Jedino alternativno opravdanje jebača ako ga tuki izda u sred akcije.
-Što si stao, opet ti pao?
-Nije dušo pao, istopio se od miline.
Apgrejdovana verzija klasičnog imperativa glagola bežati, korišćenja da se nekom naredi povećanje međusovne distance ili u stanju totalne neverice, skovana i vešto interpretirana u top listi nadrealista.
- Mali, mrš i sobe, dolazi mi Jelena.
- A daaaj, što pušiš kurac, taman sam počeo da igram Maks Pejn 3.
- Ma bjaaaaaži napolje, bjaaaaaži!
------------------------------------------
- ...i kažem ti, uhvatim osam prelaza, pola miliona dobitak. A ker mi poj'o tiket.
- Ma bjaaaaaži tamo, kako možeš tako nerealno lagati?! Drkaš u ćega s laganjem.
- Ozb...
- Bjaaaaaži!
Miris opiljaka hrastovine natopljenih motornim uljem sa lanca testere i znojem starim koliko sam početak radne nedelje, kvalitetna gumena čizma koja ne pušta rosu da kvasi nogu i ne pušta znoj da natapa šumu, brada od nekoliko dana ili nedelja koja miriše na žir i tragove divljih životinja, karakteristike su onoga koji ne jebe, nego delje, ostavljjući za sobom samo nekoliko vlasi kose i gomilu piljevine da samo iz daleka podsećaju na ženu.
- Lakše malo Rastislave, znaš da sam jedan bubreg već prodala!
Merica naše osrednjosti, deminutiv života, šaka pirinča, opredmećenje propalosti nekadašnje srednje klase u vidu plastične kante, još jedna potvrda o ulasku u začarani krug na kome se okreće oko nečeg što bi trebalo da bude život, zajedno sa ostalim osrednjim stvarima koje se množe oko nas, hteli ne hteli, led televizorom na akciji u Idei, laminatom koji zamenjuje parket koji je noću škripao lament nad Sfrjotom, pvc prozorima, forma ideale lajt ivericom, second hand robom za koju pre deset godina niko nije hteo da čuje, a sad ćutke oblačimo košulju koja je dosadila nekom švapskom dedi, i još je posle hvalimo. U suštini sve ovo ne mora da bude loše po sebi, jebeš to, stvar je stvar, neću da robujem tome i te gluposti, al ipak, majku mu, odjednom se setiš da postaješ sredina sredine, mediokritet mediokriteta i da polako zaokružuješ svoju priču osrednjosti koja se okreće oko posla sa trieshiljada platom i privilegijom radne subote. I dok častiš komšije i rodbinu i dok svi kao oduševljeno razgledaju ukutkanog polovnjaka kakav ćeš i ti postati za desetak godina, ipak ti nešto otužno dođe sve to, mada se tešiš da ćeš konačno da se voziš ko čovek, dobro, čovečuljak, čovečić, čovučić bar. Nekad beše Jugić sad Puntić, samo ovaj prvi bar je bio nov i naš, kaže ti deda iz komšiluka, a u ovom drugom još kao da se naslućuju, ma koliko vešto isprane, fleke na sedištima evropskih izlučevina, koje postaju potpis u mrljama naše drugostepenosti. Da, mi smo sada drugorazredni i to više ništa ne ispravi, i onda kad, ma koliko pomiren, čoveku dokurči sve to, kao propratni simptom javlja se ono što jedino može da se javi, sladak sirup za bolesnu decu – jugonostalgija na koju niko nije imun, more sete, sećanja i propuštenosti u kome se slatko kolektivno pliva, bakarna boja koju smo jednom na nekom drugom suncu dobili a da nikad ne izbledi, mada sve više podseća na jedan drugi bakar, ciganski.
- Skupio sam neke pare, pa sam mislio konačno da zamenim ovog mog jugića pa reko da te pitam, znam da ti pratiš to i znaš, šta je najbolje da uzmem...
- Stani, koliko misliš da daš?
- Pa šta znam oko dve hiljade, dobro dve i dvesta, a možda i...
- Uzimaj Puntića i gotovo, da manemo sve te priče: od mesta a do mesta b, jeftini delovi, sigurnost, potrošnja; ti si čovek za punto punto je auto za tebe, ima da ličite jedno na drugo ko gazda i pas, naći ćemo neki koji je malo prošao, ispod petstoiljada, troši litar benzina na petsto km, i dodaješ sebe među ostalo Srblje sa novim kolektivnim prezimenom Puntić!
Rečenica koja se koristi u fudbalu kao pružanje moralne podrške saigraču koji se strmopizdio na sred terena, ničim izazvan.
Artefakt koji je, ako si ga posedovao pre desetak godina, znao da efektivno produži tvoju nevinost za 12 do 18 meseci. Danas je dokaz u korist one teoreme da ako si muško ista stvar može da te jednako loži i sa 8 i sa 35 godina. Takođe u ovom prejudiciranom svetu redak pokazatelj da ne moraš da budeš ogroman geek da bi se ložio na gnolove, troglodite i zmajeve (iako, ako si prepoznao sve tri kreature kosmičke šanse kažu da to ipak najverovatnije jesi).
Sećam se leta gospodnjeg kada sam uhvatio svoju prvu sisu na golo, i okupljanja na terenčetu isto veče sa društvom kada sam se prvo pohvalio kako sam našao 1300 impova na mapi (hiljadu trista impova jebote, na 50-ak pajkmena i par arčera to je kao da si našao 500 maraka u blatu!). Do danas mi se to nije ponovilo,....mislim na hvatanje sise na golo. Uglavnom zahvaljujući Herojima.
Inače igra koja bi mogla da udje u kategoriju "za pikanje sa olabavljenom rukom dok slušaš neku muziku", da soundtrack nije brutalno seksualan i verovatno bolji od bilo čega što bi sam pustio u vinampu. Doduše, dizajn likova malčice pati od sindroma "dizajneri su se smorili negde na pola puta", pa se prelepo dizajnirani arhandjeli, krstaši i grifini progresivno nastavljaju u "one dildoe ogrnute u crvenu salvetu" i "iste one grifine samo sa nekom kao vatricom preko".
I ne, ako si oženjen, završavaš arhitekturu i otplaćuješ razne kredite i i dalje te uzbuđuje da biješ guštere minotaurima i skupljaš kristale i lobanje po mapi, ti nisi kreten, ti samo ceniš prave stvari, i ako neko misli da sam geek, može samo da mi castuje chain lightning na balistu. Ionako, u ovom svetu koji se možda bliži smaku/delimičnom uništenju, igrači Heroja su jedna od retkih populacionih grupa koja zna da preživi po nedelju dana bez hrane, vode, seksa, svežeg vazduha i sunčeve svetlosti.
Inače, kažu da su posle trojke izašli još neki delovi sa kao trećom dimenzijom. Ma ajde beži, nije to to bez loše animiranih sprajtova i džiberskih boja.
Slika ili video sadržaj koji nije pornografskog, a nužno ni erotskog sadržaja, ali jednostavno ima taj kvalitet da poziva na rukoblud.
U suštini veliki kompliment, obzirom da na internetu ima više besplatne pornografije nego što zdrav čovek može da pregleda, bez da dehidrira od prekomernog izlučivanja telesnih tekućina.
-Izbacila Tanjica slike sa mora. Brate, sise i dupe istresla, na svakoj drugoj se nešto trti ili uvija.
-Mož' se drka znači?
-Opušteno.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Sajsi izbacila nov spot.
-Da l' stvarno slušaš te gluposti?
-I da slušam ne razumem je ništa, al' volim da vidim, ima si nešto agresivno perverzno kod nje, mož' se drka.
Očajnički pokušaj da dočaraš zatvorske muke uz bol jednak porođajnom.
Sad, stručnjaci bi možda objasnili da tvrda stolica mehaničkim delovanjem napravi naprslinu na sluzokoži debelog creva usled čega se analni mišić dodatno zgrči, i eto ti problema.
Sve u svemu, ovo stanje i prati sve porođajne faze: nervozno šetanje tamo-vamo, zverski pogled sa destruktivnim idejama, beznađe, mnogo znoja i dranja i olakšanje uz salvu emocija na kraju.
:sat vremena na šolji:
-Zovi popa! Umreh! Ovo nece da izađe, jebo sam mu sve!
-Pa oćeš Hitnu da zovem??
-Sti normalna žena! Meni da brkaju po guzici neće dok sam živ! Ne!
:pola sata kasnije:
-Aaaaaaaaaa! Ime ću mu dati, svega mi, samo nek izađe!
:još pola sata kasnije:
-Jaoj, nemam snage više, gotov sam. Hvala svima koji su me poznavali...
-Ajde ne drami. Evo čitam na guglu. Napuni kadu vrućom vodom i sedi.
:još pola sata kasnije:
-Aaahhhhhh gotovo!! Dušo, volim te, pametnice moja. Znaš, razmišljam nešto... a da usvojimo mi ipak? Luda si ako ćeš ove bolove da trpiš...
Nekom je život majka, a nekom ofucana kamiondžijska skula koju je otac morao oženiti pod starost jer ne ume ni zube da opere, a kamoli šaren veš. Nismo svi živeli i prošli kroz isto. Ne vidimo stvari istim očima. Ne vrednujemo stvari isto. Plave noći u satenu i mleko od kokosa sa jedne strane, a sa druge memljivi iznajmljeni stan, mušema na stolu i u crno ofarban bojler na krovu sa vodom za tuširanje (SOLARNO GREJANJE, BATO, PRC!). Ko će pre da prežali 500 kinti na Inter iz iksa?
- E, ajd izorganizujemo vikend u Budimpešti! Četr'es' jura tri dana! Smešno jebote, a?
- Tebra, to su mi pljuge za mesec dana...
- Asi seljak jebote, šta je 40 jura!
- Nismo mi na istoj kiši kisli tebra, ja za te pare radim čet'ri dana a tebi ćale dao da prećutiš kevi da je uhvatio svastiku za dupe.
................................
- Jebote, jesi video kako odgajanje tebra utiče na decu. Gledam ove rođake, Milana i Dejana. Blizanci brate a ko nebo i zemlja. Roditelji se razveli, jedan sa ćaletom ostao, a drugi otišao sa kevom kod njenih. Dejan, što je sa matorim ostao, sirovina najgora. Kao plod vepra i tarabe. A Milan sav paperjast. Ko curica neka, feget plave košuljice i rolke, neke marame, da l' misli da je slikar il' neki kurac...nemam pojma.
- Život je brate kurva brate. Jebeno je to. Nisu na istoj kiši kisli!
- Pa i to što kažeš. Ovaj s ocem radio u špediciji i jebo pokrajputače u Maleziji po kiši, a ovaj kisnuo na terasi dok je tetka Slobu servisirao Mile Okasti, onaj automehaničar.
Usta.
Deo govornog aparata homo sapiensa.
Početak probavnog trakta mnogih životnih oblika.
Prostorija za zube.
'Ma, nemoj ti meni da pričaš, ti si jedan prevarant i kreten'.
'Bolje pazi šta pričaš, da ne dobiješ po labrnji!'
Bus kontrolori u civilu.
A: Matori jesi otkucao kartu, onaj debeli mi deluje kao anderkaver.
B: Ma gde, sad moraju svi da nose prsluke, nema više spavača šta ti je.
C: Ajde momci karte na pregled.
A: Jesam ti rekao, jesam rekao...
B: Pičko rekao si za onog debelog, a ovaj je sve vreme iza nas.
C: E momci drkam vas, nije kontrola, slušam šta kenjate, moradoh da vas iscimam.
A: Jedi govna.
B: Puši kurac...
Međ' srpskim narodom već standardizovani oter u tri pičke materine rendom blagoupitnog znatiželjnika naulici ili sličnoj ekumenskoj lokaciji. Pretežno hrišćanski odjeb na i najmanji upitan pogled prolaznika dok mlatiš ženu/sina/komšu, jebeš majku predradniku na vikendici preko fona, svađaš se sa saučesnicima u saobraćaju i na bilo koji drugi način decibelima privlačiš pažnju svekolike javnosti.
Jer kada jedan Srbin odluči da u žaru besa svog privatnost svoju podeli sa slučajnim svedocima iste, kolateralna šteta često ume odneti barem i jednu radoznalu njušku zateknutu u "horizontu događaja". Drugim rečima - beži o'tale dok nisi dobio po pičci, brale.
- Pa, zar 5 jedinica da mi donosiš na polugođu, sve ti jebem da ti jeb...'El treba nešto, baba?!
- Jooj, nemojte ga, gospodine, mlad je, popraviće u drugom polugođ...
- More, marš, bre, u pizdu materinu, još si mi samo ti falila!! A ti, vole bezobrazni, polazi kući dok te sad nisam savio oko one bandere, ščuo?!--------------------------------------------------------------------------
- Nemoooj, Milisave, nemoooj k'o Boga te molim!
- Ma, šta nemoj, kurvo jedna prljava...:TRAS! ŠLJIS! ŠLJAS!: 'El treba nešto, breeee?!?!
- Ne, ovaj, nego, zašto tučete tu sirotu ženu, kako vas nije sramo...
- A da nećeš moža i ti da je karaš, aaaaa?!?!?!? Pa, koliko vas ima, bre, seme vam se zatrlo ljubavničko da vam se zatre?!?!
- Ma, kakav ljubavnik, čoveče, šta je va...:TRAS! ŠLJIS! ŠLJAS!:-----------------------------------------------------------------
:DŽVOK!:
- E SAĆU DA TE ODROBIJAM, PIZDA TI MATERINA, I TEBI I ONOM KO TI DADE DA VOZIŠ!! 'EL TREBA NEŠTO?!?!
- Samo vozačka dozvola, gospodine...'El znate da ste prošli kroz crveno?
U užem smislu, lik koji najviše vremena provede prikovan za kuću i izolovan od drugih ljudi, izuzimajući svoju porodicu. Ceo svet i vidokrug delovanja mu je fokusiran na malom prostoru; na petoparcu. Tu jede, sere, piša, gleda fudbal, jedino izađe kad treba da ide na posao.
U osnovi prve reči sintagme iz naslova, PORODIČAN, nalazi se reč POROD, PORODICA. To nam govori da je porodičan čovek onaj čovek koji ima bar četvrtinu tuceta dece i ženu koju voli. On je ne vara. On je domaćin. Međutim, da li i čovek koji je neoženjen a gazi lepe godine može u isto vreme da bude i domaćin? Kažu može, ali teško. Jer tu su, najpre, babe, predatori & večiti borci za natalitet koji u momentu pokreću temu: BRAČNO STANJE KAO IMPERATIV KENJANJA KOMŠILUKA i doprinose tačnosti hipoteze da si zapravo jadnik³ koji od porodice ima samo tri kučeta i dve mačke. Prazan skup (Ø) i ništa više.
LM, dobra strana priče je ta da si udario veto na bapska pokvarena usta, "skovao" naslednike i produžio lozu i POBOGU: Imaš-redovan-seks-ili-bar-tako-izgleda-na-prvi-pogled. Još ako živiš na selu, pa te stariji komšija (koji ima sina vucibatinu) vidi kako brišeš avliju, hraniš stoku i živinu, prolaziš plugom kroz kraj i orezuješ vinograd, izvuk'o si premiju. "Kakav je to domaćin čovek, porodičan, još radi u lokalnoj prodavnici pre podne i postiže da održava kući sve u najboljem redu!"
Ono što delimično koči jesu "oni drugi" tipovi glasina iz usta dragih nam komšija, prijatelja i poznanika koji misle da su povukli Boga za kurac pa daju sebi za pravo određene vidove komentara na raznorazne varijacije teme "Porodičan čovek, alijas Papučar". Znaju oni da si ti situiran kao amsterdamska kurva i da jebeš više puta (opet hipoteza) nego što oni odu po Žurnal na trafiku ili seosku prodavnicu ali, eto, imaju pretenzije i porive koje ne mogu kontrolisati. I onda ispadneš elegantna #klompica koja gleda Magazin In sa ženom ili mekana #patofna što radi sve "enterijerske" poslove, jelte. Jednostavno, nema te ni na Guglu, jebote! Još samo decu da rodiš i sve u fulu! Ne može se svetu udovoljiti.
Mina: Ćao, Marko. Je l' me se sećaš?
Marko: Marta, beše?
Mina: Ne Marta, Mina. Upoznali smo se na koncertu Ace Pejovića u Vladičinom Hanu.
Marko: A da, Mina, izvini, molim te.
Mina: Pa kako si, čoveče?
Marko: Dobro. Evo baš krenuo sa posla kući, pa rekoh da svratim u prodavnicu da kupim deci sladoled i ženi Libres.
Mina: Vidi ga, porodičan čovek. Svaka čast.
Marko: A čime se ti baviš?
Mina: Jebem se za pare, klasično 50 jura, anal ne radim. I tako.___________________________________________________________________
- Idemo danas na neki fudbal, a?
- Aj, brate. Koga da zovemo?
- Zovi Pecu, Mareta, Okija...
- Oki neće. Postao porodičan čovek.
- Kako to?
- Počeo da kuva k'o Rudolf van Vin.
Odabereš naslepo par cipela pri izlasku iz džamije. Odigraš turski rulet i , jebiga, izgubiš. Alah sve vidi.
- Mirsade, je l' to nosiš štikle?
- Jedi govna.
Mesto koje će prosečnog Srbina na putešestvijama ispod sunca tudjeg neba oduševiti više nego pariski Luvr ili Ulica crvenih fenjera u Amsterdamu. Mesto koje će više pamtiti nego posetu Maču Pikču ili Londonu.
"Kako je bilo u Berlinu?"
"Super! Ali šta ti je Nemac! Samo da vidiš kakav im je wc! Stali smo da se odmaramo na nekoj pumpi....Ej! Možeš da jedeš sa poda!"
"Minhen?! Berlinski zid?! Nemačka?! Jebote sa kim ja živim..."
Retoričko pitanje koje u zavisnosti od konteksta u kom se upotrebljava može imati dva potpuno suprotna značenja. Za večito nezadovoljne tipove značenje je nigde nema gore, dok ladovine žele reći da nigde nema bolje.
- Ja ti kažem, matori, državno preduzeće ti je konza. Zakasniš pola čuke, narednih pola čuke piješ kafu, posle toga pauza za doručak taman da malo skokneš i do kafane, oko podne uradiš nešto reda radi, posle ispiješ još koju kafu i ko čovek ideš kući, a uz to primaš i platu. Gde to ima, rođače?
_________________________________________________________________________
- E to je to, idem ja.
- Čekaj bre majketiga, što jedeš govna ko ćuran kominu? Jesi lepo rekla 100 evra ol inkluziv, a niti pušiš niti daš u dvojku! Pa gde to ima, jebo ga ja???
Kada čujete ovu rečenicu znajte da se ne radi o potražnji preterano pametne osobe, već o osobi čija će grbača biti maksimalno iskorišćena.
- Jebem ti cement, kurac ćemo mi da istovarimo ovaj kamion, ovo sunce upeklo samo tako!
- Zdravo živo.
- Ooo, gde si Mišo, najjači čoveče u Srbiji?
- Hehe, evo me. 'Oće li?
- Ma nešto teško ide, sitni smo mi za ovo, treba nam jedan takav da istovarimo kamion, a ko je ovde najjači ako nisi ti.
- Samo da skinem majicu.
- To, care, imaš pivo od mene.
- Ma ništa se ne sekiraj, sad ću ja ovo časkom da izbacim.
- Baš smo te pominjali pre neki dan Jova i ja, kažem ja njemu da nosiš po dva džaka cementa k'o iz pičke, on kaze da nema šanse.
- Pa dobro, Žile, jeste Miša jak, ali opet je dva džaka puno, mi jedva jedan podignemo zajedno.
- Ko bre ne može, je l' ja? E sad ćeš da vidiš. Hop!
Dvadeset minuta kasnije
- Mišo, alal ti vera, stvarno si sila od čoveka.
- Stvarno, Mišo, uverio si me da si najjači čovek, a rekao bih i najmudatiji.
- A to drugo nije, izgleda da mi je izašla kila.
Živi leš, etiopljanin. Osoba na čijim štrčećim rebrima možeš slobodno učiti prvenče da broji. Koščato stvorenje koje dok hoda, kod prisutnih izaziva određenu dozu straha u iščekivanju preloma tankih nožica poput čačkalice o kutnjak nakon krmljanja žilave krtine.
Bez duše i da pusti goluba, bledog tena i očiju k'o u Pjerluićija Koline, predstavlja živu definiciju glumca kakvog Spilberg nikada nije pronašao za potrebe snimanja "Šindlerove liste".
- Tata, ovo je moj novi dečko. Zove se Čedomir.
- Ovo?
- Budi pristojan, tata!
- Je l' tebe sinko izela neka, da prostiš, boleština pa si mi se tako usukao?
- Ne, gospodine. Takav mi je metabolizam, ali i slabo jedem, da budem iskren.
- Slabo jedeš? E pa 'ajde onda da tebe tast na'rani k'o gospodina. Spremio sam džigerice u skrami, sidu leče.
- Ja sam vegeterijanac.
- Vegeterijanac? Sad mi je sve jasno. E slušaj me dobro! Takav mi nećeš u kuću, jebeš mi mater, a niti će moja jedinica u tvoju. Pored, koliko-toliko, živog zeta ja da zovem komšiju da mi pomaže kad koljem svinju?! E oprem, nema!
- Tata bre!
- A ti, pile tatino, umesto nekog rumenog u obrazima da mi nađeš, ti mi dovodiš ovde ovog logoraša. Vidi ga bre kakav je k'o podgrejan leš! Glupa si na majku, da znaš.
Avans prisustva, nepouzdanog karaktera. Limes dolaska, kada kašnjenje teži neopravdanom, a strpljenje nuli.
”Saću, samo što nisam, evo mog astralnog bića, u mislima sam s vama, a telo stiže naknadno, kulijana, sve okej”. Njet.
- Je li idemo, Vuče? Već je pola devet, trebalo je još u osam da budemo tamo. Murat ustaje rano, nije se zajebavati.
- Kreni ti, eto mene, samo da kalibrišem samostrel. E, a vidi i čekrkli-čelenku bi valjalo ulaštiti. Hm.
-------------------------------- Alo, kume? Gde si ti, čoveče? Svi čekamo, Mina je već izgrickala veo i pola frenča, matičar nas požuruje, brkata ujna 'oće da polomi sedišta!
- Ovaj.... Počnite vi samo... Eto mene...
- Šta da joj stavim na prst, jebem te u glavu? Gde je prstenje?
- E, vidi, kume, ovaj... Znaš ono sinoć kad je striptizeti istekao termin? Možda se ne sećaš, tad si zasp'o u tuš-kabini. E, bili smo skroz dekintirali, a mali Gugi zapeo da jebe, pa da jebe. Pa smo založili prstenje.
- A?
- Ne brini, evo sad sam u zlatari, tu sam za sekund, oteži malo sa „Da“ i sve okej.
