Zaduženje koje dobije osoba koja se u izvršavanju toga pokazala kao najuspešnija.
Iskustvo sticano godinama, za sobom je povuklo titulu najboljeg.
Ukoliko si najbolji u nečemu što drugi ne vole da rade, ti to radiš i uvek će tebi to sledovati, bez obzira ko je u blizini.
Stručnjak.
-Tebra, treba mi ono tvoje, samo malo više. Dolazi mi večeras neko društvo..
-Da, a? Zovi Baneta, on je zadužen za prekide.
-A brate.. Ja sam mislio ti da mi smotaš posle.. Ti najbolje rolaš..
-A, to?! Batice, on to radi po službenoj dužnosti. Koji ti je kurac, opusti se.
Piši broj, 063...
Sleng za one tabletice što nam pripisuje čika doktor kako bismo prilikom svakodnevnog upadanja iz jednih govana u druga to mogli da ispratimo, ne više srećni, ali bar smireni i nasmešeni, kako to dolikuje civilizovanom čoveku od koga se prosto očekuje da sabija probleme kao terminator, a pritom sačuva miran i prijatan jebački stav.
-Šta, komšija, i ti si na smešku?
-Pa da... Prosto sam zavoleo onaj crveni trouglić u ćošku.
-Pa, je l' ti bolje?
-Nije mi bolje, ali mi je zato i konačno svejedno, bar u narednih tri sata.
Pismo kojim te saobraćajna policija podseća koliko čezne za tobom i koliko im je stalo da se opet čujete, pa makar i na šalteru za plaćanje kazni za prekoračenje brzine. Kao svaki pravi ljubavnik i oni znaju da se upornost isplati, pa ako ih kulirate i ignorišete im poslata pisma, pojaviće vam se lično na vratima, uz serenadu sirena i goreću želju da imaju seksualni kongres neke vrste sa vama.
-Bilo nešto pošte?
-Aha, stiglo ti je ljubavno pismo opet...
Objašnjenje devijacije u ponašanju mladog mandrila. Nedovoljnim unosom dehidriranih supstancija u organizam mladunčeta pavijana (ili bilo kog drugog pripadnika roda mladicus majmunikus) može dovesti do komplikacija u razvoju kognitivnih funkcija što jedinki otežava svakodnevno funkcionisanje.
MM: Šefeeee! O šefeeee! Odi der 'vamo, da vidiš patenat.
Š: Šta se dereš Čubriloviću!
MM: Požuri, da vidiš čega smo se dosetili.
Š: Šta je bilo, brzo pričaj.
MM: Predstavljam vam sistem za farbanje španskog zida. Mašina radi ovako: uzmeš jednog praktikanta, kratko ošišanog, držiš ga čvrsto rukama, okreneš i umočiš mu glavu u kantu Jupola. Posle ga otresaš pet do deset minuta u blizini španca, i to je to.
Š: Čubrilo, mombrilu jedan, pa to je gazdin mali, sunce ti jebem. Pa koliko si ti puta preskočio dozu koncentrata kad si toliko glup, ljeljak ti jebem. Pet puta sam ti rekao da ga ne zajebavaš, ima gazda za jaja da nas obojicu objesi.===============================================
A: Tataaa!
B: Šta je bilo Milojice?
A: Što si odvojio ovo pegavo prase u zaseban tor?
B: Aaa, to je Tarzan. Njega čuvamo za Radojicin povratak iz Švecke. Neću da preraste u ranjenika, pa mu pomalo preskačem doze koncentrata.
A: To onda objašnjava što se svako malo zatrči i ošine glavom o betonski zid. Promeni taktiku, inače taj neće dočekati ni sledeći vašar, a kamoli Radojicu da se vrati.
Za žene, cveće je simbol romantike, lepote i nežnosti. Za muškarce, cveće je simbol pokajanja, izvinjenja i potkupljivanja. Otkad je sveta i veka, homo sapijens mužjak je homo sapijensu ženci darivao cveće da bi se iskupio. To je i neka vrsta žrtve, jer ti se ostali pripadnici čopora smeju i podjebavaju te jer si papučar. A ti gledaš da nađeš što veći buket za što veće sranje pa šta ti Bog da. I ko zna zašto, ovaj je metod prolazio.
Problem je nastao u 20. veku. Žene su se osilile, dobile prava, pa su uz sve to počele i da gaje iste emocije prema cveću kao i muškarci: da ih boli tuki. Čak su napravile i foru sa 8. martom da im uzimaš cveće ne u svrhu indulgencije već kao znak pokornosti prema "slabijem" polu. Danas cveće i dalje pali, ali sa sve većom emancipacijom žena i sa onim feministkinjama muški pol je ugrožen da večno ostane u govnima.
-Mirjana!
-Molim?
-Zažmuri.
-Neću.
-Ma zažmuri.
-Ne pada mi na pamet, prošli put kad sam zažmurila stavio si mi glistu na glavu.
-Ma nije to, daj šta ti pada na pamet! Znaš ti mene.
-Znam, zato se i plašim.
-Samo zažmuri!
-Dobro, evo, zažmurila sam.
-Ta-ta!
-Šta je to?
-Kako šta, pa karanfili!
-Karanfili?
-Aha. Vidi kakvi su, direktno iz Belgije...ili Luksemburga, jebem li ga...
-Zašto si ih kupio?
-Pa kupio mojoj dobroj i lepoj...
-Zašto?
-Pa idem ja ulicom i vidim jednu lepu cvećaru, onako malu i ušuškanu, kao negde u sred Pariza. I ja uđem unutra i vidim ove karanfile i odmah se setim tebe. I...
-Mihajlo, ne seri, prošli put kad si mi kupio cveće je bilo kad si mi pregazio čivavu, šta se desilo?
-Pa ništa...
-Mihajlo!
-Pa sećaš se one moje bivše, Nataše..?
-Nisi valjda, sunce ti jebem?!
-Ma jok bre! Šta ti pada na pamet, nisam ja u tom fazonu.
-Nego?
-Silovala me je juče na Kalemegdanu. Baš kad me je terala da mi puši naišla tvoja ortakinja Vasilija, da nije bilo nje da me spasi ko zna šta bi bilo...
Taman ste uhvatili život za muda i umesto da odmah poentirate sa time što imate, vi se prvo sebi divite, smeškate i odugovlačite dok se život ne izmigolji i saspe vam dvocevku u glavu, sve sa osmehom, pa ga vijate u sledećem nastavku.
Još jedan od idiotluka modernog doba gde novopečeni supružnici u cilju transparentnosti prave zajednički profil. Hibridni hermafrodit profil osim privatnosti uklanja i lične zamenice jednine i sve postaje "Mi".
Nemanja: E Deki, aj na pivkana do centra, malo da izblejimo, nismo dugo.
Dejan Marija: Dejan ne može na pivo, odlučili smo da više neće piti.
iz kraja, bloka, ulice, sela, predgrađa, štale otkinuli bi KOGA 'OĆEŠ!
Tako počinje većina samouverenih izjava ortaka koji u životu nikad ništa nije uradio što se tiče nekog sportskog dostignuća ali po sopstvenom uverenju i dalje može mnogo bolje od onih koji se time profesionalno bave ceo svoj život. On i njegovi ortaci. Samo da se skupe. Samo.
Al' juče.
- Brate si gled'o fudbal juče!? Levante protiv ovih midžeta iz Katalonije primi 7 komada! Eeej SEDAM KOMADA! Ko sve danas igra fudbal, i to u Primeri! Pa da se skupimo ja i moji ortaci iz bloka pocepali bi te retarde, nemaju pojma, jedva se kreću, ne znaju bre 'de je levo, bruka. Nisu ni za Beogradsku zonu!
- Da, ti si veliki fudbalski znalac koga je samo operacija krajnika sprečila da sa 18 leta nastupi za prvi tim Zvezde. Murš bre, ideš mi na nerve, pa ti i tvoji ortaci već čet'ri meseca ne možete da dobijete ni nas na terminu a igram sa dva lika koji idu na folklor a brani nam ćoman koga malo pa malo nema na golu jer se tripuje da ga traži murija pa se krije u svlačionici. Paljba!
Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.
Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.
Jelek je bio svileni, šal je bio od kašmira, a tetke su nosile?
A B C D
Aaaaa! Ode zadnja kula! Jeb'o sam te u oči Valerija! Jeb'o sam te kurvo crnomantijaška!
Đorđe Balašević. Tipičan primer Balaša.Alfa Balaš. Priča jedno, radi drugo.
Ni sam ne zna koliko je velikih ljubavi opisao u svojim delima. Ljubavi koje je neke možda zaista i proživeo. Voleo je lepe, daleke, nesuđene. I ljubio ih je i gubio, i vozao na biciklu, i pisao pesme. I pratio na stanicu, i vijao po belom svetu, i špijunirao dok se kupaju. Sve je to naš Balaš radio.
A onda se oženio sa Oliverom. Oliverom koja glumi neku ribicu potpuno suprotno od njegovih sirotica. Oliverom koja je garava samo kad izađe iz solarijuma. Oliverom sa kojom se mimoišao jedino kada je ona kretala u prvi razred, a on na faks. Oliverom čiji ćale nije prota.
A- Joj što sam neki dan trsio onu malu Milicu što njen brat trenira sa mnom.
B- Brate, koji si ti ustvari Balaš...
A- Ne razumem ?
B- Šta ne razumeš!? Milica mi je rekla kako ti se nabacivala celo veče, a ti sve nešto nećeš devojka pomislila da ti se ne sviđa , a onda te pola sata kasnije videla kako u kupatilu pušiš njenom bratu. Zato šupičkumaterinu.
Opis veoma loših vremenskih uslova. Naime, poznato je da ova voditeljka svesna svoje jebozovne pojave ne oblači ništa preko kolena osim ako napolju, štono naš narod kaže, "ne puca cerić".
- Brate, kako je napolju?
- Slađa Tomašević oblači pantalone!
- E?
- Pusti Bg hroniku pa ćeš da vidiš...
- Ćale, pusti čas prvi da vidim nešto.
- Nema šta da vidiš, obukla Slađa neki skafander.
Čobanin sa malo lepšim manirima. Kulturniji. Za razliku od čobana koji su sada zauzeli skoro sve diskoteke u gradu, ovi još uvek tamo negde čuvaju ovce.
Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!
Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.
Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.
Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.
Aj pa živeli i živa nam bila vel'ka piva!
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Položio pismeni ispit ili kolokvijum metodom slučajnog zaokruživanja ponuđenih odgovora.
Tako neka viša sila ili kako se to već zove, život valjda, krene da te ubaci u neki film koji je namenio za tebe. Često niskobudžetski i bez kul specijalnih efekata. Pa se ti posle sam snalazi kako znaš i umeš. Sad tu se umešaju i korežiseri, tipa roditelja, bližih i daljih rođaka, najbližih prijatelja koji nekako misle da najbolje znaju kako ti tu treba da se ponašaš i koliko loše da glumiš u raznim situacijama. I tako ide to režiranje, a mi, što smo tu, jebiga pratimo instrukcije. Mora nekako da se zaradi za leba. Ili bar da ti kažu da si osoba za primer. To je jako bitna stvar.
Ali tebe boli uvo, to što ti je život namenio ''Klovnove ubice iz svemira'', ne znači da ti ne možeš da zamišljaš da si u ''Začaranoj Eli''. I ko zna, ako se budeš dovoljno trudio, možda i se i taj život nekako smiluje, pa ti preda palicu da sam sebi sve sjebeš onako kako si planirao nekada davno.
Tipa, plot tvist, nakon venčanja ubiješ princa, smestiš sve nekom sumnjivom reptilu sa britanskim naglaskom (ionako su oni predviđeni da budu negativci) i postaneš kraljica.
Ali, otom potom, prvo treba zaraditi pravo za sopstveni scenario.
-Mama, planiram da odem u Južnu Ameriku u kući sa balonima i da tamo doživim milion avantura dok na kraju tragično ne preminem od neke tropske boleštine.
-Haha, vat e stori, Mark.
U velikoj meri pridavati značaj određenoj stvari. Biti zagrižen za nešto ne(dostižno) i težiti ostvarivanju istog.
Mare: Znaš onu malu sa četvrtog?
Dare: Onu duševnu? Znam.
Mare: Juče kad je džogirala u parku, zamalo lanac da pokidam.
_________________________________________________
___________________________________________
Džeki: Av, av... Av, av... Av, av... Av, av...
Snupi: Av, av... AAAAAAAAAAAAAAAAAV...
Džeki: Aaaaaaauuuu, avavavavavavavavavavavavavavavavavaavavavavav...
Snupi: MIRAN!
Kraj. Šta si uradio, uradio si, ceh si napravio i sad ti je vreme da ga platiš. Evo ga i dečko koji radi u objektu da ti taj ceh naplati. Pomoći ćeš i sebi i njemu ako se što manje buniš, kukaš i ostalo, jer kolko god mislio da si pokraden ili da možeš da pobegneš a da ne platiš, to je samo odraz tvog neiskustva. Konobar će ti kad - tad svoje potraživanje naplatiti, samo što tebi može da bude još gore ako ti naplati sa kamatom.
- Sinko, ustaj, došo konobar!
- Kakav bre konobar bre, pusti me da spavam ženo!
- Što si spavao, spavao si. Došli da te vode za trafiku što si obio!
-------------------------------------------------------------
- Ajde, momci, zatvaramo, evo ga i račun!
- Čekaj bre, odakle tri iljade?! Pa jesmo mi nešto jeli bre?! Aj da se saberemo.. Kolko si ti imao piva?...
- Momci, to vam je ceh, posle može samo da poraste ako vam ga Miki Gajtan bude naplaćivao!
------------------------------------------------------------
- Sine, zovi popa!
- Što bre popa, nema slava skor...
- Guši me nešto, osećam da dolazi konobar polako. Pozovi popa da se ispovedim, da makar malo smanjim račun. Ajd sad, trk!
U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.
Random selo u Bosni, bliska budućnost:
Ceremonija počinje dolaskom svatova u mladino selo. Kum predaje mladoženji merdevine s kojima se ovaj treba popeti na kuću i prdnuti u odžak. Ako pacovi krenu bježati iz kamina, slijedi aplauz i ćaća predaje mladu. Zatim se odlučuje po čijim običajima će se dalje odvijati ceremonija. Otac mladoženje sa zastavom Mančestera (eventualno Aston Vile) na leđima puca slobodnjak, i ako ubaci u štalu pripada mu čast da produži tradiciju svog sela. Stari svat pozdravlja prisutne s burencetom uz stari srpski poklič: “Tako mi moći sive lobanje, nek’ je sa srećom!” Nastavak se održava u crkvi, gdje mladenci razmjenjuju prstenje, a pop i otac mladoženje dresove. Epilog je naravno pod šatorom uz prisustvo delegata FIFA-e.
- Bako, a zašto nevjesta oblači biku gaće?
- Dijete moje, to je simbolični narodni običaj, s kojim teta govori da nije vidjela kurca do udaje.
