Izraz koji se najčešće koristi kada sagovorniku želite da stavite do znanja da bi bilo lepo da zahvalnost za trud koji ste uložili da mu pomognete bude materijalizovana makar nečim tako simboličnim kao što je malo pivo. Može se koristiti i u širokom spektru drugih situacija - od uzrečice i poštapalice pa sve do životne filozofije.
- Brate, hvala ti ovoliko…
- Hm… Bolje malo pivo nego veliko hvala….
- He he, pa ono jes’.
- Pa da…(muk i neprijatna tišina…)
Boli ga kurac.Izabrao crvenu kuglicu.
Ja uzeo plavu...
-Dobro jutro baka Radice. Da vam pomognem sa tim torbama, daleko je pijaca od naše zgrade ?
-Marš u pičku materinu. I ti i onaj Željko Mitrović sa B 92 !
Morpheuse, vrati se. Molim te...
Australijsko vrapče. Najčešći kućni ljubimac ljubitelja ptica, vrsta papagaja dimenzija malo većeg domaćeg dživdžana, al' šareno i krešti malo drugačije. Ipak, od svih vrsta egzotičnih ptica, ova je najjeftinija i najpristupačnija, a samim tim i najrasprostranjenija, tako da više i nije tako egzotična. Kao i sve ptice, ne krasi ih neka inteligencija, kenjaju stalno (ali na sitno zbog vlastitih gabarita) ali su šareni i zabavni. Doduše, taj zabavni deo je manje zabavan kad se raskrešte rano ujutru, ali to se rešava zamračivanjem prostorije ili bacanjem neke krupnije tkanine preko kaveza.
Ime su verovatno dobili zbog prugastih šara na krilima, a pošto su sitni, moralo je u deminutivu. A za sličnost sa najopasnijom divljom mačkom u ženskom rodu možemo zahvaliti savršenosti našeg jezika.
- Dragi, vidi me. Kakva sam, a?
- Prava tigrica!
- Hihihi, hvala. Mrnjau!
- Ma, ne ta tigrica!
- Kako onda?!
- Pa lepo... Nabacila si to šareno perje što više nemamo gde da bacamo u ormar, a koje ja, uzgred budi rečeno, ne mogu da isplaćam, šetkaš mi i skakućeš svugde po kući iako ti je, realno, mesto u kavezu. A sve to uz obilno kreštanje, a i stalno sereš na sitno. Po meni, obično.
- MOLIM?! E, nećeš jebati!
- Hehehe, upravo jesam!
- Ne to, nećeš dobiti pičke!
- Eh, kad bih se i za to samo na tebe oslanjao...
- ŠTAS TO REKO!!!
Vremenska odrednica, detaljnije opisuje dužinu poznanstva sa nekom ženkom. Nalazi se između "igrali smo se u pesku" i "vodio sam je da pegla na drugarskom".
A: S kim ideš na skijanje?
B: Ma ono, familijarno: ja, Dunja, moj burazer, ćale i sestre iz Slovenije.
A: Opa to ona plava Dunja što je kriješ od nas?
B: Ma da, moja Dunja.
A: Znači pašće neka tršnja, bratori!
B: Alo bre, Dunja mi je k'o sestra.
A: Al' nije! Da ti je sestra imala bi tu bazuku od nosa k'o ti, ovako je prepička!
B: Ti si prs'o k'o fond Katarine Rebrače, to mi je najbolja drugarica!
A: Te su najbolje, ti singl, ona singl, taman za dubl!
B: Igrao sam fudbal s njom na male goliće, znam je dok još nije imala sisu! Incest, some!
Kulturno, ljudski, uljudno, u skladu sa normama i slično, a još povrh svega i prebacuje objekat u viši klasni stalež.
(Ovo sve samo u pokušaju da se bude kulturan i uljudan, pa se više izraz koristi za ironiju, nego za osnovno značenje, mada ima i toga).
Svojevrsan sleng iz Kamiondžija gde Violeta Kruška pita neku prodavačicu ovo:
- Imate li onako neki žaket, da deluje činovnički? - pritom pokazujući na Paju Čuturu.
- Daj nam dve šopske, četiri komada od pet ćevapa, udri luk, i četiri loze...
- Ja ću dunju!
- A što?
- Pa da delujem onako...činovnički!
------------------------------------
- Što je ova koza stavila kravatu? Nikad mi nije bilo jasno kad riba metne kravatu na gušu...
- Jbg, pošla na Gruov koncert, pa oće de deluje činovnički.
Najzanimljivija stvar u univerzumu.
ON sadrži odgovore.
Toliko dobra stvar da se voditelji vesti na ovoj televiziji jako ljute što moraju zapravo da vode vesti. Namršteni, govore oštrim glasom i čim završe svoj monolog okreću se njemu! Samo njemu. Normalan čovek bi otišao da protegne noge, popije kafu, smota pljugu, udene malo 'zduha u pluća... Ali svima je jasno da taj laptop krije nešto posebno.
- Ja sam Šarulja Čepulja Milić, ovo su bile vesti.
:Kamera se udaljava:
- Usrane vesti, vidi koliko mi je otišlo vremena na Majnsviperu!
Niti je FK, niti je grad, no je molba dolivaču u vidu kelnera, šankera, druga ili neke četvrte persone koja doliva neki kurac koji piješ da ti čaša ne bi bila prazna.
Alo konobar, valjadolit još vina, greota da čaša bude prazna.
Kada ravnomerno rasporediš sitan metalni novac u levi i desni džep, tako da ne preteže ni na jednu stranu kako ti ne bi krivio kičmu.
Davno zaboravljeni izraz za čips koji je nestao neposredno nakon što sam ja postao svestan samog sebe. Burazer me je maločas podsetio na to i vratio me petnaestak godina unazad...
-Dobar dan, teto, daćete mi jedan čipičips!
-3 miliona!
Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.
Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.
Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.
Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.
- Pa dobro, Vukane, jebemu čokolešnik, zar si stvarno morao da pitaš nastavnicu biologije "Što jedete govna?" kad je htela da ti upiše keca?
- Morao sam, ćale, ali sam joj persirao. Bečka škola.
Kada se primenjuje na ljude,a ne na automobile, ovaj izraz označava zbunjenu, usporenu osobu.
Bitno je naglasiti da osoba koja šlajfuje nije glupa, samo je trenutno indisponirana.
- A: Šta je rekao Darko, kad da dođemo kod njega?
- B: Nemam pojma ni da treba da idemo kod njega.
- A: Pa pre tri minuta si pričao telefonom s njim, zvao nas je da časti što je dobio posao!
- B: Ma ne znam, šta si navalio na mene?! Eto ti telefon pa ga pitaj, vidiš da ja šlajfujem, nisam spavao noćas!
O Bogo al' je ljuta. Kako te istorija nije ničemu naučila opet si zasrao. Zasrao si gore i masovnije nego odred foka posle tri tone pokvarenih šljiva. Toliko si zasrao da ne da nećeš jebati, nego nećeš ni šetati a ni gledati. Ma nećeš ni drkati. Ma moraćeš da se zaposliš u vodovodu i kanalizaciji da bi mogao sve to da očistiš!
Loše si postupio, znaš da si kriv. Kaješ se. Ali kasno je. Izvinjavaš se, moliš za oproštaj, kupuješ cveće, bombonjere, gori si papučar od Pume, više te jašu nego baba Staninu polumrtvu kobilu Šanu, bacaš se na kolena k'o nesrećni Era Klepton pred Lejlom, pitaš za još jednu šansu...
Ali ništa to ne važi, jer ona i nije ljuta... Ona je povređena.
------------------------------------------------------------------------------
- Izvini draga, molim te... Jesi još ljuta na mene?
- Nisam ja ljuta, ja sam povređena!
- Pa nisam te kundakom opaučio pizda ti materina!
Mnogo zajebanija varijanta nego držanje na kratkom lancu. Jebiga, ako ti je kratak lanac, bar znaš na čemu si. Nema mnogo mrdanja i to je to. Sedi di si, pomiri se sa sudbinom i ne laj mnogo.
Međutim, držanje na dugačkom lancu daje privid slobode. A kao što znamo, svaki privid je lažan. To je najočitije u muško-ženskim odnosima. Ako tvoj partner u rukama drži lanac, ma koliko isti bio dugačak, uvek je u situaciji da ga po potrebi zategne. I kad ti, osetivši dašak slobode, zalepetaš krilima da se vineš u neslućene visine, partner samo malo cimne lanac i ti ljosneš ko Ikar u Egejsko more.
17.00, stan porodice Milinković-Savić:
- Dušane, a što ti ne izađeš nekad s društvom u kafanu, nisi odavno? Znaš da ja nemam ništa protiv...
- Pa da znaš da i nisam, još od momačke večeri. Ali, ne mari, ja ne želim da mi se ti dosađuješ, cikili-mikili moj.
- Neću se dosađivati, ne brini, gledaću Rudolfa na 24 kičen. Izađi slobodno, samo pre toga skokni do prodavnice da mi kupiš sok od aronije i pakovanje tampona, treba večeras da dobijem...
- Nema frke, draga, evo letim.17.10, ispred Maksija:
- Alo, Rale, šta se radi?
- Ma jesi li to ti, Milinkoviću? Ili si sad Savić, a?
- Hajde ne zajebavaj, nego šta radiš večeras, mogli bi da se nađemo na starom mestu?
- Moooolim, ne čujem dobro?!
- Mani se zajebancije, nego slušaj. Imam slobodno veče, je l' možeš da okupiš društvo?
- Nije problem, matori, nego ne mogu da verujem... Hajde večeras u 8, da i to čudo vidim...21.30, kafana "Kod bele butine":
"Zaaaaaaapevajteeeee, sve one pesme stareeeee, sad ona drugog voliiii..."
Zvrrrrrr! Zvrrrrrr! Zvrrrrrrrr...
- Milinkoviću, to tebi zvoni mobilni.
- Momenat... Alo, alo! A ti si, dušo!
- Dušane, alo, kakva je to grozna muzika tamo?
- Pa u kafani sam, s društvom...
- Da, da, ja sam zaboravila kakvu vi muziku slušate... Nego slušaj, Dušane, puca mi glava, poludeću...
- Žao mi je, dušo, stvarno, popij lekić.
- Nemamo nijedan brufen u stanu, ni kafetin, ni andol, ništa... Je l' bi mogao da mi doneseš iz apoteke nešto, ne mogu da se pomerim.
- Ali, dušo, ovde su svi, kako sad da napuštam...
- Pa da, ti hoćeš da ja umrem... A ja sam tebe mogla da pustim da izađeš...
- U redu, u redu, dolazim... Ej, momci, iskrslo mi je nešto, vraćam se za sat, najviše sat i po...
Izvedeno od "riba".
Šatrovacki od "ribicu".
Riba-ribica-ribicu-bicuri.
Označava osobu ženskog pola prijatnog izgleda.
Pr1: Vidi ovu bicuri.
Pr2: Čujem da si našo neku bicuri.
Amin! Nema dalje. Nebitno da li se nalazi u domu zdravlja, urgentnom centru, pošti, sudu, stanici MUP-a, kod advokata, u socijalnom, banci, crkvi ili kod automehaničara prosečan Srbin ili Srpkinja se na zakazan termin pozivaju i uzdaju više nego Amerikanci na peti amandman.
Sveti argument u raspravama po karakterističnim zmijolikim redovima i nenadjebivo-neopozivi argument u svađi sa šalterušom. Naoružan nediskutabilnim argumentom ulaziš kaubojski u čekaonicu, skeniraš pogledom prisutne obične smrtnike kojima po pogledu vidiš da te se plaše i gangsterskim hodom prilaziš šalteru gde izgovaraš gromkim, blago promuklim glasom: imam zakazano. Ljudi padaju u nesvest, šalteruša stavlja kafu i nudi ratluk, čistačice čiste pod oko tebe kao parket oko Majkla Džordana onomad.
Nema tu hitan slučaj tamo-vamo i cile-mile, nema padanja sistema, ja bre rođače imam zakazano tad-i-tad i hoću bre da budem primljen.
Bulevar Mihaila Pupina br 42, sprat 2, stan broj 24
dum dum dum(onomatopeja lupanja na vrata)
Krsman: Žaklina otvaraj!
dum dum dum dum dum(opet)
Krsman: Otvaraj jebem li ti sunce kalajisano!
dum dum dum
Krsman: Otvaraj ili razvaljujem pa ću te tući što sam razvaljivao!
Žaklina otvara vrata i mladić u pubertetu posramljenog pogleda koristi priliku da izađe
Žaklina: Šta je manijače, šta lupaš, hoćeš cela zgrada da navrne ovamo?
Krsman: Koliko je sati lepojko?! 5 i 15! A ja sam imao zakazano u 5!
Žaklina: Dobro bre, pa vidiš da je dečko u nezgodnim godinama, red je da mu izađem u susret, nije dva puta umočio...a ne ko ti, matora konjina dođeš ovde da se po dva sata iživljavaš...
Krsman: Alo, imam zakazano šta ti nije jasno!?
Najveća problematika u američkim filmovima/serijama. Naime, ovu rečenicu je gotovo nemoguće izgovoriti ako x lik tako zaista i ne oseća. Čovek je u stanju da sebi povisi pritisak na 260, dobije padavicu, prolivčinu i gonoreju;stiska se, ispadaju zubi, prostata zabrinjava...ali ne. On neće reći "Volim te" ako to zaista nije tako. Dobiće pedalu u dupe od najbolje pičke, prekinuće vezu sa švedskom groficom, razvešće se od žene (znajući da će mu na sudu ostaviti samo par gaća i siledžijku) ali neće uspeti da kaže TU rečenicu.
Posle pedalisanja, on u sobi plače i urla u jastuk, sluša Green Day..ali on ne bi mogao da slaže.
Interesantno, na trusnom Balkanu problematika ove rečenice nikada nije dovedena u pitanje niti je predstavljala veliku moralnu dilemu.
Orson Hodž: Bri, da li me voliš?
Bri: (kreću suze) Orsone ja...ovaj...ja te...(podrhtava lice, rezultat svih plastičnih operacija kreće da se ljulja) ....ja....(vilica svira kastanjete)...ovaj...ti si mi drag, Orsone.
Orson: Znači tako...(sledi harakiri)Žika: (pokupio random kuravelu sa štajge, vodi je u mračni kutak na fircanje) Ajmo Monika, skidaj ćega, znaš da si mi ti posebno draga..
Monika: Žile, jel me voliš?
Žika: Volim te, ti si mi sve na svetu, cvetu najslađi, livado moja rano okošena i slanom orošena...a sad napokon zini.
Pravljenje sebi odstupnice da izgovorimo vulgarnost, a pritom zadržimo ubeđenje ostalih da smo ipak pripadnik kulturne elite.
Što bi prost svet reko...DOBRA PIČKA!
Naizgled jednostavan pokret "iz kičme" koji čak i najpovijenijoj grbači pridaje dojam dostojanstva. No ipak analitički gledano "podvig" za koji će Srbiji trebati eoni.
- Gospodine Tači, doneli smo odluku! Priznaćemo Kosovo al' samo pod našim uslovima! Želimo da nas vi jebete od pozadi dok Amerima pušimo, a Evropskoj drkamo i posle nas svi skupa zalijete po faci. Može?
