Najduže kolo. Kolo koje traje cca četrespet minuta, i sastoji se iz nekoliko kola. Zbog čega je znano i kao Frankenštajn kolo.
Svira se na sredini svadbe, negde kad se iznese pečenje. Svrha mu je da se razbuktale strasti smire, već pijani malo otrezne, i da se ostali dovoljno izduvaju do vrhunca - do trenutka kada se pogase svetla i u sobu uđe torta na tri sprata ukrašena kineskim prskalicama, dok orkestar svira "Moji su drugovi".
Kamikaza kolo služi i da potencijalne udavače pred kibicerima pokažu svoje tresuće obline, kao i izdržljivost, a tetkama da pokažu da još nisu za bacanje i razbuktaju davno zagašenu vatru kod svojih muževa.
Na kraju je obavezan aplauz retkim preživelima, koji su ponosno ostali na bojištu, crveni kao bulke, znojavi ko trkački konji, neki u predinfarktnom stanju, ali ponosni poput pauna.
početak - 5. minut - Počinje laganim Moravcem, svi igraju, fino se zabavljaju.
5. - 15. minut - Ubrzava se Moravac, prve eliminacije. Otpada pijani teča koji ne može da se seti na koju stranu da ide kad se ritam malo ubrza, debeli koji shvati da ovo nije za njega, i omladina koja bi radije da kida špricere nego noge.
15. - 25. minut - Komplikuje se. Prebacuje se na Užičko kolo. Em je brže od Moravca, em ga ne zna ni pola igrača. Pijani Rade pokušava i dalje da igra Moravac jer ne zna Užičko a ostao bi u kolu, maltretira ove oko sebe. Kolo se prekida na dva dela. Ovaj deo je i prvi pravi eliminacioni deo. Na kraju 25. minuta ostaje manje od trećine prvobitnih igrača. Pijani Rade, pomalo otrežnjen od tolikog fizičkog napora, već na dvadesetom minutu shvata da ovo ipak nije za njega i napušta kolo. Seda za svoje mesto glumeći nonšalantnost.
25. - 35. minut - Ritam se usporava, ali to je samo varka za neiskusne. Ovde se ubacuju maksimalno komplikovana kola, samo za prave igrače. Eliminišu se amateri. Ostaju devojke koje su igrale u KUD Abrašević i tetke koje ceo život igraju po svadbama. Muškaraca više skoro da i nema, svi uglavnom već odavno sede, komadaju lešine po tanjiru i snimaju mlade iz KUD Abrašević. Muzika iz samo njima znanih razloga počinje da peva neke inkluzivne pesme koje onako nepovezane zvuče kao da ih drma epilepsija.
35. - 45. minut - Ritam dolazi do maksimalnog ubrzanja, uz Vlaško kolo. Tetke otpadaju, a ove tri što su ostale, tu su iz inata ovim mlađima, da sačuvaju obraz stare garde, i da pokažu muževima da su još u snazi. Na kraju, kada se Kamikaza kolo konačno završi, ostaje jedva desetak kandidata, svi ostali su eliminisani. Devojke koje su do kraja ostale u kolu zadovoljno upijaju pohotne poglede muške populacije. Sledeće godine možda igraju na svojoj svadbi. Tetke će večeras možda i da se omrse.
48. minut - Gosti su se povratili uz pečenje i slavlje može da se nastavi. Samo od kuma za mladence i sve goste Gde si bila kad sam bio niko
Akt skidanja košulje, pantalona, suknje, haljine, sakoa, čarapa i drugih odevnih predmeta koji na bilo koji način guše, stežu krvne sudove, izazivaju svrab, pritiskaju polne i druge organe ili se na njih mora paziti zbog gužvanja, prljanja, cepanja i istezanja, te izazivaju mentalni umor. Ovim aktom, ozbiljan, delatan, svrsishodan i planiran deo dana odlazi u istoriju, a počinje deo dana koji nikad neće postati deo bilo kakve istorije.
Razgaćivanje je gotovo uvek praćeno luftiranjem međunožja, podpazušja, nožnih prstiju i raznih dlakom-obraslih delova tela, najčešće brzom šetnjom po kući radi stvaranja optimalnog vazdušnog strujanja. U zavisnosti od godišnjeg doba, ritual se završava zavaljivanjem u komad udobnog nameštaja - u toplim mesecima, ili oblačenje apa drapa u hladnijim mesecima.
Kaže se za lika koji u alkoholisanom stanju još uvek može da stoji, ali njegovo kretanje sastoji se u korak-dva napred i nazad.
5 sati izjutra, jedenje pljeskavice u random fast fudu.
-Brate, pa je l' ono... haha vidi ga Đemba.
-U kakav je mrtvosan, matoreeee.
-Gledaj što se klati napred-nazad, daj da mu pripomognemo dok se nije strmopizdio.
-Ma ja, oću, boli me kurac! Njegov ćale mi izlag'o babu da će da joj uradi put u selu ako glasa za njih. Ko ga jebe sad!
Malo, 0.25 pivo, antipod starom formatu. Nedovoljno ni vinjak da gasi, namenjeno deci i polno još uvek nezrelim muškarcima, kojima je diskutabilno slovo M, u rubrici "pol", izvoda iz matične knjige rođenih, bez obzira na godinu proizvodnje.
Nekako je pedersko, brate, ne gej, nego baš pedersko.
Kao prvo, prezime. Misim, Šuvaković. Što kaže Siniša Pavić nomen est omen, ko da je pravljen za neku seriju. Stani malo...
Legendarni funkcioner sps. Majstor sofizma, suludih objašenjenja, logičkih vratolomija, uz šarmantni osmeh i prijatan glas. Trol pre trolova, prototrol. U to vreme toliko iritantan da je u stvari okrenuo krug. Kad čovek bre bolje razmisli ko da su ih pravili po nekoj modli, Dačić, Šuvaković, Milutinović, sve neki ratlukasti, debeli, pokvareni, ko potplaćeni rimski senatori tek dovedeni sa bahanalija. Al Šuvaković je otišao dalje, on je kreacija koja počinje da bude svesna sebe, da oseća svoj ogroman potencijal apsurda koji će isporučiti kao govna, na narod, a kao vrhunsku poslaticu za nešto pametnije gledaoce. Kad samo vidiš njegovu facu koja je kombinacija Slobe i Džona Kliza ne možeš da ga mrziš i psuješ, već ti ostaje da uživaš u tome što ti se nudi, jer ovo ne može da bude stvarno, ne? Još kad onako sa podmehom vodnjikavo pogleda sagovornika iz ogavne opzicije i krene da ga nadglašava i unjka onim puslica torta glasom u stvari shvatiš da su ovo sve režirali Montipajtonovci. Pa da će konačno neko da uzvikne a sad nešto potpuno drugačije, a na Šuvakovića da padne onaj teg od iljadu kila. A u stvari tako je i bilo, jedan skeč se apsurdom završi, pa krene drugi, misle oni koji ne znaju za jadac ovo je nešto stvarno drugačije, kad na kraju opet Kliz/Šuvaković! Izvuko se ispod tega, drži zvonce i podjebava te na finjaka il te tera da kreneš sa bananom na njega a on te lagano spuca pištoljem.
Nego, sva sreća pa su ta nevesela i neozbijna vremena prošla, Šuvaković ko zna gde je, čuva pčele sa onom mrežastom kapicom, il se oblači u toge i drži govore po sobi sam sebi, a i Pajtonovci se bogami promenili, okupili novu, mada sličnu ekipu. Mada verujem da i Šuvke gasi televizor kad pogleda svog nekadašnjeg kolegu isto tako rođenog za apsurd i komediju kako pokušava da režira dramu.
Modedit: klikni za sliku
- Faul važi!
- A ne, ne, ne važi... (unjkavo)
- Kako bre ne važi jel si me odalamio tom 50 kila mlohavštinom od ruke kad sam krenuo na ulaz?
- To stoji, ali molim vas lepo ne kaže se faul važi
nego FAUL KOŠ VAŽI, meni je žao zaista ali koš ne može biti priznat mi bismo izneverili time principe...(još unjkavije)
(pogled Džon Kliz i mahanje glavom)
- Je li bre koji ti je ovaj Šuvaković što si ga doveo?- Šta je bre ovo? koji potrošeni minuti, koji megabajti kad mi se b92 otvara pola sata, odakle sad iljadu i sedamsto dinara?
- Hiljadu i sedamstotina i sedamdestedevet dinara.
- Ne drobi bre, odakle ovo kad te pitam?
- Kao prvo, da li ste pročitali ugovor do kraja? Ne? Pretpostavila sam. Da jeste, videli biste da ste potpisali da mi zadržavamo pravo promene cena naših usluga koje se mogu desiti za vreme trajanja vašeg ugovora. Pa tako, a u skladu sa tim, zaokruživanje jednog minuta na 10 kao i 1 kilobajta na 1 megabajt, spada u novi cenovnik koji stupa na snagu... (unjkavo 100ŠV)
- Ama dosta više crkli da bogda Šuvakovići, pa jel sam ja za to petog oktobra nosio fotelju iz skupšine kući?
Deo življa van skupštine i vladinih zgrada.
''Kako ocenjuje zvanični Beograd, diplomatska poseta mogla bi da učvrsti saradnju i stabilizuje odnose dve zemlje.''
''Kako ocenjuje nezvanični Beograd, tabla je malo nakrivo.''
Domaća verzija prekookeanskog "Iz it bikoz ajm blek?" Izgovara se u trenutku kada smatraš da ćeš ispušiti, i da ti je jedini izlaz vađenje na kosovarsko poreklo.
- Žao mi je kolega, više sreće u sledećem roku.
- To zato što sam s Kosova?
- Jao, pa ne, ni slučajno. Možemo Vam priznati i ovaj odgovor, bio je samo polovično retardiran, a druga polovina je bila čak i netačna...
===============================================================
- Po poslednji put! Ne dam! Shvati već jednom!
- Je l' to zato...
- NE! Nije zato što si s Kosova nego zato što smaraš! A čak nisi ni s Kosova jebemu mater! I, ne, ne važi se što ti je prababina strina živela u Prizrenu.
Koristi se za opisivanje kvaliteta robe i tehnike.
Glavne karakteristike koje se podrazumjevaju kada se koristi ovaj izraz su tendencija raspadanja, nevršenje očekivane funkcije, dotrajalost, niska cijena, nesigurnost i realna mogućnost eksplozije ili samoizgaranja.
Mali rezervni točak. Najčešće se ubacuje u gepek posle ugrađivanja plina.
- Sad Škodilak manje troši, imam keša za penjanje na astale a i ćopavca za ne daj Bože.
Prvo treba da zamisliš pečenje, sveže iz rerne, ili sa ražnja. Sve miriše, svi oko tebe mljackaju i uživaju, i krenu ti sline, i onda utvrdiš da je tebe dopala koska sa dva grama mesa.
Koska je najgori deo nečega koji ti može dopasti.
- Kako je bilo na kolokvijumu?
- Ma pusti, uvalio nam je kosku. Radio sam četiri sata prvi zadatak i nisam ga rešio.
Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.
- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića?
- Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da...
- A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš?
- Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.
Seoska slengara, ne emotivni opis, odmah da se razjasnimo. Preldžija othranjen ovčijim kajmakom, šarenom slaninom i vrućom pogačom. Jak k'o zemlja, strvina i rođeni dvocolaš, rumen, zdrav i nasmejan. On nije rođen za romantiku, od sofisticiranosti zna da se mora obrijati pred odlazak u crkvu, ne pljuvati na prelu i ne 'sovati pred kumovima i ženskadijom - on je sirova snaga i čelična disciplina, koja bez pogovora dolazi u ispomoć na mobu. Agilnost i tehniku za sporta nikad nije imao, ali uz pešest otkosa stuče dulum i po lucerke i jednim zamahom sekire ruši po dva omanja bukvića, k'o iz pičke. Ne mnogo pametan da filozofira, a dobar k'o hleb da posluša - baš kakav treba. Jedinična mera za obavljanje poslova na selu.
Domaćine, kupio bih dvajs' metera drva, ali ako može do večeras da se to pocepa i natovari?
Samo kupi gajbaru 'ladnog i neka žena pripremi mezluka, ja i dva dobra momka ima da to grunemo, a da ne omrknemo.
Pojava kada devojka nosi torbicu preko suprotnog ramena tako da joj kaiš prolazi između sisa (razdvajajući ih na sličan način na koji je Mojsije razdvojio Crveno more još onomad, stoga i izraz).
- Ajaoj matori, skontaj onu pičoku tamo, što je isterala stomačić, vrcka guzicom... Vidi samo te sisice, a uz to i mojsija!
Proizvod namjenjen širokoj narodnoj glupoj masi, nikakve vrijednosti još goreg kvaliteta, daje se šakom i kapom, samo nek je u prometu.
-E braca, krenuo sam sinoć sa jednom kokom, dobra pička pravo, al' ajd što je dobra fizički, nego ovako brate prepametna cura, kulturna, nije kao ove današnje, nekako mi je drugačija.
-Koja cura, kako se zove?
-Stana, plava ovako, živi gore kod pumpe.
-Stana dvocjevka? E jesi se i ti usrećio, od ovolikih cura ti na nju naletio...
-Što? Baš je dobra cura, pričamo sinoć, nije imala ni 3 momka do sada.
-Ma ja, 3 momka, inače tuku k'o neće sa njom.
-Ima brata zajebanog???
-Jest jest, baš zato tuku... Evo pogledaj u ovom lokalu, računaj da si polovini sinoć ljubio jaja, onako odokativno, bez ovih u bašti. Ajd sad popij tu kafu pa da se dezinfikuje šolja, šteta da neko najebe zbog tvoje gluposti.
Srce 'oće, al' dupe šklopoće. Žešće fejlovati nakon silnih planova, maštanja, a često i davljenja svih oko sebe istim, da prosto čovek nema srca da ti kaže da si nemač pojma. Previše si želeo, to je to!
- Je l' te Slavica stvarno tuži, mislim, ono, stvarno ideš na sud?
- Jok, tebe. Popustila posle pola godine, a ja sagorim u želji. Ni polutka, batice. Na sve to kaže opusti se i ja u besu do'vatim neku vazu i tresnem joj o glavu. 'Naš kol'ka joj čvoruga, ahaha.
Bodibilderaka/fitnestrenerka. Sve rečeno u jednoj rečenici. Ona ne vežba za svoje telo, nego pre svega za svoju dušu. Duša raste kada se guzni mišići zatežu i bujaju. Zrela za ludaru, produhovljena u stilu Vendi, a intelektualnost joj se ogleda u poznavanju svih sastojaka namirnica.
(lična)Trenerka: Izbaci hleb iz ishrane, to se ne jede.
Fenserka: Skroz?
T: Ma možeš jedan cheat meal u toku nedelje. Imam 80 posto uh.
F: Jel ti dobro? (misli da se trenerka preforsirala pa uh-će)
T: A? Ma, jok, bre, to su ugljeni hidrati. UH. Samo cepaš malo prostih šećera, a mnogo proteina. Posle pređeš na nešto ozbiljno, ako želiš da izgledaš onako kako zaslužuješ.
F: Ti si moja boginja!
T: Ja se klanjam samo mojim spravama za vežbanje.U taj čas pored njih prolazi hatorimatori i komentariše:
- Četir' bele smrti teram preko Begeja. Op, op, op...
U principu može da označava neku našu žrtvu za sve ljude iz naše okoline, kao što je to svojevremeno uradio Isus je li, a u šire rasprostranjenoj praksi znači da se angažuješ na mnogo strana, sa najboljim namerama da se svi poslovi završe kako Bog zapoveda i da pokušaš svima da udovoljiš, a to vrlo često baš i ne ide.
Kampovanje:
- Mile, aj zapali vatru meni se treći put gasi.
- Mileeeee, srušio se šator, aj leba ti dođi ovamo da ga namestiš, ja ne znam!
- Mile ljubavi, ajde mi pomogneš da napravim zelenu salatu, uvek stavim previše sirćeta, ne bi da je userem opet.
- Jebo vam Mile mater, šta ste me razapeli koji moj, niko ne zna ništa da uradi zgradski pacovi, samo Mile, Mile. Pustite me da na miru pivo popijem! 'š u kurac...
Na samom početku jasno mora da se boldira: Državo propala, ne možeš ti da nam serviraš toliko govana koliko mi možemo da pojedemo, ne možeš ti toliko da nas šamaraš koliko mi možemo da provociramo i trpimo i ne možeš ti toliko da poskupljuješ namirnice koliko mi možemo da platimo i ćutimo!
"Da li svaki narod ima u podsvesti urezano da je baš njegova zemlja najgora za život?" i "Zašto na svakom koraku dobijaš dokaze da ovo prvo zapravo ima potvrdnu konotaciju?", samo su neka od pitanja što muče pojedinca koji se priklanja onom što misli većinsko glasačko telo pa se naknadno "jede" u sebi jer shvata da ništa ne može promeniti u ukorenjenoj, postojećoj hijerarhiji. Oprostite na izrazu, ali jebu nas kako stignu i ko stigne. I može im se. A i mi se nešto mnogo ne cimamo, već samo namestimo dupence i čekamo da nas oplode.
Sećam se da sam jednom prilikom, negde oko predizbornog ludila, upitao svog dedu zašto uopšte izlazi na glasanje kad i sam veruje da su sve to ista govna, samo drugi skrinsejver. Odgovorio je: "Veruj mi, nemam pojma". Moja znatiželja se nije tu završila već sam polako počeo da otkopavam stare ruševine u nadi da ću sagraditi nešto što ću pratiti u svojoj "vožnji kroz budućnost". "Stani, vidiš da svi političari muzu krave, rukuju se sa svima, svuda idu. I svi znaju da je to samo trenutno, dok ga ne izglasamo. Onda više nikog ne vide. A opet ljudi idu kao manijaci po kampanjama, mašu onim njihovim obeležjima i urlaju glasnije od ostalih", rekao sam pomalo ljutito. "Znam ja sve to, ali eto. Obećali su da će da asfaltiraju naš kraj, da će da spoje dve mesne zajednice. Da će mladi sutra imati posao, da će zarađivati", odgovorio je tužnim glasom. Tu sam shvatio da od čoveka/ljudi nema većeg zla. I pohlepe. Najveći čovekov problem je čovek, on inicira kojekakve "seanse", servira pakost, lupa šamare...
- Ministarstvo finansija i EPS predložili su Vladi Srbije da struja od jeseni poskupi za 30%. Predlog da se uvećaju računi posledica su činjenice da će Srbija morati da uvozi struju i da to unapred plati.
• • •
- Ministar Vujović traži: "Za 10% smanjiti plate i penzije! Ako bi svi plaćali akcize, carine i poreze, uštedeli bismo oko 100 miliona evra."
ČISTO INFORMATIVNO: Novi guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, prijavila je Agenciji za borbu protiv korupcije novi MESEČNI PRIHOD na toj poziciji od 679.174 dinara.
Onda su je nešto napali da smanji sebi platu jer je suviše veliki iznos (ma jok, uopšte!), a njen odgovor je da će to učiniti u što kraćem roku.
ČISTO INFORMATIVNO 2: Jorgovanka Tabaković sebi, ipak, nije smanjila platu!
ČISTO INFORMATIVNO 3: Minimalna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznosi 115 dinara po satu. To znači da minimalna plata u Srbiji iznosi 20.010 dinara i na tom je nivou od pre dve godine.
• • •
Stopa nezaposlenosti u Srbiji nikad veća, a poslu se u ovom trenutku nada čak 792.888 građana. Do kraja godine nazaposlenost do 30%.
• • •
Možemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća. Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, ŠLJIVE, jabuke.
E, VALA, OJ SRBIJO MEĐU ŠLJIVAMA!
