Naziv za jednu vrstu `ekscentričnih` devojaka.Zaista nemam želju nikoga da uvredim ali `poskoci` su svuda među nama.To su obično studentkinje koje su došle iz dalekih `predgrađa`,kako same vole da kažu, na studije u `veliki` grad,pa posle samo 2 meseca studiranja KAO poznaju sve bitnije ljude sa faksa i samo ih gledaš kako poskakuju od jednoe do druge osobe ne bi li dobile malo pažnje i pokazale svojim drugaricama iz dalekih predgrađa kako poznaju `neke bitne face`.Takođe kada se late bilo kakvog posla u gradu,npr konobarisanje,`poskoci` željni dokazivanja pred samim sobom idu od stola do stola,zadržavaju se tek toliko da čuješ kako je pozvana na neki rođendan ili žurku.Uglavnom lokacije gde i sam znaš da `svi debili biće tamo`.Sreću se takođe po studentskim domovima gde ceo dan provedu kucajuću od vrata do vrata na `eto tako samo da TI znaš kako sam ja` i kako je strava sve oko mene...
Poznate su po tome da postave `samoodgovarajuće` pitanje tipa `Znaš da sam juče bila sa onim iz 115-ke na bazenu?` gde tvoj odgovor i nije toliko bitan...
( kafić ,otišao si neobavezno piće u sred nedelje,poskok te je primetio )
`Ćao,kako ste ?! Jao kako sam se napila sinoć na rođendanu,bilo je strava! Šta pijete? E jel ste i vi pozvani na pena parti ? ja jesam,a ne znam šta da obučem! Znači 2 piva ? A joj...MEni sinoć vodka došla glave...ccc...`( Studentski Dom )
kuc,kuc...
`Eh ćao kako si ? Jao baš žurim,znaš moram da obiđem ceo sprat da ih obavestim da ima neki hepening ispred doma večeras,hoćeš doći ? Aj dođi biće strava..e odoh! E da..si video kako sam bila pijana juče...Užas!!
Reže, štipa, ubija koliko je hladno. Imate osećaj kao da vam neko zariva zube u kožu. Što bi naš narod rek'o pingvinima jaja otpadaju.
- Uuuu brate daj loži smederevca, i daj neku domaću! Smrzoh se ko pička.
- Saće, saće stiso mraz usta ga jebem!
- Ujeda matori, ujeda!
- Evo stiže prepečenica, sidu leči! Neomašćena!
U očima majke sve zle gene pokupio. Ona se trudila da od tebe napravi čoveka, kao malom ti kupovala slikovnice, bojanke i bojice, učila te da brojiš i pišeš slova, a ovaj, kako ona voli da ga naziva, od malena krenuo da ti daje da menjaš gedoru, učiš šta je burgija za drvo, šta za metal, a šta za beton, razlikuješ gužvajući i običan tipl, poznaješ šrafove po M oznaci i sl. Ona te spremala da budeš školovan čovek, jurila te da učiš, pišeš domaći i imaš uredne sveske. Naravno, ćale je tu bio da ti napiše opravdanje kako si imao zauške, a on te u stvari odvukao na Savu da jurite soma pet dana.
Od prvog dana majka je strepela da ne povučeš onu njihovu hajdučku krv.
-Mama, mama. Dala mi učiteljica peticu na onaj sastav, poslaće ga na konkurs.
-Ljubi te majka pametnog. Sačekaj da se mama vrati sa posla, pa idemo sa tetkom u vojni muzej.
-Tata, dobio peticu.
-Ljubi tajo šiljokurana njegovog. Eto, sad ne moraš deset dana u'školu, no ti i ja idemo danas po kuma, pa nas trojica lepo na Tamiš. Nema nas deset dana, bole nas i to baš kurac. Neće žene da nam ostanu same, hehehehe, ako me razumeš...
-Ne razumem...
-I ne treba. Shvatićeš i sam za koju godinu, a ako si pametan, nemo' se ženiti.
...trides' godina kasnije...
-Bako, dobio sam pet iz srpskog. Lektira, prepričavanje. Super sam uradio.
-Bakino zlato pametno. Vodi tebe baka danas u zoo vrt.
-Jeeeej.
-Majka, 'de ga vodiš? U zoo vrt? Koji će tamo? Znaš pošto karta za vas tamo? Bolje mu daj te pare da ga vodim ispod Pančevca da mu kupim štap i mašinicu, da dete ulaže u prave stvari...
-Jes, tako je i tebe tvoj otac vodao po pecanju, pa ne završi fakultet, a majka je svaki dinar dala za tvoje školovanje...
-Nema od toga 'leba. Danas sam pogodio posao, neki parket, pe'sto evra, par dana posla. Sa kojim fakultetom te pare?
-Sve na oca povukao, jebem vam mater obojici!
Fudbalski izraz koji se koristi kako bismo obavestili saigrača da mu protivnički igrač dolazi s leđa, ali zašto ono "mala", nikad mi neće biti jasno.
- Imaš me, Panto, imaš me!
- Žiga sam, Žiga sam! Pazi ledja mala, ledja mala!
Ponovni odlazak u prodavnicu po zaboravljeni artikal. Dešava se uglavnom muškarcima koji su poslati da kupe više od pet artikala, a da tu ne spadaju pivo, cigarete i nešto slatko.
- Evo me dušo.
- Jesi sve kupio?
- Pa naravno da jesam.
- Omekšivač?
- Odo’ nazad do radnje.
Nedosanjani san kafića, klubova i drugih fensi mesta za provod. Normalno, nikad čist stolnjak. Normalno, za stolom sve četiri različize stolice. Normalno, aluminijumska piksla (sa staklenim gosti razbijaju glave). Normalno, gazda i kelner su jedna te ista osoba i, takodje normalno, iz kuhinje miriše gulaš. U početku se ne vidimo od dima, a kasnije... Ni ne pokušavamo da se vidimo.
Šteta što je takvih mesta sve manje.
Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.
Klasičan izgovor svake šlihtare.
- Gde je stolica? Ko će da mi je donese?
- Evo ja ću profesore.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------- Aj redar idi po kredu!
- Neka ja ću profesore.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------- Treba mi hemijska, zaboravila sam u zbornici.
- Izvolite profesorka (doleti iz pretposlednje klupe).
--------------------------------------------------------------------------------------------------------- Branko, sine, zašto moraš toliko da se čepiš profesorima?
- Ja se ne čepim, ja volim da pomažem!
Osoba čije je genetsko stablo satrulilo. Nesposobna za samostalno normalno funkcionisanje, oslanja se na okolinu da ga održava u životu. Ali, okolina ga je odstranjivala hirurški.
Nekada su se genetski ćorsokaci tako i završavali, ćorskokakom. Sada, oni se množe. I množe.
70.000 godina p.n.e., negde kod, šta znam, Kilimandžara.
Mbo se pitao zašto se probudio sam. Saplemenika nije bilo nigde. Vatra se davno ugasila, i Mbo je bio žedan i gladan. Ustao je da potraži svoje saplemenike. Prolazeći pored pećine, video je gomilu velikih mačića sa vrlo dugim očnjacima. Izgovorio je na svom škljocavom jeziku ekvivalent "mac mac mac!!!" i razdragan krenuo da se igra sa njima. Nije ni stigao da vidi lavicu.
2000 godina p.n.e., Memfis, Egipat.
Knum-štaphet je čekao već dosta vremena u glavnoj odaji. Voleo je da igra žmurke, iako je uglavnom on bio onaj koji traži. Ili onaj kog udaraju u zucama. Ili onaj koji proverava da li ima krokodila u reci na dan kupanja.
U svakom slučaju, prvi put igra žmurke u piramidi. Rekli su mu da broji do 10000. Zatvorili su vrata da ne bi gledao, iako Knum-štaphet nikada nije varao. Sedmi put se zabrojao, ali neka. On ne vara. Malo mu je bilo čudno što je trideset radnika zatvaralo vrata, ali neka.1453. godina, n.e., turska opsada Carigrada.
Alija! Alija! Šta smo rekli?
Trkamo se!
Tako je. Ko se prvi popne na vrh zida, dobija bačvu alve!!!
A baklave? A baklave?
I baklave!
To! Alah je veliki!
Jašta!
Jeee!
Stani, alija! Uzmi buzdovan.
A, okej.2011. godina, n.e., Novi Beograd, neki stan u blokovima.
Milane!!!
Reci, kevo.
Opet si skuvao viršle u pakovanju.
A kevo, znaš da ne znam da spremim viršle.
Neka sine, tu je mama.
Način da nekom stavite do znanja da vam je deveta rupa na svirali materijalna i/ili emotivna šteta kojom ste unesrećili dotičnog drekavca. Malo vulgarnije rečeno da vam puca močuga, ili medicinski, da ste dobili tukididitis.
You've got one new message.
" Krešimire, stoko jedna! Nema ni mesec dana kako smo raskinuli, a ti ni da me pozoveš da mi čestitaš rođendan. Bezdušniče! Drvo jedno! I rekla sam ti da ćeš ti da platiš onaj luster koji sam slučajno razbila, kada sam te gađala saksijom, jer se to ne bi ni desilo da me nisi prevario. Kretenčino jedna!"
Reply:
" Važi, bejbe, nije frkić. Odbij mi od plate. Cmok!"
Obezbeđivač u noćnom klubu koji vreba iz senke i uleće samo kad je najpotrebnije.
Suptilna naznaka ženskoj osobi da mustaći, koliko god neki fetišisti smatrali to poželjnim na ženskom licu, nisu u modi.
- Kako izgledam, a?
- Odlično. Samo bi mogla daaa... Hmm...
- Šta, reci?
- Pa mogla bi da se obriješ pre nego što te mobilišu. Sa svim ovim sranjima oko Severne Koreje i pičkih materina, čovek ne može biti siguran kad će da krenu po kućama.
Opaska na prirodnu predodređenost bede da ostane beda. Može neko da se trudi, muči čitav život, završava škole, jebava sam sebe u dupe, ali ako nije rođen pod srećnom zvezdom džabe mu. Često mu nedostaje samo taj jedan korak kako bi uspeo, kako bi bar jednom osetio to blaženstvo ostvarenog plana, ali još češće taj mu korak izostaje.
Živeće on i proživeti svoje, ali tu nijansu crvene nikad neće moći da raspozna. Nedostižna finesa trijumfa ostaće samo puki san, uprkos ogromnom trudu koji je uložio. Jedina nada mu ostaju deca. Radiće i najgore poslove samo da njima pruži neku šansu, da se podignu za kastu više u ovom poretku nepravde i laktanja. Satraće sebe u svakom smislu, a dok bude umirao gledaće u nebo i misliti: “Sirotinjo i Bogu si teška”.
Hemijsko-bakteriološki ispravna porudžbina, kada se zateknete u tuđem selu u kafani.
- Kelner?
- Reci?
- Imaš li ladnog, al da je stari format ?
- Stiže... Čaša?
- Ne treba. Daj ga flaširanog.
- Čista je, vidi.
- Neka, ja to po savetu lekara, u rinfuzi... radi crne džigerice.
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba?
- Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real.
- Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli?
- Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to.
- Čime se vi bavite?
- Ja sam vulkanizer i berač malina.
- Aha. A u vašem štabu se nalaze još?
- Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije.
- Vikar?
- Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu.
- Nogu?
- Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine.
- Kako će vam on pomagati?
- Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu!
- Da. Četiri razreda?
- Da. I to je previše.
- I kako će vam još pomagati?
- Pred svaki meč će govoriti našu molitvu.
- Koju?
- Daj Bože da se skupimo.
