Osoba na koju se pred pocetak baronisanja pozivaju oni koji zele da dokazu tvrdnju da je Srbija sranje.
- Kako me nervira ovo renoviranje Gazele, 100 godina im treba.
- Moj rodjak iz Nemacke kaze da kod njih mostove rade po tri dana, i jos placaju odstetu svima koji se zaglave u guzvi prilikom prelazenja.- Najzad, prva plata. Cetiristo evrica, nije nesto, ali mora od necega da se pocne.
- Moj rodjak iz Nemacke je za prvu platu dobio dva i po soma plus sluzbena kola... A radi kao baba sera tamo.- Vidi ovu staru sliku, iz 1938. Moji prababa i pradeda ispred sinagoge na Zelenjaku.
- Moj rodjak iz Nemacke kaze da su u to vreme svi koji dodju u sinagogu u Nemackoj dobijali po sto maraka, radi podsticanja medjuverske tolerancije.
Izlizana snobovska floskula kojoj pribegavaju autori čiji je talenat za pisanje ravan pigmejskom talentu za košarku. Drugima rečima, uglavnom ga koriste dobitnici Noblicine nagrade za književnost. Problem je što ga sve češće koriste i mnogo kvalitetniji pisci i autori umesto takođe iritantnih izraza poput dolepotpisani ili moja malenkost. Uopšte nije bitno koliko je ono što si napisao glupo, nije bitno što vrišti od besmislenosti, samo na što više mesta u tekstu ubaci pisac ovih redova i svi će znati da si tako jebeno pametan. Fak jea!!!
Pisac ovih redova je odgledao par epizoda Viteza Koje, pojeo za doručak porciju pastrmki i pirana sa roštilja, a zatim je, usled povišenog nivoa estrogena obučen kao rimski legionar drkao na Ejpril O'Nil jedno po čuke. Posle drkanja, pisac ovih redova je za ručak smazao rebarca u sosu svojom moćnom čeljusnom drobilicom, a zatim se zavalio na otoman i do besvesti slušao i pevao čuveni hit Mlad čobane, kad u frulu sviraš. Pisac ovih redova je tako jebeno kul! Al' zamalo.
Monoton život ili radnja. Štaviše toliko monoton i milionima puta ponavljan da osoba koja je upala u ovaj vrtlog bespuća dobija suicidalne misli svaki dan. Ali uvek ima "nešto" što tera mučenika da se bori svaki dan, nešto što tera Sizifa da gura kamen do vrha, iako zna da će pasti.
-E Đole, hoćeš sa nama u kafanu večeras? Okuplja se cela ekipa.
-Ne mogu.
-Pritegla lanac ona tvoja, a?
-Ne, ostavila me. A odlaskom u kafanu ću prekinuti sveto trojstvo mala nevesta-sulejman-bravo šou. Tako da ne, nikako.
-Kol'ko si ti ustvari puko jebote... Šta osta od onakvog čoveka.
Pičkast izgovor koji koriste ljudi kad ih uhvatite da slušaju na primer Cecu, ili šta se već u datoj sredini smatra za neprihvatljivo, šta znam, Brzi, Mocart, Braća Bajići, Vangelis. Kao, ja sam iznad toga, al eto da se spustim dole među vas da vidim šta se radi u nižim sferama duha. Aman čoveče ako slušaš Cecu drekni u svet ja volim Cecu, ja još spavam u njenoj majici! Živi s tim i brani svoja uverenja, šta ima kome da se pravdaš! Seti se da te Arkan gleda, sad dal odozgore il odozdole, zavisi od gledišta. Ne prenemaži se! Ako ti Štraparijada budi leptiriće u stomaku (odnosno leptirčine) drekni to svetu, pali Ladu, pa pravac Krajina, rikni ako ti se riče, rkni ako ti se rkće, grokći na kraju krajeva ako ti se grokće, nemoj da šapućeš u ta svoja sveže bezdlaka prsa. Budi svoj, al ne kako ti Fanta kaže il neka druga pišaćka Nju ejdž filosofije, nego rokaj svoju autentičnost. Ako ti lepo kad čuješ Pomoravske vrbake, to je to, podaj se rodnoj grudi, šta te zabole što ova tvoja prevrnula odma očima pa zabila glavu u tačskrin štrokavi, ko joj jebe mater, ja sam bre grana svaka moravskih vrbaka!
(čuje se: Pod rebra me podbočilo ne viđam te moj Momčilo...)
- Opa kolega rokeru vidim slušaju se Žare i Goci!
- O, a, e, aaa pa nije, nego ja to onako, čisto fenomenološki... (Zabezknut kao da ga je cela porodica uvatila da gleda porniće)
- Ma ne seri nego mi pusti Ja popio jesam al nisam budala! Drži me još ona votka od sinoć taman da održavam ludilo do večeras! ...Pa kaže, Ja popio jesam i jesam budala aj ti meni reci bi li ga dudlalaaaaaa!!!
Bez obzira da li ga poznaješ u dušu, znaš na ćao-ćao ili ne poznaješ uopšte, bratić je onaj lik koji jednostavno u trenutku uradi nešto nenormalno i sasvim neočekivano. To može biti brejkdens na žurci u blizini Ekonomskog fakulteta, gađanje prolaznika ribljim uljem ili, pak, sviranje frulice na sahrani komšijinog teleta koje je uginulo usled visoke temperature. Generalno, većina likova voli da smehom proprati sranja koja pravi jedan ovakav lik. Nekako im je drag, nesvakidašanji i drugačiji. Ma, bratić!
- Da častiš?
- Ma kurac, nisam prošao. Nagazio liniju na poligonu!
- E, jebiga.
- Ali, ćuti, slušaj ovo. Neki lik nije ni stao na onoj zaustavnoj liniji, već 'ladno otišao još deset metara.
- I?
- I bratić udari u kamion, izađe i opušteno kaže: "Jesam proš'o?"...
- Kako bilo u "Zvezdama Granda"?
- Loše. Popović nas razjurio sve u kurac.
- Što, bre?
- Ma neki bratić iz Ćićevca nije uboo nijedan ton, Sale ga iskritikovao a on dođe i pljune Zoricu Brunclik po sred čela....
- Je l' mi ti jebeš ženu dok sam ja na straži?!
- Pobogu, prijatelju! Odakle ti to?!
- Video sam nekog bratića, slično građen k'o ti, obučen k'o ti, kako skače sa drugog sprata moje kuće. Pravo kroz vinograd, pa preko kapije, pa nabode glavom o zemlju. Živ se iskrši... Je l' ti dobro?
- Jeste. Samo mala vrtoglavica. Mora da je od Sunca.
- Februar je, komšija.
Prangija enormnih gabarita. Kurčina koja se ponosnom vlasniku njiše izmedju nogu kao klatno na babinom zidnom satu. Slično kao što na tom satu kukavica kuka kad odzvoni pun sat, tako kuka i partnerka kojoj je odzvonilo posle susreta sa ovim pendrekom. Onaj koji poseduje njihalo strave naziva se tronošcem. Pri njihanju proizvodi zvuk k’o lajt sejber iz Ratova zvezda.
-Kako sam navrnuo komšinicu sinoć na svoje njihalo strave, propeler zviz varijanta, kao u Popajevom crtaću. Ogletovao je vazelinom, pa nacedio limuna, da se stegne! Danas je vidim, hoda k’o šestar.
-To, raskrečatoru!
Nadimak za gabaritnog lika. Građen je kao tenk, a graciozan kao da je ruske proizvodnje. Ždere mesište kao što lada niva guta benzin. Ima vrat k'o Palma.
- Ćero, je l' smem da te pitam nešto?
- Kaži, tajo.
- Gde nađe onog nosoroga, 'leba ti?
- Molim?
- Lepa si, zgodna... Pametna nisi al' si mogla da nađeš nekog normalnog muškarca, a ne ono.
- Pa, šta fali Živoradu?
- Ne fali mu ništa. Preliva. Jede k'o da mu je poslednje.
- Tajo!
- Ja s Putinom da se zameram neću. Vrati mu onaj tenk da ne ispadne neki međunarodni incident.
Pored dvoslovne reke u Austriji, luke u Izraelu i imena naše postarije glumice Rine, zaštitni znak srpske enigmatike.
Pitaj boga šta leči, verovatno kurcobolju...
- Tata, tata, kako beše ime našeg najpoznatijeg bojovnika i domoljuba, 4 slova?
- Eto ti sad, presede mi letovanje i kad sam doš'o ovde. Jesam ti, bre, lepo rek'o da poneseš ukrštene reči od kuće. Piši: Čiča!
Dolazak kod nekoga na njegov teren, u njegovo carstvo, tačno tamo gde bi trebalo da je najjači.
Uglavnom se prevaljivanje puta da bi se ogledao sa nekim završava vrlo loše po onoga ko se iscimao, ali opet nekad se i nema preterano izbora. A nekad i nemaš pojma sve dok nije prekasno.
- Ej matori, stigao si nazad. Kako je bilo?
- Brate, bilo je vrh. Nećeš verovati šta se desilo.
- Što brate, šta je bilo?
- Znaš onog Markića sa Dorćola što ga čekam na zicer već pola godine da ga izujem?
- Da bre, nikako da ga nagaziš.
- E pa nagazio sam ga.
- Gde? Zar nisi bio u selu?
- Zamisli ja ga jurim toliko po Beogradu, a na kraju gde sam ga našao.
- Otkud on tamo?
- Smuvao se sa nekom cicom koja je poreklom iz mog sela. Bila seoska slava, a on batica došao da se tamo sprda sa njom.
- Au al se zajebao.
- Zamisli, stojim ispred šatora kod ringišpila, pijem pivo sa braćom, kad eto ti njega, namunjio nešto frizuricu, širi se k'o hlamidija u studentskom domu, a ja trljam oči jebote, ne verujem da mi je tu na noge došao.
- Pa je l' živ ost'o leptejebo?
- Nemam pojma. Kad smo ga ostavili u kanalu na Prekoj Kaldrmi, dis'o je.
Šantićeva pesma napisana krajem XIX veka, aktuelna do današnjih dana. Decenijama, jedini argument države da spreči odliv stanovništva iz matice. Kad malo razmisliš, očigledno da nije bilo dobro pod Turcima, ni u Kraljevini, ni u komunizmu, ni u socijalizmu, a ni sada, u ''demokratiji'' nije ništa bolje. Kad svi ekonomski i politički instrumenti zakažu, vlast 'vata na sentimentalnost i na ''Nema raja bez rodnoga kraja''. Ali, ta knjiga je davno pročitana...
:na šalteru za izdavanje pasoša:
- A što će tebi, sinko, novi pasoš?
- Traže u Južnoj Africi radnike na građevini, viza se dobija lagano, pa rekoh...
- Ajde, bre, dečko, pa ti misliš da je tamo mek sira? Vidim, nostrifikovao si diplomu ETF-a, a ovamo bi da mešaš malter čamugama?
- Pa jeste, ali dreždim na birou već 3 godine, niko me ne zove ni za posao elektro-montera, a ja, evo, već gazim tridesetu, živim sa roditeljima, baba mi daje za cigare...
- Pa dobro, valjda imaš neku vezu u opštini ili ministarstvu, bogamu?
- Eto, nemam. A i muka mi je od stručnjaka preko veze i političke pripadnosti. Idem negde gde će se ceniti znanje i rad.
- Vidim, učen si čovek. Ti, naravno, znaš onu: ''Sunce tuđeg neba, neće vas grijat ko što ovo grije, grki su tamo zalogaji hljeba...''
- Drži, bre, ove slike i uplatnice i ne jedi govna, matori.
Izraz potiče iz starosrpskog verovanja da je veliki sin nacije Đoković Novak izbacivanjem ovog proteina sredio svoju posrnulu formu i podigao efikasnost teniskog džihada na nivo iznad.
S obzirom na bogougodno dejstvo manjka glutena u ishrani, dolazimo do zaključka da ovim izrazom želimo da ukažemo na to da neko podjebavanjem izbacuje podjebavanog iz ustaljenog ritma disanja i samim tim mu se userava u trenutno raspoloženje. Internet ekvivalent podmetanju glutena bi bilo trolovanje.
1 - AAAARGHHH govedo jedno mrtvo, jebaću ti mater ludu u pičku, govnjivom motkom. Mene si našao da sečeš pička li ti materina. Sad kad ti izađem, ima da ti nabijem taj usrani menjač u dupe slepče. GDE JE ONAJ PAJSER DA MU POKAŽEM KOGA ĆE ON DA SEČE?! Daj to vamo.
2 - Ćale, ko ti podmetnuo gluten, jebote?
Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.
A:”O, gde si batice! Je l’ još šaniraš čokoladne bananice u supermarketu?”
B:“Jebote, pa to je bilo u osnovnoj školi. Jednom se kresneš u bulju i odmah ti zalepe da si peder!”
Informativna redakcija koja se povremeno povlači iz naših života, da bi se opet vratila nepozvana i dala nam suptilan znak da je nešto opet krenulo naopako i da će biti sranja.
- Šta radiš, dušo?
- Evo gledam šta nam je potrebno za kanadsku vizu?
- Zašto? Pobogu! Pa jel reko Vučić da će biti bolje za dve godine?
- Jeste reko. Al kurac! Evo opet vatamo Slobodnu Evropu. Celo jutro kukaju ko ptice zloslutnice. Tačno me nešto žiga preko leđa kao da će nas opet neko bombardovati.
Nasmejano dete trči preko livade, juri leptira i preskače potočić, usput preplaši dva zeca i pticu dok ga u pozadini pozdravljaju ovce. Gleda u svetlo plavo nebo tražeći leptira dok ga obasjavaju savršeni sunčevi zraci. Neko ga doziva, brzo se vraća isto tako neverovatno realno nasmejanim roditeljima koji mu daju jabuku kako bi imalo energije za još trčkaranja na pikniku. U pozadini se čuje neki glas, pojavljuje se slogan na ekranu: “Za bolje sutra!” i skraćenica neke političke partije.
Reklame su završene i nastavljaju se vesti. Voditeljka saopštava kako se Vuk Jeremić zahvalio Angoli na podršci po pitanju Kosova, a na traci u donjem delu ekrana se ispisuje: Sutra počinje isplata dečijeg dodatka za septembar 2011. godine u iznosu od 2.205 dinara.
Kurčevitiji, ali ujedno i plašljiviji deo ličnosti. Isplivava na površinu u izuzetnim situacijama, sa preko 2.5 promila alkohola u krvi .
Takozvana naknadna pamet, general nakon bitke, hroničar vremena sa distance i aktivista.
Delegat koji interakciju između uma i druma ostvaruje u zaštićenoj mikroklimi kategorije sa posebnim potrebama za pažnjom spoljašnjeg sveta. Lupa ko otvoren prozor, bez namere da spusti roletne.
Ma pun mi vas očin, posebnih, neobičnih, osobenih, ekscentričnih i inih koji metastazirate na muci onih u čije ime ste ustali i čija prava "branite"!
Riječi koje upućujemo sagovorniku kako bi mu stavili do znanja da će ono što je tražio od nas biti sigurno odrađeno. Elem, uvijek u glavi treba imati onu "obećanje, ludom radovanje"
A: Brate, oćeš mi viđet da me prime preko reda kod urologa?
B: Brate, završeno ti je to ali i mene nešto boli kurac
Zaraditi koji dinar. Paćenički doduše.
U najviše slučajeva radom na dnevnicu.
-E, ženo, zvao me komšija Jovo, da idem raditi sutra, zuar je ubiti koji paru.
