tu su, baš gde je to i kako je nekada i bilo. Nisu nigde nestali ti ljudi, tu su, samo za nas nevidljivi. Ako nismo pogledali na vreme retrovizor nećemo ih više nikada ni videti, jebeš mu mater.
Huk prošlosti nas razneži, te kolone izbeglica emocija i svega neizgovorenog izleti iz nas kao nezrela ptica iz gnezda, ali za nas prekasno…nismo na vreme bacili karte. Samo smo ih bacili na sto, eto, čisto da se vide, sada kada su bezvredene i kada je igra gotova.

?
+911
94
definicija