Odjeb koji vraća klinca usijane glave na njegovo mesto.
Koriste je uvek stariji sagovornici da bi omalovažili i diskreditovali izjave mlađih koji po prirodi svoje mladosti, imaju naviku da lupetaju neopisive gluposti.
Može se koristiti i kao sredstvo protiv nemača pojma.
Kažu da u Kini, glavni specijalitet kuće u restoranima se pravi od psećeg mesa.
- Ajde leba ti ne kenjaj, još ti curi mleko iz usta dete! Ti ćeš da mi kažeš od čega se pravi. Kad sam ja jeo šteneći paprikaš ti si pišo po prašini i jeo pačija govna.
Lagani jutarnji peting. Obavlja se u spavaćoj sobi, pred zoru kad vas vršnjak probudi (kad se digne u snu), a žena ili devojka se meškolji i prelazi na vašu stranu kreveta.
Probudi te bol u preponama, ukočio se ko nikad pre, koji mu je, pitaš se?
Sa tvoje leve strane, tvoja lepša polovina, vruća, meka, nešto se tiska uz tebe (možda ti se od toga dig'o?!?), polako da ne remetiš dragu, prilaziš joj lagano, spavaćicu (ako ima) lagano zadižeš, gaćice joj pomeraš u stranu, i tu si! Gde treba. Još samo lagani pokret napred, gotovo je uvalio si joj ga.
Sada i ako se probudi nije šteta, mora prihvatiti igru, a tebi lepooooooooo.
E to je zornjak.
Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.
Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.
Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.
Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.
Ponašanje guzova devojaka iz Brazila.
- Vidi ova Brazilka kakvo dupe ima, svaki guz ima autonomiju pri mešanju.
Mudo Dragana Markovića Palme.
- Sine, odrastao si čovek, pa je red da tako i razgovaramo - kao odrasli ljudi... Ja više nisam sposoban da te izdržavam dok ti džabalebariš i po ceo dan gledaš u to zeleno. Ja želim da znam šta ti planiraš sa svojim životom?
- Pa vidi 'vako ćale. Razmišljao sam, i ovako to otprilike izgleda... Oženiću Marinu, preselićemo se u Jagodinu, napraviću četvoro dece, pa ćemo živeti od dečijeg dodatka koji Palma daje...
- Sve to lepo zvuči, ali pazi da ne dobiješ samo kokosov orah!
Najmlađe dete u porodici, obično treće po redu, čija je jedina svrha postojanja da ide starijim roditeljima u prodavnicu.
- Bogme Snežo, ne znam da li da rodim treće?
- Zašto da ne!? Bar ti i Mlađa imate uslova za još jedno.
- Hvala Bogu! Ali, malo je velika razlika u godinama. Veljko ima 14 a Marija 12 godina.
- Ma, boli te ripče. Kad ti ovo dvoje odu u Beograd da studiraju, ko će ti ići u prodavnicu?
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu?
- Ne, idem na posao.
- Gde radiš to?
- U banci.
- Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit..
- Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte.
- Čekaj bre, šta si ti tamo?
- Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Specijalac, budala, glupson.
- Zamisli Milica nije htela da priča juče sa mnom.
- Pa?
- Pa ništa, otiš'o sam joj na gajbu i polomio prozor kamenom.
- Kakav si ti komandant!
Novajlija, početnik, nubić, njufeg. Lik koji posao kog se prihvati obavlja krajnje aljkavo, u maniru neiskusnog mladog drkadžijskog pripravnika koji nije čuo za medotu matore čarape ili papirnih ubrusa, napravi svinjac i sa ulepljenim prstima i vešom ode u nove radne fejlove. Ni na trenutak mu ne pada na pamet da će ljudima oko sebe smrdeti na užegli mujsper, da je indijanac, ni da će keva primetiti da mu bokse sa printom Pokemona, pored onih braon i žutih, krase i zapekle fleke potpuno nove boje, jer boli ga kurac, nema pojma, on drka u gaće.
Jogurte, kako si bangavo srolao tu buksnu, liči na probušen kurton, i još si je olizao k'o da je klitoris Roksande Đorđević. Još drkaš u gaće sine.
Horor rečenica, stres okidač i izazivač predinfarktnog stanja kod muškaraca ako je čuju od svoje lepše polovine. Prvo što nam prođe kroz glavu je "Najeb'o sam. Finansijski ili fizički sam uništen i to na način koji mi se uopšte neće dopasti!". Čest pokretač rasprava i svađa.
- Nešto sam razmišljala... Ne bi bilo loše da se ovde okreči. Ali, koju sam kombinaciju boja smislila!
- Nešto sam razmišljala... Ovaj regal bi se mnogo bolje uklopio u drugoj sobi!
- Nešto sam razmišljala... Odavno nisam bila kod frizera. Samo, biće puno posla, oduzeće dosta vremena
- Nešto sam razmišljala.. Nemam šta da obučem/obujem
USB na kom postoje svi mogući virusi. Izrazom se aludira na zaraženost ukrajinskog ženskinja polnim bolestima.
- E, druže, imaš li kakav USB, treba mi k'o 'ljeb?
- Imam ali je Ukrajinac, ne garantujem za računar.
Čuveni fudbalski klub iz Škotske četvrte lige, koji je postao poznat široj svetskoj javnosti, ne zbog slavne prošlosti, lepršave igre u sadašnjosti, niti zbog toga što će imati svetlu budućnost, već zbog toga što je to klub koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda u nekoliko kategorija kao što su, najviše crvenih kartona u jednoj sezoni, najviše polomljenih kostiju protivniku ikada i najviše faulova na jednoj utakmici.
Klub je nastao 1921. godine, kada je nekoliko gorštaka drvoseča sa krajnjeg severa Škotske, gde se grad Dalilud i nalazi, odlučilo da umesto tradicionalnog sporta "Gađanje stenama" proba sa novim sportom u kom bi smrtnost učesnika bila daleko manja.
Ideja se ubrzo pretvorila u fudbalski klub, koji i dan danas neguje igru kakva se forsirala i na samom nastanku istog, a to je, čvrsta igra, sa obiljem grubih faulova, izrazito defanzivna bez neke preterane želje da se ugrozi protivnički gol, sa glavnim osloncem na visoke, jake i mentalno vrlo nestabilne igrače.
Najpoznatiji fudbaler i jedini stranac koji je ikada nosio crne boje Dalilud Sitija je čuveni Žilimi Jaja koji je pred sam kraj karijere i definitivni oproštaj od travnatih terena, odigrao polusezonu za ovaj klub dobivši šest crvenih kartona čime je zaslužio da mu večno stoji zastava na ogradi "Daliludskih Sadista" još čuvenijih navijača tog kluba.
Žoze Murinjo: Hoćemo do Škotske da odemo?
Kristijano Ronaldo: Šta ćemo tamo koji kurac?
Žoze Murinjo: Ponudio neki klub odande prijateljsku. Dobri su za punjenje.
Kristijano Ronaldo: Koji klub?
Žoze Murinjo: Nešto Dalsilud Siti ili tako nešto, ne znam.
Kristijano Ronaldo: Da nije Dalilud Siti?
Žoze Murinjo: E taj, taj. Idemo da ih oderemo.
Kristijano Ronaldo: Murinjo, da li lud si ti decxko? Pa tamo bi i tebe pored klupe povredili, a kamoli nas. Na kladži ne možeš da igraš crvene kartone kad oni igraju. Nema kvote.
Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.
Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.
Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.
Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.
Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.
Bože me sačuvaj
zla časa
i rđava glasa
velikoga duga
i rđava druga.Amin.
Pokušaj krivca da se izvadi iz zaguljene situacije frazom koja ga automatski s mesta događaja, u trenutku pravljenja sranja, baca na koncert Tria tamburaša u "Zlatnom burencetu".
Jer, realno, nije on nešto zasrao, taman posla, on je kuršlus zatekao kada se vratio sa seminara o poboljšanju prehrane nerasti u timočkom okrugu.
Čuje se komentator, lopta, žvakanje girica, lokanje piva i mumlanje u pozadini... Ulazi žena u dnevnu:
Žena: "Žiko, umorna sam, ceo dan stojim, izmasiraj mi žuljeve i kurje oči, očiju ti..."
Žika: "Ne mere, ženo. Utakmica."
Žena: "Ajoj, jeb'la te utakmica... Samo sediš tu i drviš, ništa pametno da uradiš. Muškatne oraščiće nisi kupio, sigurna sam, kako deci da pravim šibenskurski kolač. Hej, taj recept se generacijama prenosi s kolena na koleno!"
Žika (ne gledajući): "Daj koleno, ovi u ovom napadu neće ništa uraditi..."
Žena: "Joj, i glava me boli, ne'š jebati večeras, čisto da znaš; Žiko, sunce mu jebem, šta je ovo?! Otkud deca s čarapama u ustima vezana za luster Luja XVI, znaš koliko on košta, bre, a deca nemirna, oboriće...?!"
Žika: "A, to... Bilo tako kad sam doš'o..."
Misteriozno sokoćalo. Za old skul konobarice ili matorce koji sami drže kafanu koja se po njima zove, što će reći da su baš matorci, često nerešiva enigma. Učiti rukovati novim daljinskim, posle dvadeset godina apsolviranja rada Rudi Čajaveca, taman kad su konačno provalili da se pojačava na desno a prebacuje na gore? Ma kome to još treba? Zagušljivo ti? Id’ u baštu! Pa šta ako je februar?!
Ako i radi, nemoćan je protiv Filtera57 i Drinstona. Mož’ da isisava grinje kol’ko oće i da osveštava prostor, džabe mu, začepiće se brže nego sudoper posle pranja studentskih šerpi. Vremenom možete da uživate posmatrajući kako nekad bela plastika poprima žućkastu nijansu od dima, kao i zidovi kafane. Zato nije ni čudo što ga je moler prekrečio letos.
Ipak, ima i pozitivnu stranu, kada se koristi kao predmet opklade.
-Aj se kladimo da nećeš znati da ga prebaciš na grejanje?
-JA? Ajde, u dva piva!
........posle dva, tri minuta........
-’Bem ti! O’š ladno il’ iz gajbe?-Alo, ej, Sajla?
-Šta je?
-Aj damo ti tri rakije ako popiješ čašicu one vode iz klime što curi?
-Daj, pa nije toliko lud?
-Popio bi taj i guščije govno..
.......srrrrrrrrk.......
-Haaa, ladno popio! Svaka čast, Sajla! Sajla?
-Sajla?
-E, ajmo mi lagano...
Najveća zavera i najmasovniji majndfak u istoriji čovečanstva, a čitavim procesom orkestriraju vanzemaljci. Naime, direktno iz Srbije, putem preostalih Loga 3 antena sa krovova naših domaćinstava kontrolišu umove medijskih mogula širom sveta.
Sve je počelo tokom koncerta Srpske Majke u junu ove godine, kada su tuđini iskoristili najbolji momenat i neprimetno sleteli u Srbiju direktno sa planete Bartledan, te putem antena kontrolišu umove urednika najvećih svetskih medijskih kuća, sa ciljem da populaciju opiju sličicama nevidljivim golom oku, kako bi se i konačno mogli u potpunosti infiltrirati međ' ljudski rod. Sve će početi zamenom bebe kraljevskog para, bebom vanzemaljskog porekla, koja će jednog dana kontrolisati svet. Medijska propraćenost i hipno-hipno-tiziranje zato mora krenuti već od porođaja.
I sami vanzemaljci su nevidljivi našem oku i izgledaju kao obična ljudska bića. Jedino ih je moguće identifikovati uz pomoć specijalnih naočara za sunce, skrivenih u zapečaćenoj kutiji u podrumu Bajrakli džamije u Beogradu.
U pitanju je drugi pokušaj slične prirode, za koji veruju da će imati više uspeha, nakon neuspešnog plasiranja definicije o detinjstvu na Vukajliji, osujećenog od strane visokointeligentnih kritičara, pripadnika Komentatorske sekte. Sada pucaju na masovnost i ljudska bića niže inteligencije.
Majkemi!
- Dragi, šta ti misliš, hoće li Kejt roditi dečaka, ili devojčicu?
- Jebe mi se, neka rodi i vukija, čekam Vaslui večeras, kvota jeanšezdes!
Kad je čovek gladan svega i proklet pa hoće još i još i uvek mu je malo.
Umesto da se pomiri sa tim da nema ni kučeta ni mačeta i da mu je i to što ima dosta on dovlači i navlači ko hrčak.
Vođen politikom neka stoji to tu leba ne traži. Jer ipak u selu mora da se zna ko je glavni baja.
-Ime?
-Stevan
-Prezime?
-Munižaba
-Godina?
-Pedesčetri
-Ženjen?
-Jok
-Dece?
-Ma kaki.
-Roditelji?
-Pokojni od 1986, bogdaimdušuprosti.
-Bliža i dalja rodbina?
-Nikog nemam, a i da imam koijebe.
-Njive?
-17 ektara u mestu.
-Poljoprivredne mašine?
-2 fergusona ovolička, 1 kombaj zmaj, komplet priključne mašine, 4 frjeze.
-Od nepokretne i pokretne imovine?
-Kuća sa pomoćne zgrade, vikendica u Budisavi, koš za kuruz, silos, pušnica, merdža Ce klase, kombi isto merdža Vito dotero iz Nemačku, kamion Skanija sa hladnjače.
-Dobro. Ispunjavate sve uslove za gotovinski kredit gospodine Munižaba, samo mi nije jasno šta će vam kredit od 50.000 evra pored sve ove imovine, pa nećete sve to u grob odneti pobogu?
-Ma znam, al digao bih na kući još jedan sprat detemujebem, eto čisto komšiji zinat famče mu poljubim, kvari mi status jebača u selu. Ipak mora u selo da se zna ko tera traktor a ko otvara kapiju.
