Prijava
   

Druga strana priče

Uglavnom nesaslušana verzija. Ona prva uđe u glavu pa moš raditi šta hoćeš da pravo kažeš šta je bilo, al džaba, nemre. Uvijek ima taj neki hepek koji te negdje u malom mozgu ubjeđuje da je vjerovatno istinitije ono što si prvo čuo, pa ti trabunjaj koliko hoćeš, većina te neće čuti.

Ivicu i Maricu znam već neko vrijeme, naravno ne lično, ali njihova maćeha mi je poslovođa u fabrici gdje radim. Užasna žena, nikad joj ništa nije u redu, a ni ono dvoje jadne djece ne voli. Prilično sam usamljena žena, pomalo prgava, živim u kući duboko u šumi, ne volim previše društvo, a i ljudi me izbjegavaju baš zbog toga što nikad nisam bila pretjerano druželjubiva. Kad sam bila mala u puno čemu sam oskudijevala, a ono što mi je najviše nedostajalo su bili slatkiši. Zbog toga sam prije puno godina odlučila da svoju kuću počnem ukrašavati slatkišima. Nakon nekog vremena je to preraslo u pravu opsesiju. Ljudi to smatraju morbidnim, pogotovo jer me ne znaju, ali šta bih sad, to je moj hobi, iako pomalo bizaran.
Otac Ivice i Marice je bio divan i siromašan čovjek. Žena mu je umrla ubrzo poslije rođenja djece, a on je iz straha da djeca ne ostanu bez ženske ruke, posustao pod nagovaranjem rodbine i pristao da se oženim onom vješticom. Ona je imala strašan uticaj na klince, postali su bezobrazni i drski. Iako su postajali sve sličniji njoj, maćeha ih nije mogla podnijeti, pa je uspjela nagovoriti njihovog oca da ih pošalju daleko u šumu. On, psihički ubijen, kakav je postao pored nje, pristao je na to. Međutim nisu znali da su klinci načuli taj razgovor i ponijeli sa sobom mrvice kruha koje su prosipali usput.

Dugo su lutali kroz šumu gladni i kada su poželjeli da se vrate kući shvatili su da su ptice pojele sve mrvice koje su prosipali. Danima su hodali sami. Čudi me kako su preživjeli.

Nakon nekog vremena su naišli na moju kuću, i djeca ko djeca, navališe da jedu prvo ogradu, pa prozore, vrata, ma bili su nezasiti. Kasno sam shvatila šta se dešava. Izašla sam napolje i nisam se previše obradovala kada sam shvatila šta rade, jer su uništavali ono što sam stvarala godinama. Bilo bi u redu da su normalno jeli, ali oni su razvaljivali sve što su stigli. Naravno da mi ih je bilo žao kad sam ih vidjela onakve, pogotovo Ivicu, koji je izgledao strašno loše, ali prevršili su svaku mjeru. Krenula sam da galamim na njih. Na trenutak su se preplašili, a onda i oni počeli da se deru. Uspjeli smo se svi nekako smiriti, pa sam ih pozvala unutra na ručak. Pripremila sam im raznih đakonija. Jeli su, ja mislim, kao nikada u životu. Kada su završili ispričali su mi sve šta im se dešavalo. Jadna djeca, sami u šumi, danima izgubljeni…

Pošto je već bilo kasno, napravila sam im mjesto gdje će leći i otišli smo na spavanje. Planirala sam da ih sutradan odvedem do njihove kuće. Tokom noći, Ivica se još više razbolio, pa ih nisam mogla ostaviti same da potražim roditelje, a nisam ni njega mogla nositi, pa sam odlučila da ih ostavim kod sebe još neko vrijeme. Maricu sam zamolila da mi pomogne oko kućanskih poslova, jer nas, ipak, sada ima troje. Nije joj bilo pravo, non stop je gunđala i ljutila se. Nakon nekog vremena, brat joj se počeo oporavljati, već je stao na noge i malo su živnuli.
Nikada neću razumijeti šta se dešavalo u njihovim glavama zadnjih dana, da li pohlepa ili jednostavno nisu znali šta rade, ne znam.

Dan prije nego što ću ih voditi kući, odlučila sam da ih počastim pravom gozbom. Dobro sam ugrijala rernu, zaklala pile, ogulila krompir i napravila salatu. Pošto sam već bila prilično umorna, rekla sam Marici da pogleda da li je rerna dovoljno ugrijana. Odgovorila mi je da ne može da je dohvati, čime sam ja bila prinuđena da ustanem i sama pogledam. Da mi je neko pričao šta će mala Marica tada uraditi, nikad mu ne bih vjerovala. Čim sam zavirila u rernu gurnula me je! Pokušavala sam da se iščupam, ali nije bilo šanse. Sreća u nesreći je bila ta da rerna nije bila dovoljno ugrijana. Marica je otišla po brata i onda je krenuo pravi haos, bar po onome što sam mogla čuti. Lomili su ogradu, vrata, prozore, sve što su mogli dohvatiti.

Kasnije sam vidjela da su mi nestala kolica i da su ti mali nezahvalnici očigledno to planirali otkada sam ih pozvala da ostanu kod mene. Ivica vjerovatno nije ni bio bolestan. Nagrabili su svega što su stigli i pobjegli. Shvatila sam koliko sam bila naivna kada sam povjerovala u priču da su se izgubili. Maćeha ih stvarno jeste otjerala, to sam kasnije saznala, ali oni su vrlo dobro znali put kući. Poznavali su šumu kao svoj džep.

Šta je poslije bilo sa njima, ne znam i ne želim nikada da saznam. A šta se desilo sa mnom? Imala sam sreće da je naišao jedan od rijetkih komšija sa kojim sam komunicirala i izvukao me iz rerne. Do tada sam zadobila opekotine trećeg stepena te sada ležim u seoskoj bolnici i pišem ovu priču u nadi da će je neke novine objaviti da se napokon sazna prava istina o meni.

   

Čovekov najbolji prijatelj

Najbolji ženin ljubavnik.

- Dođi Reks, dođi, kuci-kuc, namazala sam sad Karneksovu paštetu, znam da ne voliš Juhorovu...

   

Profili studenta

-"Studiram da bi studirao" profil:
Oni ljudi koji nemaju pojma zašto su upisali fakultet. To su ljudi koji su faks upisali da bi pobegli iz provincije i došli u Veliki Grad čisto da bi kupili godinu dana neprekidne zabave. Opijanja, drogiranja, kurvanja. Svesni su da će biti vraćeni u vukojebinu iz koje su došli, pa eto da bude da su uživali bar malo u čarima bluda i nemorala. Moguća je i varijanta da su upisali nešto samo zato sto je njihovo društvo to upisalo, pa kao ajde.

-"Učio sam veče pred ispit" profil:
E, ovo je već kategorija užasnih, iskompleksiranih štrebera koji gisto ništa ne uče, a ređaju desetke. Uzrečica im je "Padam 100%". Vole da se hvale i da sole pamet svima, kako je ta materija u stvari jako laka, i kako treba malo da se nauči.

-"Proračunat" profil:
Matematičkim putem izračuna koliko je 60% knjige, i to nauči, izađe na ispit i možda ih ukenja, ako ne, e onda sledeći rok izlaze opet, samo se preslišaju tih 60% gradiva, i ne pada im na pamet ni stranu više da nauče. Pa će jednom da im se posreći. To su tipovi ljudi sa kilometrima nerava skupljenim u klupko bez kraja.

-"Zmija" profil:
Hladnokrvni prevarant koji će da ubedi i najzajebanijeg profesora da zna, iako relano ništa ne zna. Poseduje sposobnost izvrtanja tri rečenice u hiljadu različitih oblika. Čini se da je nešto rekao, a ništa nije rekao.

-"Trep-trep" profil:
To su uglavnom ONE. Mačkice koje idu na ispit sređene u fullu, sa kilo šminke i ispresovanom kosom. Retko kad znaju dovoljno, ali veštim vrtenjem pramena kose i trepkanjem njihovim neodoljivim okicama, nekim čudom prolaze.

-"Smrdljivi" profil:
Ovo su oni koji pričaju sledeće: "Toliko sam učila da nisam stigla da se okupam, vidi koliko mi je prljava kosa". Suština ovakvog profila studenta je ta, da oni verovatno ne uče toliko nego pola vremena telefoniraju, bleje na netu i piju kafu sami sa sobom i samo se tripuju da zaista nešto uče.

-"Istripovani" profil:
Oni se pitaju, kako su toliko učili, a nisu položili. Često pričaju za profesora da je debil koji ih je uzeo na zub. A realno, negde u dubini duše znaju, da u stvari ne znaju, samo plaše narod za nigde ništa.

-"Derodupači" profil:
Oni koji priznaju da su odrali dupe dok nisu položili ispit. Njih je najlakše ceniti, jer znate da vas ne zavlače već vam kažu iskreno. Njima svi zavide jer nisu lenji da uče, svi bi voleli da budu kao oni, ali niko ne može.

-"Stara slava" profil:
Prve dve godine su puno učili i imaju sve desetke, a posle je bilo malo učenja i prepisivanje ocena. Njima se uvek desi da umesto sva tri pitanja, profesor postavi jedno i kaže: "Kolega u redu je, vidim da znate".

-"Stari" tip:
Od vajkada prisutan. Njihovi roditelji su na pozicijama i znaju pola fakulteta jer su to stara kumstva ili rođaci. "Moj stari poznaje dekana". Njima je super jer umesto cele knjige u najgorem slučaju uče pola.

-"Zamlata" profil:
Uči sve, ne daje ništa jer ne shvata da fakultet nije srednja škola nego ozbiljna ustanova. Oni idu na sve moguće sekcije ili negde gde mogu da budu primećeni. Pohađaju sve kurseve, i samo se zamlaćuju.

-"Frajer" profil:
Taj sve stiže. I da ima ribu. I da izlazi. I da se opija. I da ga vole svi. I da mu se svi šlihtaju. I da daje godine u roku. To je profil blagosloven harizmom. Druži se sa sličnima.

-"Brankov most" profil:
Svaki put kad okine ispit ili godinu priča da će da se ubije. Pada u depresiju i jako je često da menja fakultete. Prvo je studirao FON, pa je prešao na DIF, i završio na Visokoj Poslovnoj ili nekom od privatnih.

-"Keš" tj. "Priznanica" profil:
Oni koji urgiraju. Plaćaju korumpiranim profanima i završavaju školu. U ovu kategoriju spadaju i pojedini privatni fakulteti, u kojima ako platiš ratu na vreme, završio si posao.

-"Večiti" profil:
Lik kog sretneš na hodniku i misliš da će ti predavati nešto, a on je u stvari zamrzao godinu 10x ili jednostavno voli da utvrđuje gradivo.

-"Megatrendlije" profil:
Ispit kraći od ove defke.

   

Novobeogradski čoček

Uđeš u kuhinju, upališ svetlo i pokušaš da zgaziš sve bube.

   

Gimnazijski sindrom

Teško izlječiva bolest od koje svake sedmice oboli jedan gimnazijalac. Prvi simptomi su ispravljanje pojedinih sagovornikovih jezičkih pogrešaka. Kad bolest dođe u progresivno stanje, zahvata ne samo sagovornika, već sve ljude oko oboljele osobe. Uskoro se počinju pamtiti vrijednosti triginometrijskih funkcija za pojedine uglove i korijenovi brojeva do 10, u nekim slučajevima, do 20.

U bakinom dovrištu.
-Baka osobe GS (gimnazijski sindrom): Kakav ono aviJon proleti?
-GS: Baba draga, kaže se avion.
-Baka: Šupičku materinu, ti ćeš meni pametovati, ja ovako govorim 60 godina i sad mi treba neko tele pametovati.

U učionici.
-1: Ej, ljudi, koji je korijen iz 19?
-2: Uzmi digitron.
-GS 1: Ne! Ne na digitron! Taj tvoj krš će ti reći korijen sa samo 9 decimala, ja znam sa 11.
-1: Reci, kad si toliko dosadan.
-GS 1: 4,35889894355
-GS 2: Ne! Ne slušaj ga.
-1: Što sad?
-GS 2: Nije tačno, pogriješio je na jedanestoj decimali.
-1: Daj mi digitron. Usput, kaže se jedanaestoj. (počeli su prvi simptomi)

   

Pamti k'o zlatna ribica

Poređenje za osobu sa memorijom od 2 do 3 sekunde.

Prosečno razmišljanje zlatne ribice u akvarijumu:
-Hej, vidi, zamak.
-Gladna sam, njam.
-Hej, vidi, zamak.
-Kaki mi se.
-Hehe. Novi zamak.

   

A koliko je tebi ostalo?

Idealan odgovor koji aludira na starost, na pitanje radoznalih baba i deda: Koliko ti je ostalo da završiš fakultet?

Baba: Što si sladak, koliko reče da ti je ostalo do kraja fakulteta?
Ti: A koliko je tebi ostalo?!
Baba: Čega?
Ti: Šta se praviš luda baba, rođena si u pretprošlom veku!

   

Titlovani porno filmovi

Samo jedan u nizu neverovatno interesantnih tv sadržaja kojim su nas zabavljale lokalne stanice. Fascinantno maštoviti prevodi vec bizarnih dijaloga izmedju činioca i trpioca radnje. Jedini filmovi gde je titl interesantniji od same radnje.

Okreni se da ti ga munem u bulju.
Pljuni mu na djoku.
Čereči me lepi moj.
Liži taj sladoled kučko......

   

Fotke odeljenja iz osnovne škole

S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.

Vidi fotku.

   

Apstraktni ekspresionizam

Pravac u likovnoj umetnosti koji se svodi na uzimanju najdeblje četkice, umakanja četkice u boju i prskanja po platnu. Onda nastaju slike koje umetnici vole da nazovu apstraktnim imenicama: misao, san, vera, pojam, osećanje. Te pojmove razume samo nekolicina ljudi, koji pokušavaju da objasne običnim smrtnicima šta koja tačkica na platnu znači. Naravno ni oni ne bi razumeli da im osoba koja je izvodila ritual prskanja nije objasnila šta je postignuto kojim cimanjem četkice kroz vazduh.

proces nastajanja slike "Misao"
Buđenje umetnika. Sanjao je neke linije, tačkice, crtice - savršena inspiracija. Ne može da nađe paletu, niti parče stakla, a ne bi valjalo da ode inspiracija. Uzima tanjirčić i trpa boje u njega. Dobija neverovatne nijanse mešanjem po desetak boja o kojima će na izložbi slike biti posebno govoreno, kao vrhuncu ideje. Uzima neku debelu četkicu, da zahvati što više farbe na nju, i tehnikom cimanja četkice iz nadlaktice prska po platnu. Nakon što je naneo 150 nijansi svetlih boja, kreće u pohod zatamnjivanja slike da bi slika izgledala još mističnije. Uzima plavu, crnu i tamno zelenu i direktno sipa na platno, da bi to kasnije razmazao prstima i dobio neverovatne šare u vidu otiska prsta. Onda tehnikom cimanja četkice iz zgloba šara čistom četkicom po još svežim bojama, da bi dobio elipse i krugove, što sliku čini još zanimljivijom, za one najmlađe. I pred sam kraj dodaje nešto što će svi ljudi na svetu moći da razumeju - svoj potpis u donjem desnom uglu. Onda sledi random metoda davanja imena kroz razgovore sa komšijama, članovima porodice ili slučajnim prolaznicima. Remek delo sa imenom je rođeno.

   

Samosažaljevajući slučaj

Ekstremni sport. Praktikuju ga osobe kojima je zadovoljstvo da se valjaju u sopstvenoj mizernosti i jadima, vole da pojedu puna usta govana pa to ti je. Ne mora niko drugi da ih hrani, uzmu sami, i to ne kašičicom nego kutlačom pa puna usta i da prelije.

Takvim primercima homo mazohistikusa je najveće zadovoljstvo da sami sebi podmetnu nogu i onda se uz opravdano očajavanje, jer eto život je nepravedan, busaju u grudi kao mlad gorila na alfa ženku i kukaju kako je sve teško. I nikada ih ništa neće, to sam baš primetio, ne znam samo da li zbog toga što nikada ništa nisu probali ili se život stvarno, od svih ljudi na svetu, nameračio baš na njih.

Doktorirali su arheologiju pa na svakom koraku mogu da primete neki zgodan kamen, koji niko drugi ne primećuje da se o njega spotaknu. Jer samosažaljenje je tako lepo osećanje, predivno, svi su u krivu a ti jedini u pravu, niko te ne voli a ti si baš dobar i potrudio si se. Dao si sve od sebe ali eto, Fortuna te mrzi, a ti si se baš svojski potrudio. Ma dao si zadnji atom snage i stvarno nisi hteo da zapneš o to nesrećno zrno peska što se našlo tu nekim zlim obrtom sudbine. O nebesa, zašto me ne volite?

I tako to ide, začarani krug koji svaki put sve bolje hvata u čeljust i žvaće kao pitbul sedmogodišnjakinji cevanicu. Razmišljao sam šta je rešenje, kako pomoći ljudima koji ne žele pomoć i osim standardnog bola u kurcu za takve individue jedino logično rešenje koje mi pada na pamet je jedan zdrav, očinski šamar i zdravorazumsko pitanje "Koji ti je kurac?".

   

Lanac poverenja

Dugački niz ljudi koji su saznali nešto 'u poverenju' i preneli dalje takođe 'u poverenju'.

   

Isus Hristos

Najveći trol ikada.
Istrolovao ljude da je alhemičar, te da može da pretvara vodu u alkoholna pića, da mu je majka zatrudnela nevina, bavio se i nadrilekarstvom, tvrdio da može da izleči razne bolesti, tipa, platio nekoj prostitutki da glumi da je nepokretna i onda je ''izlečio'' pred drugim Jevrejima u Sinagogi. Na isti način, vraćao je ljude iz mrtvih, bio isterivač duhova. Što je najjače, mnogi su se primali. Toliko je talentovan bio da je uspeo i od škrtih Jevreja da izmami pare.
Mnogo je trolovao, pa su ga banovali, međutim on nije odmah otišao, nego je prvo napravio dupli nalog i onda se trajno samobanovao. Adventisti se i dalje nadaju da će se vratiti.

- Brate, čeka nas srećna i berićetna godina.
- Ko kaže?
- Rekla Sanja Colja na TV-u.
- Brate, troluje gore nego sam Isus Hrist.

   

W

Najwepše swowo na swetu cewom. w može da zameni l,r,nj,dž i bilo šta drugo što vam padne na pamet. Ubacite ga u bilo koju reč i odmah ste je ukrasili, a ukoliko dobro baratate upotrebom slova w, i Vaši prijatelji će Vam zavideti. Ukoliko nemate život, nije bitno, tu je slovo w. Kada Vas žena ostavi, samo napišite kurwo na parčetu papira i odmah će da Vam bude bolje. Ako imate finansijskih poteškoća, napravite poster sa Tadiću Lopowe! tematikom.

Naravno, možete i naučiti svoj jezik i pismo i njima se služiti, ali to je za pedere i Milku Canić, a ne za tako lepu, mladu, pametnu osobu, koja govori engleski i zrači poput Vas.

   

Platna kartica sa slikom po želji

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!

-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!

   

Bol u kurcu tokom ispita

Desi ti se da odeš na ispit i izvučeš pitanje koje ne znaš. Možeš da kreneš da sereš, da mlatiš praznu slamu. Možeš da moliš da promeniš pitanje, da plačeš i vučeš profesora za skut. Možeš da vratiš papir, ustaneš i izađeš iz amfiteatra k'o gospodin čovek.
A možeš i da shvatiš da si sjebao godinu, ali istovremeno osetiš i blago peckanje u predelu genitalija i kreneš da se praviš lud, sebi za dušu.

- Izvolite kolega, izvucite pitanje.
- Blagodarim. :izvlačiš pitanje i odmah u startu ti je jasno da si već video naslov pitanja u knjizi. Onda shvatiš da je to otprilike sve što si video.:
- Koje ste pitanje izvukli, kolega?
- Holizam i metodološki individualizam.
- Mhm, možete početi.
- Ovako...:i tu u tebi kreću moralne dileme. Prvo pomisliš da oteraš sve u kurac, ustaneš i odeš za Bangladeš da trsiš pirinač po bangladeškim poljima. Zatim shvatiš da ti je ovo ispit za uslov, ako padneš, pa-pa. Razmišljaš da li da moliš bradonju da ti da još jednu šansu. I onda, odjednom, shvatiš da te bole kurci za holizam, pozitivizam, za Parsonsa i Gidensa, boli te kurac za struju i infostan, za povratnu kartu, za menzu i cimera koji ti nabija komleks nejebača. Rešio si da daš sebi oduška...:
- Ovako, što se tiče moćne Nirdale, ona je u neraskidivim suštinskim kontekstima savremenih zbivanja. Preko nje verovatno kontrolišu mnoge svetske sile. Ali to tako neće moći.
- Oprostite, kolega, nisam Vas najbolje razumeo.
- Šta će meni bogatstvo svo i večna slava ta, kada mora umreti moćna Nirdala?
- Molim?
- Kraljice Nirdalo, gmiži brzo ti, jer te moćni Orion želi ubiti.
- Kolega, Vi se to sprdate ovde?
- Taman posla. Sve će ovo, moj profesore, voda da odnese. Sve. Sutra nas neće biti, drugi će vino piti. Razmišljajte o tome. :ustaješ elegantno i poput Borivoja Šurdilovića sirtaki stilom napuštaš amfiteatar praćen iznenađenim pogledima i pokojim osmehom. Boli te tuki: .

   

Gospodine, verenica vam šalje pismo

Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.

-Gospodine, verenica vam šalje pismo!
-Teraj se bre baba u pizdu materinu! 'Sam ti rek'o da smanjiš sa serijama?
-Dozvolite da odstupim.
-Odstupi baba, odstupi! Nemoj samo lekove zaboraviti da popiješ. Opet!

   

Beki Bekić

Šta je smešno koju pičku materinu?!!

   

Školska klupa

Mesto gde (bar po natpisima i tragovima) možete iz pouzdanih izvora da saznate:

-da neki lik iz suprotne smene sluša Fifti Senta (ceo tekst "in da klab").
-da je Zvezda šampion.
-da je Partizan šampion.
-da je biologičar peder.
-da je matematičarka kurva.
-da je ax2+bx+c=0 i da je to isto što i a(x-x1)(x-x2).
-da je Kosovo srce Srbije.
-da je IV-7 najbolje odeljenje .... i III-2..... i I-8...
-da neki Šomi mnogo voli da piše svoj nadimak.
-da neko iz suprotne smene obožava da crta genitalije (uglavnom muške).
-da je potrebno da se prijaviš ako si opštio sa tetkicom ("ko je jebo tetkicu , nek' udari reckicu").
-da par iz susedne smene koji sedi tu mnogo mrzi da baca đubre u kantu.
-da su Jovana i Goran.

   

Super Mario trenutak

Trenutak kada nešto gadno sjebeš i svestan si toga, kaješ se, ali jebiga, gotovo, sad nema nazad, moraš dalje...baš kao i u najpoznatijoj igrici na svetu.

- NE! NE! Nemoguće! Nisam...ciljao sam u...kako je...ne...PU, JEBEM TI PREČKU I FUDBAL, KO GA IZMISLI I SVE U PIZDU MATERINU!
- Opusti se, Peki, nije smak sveta...mis'im, jeste, al' jebiga, desilo se, šta sad. Verovatno će svim Srbima tvoj promašaj biti urezan u sećanju dok su živi, al' jebiga, šta je bilo - bilo je, sad nema nazad. Ajde, ajde, obriši te suze i glavu gore, igramo dalje!

#351
+9729
113
definicija