Najveći nivo smorenosti koje jedna osoba, najčešće muškog pola i najčešće bez interneta može da poseduje. Igrica može da bude bilo koja podesna za tu upotrebu, ali su najčešći PES, NHL, NBA, Virtua Tennis i slične.
Tako jednog dana kad te smori i osma epizoda iz desete sezone Saut Parka, jer si je milion puta gledao, padne ti opet na pamet da radiš ono što si i ranije radio: Daj bre, da na PES-u napravim moje ortake iz kraja kao tim pa da igramo s Barselonom kao šatro.
Mada neko nema ni toliko ortaka, pa uzme i sam se napravi, a možda i dedu Milutina, i ubaci se u Barsu, na mesto Mesija i Pedra i bije s dedom u tandemu.
Ahahahahaha, kako sam napravio Cou, pojeo sam ga, dobro stamina 93, majke mu ga debele, ovamo...šta je bre ovo Jaw???ahahahahaha +7, brada ko u Dićte, jebote...dobro, znači sad ja, da stavim neke kulj cvidže, kstrae, dribbling speed 99, hihihihi...ahahahahaha, jao Bane, kakve dredove sam ti napravio, curved, +7...ahahahaha...
(malo kasnije)
Ahahahahaha, care, pa ti si car, Zmijo, sve sve, ali kako si uspeo šajkaču Mometu da staviš...ahahahahaha...E mogo si šut bolje da mi napraviš, menjaj to odma...99!
ahahahahahaha, brate kolko smo kul!
Jedva sastavljati kraj sa krajem. Nemati novca ni za osnovne životne potrebe. Preživljavati i boriti se svaki dan za golu egzistenciju. Nemati ni za lebac. Ostati švorc. Totalni bankrot.
"Dosta mi je više proseravanja gomile "studenata" kojima mama i tata kupuju diplome, koji stanuju privatno, studiraju večno, glume alternativce, nose starke od 7000, farmerke od 4000, majice od 3000, narandžaste i crvene lenonke koje ko zna za koliko su im uvalili preduzimljivi trgovci, frizura im košta 4000 minimalno i troše po 5000 dinara dnevno, a kenjaju kako nemaju para i sede u parku i krpe kurton!!! Nosite se u pičku materinu i vi i vaše lenonke! POZERI! Nabijem vas na ovu moju rokersku kitu na kojoj je kondom od 10 dinara!"
Pohvala koja se upućuje nakon odlično obavljenog posla, retko izgovarana od osobe mlađe od 65 godina.
Moja baba (meni): U sine, baš si sredio kuću, mo'š da se ženiš!
-
Moja baba (komšinici): Jovana, kafu spremaš tako da se mo'š udaješ!
Kada nemaš predrasuda prema drugim rasama, nacijama i verama, nego ih baš sve podjednako mrziš.
Korišćenje medicinske činjenice u cilju stavljanja do znanja sagovorniku da je ova soba suviše mala da bi u njoj bila dva muda istog ranga.
Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.
Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.
Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".
Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.
Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!
Razgovor dve komšinice:
Pogledaj ovo molim te, ubio devojku, silovao , trgovao ženama... Jebeš mi mater pored ovih danas, žao mi je što nisam zaprosila Miću Surlu, pa on je bre bio premija, kad pogledaš ovo!
Konstantna i neizdrživa potreba za uzimanjem mita. To je ozbiljna bolest koja nije izlečiva medicinskim putem, ali se može lako i uspešno lečiti saradnjom policije i pravosuđa. Na žalost, u ovim institucijama upravo i ima najviše obolelih, što izlečenje, iako teoretski moguće, čini u praksi neizvodljivim. Osim gorepomenutih - policije, pravosuđa i zdravstva, mitomana ima i u raznim drugim oblastima života i rada - gde god ima mogućnosti za davanje i primanje mita. Dakle svuda.
Grešnik i otpadnik, te klasičan nemač pojma. Noćna mora svakog poštenog hedoniste. Teško za zamisliti, uvredljivo za videti. Da bi opravdao ovu neprirodnu radnju, govori za sebe da ''kali''. Kali on moj kurac. Posle nektara prepečene rajske šljive madžarke popiti legalni hemijski otrov sa česme? Ili, ne daj Bože, gazirani sok sumnjivog porekla? Ovaj tip ne uživa u alkoholu, pije samo da se što pre našljoka, a i to radi bez ikakvog stila, naiskap. Ne razlikuje viljamovku od dunje, o kajsiji da i ne govorimo. Obično prvi počne da balavi, pada pod sto i kuka kako mu se soba vrti dok leži u produktima sopstvene pegle. Zatim plače što mu je ortak rekao da je sisa pre 4 godine. Konačno, posle 3 sata, zaspi široko otvorenih usta dok mu se bale lagano skorevaju i prave jasan putić do ušiju. Boluje sledeća tri dana i zaklinje se da više nikada neće da se opija rakijom. Ovakvog konzumenta služimo zozovačom ili patinom jer za bolje i nije.
Nasuprot ovom skrnavitelju, sedi poštovalac, znalac i domaćin. On uživa u svakom gutljaju i nikada ne eksira. Pali cigaretu za svaku novu čašicu kako bi pojačao uživanje i izoštrio sva čula. Živo učestvuje u razgovoru, ali je staložen. Društvo se divi bistrini njegovih misli dok on sa poluosmehom jednostavno objašnjava smisao života. Pije često i mnogo, isključivo rakiju, a veoma retko mamura. Svakom narednom sesijom, otvara nova vrata skrivenih podruma sirove boemštine. Merodavan da gradira, proceni da li se oseća na bure, da li je dovoljno odstojala ili da li je boja prirodna. Čest pomoćnik kazandžija jer voli da isprati proces ''od njive do trpeze''.
Kada baš ožedni i mora da rashladi tabarku, u obzir dolazi jedino cimenta ladne bunarske vode i to najmanje 5 minuta nakon poslednje konzumacije žutog blaga. Ovog eksperta služimo ''dedinom za vojsku'' koja je arhivirana pre 25 godina, a u međuvremenu je vojska ukinuta.
Sasvim korisna stvar kad se nađe na glavi rudara, apsolutno nepotrebna na glavi političara. Uprkos tome, političari ga redovno stavljaju na glavu verovatno sa uverenjem da će time prikazati sebe u svetlu nekog velikog radnika koji ume da se spontano stopi sa ostalim radnicima i shvati njihove probleme. Suprotno njihovim nadanjima, jedino što postižu je čvrsto uveravanje građana da ih kombinacija odelo plas šlem čini retardiranim populistima sa mogućnošću kliničkog utvrđivanja perverznih fetiša.
Tadić: Srce, ajm hom.
Prva dama: Gde si do sad džukelo jedna?!
Tadić: Bio sam bre u nekom propalom rudniku... Smarali me ceo dan. Plate ovo, staž, penzija, kme! Ali, dušo nemoj da se ljutiš, vidi šta sam doneo!
Prva dama: Rudarski šlem! Pa šta će ti to?!
Tadić: Ja sam večeras rudar!
Prva dama: A šta sam ja? Rudarsko okno?! Idi leči se bre, budalo jedna!
Picerija-kafeterija, pečatorezac-kopirnica, bravar-varilac i ostali kojima zakon dozvoljava da se registruju za JEDNU delatnost, a na istoj lokaciji obavljaju i njoj srodne delatnosti, što je potpuno logično sve dok se ne pojave i dečja igraonica-mešaona koncentrata, autolimar-proizvodnja torti i kolača ili zdrava hrana-prodavnica boja i lakova.
-Agencija za privredne registre-
-Dobardan. Molim vas lepo, kakva je ovo pizdarija?
-Da vidim... A vi ste taj! Znate šta gospodine , ja u svojoj karijeri nisam čula za ovakav slučaj! Vi ste taj Žika vlasnik vodomontažne radnje "Žika Mlaz"?
-Lično. I zašto se meni molićulepo brani da radim?
-U vašoj registraciji stoji "promet i ugradnja vodovodnog materjala" a vi ste sa druge strane otvorili Seksi Šop!
-Nije tačno! Piše i srodne delatnosti!
-Pa kakve veze ima...?
-Ima! To je sve isto! Imaš ovamo cevke 3/8, 1/2 colare pa naviše, isto i tamo imaš po prečnicima, onda imaš teflone za cevke razne, pa teflonske paste za podmaz, pa holendere, pa sredstva za pročišćavanje kanalizacije, pa dupli nipli, pa teštik, sve ti je to bre isto, ovamo kučina-onamo kurčina i ćao, ja to i u istoj radnji prodajem samo sa dva ulaza.
-Znate šta, to ipak...
-Znate šta vi, vaš šefić onaj mali Žuća izgleda ima problema sa kanalizacijom, stalno kupuje sredstvo za čišćenje, al otprilike da je problem u majstoru loš mu teflonski podmaz, te vam ovom prilikom ostavljam pakovanje i jednog i drugog, pa ga pozdravite. A i vama kao dami, na poklon ostavljam ovaj mali guzni holender. Dovidjenja!
Pedagoška metoda koju su primenjivali naši stari.
Moj deda: Kad sam ja imao 10-11 godina, svadbe na koje su išli moji roditelji sam obično provodio ispod one kruške...
Ja: Zašto? Odatle se najbolje videlo?
Moj deda: Ma ne, nego su mi lanci bili dotle dugački...
Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.
- Brate, pogledaj kako devojka prelepo izgleda!
- U jebote, ubacujem je u drk memoriju.
- Odoh, ja moram da joj priđem.
- Čekaj čoveče, pogledaj koliki je onaj lik pored nje.
- Tebra, možda joj je drug, a ja ako joj ne priđem neću da poštujem sebe ujutru.
- Ej, u pravu si, boli te kurac!
