Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva.
Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala.
To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.
U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš...
Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu.
Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće...
Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama.
Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle.
Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima.
Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.
Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da "ima neka posla u bašči", on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku.
Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena!
Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom...
Ne postoje dve iste ili slična,
svaka bašča je druga priča!
- Dobar dan, jel tu Mile?
* Ta otkud znam. Otišo je jutros u bašču, ceo dan ga nema, ni ručao nije...
Idi tamo pa ga traži... i reci mu da dođe odmah, jer ja više neću podgrevati pasulj!
Vozač zglobnih autobusa.
- E brate jesi čuo, zaposlio se Ćomi u GSP-u vozi autobus...
- E hvala dupetu, a njegovi stalno pričali da nikad ništa neće biti od njega, ček jel obični bus ili zglobni?
- Zglobni...
- Opa znači ode i on u umetnike. Kad nije hteo da uči školu sad nek razvlači 'armoniku...
U razvijenim zemljama postoji takozvano, nepisano pravilo "3 sekunde", odnosno, ukoliko parče hrane ispadne na pod, ako se pokupi u roku od 3 sekunde, i dalje je savršeno dobro za pojesti.
Na našim prostorima, usred propasti ekonomije, a krajnjeg porasta lenjosti, pravilo je zvanično preimenovano i produženo na 15-sekundno. Jer, dabome,nije lepo bacati hranu, a i ko ce tako brzo da se sagne!
Ovo pravilo se ne upotrebljava u slučaju iznenadnog pronalaska parčeta hrane u kauču, jer dobro je poznato da kauč čuva kvalitet hrane jednako dobro kao bilo koji frižider.
Starija gospođa kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina sa istančanim ukusom za automobile.
Ona je vrlo pobožna žena, ide u crkvu svojim četvorotočkašem svake nedelje, redovno posećuje zelenu pijacu, ponekad ode sa drugaricama na bingo i poneku partiju bridža a uživa u istančanom ukusu šerija pred spavanje.
Vrstan poznavalac automobilizma, ne zanimaju je prdavci nego samo provereni modeli sklepani u najfinijim laboratorijama Nemačke kuhinje.
Mag u izboru opreme, njen auto mora imati klimu, kožu, servo, alarm, senzore za parkiranje i još trista čuda za koje ni sama ne zna koj će joj kurac, al nek stoji.
Obavezno sive ili crne boje kupuju se iskljičivo modeli tri renomirane firme a to su Mercedes, Volkswagen i BMW, sveto trojstvo svake penzionerke u Nemačkoj, jer jebeš 40 godina staža a kupiš recimo japanca nekog. Odma si izdao hardkor, i svi na pijaci a i u crkvi će ti se smejati, blam jebote.
I auto se ne vozi posle 150.000 kilometara. Ne. On se prodaje u inostranstvo obavezno, da bi se kupio neki noviji model, jer baš juče je Gertruda tri straße niže kupila najnovijeg Golfa VIII generacije, a ovaj je tako pase i više nije nizašta.
I na kraju krajeva ovo je sve istina, nema laži nema prevare. Zar ne?
-Halo brate?
-E, kaži.
-Ajd dođi da častim kupio sam kola.
-Ne seeeeeeeri, pa odakle? Kolko si platio, koji model?
-Matori upala mi kašika u med. Passat, 2009, iz Nuremberga vozila ga baba do pijace i nazad, nači ono koža, klima, senzori, DVD, EMS, SMS, PMS, GPS, HIV. Znači brate sve, baba ga u treću nije ubacila.
-MA DO JAJA!!!
Jedan od najboljih izgovora za izbjegavanje pozdravljanja sa osobom sa kojom vam se ne pozdravlja. Jebiga, ne ljubi ti se sa brkatom ujnom, ćaletovim ortakom, ili jednostavno želiš da izbjegneš grebanje sopstvenog lica o nečiju neobrijanu bradu.
Krsna slava Jovandan, dočekuješ goste.
Dolazi ti ujak sa porodicom...Dobrodošao ujko! Srećne oči što te vide!
- Srećna slava sestriću! CMOK CMOK CMOK. Evo ovo, valja se. (Industrijska loza)
Domaća?
- Domaća!
Pa đe si ti meni bre? Da nije slave, ne bi se ni gledali.
- Srećna slava buraz! CMOK CMOK CMOK.
Jaoo.. pa je li to moja najslađa sestra? Dođi da te vidim!
- Jesam hihi. Ćao, srećna slava. CMOK CMOK CMOK.
Ujna! Pa ti si sve mlađa i mlađa.
- Srećna slava! CM...
Prehlađen sam. Oprosti, ovaj... Januar, zima, grip nekakav... Ne pušta me. Da ti ne pređe.Dobrodošli. Ženče! Donesi pogaču i žito.
Pogrešan i pogrdan naziv za radnike gradske čistoće.
Đubretari su oni koji đubre i smeće bacaju po ulici, a ne oni koji ga sakupljaju.
Trenutak kada prvi put pogledaš u oči svog novorođenog potomka, a on iskrivi usta u nešto što izgleda kao osmeh. Od tog trenutka si kupljen za sva sranja koja će ti napraviti u životu.
Malo sofisticiraniji način za dobacivanje pripadnicama lepšeg pola sa velikim poprsjem. Za razliku od klasičnih fora tipa: "Ks, ks, maco, dobre su ti dude" ili "'Ej, mala, 'oćeš da te karam?", ova fraza se ne završava bacanjem čvrstih predmeta ka napaljenim mužjacima i fizičkim nasrtajima na iste, već obično prođe manje-više nezapaženo.
Dva mlada majmunčića čekaju na stanici autobus u trenutku kada pored njih prolazi lepo razvijeno žensko čeljade:
- I tako ti kažem matori, basista se potukao sa publikom, pevačica se odrala od alkohola, a meni mangupi probušili bas bubanj...
- Uuuuu kak'e sise... probleme uvalioooo...
- Auuuu, jeb'o te, kakva dva problema...Malopređašnji razgovor se zaboravlja, uz obilato isticanje sekreta pljuvačnih žlezda iz razjapljenih čeljusti.
Ekipa alkosa koja procenjuje poreklo, sastav i kvalitet dobijene rakije.
- Šljiva, dva'es'dva grada...
- Ma ne lupaj, jabuka obična, nema više od dva'es...
- Kad ti kažem da je šljiva, znam ja! Dobro, možda nema dva'es'dva...
- Nemate vas dvojica pojma, to je mešana dunja i kajsija, dva'es'jedan grad. Provereno.
- Ma daj ne lupaj! Čekaj, ko je doneo ovu flašu?
- Dala mi Mara iz frizerskog salona da prospem, jes' k'o da sam ja lud! Evo je ide... Maro!
- Šta je?
- Koja je ono rakija što si mi dala?
- Nije to rakija budalo, to je razblaženi špiritus, ja s tim perem makaze i češljeve!
Izraz kojim se opisuje koliko je nešto dobro urađeno, uz poštovanje svih pravila i propisa, po Ps-u.
- Znaš kako je Sloba danas na fuci bio raspoložen, tri gola im je zabio, a Marka je nekoliko puta školski predriblao.
Najčešće u Bosni, replika razočaranog domaćina kada mu u kuću dođe muško čeljade i zatraži pomenuto piće, pored pet vrsti domaće šljivke i tri vrste jabukovače - dunju i krušku da ne pominjemo. Jer, u domaćinskoj kući sok se i ne smatra za piće koje piju ljudi, a ako neko baš TO želi da popije, onda je trebalo da ode u kafanu i tamo poruči, a ne da dođe kod čestitog gazde čiji su specijaliteti iz kazana nadaleko čuveni.
Kćerka dovela deliju, svog budućeg, da ga upozna s roditeljima. Domaćin, nakon par minuta odmeravanja, pita gosta:
- Šta'š piti?
- Pa, ovaj, ja bih ako može neki sok...
- Kakav sok, jeb'o te sok, nije ti ovo kavana!
Uto se ubacuje domaćica:
- Nemoj, Simo, dijete je to...
- Kakvo dijete, jeb'lo te dijete! Vid' ga, ima devedes' kila, a 'oće sok. Drmni, bolan, ljutu, jeb'la te ona!
Zajebana nacija.
U obdaništu sviraju klavir, violinu i nosnu flautu. U pubertetu sklapaju superkompjuter od digitrona, kvake i ruske salate. Kad dobiju 10 na ispitu poništavaju i traže komisiju. Ako ne ispune očekivanja direktora Đunićira, samoubijaju se jer su osramotili pretke do Kosova.
Profesionalci do koske. Njihova alternativa izvršenom zadatku je još bolje izvršen zadatak.
Ne jedu mnogo i mogu da stanu u kredenac.
To svaka kuća treba da ima.
- Sve ti je čisto, odličan ti je taj tvoj Japanac, samo kao da je propustio ovu fleku na mušemi?
- Nemojte tako glasno, oče Najdane, on živi tu u kuhinjskom elementu, čuće pa će da izvrši sudoku.
Potiče od glagola izdrkavati (se) i široko je primenjen u Srba. Za divno čudo, ne označava tretiranje sebe kao polni organ već opisuje hardkor oblik kurčenja i zloupotrebe službenog položaja.
Genksta: (kuc,kuc) Dobar dan, profesore. Ja došo da upišem ocenu sa ispita.
Prof: Aha, ali upisivanje je bilo jutros u 10 sati.
Genksta: Paaaaa dobro, ali i sad ste tu pa možete da je upišete.
Prof: A pa ne mogu, sad nemam hemijsku, dođite vi kolega sutra sabajle u 9, tad ću da je imam.
Odevni detalj na vašem vršnjaku koji se navlači preko kacige kada se ne koristi močuga.
Naravno, ne nose svi kapuljače ceo život. Članovi partije zelenih vole da skinu kapuljaču sa kožne jakne i da furaju ćelavi zonfa.
- Ajde brate požuri, pišaš već pola sata.
- Evo samo da ga otresem i zakopčam šlic.
- Ajde bre.
- Ne požuruj me bre AAAAAAA
- Šta ti je brate? Ej matori, šta je?
- AAAAA Uhvatio mi šlic kapuljaču, jebe kevu koliko boli.
Marko Marković među klikerima. Onaj potrošni kliker, koji nije tu da bi se njime kurčio kako ga imaš u kolekciji, već da radi pos'o za koji je i napravljen - igranje. Satkan od najbuđavijeg stakla, sa namernim mehurićima i nepravilnostima, naziv je dobio po tome što ima tri perca različitih boja, koja idu kroz sredinu. Najpoznatije podvrste su, zavisno od boje svakog pojedinačnog perca, bile one koje čine zastavu neke države, a po popularnosti su prednjačili Jugosloven, Germanac i Rumunko.
- Vidi, Simke, što imam gvozdenca, odvaliću te danas. Kopaj rošu, imaš stare tike!
- Nema šaje da me dobiješ, ovaj troperac me nikada nije izdao.
- Igramo li u fulje, ili šale?
- Fulje, brate, da ti uzmem to čelično govance, da se ne paunišeš više.
