Prijava
   

Detinjstvo u periodu od 1999-1999

Ustaneš ujutru bonba, prođe 10 sati, izađeš iz podruma, bonba. Vratiš se u podrum. Ovi naprave pauzu ti izađeš napolje, odeš se igraš taman izađeš na ulicu sirena, opet bonba. Vratiš se u podrum, prođe dnevnik, prođu slike sa bonbardovanih predela, taman krene neki film, nestane struja, opet bonba. Dođe struja, padne bonba. Devet sati, nestane struja legneš da spavaš, sirena, bonba. I tako to. Samo bonba

- BEŠTE GOSPOĐA ČE DA POGINEMO U VODU!!
- KUKU BONBE LETU

   

Gust

Onaj koga IMA. Dakle nije debeo (definitivno nije ni mršav, da ne bude dileme), ali ima ga. Konstitucijom podseća na međeda, koji je na oko glomazan, ali brže trči, a bogami i pliva od tebe. A još se penje i na drvo. Poput svog krznatog rođaka, kadar je stići* i na strašnom mestu postojati- a pogotovo ovo drugo, jer ima circa dva metra i stotinak kila.

U ovom dobu sedenja na foteljama, drkanja telefona i svađanja po forumima, prava gustina je retkost. Slabiji među gustima pokleknu, krenu na fitnese, počnu da jedu avokado i postanu Darko Lazić-vonabi mršavci koji će vazda biti mlohavi, dok jači postanu pregusti- debele sline koje se jedva sećaju perioda sa pristojnom količinom triglicerida.

Oni pravi, međutim... Iako ih ima malo i raštrkani su po belom svetu, dovoljno je da jedan od poslednjih iz reda Gustih dođe u neko društvo, da bi ljudi krenuli da se guraju laktovima, a da se u sobi oseti smrad (za neke miris) straha.
Gusti, imate moj naklon.

*Nije kadar uteći- međedi ne beže.

A: Jel bilo šta na svadbi vredno pomena?

B: Ništa posebno, sem što se moj kum Sveta poravnao od neke domaće kleke, zaspao u kućici od kera.
nakon jednominutnog napada smeha

A: Kako jebo te, kako?

B: Ništa, ja vidim da je počeo da šara očima kao reflektorima i maše onim njegovim rukama, rek'o ubiće nekoga, izvedem ga napolje da prošeta malo. Ostavim ga na sekund da pišam, a on preskoči u dvorište neke firme tu pored kafane.
Al' otud ide đavo s budžom, tačnije šarplaninac veliki k'o tele koji grozno reži na Svetu. Ja se odsek'o, svaka dlaka na telu mi uspravno stoji, rek'o ode Sveta. Kad kreće burazer da reži još groznije, nisam verovao da čovek može tako da zvuči bez da ima rak grla. Ker tu verovatno skonta ko je luđi, i pomeri se par metara levo, a Sveta upuzi u kućicu i zaspi. Uzmi zovi, viči gađaj kamenčićima, Sveto, Svetozare, govedo pijano. Ništa. Zovi miliciju, ne smeju ni oni da preskoče. Na kraju nekako nađemo telefon od vlasnika firme koji je umirio džukelu i uspemo da izvučemo bizgova.

A: A jes' sad. Malo- malo pa mi pričaš bajke o tom Sveti, zar nema on beše 100 kila , kako je tako debeo uspeo da izvede sve te akrobacije?

B: Stopetnes', sezona je slava. I nije Sveta debeo bre, on je više nekako, kako bih rekao...
Gust.

   

Kodžibri

Romski dečiji hor.

- Đeleeem, đeleeeem, u njemuuu caaaaruje drugarstvo, eke male džafte kurafteee, onde potok onde cvet....

   

Kursadžije

Zabava za ometene u razvoju.

- Sine, nemoj vise da jedeš stiropor, počinju Kursadžije.

   

Miloš Topalović

Legendarni Top.

Voditelj i novinar SOS kanala koji svoje neverovatne komentare fudbalskih nižerazrednih liga Srbije reprodukuje tako da gledaoci imaju osećaj kao da u Petrovcu na Mlavi ne igra "Sloga" nego Barselona.

Njegove priče o tome kako je napredovao razvojni put običnog seljačića iz mesta pored Surdulice, koji je od lokalnog kluba "Dolina", preko Sinđelića i Inđije, svoj prvi pravi veliki angažman stekao u Lučanima, prevazilazi otaljavanje nalaženja informacija i prelazi u hobi iz koga se rađa ljubav prema poslu kojim se Top bavi.

Međutim, trenutak kada zanos nadvlada nad "već ustaljenim govorom" i emocije utiču da se u momentu zaboravi gde i s kim se nalaziš, diskutuješ i planiraš, desi se poneko ispaljivanje stručnog konsultanta, fudbalera Prve lige Srbije ili nekog bivšeg sudije koji komentariše da li je penal trebao da postoji na meču Proleter:Jedinstvo Putevi. Dešava se i Topu, jebiga.

Top: Neverovatna je stvar da si ti prešao iz Metalca (Gornji Milanovac) koji se bori za Jelen Super ligu i nalazi se na deobi trećeg mesta sa ekipom kraljevačke Sloge, prešao u "Seljak" iz Cvetojevca koji je nekoliko liga ispod malopre navedene.
Fudbaler: Pa, desilo se slučajno. Tamo mi je koren zasadio askurđel Gavrilo a baba želi da se vratim u rodno selo. I tako.
Top: Baka Smilja. Veliki pozdrav za baka Smilju. Pa šta radi baka Smilja? Imao sam onomad izveštaj sa meča Seljak:Brgule i rekoše mi da je jurila linijskog sudiju trnovitim prutem u 68-om minutu jer nije podigao zastavicu.
Fudbaler: Ma, baka Smilja je čudo. Uvek gleda tvoje izveštaje i ljubi ekran kad progovoriš.
---------------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------------
Top: Ti igraš u Lučanima. Koje si ti godište?
Fudbaler: Imam dvadeset dve. Znači, devedes' prvo.
Top: I još igraš u Lučanima. A vidi ga Nejmar dokle je dogurao a čovek mlađi od tebe.
(Muk se prolama kroz studio)

   

Ljudi koji...ma, posvećeno Herr Miloradu

Upoznao sam ga pretprošle godine u maju, na nekom Saboru Srba ovde u Berlinu.
Moja draga i ja tek dođosmo u ovo čudo od grada i, ne poznajući nikoga i ne znajući gde ćemo i kako ćemo, u jednom trenutku se obratismo za pomoć lokalnoj srpskoj zajednici; jebiga - možda neko zna nekog ko izdaje stan a da pritom ne moraš da priložiš hiljadu jebenih potvrda i levo plućno krilo k'o prokletim Švabama. Elem, naša potraga nije previše dugo trajala i na kraju nas odvede do čoveka iz naslova, čudnog ali dopadljivog čikice koji je, eto, slučajno im'o stan od 60-ak kvadrata na izdavanje, ispostaviće se kasnije stan u kojem i dan-danas živimo i srećni smo. A baš takvim - srećnim - delovao je i Herr Milorad kada sam mu prvi put stisnuo ruku, te 2012 god. na pomenutom Saboru. Ćelav, nosat, plavook, nekih 60-ih godina, obučen u crnu "adidas" trenerku - likom je podsećao na one nadrkane poštenjačine iz prizemlja stambenih zgrada koje uvek prete da će deci probušiti loptu ako im upadne u dvorište ali to nikada i ne učine, samo ga je "adidas" treša odavala da je gastarbajter, i to onaj zavetni - iz Kuršumlije. Otišao ranih 70-ih iz rodnog grada, ni punih 18 nije im'o, kaže, i od tada se svake godine dva puta vraća dole - nedelju dana za Božić, još jednom toliko oko Đurđevdana. Išao bi on i češće, al' jebiga - kome, čemu...Roditelji umrli odavno, supruga Verica pre par meseci, sin, snaja i unuci dve stanice U-banom od njega..."Moj život je ovde", veli i ne žali se kao svi ostali. "Jedu ono što se ne je', moj Beograđane. Imaju, bre, i ne znaju šta imaju al' im u krvi da gunđaju, kukaju, seru. Eh, moj Beograđane, mi smo ti Srbi teška govna...", a opet se blago smeška kad kaže to Srbi i otpija još jedan gutljaj rakije. Dade mi posle dve flaše, "da zaključimo ugovor", reče i ode da odnese unucima malo jagnjetine sa Sabora. Video sam ga još samo 2 puta posle toga. Kiriju smo mu plaćali preko bankovnog računa, nije bilo potrebe za viđanjem i uručivanjem koverte. A i ta koverta je bila "tanja" nego što je stajalo u ugovoru. "Neću da derem svoje zemljake, pa još Beograđane, hehe", prekinuo me je u pola mog ponositog Molim Vas, nemojte da..., ali me nije zbog toga osvojio. Taj čestiti, nepoznati čovek koga samo upoznao, koga smo oboje upoznali, bio je prva osoba koja je učinila da se osetimo prijatno ovde, u ovoj daljini, i da pomislimo da će na kraju ipak sve biti u redu. Jebemliga zašto, ali tako je bilo. Možda je Herr Milorad bio onaj znak od Boga poslat a koji svi mi ponekad čekamo kada se nađemo na određenoj rasputnici životnoj. Možda je i njemu tako neko pomogao kada se prvi put našao u Nemačkoj, pa je on sad "vraćao dug"...tek, nikad nisam saznao ni čime se bavio. Umro je u ponedeljak, danas smo mu bili na sahrani...

   

Ona džukela

Tako se zvala keruša Mila pre nego što su joj odsekli noge.

   

Kamaz

Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.

- Rusi misle da je prvo biće na zemlji bilo kamaz, i da je ono glavni razlog što su dinosaurusi izumrli. Ali kasnije su ipak ljudi uspeli da pripitome kamaz, koliko god to čudno i neverovatno zvučalo.

- Za vozača kamaza kažu da na saobraćajne znake obraća pažnju samo iz čiste radoznalosti i da nikad ne koristi pojas.

- Kamaz je poznat po tome što nije prošao kraš-test, već je polomio zid i izgubio se u nepoznatom pravcu.

- Kamaz uvek čeka iza krivine kad počnete da pretičete. Ako slučajno tamo ne sretnete kamaz, to znači da se vi nalazite u kamazu.

- Veruje se da je tenk rani pobačaj kamaza.

- Jednom rečju - KAMAZ.

   

Nemar lekara

Neizlečiva bolest, od koje u Srbiji na godišnjem nivou umire najveći broj ljudi.

   

Hoćeš li?

Žvaka za pronalaženje žene svog života u prepunom klubu

...prilazi ribi u klubu prepunom znojavih tijela...
On: Hoćeš li?
Ona: A??? Šta?
On: DA TI BUDEM JAAAAA! ČUVAR TVOJIH ODAJAAAAA!!!
Ona: Uzmi me! Gužvaj mi postelju jednu nedelju!
On: Sedam noći, sedam dana bićeš milovana.

   

Izabrati papu

Otvoriti vrata prostorije predviđene za pušače.

   

Svinje sa muslimanskim imenima

Način na koji moj komšija pokazuje mržnju prema muslimanima, na taj način može da tuče i maltretira Ahmeda, Aliju ili Bahrudina i da se na taj način oseća moćno i kao pobednik. Jedini problem je kada se previše zanese pa svinje stradaju ni krive ni dužne, od pomena muslimanskih imena komši udari krv na oči pa ne zna kad da stane.

-Murate ostavi Ramiza da jede! Ostavi ga kad ti kažem! (šic, šic, šic)
Ti ćeš meni Srbiju da uništavaš Murate! AAAAAAAA Umri Murate!!! Dođi i ti Ramize svi ste vi isti!(šic, šic, šic) Ženo daj nož da koljemo.
-Nemoj Radovane, još nisu podgojeni.
-More daj nož! Šta si se sakrio tu Suade, kriješ se nesrećo! (šic, šic, šic)

   

Delije Server i Grobari Tastatura

Mnogo zajebani navijači. Definitivno najbrojnije frakcije među navijačima Crvene zvezde i Partizana. Nije se pametno kačiti sa njima jer su spremni da klub koji vole brane do poslednjeg kilobita. U narodu su poznatiji kao navijači iz fotelje. Kakvi kurčevi Alkatrazi, Zabranjeni, Anti Romi, Hijene, Kenjaj, BBRS i ostala buranija, samo Serveri i Tastature drže banku kada je navijanje u pitanju.

Međutim, kao za sve u životu, tako i u ovom slučaju postoji ono ''ali''. Dok gore nabrojane grupe odlaze na stadione i u hale (da l' zbog ljubavi prema klubu il' za pare nije važno) i bodre klub za koji navijaju, Serveri i Tastature su ljudi gospodskih manira. Na fudbalsku utakmicu klubova koje podržavaju većina njih u životu nije bila, a kada se radi o sportovima u zatvorenom prostoru, tu su najverovatnije češći posetioci (jer u zatvorenom je ipak toplije, oko toga valjda možemo da se složimo). Iako ih sportski objekti vide retko ili nikad, to ih ne sprečava da objašnjavaju ko je koga i gde prebio, oteo zastavu, ko je pandurima u nekoj imaginarnoj tuči više jebao majku.

Za razliku od već poznatih navijačkih grupa kod kojih postoji izraziti vođa kome pripada šipka, kod spomenute dve jasnog vođe nema. Navijaju stihijski i kao varvari na Rim napadaju pristalice suprotnog tabora širom virtuelnog sveta. Mora se priznati da nema previše međusobnog vređanja jer ih jebu administratori sajtova na kojima obitavaju, zbog čega proklinju dan kada su postali deo tih navijačkih grupa. A posle kažu da na netu vlada sloboda.

Za priče sa zapadne strane starijih navijača, među kojima su najčešće upravo njihovi roditelji jednostavno nemaju vremena. U ostalom i zašto bi, za klub navijaju samo preko neta, a oko toga im matorci i ne mogu reći ništa pametno jer nemaju iskustva sa internet ratovanjem protiv navijača suprotnog tabora. Ipak su oni ljudi navikli da budu na licu mesta kada njihov klub igra, a ne da šilje kurac na kompjuteru i izigravaju huligane.

Na žalost, nijedan primer ne bi dobro opisao Delije Server i Grobare Tastaturu bez obzira koliko bih se potrudio. Jedino mogu da preporučim komentare na vesti koje se odnose na Crvenu zvezdu i Partizan na sajtu B92, Blica, Sportala, Monda i tome slično, jer je to najbolji način da se ljudi uvere o kakvim je ''navijačima'' reč.

   

Fulam

Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.

Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.

Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.

*nasumični susret kod Marbl Arča*

-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?!
-F: Ništa...sve po starom....
-QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.

   

Brza hrana

Uzrok sporog kretanja.

   

Takvih buzdovana nije bilo ni u vreme Marka Kraljevića

Izraz kojim se opisuju neverovatno kretenski i potpuno nelogični postupci.

-E, jesi čuo šta je uradio onaj pajser Mirko?
-Ne, nisam.Šta?
-Ma, ludak bre, kad je bio pijan u gradu, izadje ispred kafića gde su bili panduri i kaže im gde ste kerovi, jebo' vam pas mater!
-Vala, takvih buzdovana nije bilo ni u vreme Marka Kraljevića!

   

Buvljača

Ekstremna socijala od jaše. Odevni predmet koji krasi pripadnike staleža teška sirotinja, toliko kineski da samo što nije punjen pirinčom. Sve da je sam Apolon obuče, pokrila bi velom malograđanštine, dlaka iz nosa i ishrane zasnovane na suhomesnatim proizvodima, pa neka ga je i po sto puta Zevsov kurac napravio. Kabasta, neskladna, nekih "dobrodošli u Drezden šezdesetih " boja, a da postoji kao ajtem u nekoj rolplejing igri, njen bonus bi bio "minus 50 posto na reputaciju kod svih živih bića na planeti".

Uparena sa umornom šljakerskom facom, neodoljivo asocira na pretakanje goriva iz komšijskog keca, buđavi zdenka sir serviran u obdaništu i fleke od motornog ulja koje dodaju crnu boju u sivilo ulica beogradskih predgrađa. Klinci koje su štekare od roditelja ogrtale u ovo ruglo, danas su dvadesetpetogodišnje device, pate od kompleksa inferiornosti, zaglavili su Lazaru ili su već overili od pajda, jer rane od buvljače zarastu, ali ostanu zajebani ožiljci.

Au matori, al' ti dobra jakničica... AHAHA!

- Jebi ga tebreks, pao sam na samofinansiranje, ove zime se fura dedina buvljača.

   

Maxim Tsigalko

U svakom Championship manageru(CM) postoji par igrača, potpuno nepoznatih fudbalskoj javnosti, koji igraju kao Pele u boljim danima!
Maxim Tsigalko je starijim igracima Championship manager-a nešto kao Isus, naime Tsigalko je igrač koji je za bedne pare mogao da se dovede u bilo koji tim kao dete od 17 godina, i da postigne u bilo kojoj ligi od 50 do 80 golova u svakoj sezoni. Nebitno da li igra za Barcelonu ili Doncaster...
Stoga je njegovo ime i prezime počelo da se izgovara sa velikim poštovanjem, i uslo u svakodnevnicu CM fanova a i šire

- Pa dodaj loptu bre , vidiš da nemaš pojma
- Ko bre nema pojma!? Za tebe sam Maxim Tsigalko!!!

- Au sto Arsenal dovede nekog klinca!
- Šta, Venger nasao Tsigalka?!

   

Ukleti Holanđanin

Lerdi koji prodaje tako jake dopove, da se malo koji vrati da mu opet pazari drozu.

   

Jonizator ozonizator noćno svetlo

Nebo se otvara i nesebično daruje! Zrak duševnog prosvetljenja pada nam na uboga lica! Osećate li kako se gorčina gradskog života pretapa u eliksir parasimpatikusa u kotlu Vaše natmurene svakodnevice? Osećate toplinu? To se otčepljuje tobogan kog su naslage kulturne i materijalne korozije i čamotinja rutine odavno blokirale. A taj tobogan je put ka nirvani, put ka hedonističkoj oazi, sklonište od opšte lelemudije i dušmanluka s kojom imamo čast da se družimo na dnevnoj bazi.
Da ponovim, nebo se otvara i nesebično daruje.

Daruje nam elektronsko-mehaničkog mesiju, rešenje za odrpane nerve i žuljevite šake: prečistača, ne samo vazduha, već i pohabanog razuma i oslabljenog duha. On jonizuje! Ne samo sićušne čestice, nego i samu našu pojavu. Krišom nam krade elektron iz poslednje ljuske ličnosti i pretvara nas u krajnje pozitivnog nepokolebljivog stoika sazdanog od testa optimizma. Noćno svetlo kažete? Pre bih rekao sveprisutni svetionik, dugo ksenonsko svetlo na autoputu ka izbavljenju, ili čak skromni skeledžija preko Hadove reke.

Zar sve ovo u jednom paketu?

Koliko god neverovatno zvučalo, istina je. Ovakav sklop postoji i ponosito se smeška sa televizijskog ekrana. Funkcionalnost kakve nema u tri sistema Mlečnog puta. Čedo inženjera i indijanskih vračeva, protkano prostošću alpske čobanice, može biti Vaše za simboličnu količinu dukata, u četiri jednake mesečne rate.

Ta, zašto biste se premišljali i uskratili sebi portal ka dimenziji u kojoj ste Vi jedini kovač i jedini arhe, jedini uzrok svega i jedini cilj svega? Nabavite jonizator ozonizator noćno svetlo i uzdignite se na nivo starih Maja i svevidećeg oka.

-Ukoliko poručite u sledećih trideset minuta, poklanjamo Vam i priručnik za spoznaju astralne projekcije u više kvantnih stanja.

#55
+37216
428
definicija