Sarkastičan izraz za osobu koja od pre Hrista nije svraćatela na određeno mesto.
komentar na poster
"i vidim posle 5 godina mučenja konačno si se setio lozinke :)"-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Pa oklen ti? Taman smo te zaboravili!
-Jbg, kad imaš ženu, đecu, ne možeš da makneš, sad uhvatih malo fri-tajma, pa velih da dođem vojna, šurnaest leta me nije bilo, sećam se da smo se kao osnovci zezali ovde...
-Setio si se lozinke, a? Pa ajde pričaj nam malo o svom životu...
Ako nas istorija, maćeha života, bilo čemu uči to je da je čovek uvek bio sirovina životinjskih nagona. Uvek je gledao za atributima plodnosti, još od Vilendorfske venere, preko svršavanja po skulpturama Afrodite ili Niki Minaž. Tako mu je i lepota lica bila krajnje nebitna ako ima dobrog mesa. Jebi ga, nije svako lep, šta sad, ali bitno da se može dobro jebat.
Tako su i Vizantinci, to jest Romeji, potomci starih, učenih i bolesno perverznih Rimljana imali svoj sleng za ružnu ali zgodnu pičku. Naravno, u duhu vremena, ako je neka riba avion ona je - jelte - vaskrs! A spreda je, kada je vidiš, pravi post. Bolje je sudržavati se. Ali zato kad se okrene navali na vasrkšnji has i rasturi je od života da tri dana ne ustaje.
Porfirna palata, Carigrad:
- O hristoljubivi i milostivi care, vratih se iz samoproglašenog carstva Trapezuntskog, od fejl vanabi Romeja koji jedino grčki što pričaju i to kao paori oni najgori, znači užas, kaže mi neki hartofilaks tamo kao fazon ne kaže se Paralija nego Praleja, ja kao matere ti ne seri tamo mi je...
- Dobro je, Nićifore, o'ladi malo, šta bi sa Velikokomninkom?
- Videh je, moj mili care. Lepo me primiše, dobra im je gajba, ja rekoh imate li koju princezu za izvoz, oni mi doveli tu neku što je još ostala, kaže pokupili sve Đenovljani i Iverijci. Kažu evo vodi ovu caru.
- I kakva je?
- Znate kako, uzvišeni care, prvo je gledam, mislim se nije mi jasno što je ovako velika fama oko tih trapezuntskih princeza. Razroka, zubi slabi, nos kao u Rinotmeta, a obrve kao u Murzufla. Ja već mislim Đenovljani i Iverijci uzeli sve što valja. Ja taman da ih oteram sve u kurac kad se mlađana okrene...
- I šta onda?
- Vidim ja da je spreda post, a otpozadi vaskrs. Bogme, bulja joj kao Aja Sofija, i noge i ostalo sve u fulu skroz, nije ni čudo što ih zovu Velike Komnine. Jes da nije Zoja Karbonopsina, ali će zato da štancuje naslednike k'o iz pičke!
Skup vanserijskih veština, dostojnih dalekoistočnih majstora, a stečenih tokom trenaže zvane rano roditeljstvo.
Najvažnije: biti tih. Nečujan poput Jevrejina skrivenog tokom racije Gestapoa. Jer, dečji krhki san je tvoja sloboda. Stoga se šapuće, zboriš lakonski i tiho. Ako znaš jezik znakova, koristi ga.
Sve radiš postepeno, kontrolisano: krećeš se, pritiskaš kvaku, otvaraš teglu. Lagano, kontinualnim pokretom.
Misija nije laka, graniči se sa Sajlent Asasinom na najtežem levelu, mali kiks i eto alarma.
Koristiš mačji hod. Osim što doprinosi održanju tišine, omogućava očuvanje ljudi i imovine. Eskiviraju se lego-kocke, šiljati Gormiti i autići rasuti po podu, kao i sitni kućni ljubimci i do pola pojedene čokoladne bananice. Level 99 dostignut je kada uspeš da poput hoverkrafta u poslednjoj milisekundi zalebdiš tik iznad predmeta na podu... i ne zgaziš ga. Vežba, samo vežba, mladi padavane.
Naravno tu je i brzi i nečujni seks™. Nikad se ne zna koliko vremena imaš na raspolaganju, pa, iako si do tada uspevao da izguraš pola sata lubrikantnog trenja, sada ne smeš rizikovati, jer niti imaš vremena, niti energije, već svodiš stvar na tehniku "kolibrijev let sa prigušivačem". Napomena: ova brza i efikasna tehnika u prvi mah može podsećati na scenu silovanja iz domaćeg filma, zahvaljujući improvizovaciji "uza zid", "na podu kraj kreveca", "na sušilici za veš" i povremenom elementu "šaka na usta", kojim se suspenduje eventualni krik zadovoljstva.
Veštine postaju integrisani deo osobe, razvijeni instinkti traju i kada klinari nisu tu ili čak dugo pošto odrastu.
- Dušo, što si mutava? Slobodno stenji i zamešaj malo, klinci su kod babe, sami smo. Pali me kad malo vičeš i zapomažeš...
- Šta, ti već počeo? U bre, ala si brz, instaliraš se ko trojanac u nezakrpljen Windows. Okej, idemo... Ah, Aaah, uuujea
- Aaaaa, kavabungaaa uf... Uf... gotovo. Jebiga, ostao sam tempiran u modu "pauza između podoja".
- Nema veze, ionako imam da prepeglam kamaru veša. Metni kafu i pusti TV.
Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka.
I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen.
Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas... danas odlaziš da pajkiš, jeb'o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole...
-Ćaoooo svima... Ema? Otkud tvoje drugarice večeras?
-Pa, došla Ana da nam pokaže slike iz Paralije, vodio je Vlada na medeni mesec... da vidiš koji šouuuu...
-Mhm... ljubavi, odr'o sam dupe danas na poslu, odo' da se prevrnem u krevet, ne vidim na oči... zamolio bih vas samo da budete tihe...
-Dušice moje, izvinite me na sekundu... a, ti... dođi do kuhinje da te nešto pitam...-Kaži? Ako 'oćeš jedan na brzaka, nema vajde u startu... stigla neka roba, otegla mi se muda do papaka...
-Ne! Seljačino, kako možeš pred ovim guskama da mi kažeš da ideš da se "prevrneš"? Ja sam im rekla da si kulturan momak, a vidi tebe... kao iz prašume...
-Moja kuća, bole me đoka... nemo' da uzmem pajser, pa da razjurim...
-Nema kuvanog tri meseca... Patelina će ti biti i otac i majka...
-Dobro... ucenjuj...
-I nema dogija do sledećeg leta...-E, devojke... ja se izvinjavam što vas prekidam, rado bih vam pravio društvance, al' moram da odmorim... šalje me moja kuca da pajkim...
-Glavate kučke u glas: Jaaaaaooooo, pa kako ste vi slatki... laku noć! Lepo nam spavaj...
-He, he... hvala...-Deda, oprosti... i sam si vid'o odatle sa kakvim akrepima ja delim 'leba... sva sreća pa si umro na vreme da ne gledaš ovu bruku...
Popularna mantra naroda sa ovih prostora, po demidžu gradirana negde tamo između "nedobog" mađije i "pu, pu, pu!" heal-a, kojom se u svakodnevnoj komunikaciji istovremeno izražavaju i nada, i želja da se rendom negativan događaj/negativan period iz prošlosti nikada više ne ponovi u budućnosti. Metodologija odbrane od tamnijeh sila "istorije koja se ponavlja", korelacije tipa postavljanja ugaonog ogledala na smrt-raskrsnici ali tako da je isto okrenuto prema nebu, jebiga.
A kako se pomenuta istorija u našem slučaju ponavlja poput godišnjeg ciklusa Pavićevih serija, fazon, kad bismo to ogledalo okrenuli prema sebi, ne bi me čudilo kada bismo u odrazu uskoro videli i jebene Osmanlije kako nam u galopu jure za petama, sa sve mrtvim Davidsom i Mijatovom prečkom koju poput koplja nosi pod pazuhom, sve mu naturalizovano jebem da mu jebem usta, ja.
- Sine, ajd' zadrži taj lift, molim te...
- E, teta Slavka, kakoe?
- Evo, sinko, nije loše, a nije ni dobro, uglavnom - nikako.
- Ako, ako, ne ponovilo se. Viđanje.
==============================
- Brate, se sećaš ono kacmo u osnovnoj išli na ekskurziju, u Sutomore?
- Ćuti, bre, ne ponovilo se. I dan-danas kad nešto krene da zuji oko mene počnem da tripujem onaj roj stršljenova, 'nači, uopšte ne znam kako smo mi onomad ostali živi!?
- A izgin'o Fića, brate.
- A da, izgin'o Fića.
Izraz vaznesenjskog oduševljenja.
- Digo sam 100 iz benča, batice!
- Ma idi, ne znam šta ću bez te informacije.***********************************************************
- Znaš kak'og sam Audija kupio! 200 konja, klima, koža, mahagoni, eukaliptus, kozje mleko, alu felne...
- Ma idi, opasan si kao Saturn.***********************************************************
- Uveo sam novu verziju sajta, koja je mnogo lakša za optimizaciju i nadogradnju.
- Ma idi, sad su dunje procvale.
Obrve koje svojim upadljivim oblikom neodoljivo podsećaju na muške polne ćelije. Zloupotrebljavanjem pincete se čupaju, a potom se iscrtavaju tako da što vernije oslikavaju jezgrovit deo ćelije i njegovo nenormalno odskakanje od biča svojom debljinom. Što deblja i punija glavica spermića i što tanji celom svojom dužinom središnji deo i bič, to spermići izgledaju estetskije i privlačnije. Popularizovane su kod bucmastookruglastih crnki čiju pojavu obično krase i šlem šiške, frenč manikir i mini maus majica tesno pripijena uz nezgrapne grudi. Ako se ponosna vlasnica zajebe u proceni, i u zanosu skrati dužinu biča više nego što je htela, ili joj se glavica čini isuviše tankom, gledajući u mikroskopski tanak bič, to se da lako nadomestiti docrtavanjem garavim krejonom ili parčencetom uglja. Ni same žene koje na ovaj način čupaju veđe nemaju pojma kakav izgled su namerile da daju svom licu u procesu njihovog stvaranja.
Matijagrobar99: De si mala cokim te u te tvoje lepe spermiće!!!
Ivanitza: Ihihihi, hvala.
________________________________________________________________________Kozmetički salon "Valentina"
Neka tamo žena: Dobar dan, daćete mi jedne spermiće. Jesu i dalje petsto?
Najveći praznik zaposlenih velikomučenika. Nakon smornog ponedeljka, jebenog utorka, odvratne srede, još-samo-jedan-dan četvrtka dolazi on. Veliki petak. Najzad. Cvetna oaza posle besomučnog tumaranja pustinjom.
Tog jutra se budiš srećan. Šta, još pišljivih desetak sati na poslu. Laganica. Nirvana. Ptice pevaju, potok žubori , roze poniji seru dugu stanje psihe. Jebe ti se što Mađarska nema more, a ni Srbija. Petak je. Ideš kući da digneš sve četiri u vis. Tog dana zaboravljeni osmeh se vraća. Više ne izgledaš kao povampireni klošar iz parka. Čak tog jutra imaš snage da podigneš BIC-ov brijač i podereš ono trnje sa lica. Posekao si se? Petak je. Žena u kupatilu dva sata? Petak je. Sunce sija.
- Idem kući! Konačno! Petak! Vidimo se paceri!
- Na! Namrštena, bezdušna sekretarice! Šta, plata nije legla? Zabole me, ionako bi samo prekrila minus!
- Šefe, duvaj ga. Petak je!
- Evo ti babuskero, ustaću ti. Jebe mi se što ti misliš da sam nevaspitano govedo sa dva razreda osnovne škole iz neke pizde materine i što današnja omladina nema ni malo obzira prema matorcima. JEBE MI SE! Čitaj mi sa usana! Petak je!
- Komšija do daske pustio Fazliju? Zaigrajmo! Petak!
- Boli me uvo sine što si dobio keca! Donesi pivo da ga poderem!- E javiću se na mobilni. Šta može u petak biti.
- Kurčubiću.
- Molim?!
- Subota je radna.
Imam milion muka na pameti, a čini se da u dogledno vreme neću pronaći rešenje ni za jednu od njih. Osećam se k'o da sam pljunuo na čmar, dok se iza mene nalazi red Obaminih rođaka. Teška muka, ljaljane; da sam malo gore, bio bih mrtvac, i iako možda imaš najbolje namere dok me pitaš šta mi je i kako sam, preporučujem ti da mi se skineš s kurca dok nisam ispizdeo i golim rukama ti iščupao grkrljan.
I budi zadovoljan dok ti činjenično stanje implicitno stavljam do znanja, nemoj navaljivati inače ću skinuti bele rukavice i sekirom ti od butina napraviti filete. Nemoj mi skakati po džigerici da ti ne bih skakao po glavi. Da hoću da ti kažem koji me kurac tišti, verovatno bih ti odmah rekao. Ako moraš da me pitaš, ne zaslužuješ da znaš. Budi zadovoljan odgovorom i idi mešaj malter.
- E, brate, šta ima, kakav si mi k'o veverica? Nešto si mi pokis'o.
- Ma ništa, opušteno. Nisam se naspavao sinoć kako treba, kasno sam legao, znaš...
- Aha, znam, znam... Sve mi je jasno, ne moraš dalje. Ajd vodim te na vops, dobio sam na kladži.--------------
- Oj, pobro, kakav si mi, jeb'o ti konju majku? Šta ima čoveče?
- Ajde, o'ladi, ljaljane. Nisam se naspavao, pusti me.
- Ma šta se nisi naspavao, a, a? Jesi to jeb'o sinoć pa si se preforsirao malo, a? E, da ti pričam kad sam ja jednom...
- Nisam jebao, čoveče, sjaši s mene, kažem ti da sam loše spavao!
- Da nije to zbog one tvoje male? Da nije našla drugog koji je bolje raspoložen ili neće da ti daje? Možda je pala zabrana pičke, hehe.
:nervni slom, igranje oka:
- Zabrana pičke, a?! Dođi 'vamo, krv ti jebem! Kad kažem fino :udarac: da me ne drkaš i ne pitaš ništa, ti navaljuješ k'o nezdrav. Sad ću kevu da ti jebem! :udarac:''Kako Press nezvanično saznaje, a prenosi Blic, policija je privela maloletnog Đ.M. zbog sumnje da je naneo teške telesne povrede svom školskom drugu S.J. tako što ga je brutalno pretukao, a nakon toga mu gurnuo zapaljenu cigaretu u usta. Đ.M je priveden na ispitivanje, dok je nesrećni S.J. upućen na lečenje u Klinički centar.''
Čitaj: ne mogu da ti pomognem, sve i da hoću. A neću.
Proces otuđivanja koji kod nas traje već duže vreme. Sa ratovima, bedom i neizvesnošću zemlje u tranziciji, između komunizma i demokratije, tj društvene i privatne svojine, naš čovek je shvatio da mu retko ko misli dobro. Pa zašto bi onda on bio dobrotvor?
Davljenik više ne može da se nada slamki spasa, realnije je da će ga ''spasilac'' gurnuti petom i pomoći mu da se što pre udavi. A ni pukovniku nema ko da piše, svaki minuli rad je zaboravljen.
Surova svakodnevnica uspela je da istisne ono malo ljudskosti i utisne još dublje ono mnogo sebičluka, zlobe i zavisti.
- Brate, jesi uplatio 100 kinti za Tijanu?
- E, aj batali me i ti, 'leba ti. Vidiš da ne mogu da skupim za ajfon 5 već nedelju dana! ♫ ''Muke moje niko ne znaaaa...''♫
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gosn Pajtiću, a koji je naš autonomaški stav povodom Kosova?
- Ta, mani me se, čoveče, moram Vošu otcepljivati, malo mi moje muke.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Svanuo je novi dan. Gospodin Kosta Jovanović je ustao rano, navukao svoje samurajsko odelo i krenuo u neizvestan lov, ne bi li i danas uspeo da prehrani svoju porodicu. Rezervat je svakim danom sve divljiji i ovaj zadatak neće biti nimalo lak....
Najiskrenije moguće zrnce mudrosti koje otac može ponuditi svom potomku. Ogromna životna filozofija u nekoliko reči kojom se prenosi vlastito loše ili dobro iskustvo da bi se mlađanom junoši pomoglo u sprečavanju budućih problema.
- Gde si se ti tako spremio? Picnuo si se kao Ivan pred emisiju...
- Ćale, znaš onu Milicu sa četvrte godine filološke?
- Znam...
- Otišli joj roditelji u banju pa sprema žurku večeras...
- Hm, tako je i tvoja mama spremala žurku... hoćeš da ti ćale da očinski savet?
- Ako baš moraš...
- Stavi dva kondoma, jedan može da pukne. Nemoj se zajebati kao ja...
Ekipa proćelavih, paučinasto-bradatih, dobrano zabajatelih studenata filozofije. Poslednji put polagali onomad posle statiranja kod Olivere Kovačević u Klopci. Prirodno stanište je Studentski park, uz obaveznu dvojku Apatinskog, pljuge savijače i kenjanje bez granica. Omiljena reč im je establišment. Domoroci. Ne jebu.
Ratibore, živ li si?
Poseban tip igrača. Dešava se u enormno mnogo slučajeva, da prilikom igranja bilo kog društvenog, timskog sporta, jedan igrač u poslednjem trenutku mora da "odnese tetki lek", ili, izmisli sličan nonsens. U takvim situacijama, pribegava se posebnoj taktici. Poziva se marginalan lik, koji uz dobru spiku, može biti ubeđen da zaigra. Obično po završetku igre, počinje polučasovna rasprava o spornom igraču, i ko ga je, koji kurac zvao.
-Halo, Simke siti?
-Ja sam Dare, kaži?
-Gde si bre Simke brate, sto godina, pa šta ima, čujem do jaja faks ide i to, ma svaka čast matori, devojke neke, nešto?
-Brate, jel vas opet Žeks ispalio za fudbal zbog ribe, pa mene zovete?
-Nije, nije, jesi lud, nego baš si do jaja odigrao prošli put, pa rek'o da te zovnem..
-Kako do jaja, kad mi je Mare stalno govorio da sam operisan, al dobro ajde, izaći ću...
Dobro može i Srednja škola "Lapovo" ili bilo koja školska institucija sa imenom mesta u svom nazivu.
Šta imaju ove ustanove, osim njihovih krajnje kreativnih naziva, što ih izdvaja iz mora nekih gimnazija, ekonomskih i tehničkih škola?
E pa one su Meke lokalnih neženja, a hadžiluk se vrši o Vidovdanu. Ako na drugi način ne možeš usrećiti staramajku, kojoj treba odmena u zavijanju sarmi, a ti o Vidovdanu odi pred ovu školu i gledaj koja iz nje izlazi uplakana i baca knjižicu, ta će biti tvoja buduća saputnica. Kada je ponuda dobra možeš da biraš, il' ćeš nesvršenu frizerku il' šnajderku. Ako ti se neki komad svidi i pre Vidovdana možeš da je kaparišeš kod profesora, tako što ćeš da platiš da je obori, pa posle možeš ti do mile volje da je obaraš dok vas smrt ili švaleri ne rastave.
-Ajde, sine, budi se. Vidovdan je, ne mo' se uspavaš kao prošle godine, ne mogu još godinu dana da muzem kravu sa ovaku ruku. Ajde, sine, ispeglala sam ti košulju i metni ono tvo'e na kosu. Biraj neku jaku (čitaj: debelu). Ako nema, daj bilo kakvu. Al' bez snaje mi se ne vraćaj, u Batočinu bi i Gnjatić smuvao pičku.
-Mrzi me, majko. Ako si tolk'o pametna idi pa biraj ti umesto mene i pusti me da spavam.
-More, 'ćeš je i jebem 'mesto tebe? Ajde ne seri i oblači se.
Nepisano pravilo okrutnosti života, do skoro ubačeno i u bukvare.
Morate priznati, svi ste imali neprijatnih situacija, ali provereno znamo koje je jutro, a posle i dan, a ponekad i duži vremenski period, najgori. Zamislite alkohol. Dobro zamislite tu flašu punu jebeno žestoke tečnosti.. E sad zamislite uber napaljenog lika. Ne seća se kad je poslednji put pomirisao žensku osobu, a da mu to nije keva ili neka bakuta u pošti.
Odlučio je pritom i da prestane sa krunjenjem na neko vreme, smatra da je to problem njegove seksualne dehidratacije što njegov libido čini dodatno uzburkanim.
Dakle, imamo alkohol versus uber napaljeni lik (pun semene tečnosti) i epilog koji je verujem svima poznat. Katkad se tu nadje i jedan embrion, sasvim slučajno, jer ko veli, ko to kaže da kondom ne može da stoji u bermudama u ormanu skoro godinu dana, kao da je to sigurna stvar, pjah, marketing, samo žele da kupiš nove.. ali o tom drugom prilikom.
- Jesi vid'o Đoleta sinoć? Navat'o onu malu sandalu Jecu, koliko trebaš biti pijan?
- Bate, to mu je riba, nosi njegovo dete, treba da je ženi.
- Hau, a ja se pitam zašto je taj čovek pijan 24/7.
Razlog zašto studiraš posle tridesete, nisi ni završio fakultet ili si imao slabiji prosek u odnosu na svoj potencijal.
Ispravna verzija fraze "Uhvatilo ga loše društvo".
Da je društvo bilo loše smorio bi se i seo da učiš.
-Odlično kolega. Desetka. Ovo vam je zadnji ispit?
-Jeste.
-Čestitam. Koliki vam je prosek?
-Sa ovom ocenom? Oko osam.
-Samo? Pa ne mene ste ostavili veoma pozitivan utisak. Očekivao bih više.
-Eh profesore, uhvatilo me dobro društvo.
-Mislite "loše društvo"?
-Kamo sreće, nego smo se zadnjih pet godina lešili od alkohola i PES-a. Sad su se razišli natrag u zavičaje, pa uvatih malo vremena da učim.
Po narodnom predanju starom više decenija, studijama stotina članova Medicinskog fakulteta u Bolonji, zaključcima najuglednijih psihologa, sociologa, neurologa; pa čak i epidemiologa, oftalmologa, urologa i onkologa uzrok svih globalnih oboljenja i zaraza je, u stvari, ljudski mozak. Svako oboljenje je zapravo na nervnoj bazi.
-Mama, boli me glava. Šta da radim?
-Ništa, sine, to ti je na nervoj bazi.-Mama, izbušila mi se guma na biciklu.
-To ti je na nervoj bazi.
-A?
-Ništa, sine, zamislila se majka.
___________________________________________________________________
-Strašno me peće kad uriniram.
-To ti je na nervoj bazi.
-Šta bre na nervnoj bazi, peče!
-Da li voliš da jedeš salatu uz ručak.
-Paa, volim. Što?
-Moguće da si jednom seckao ljutu papričicu pa si posle rukama pipkao penis u wc i eto problema!
-A, jes vala.
_____________________________________________________________________
-Napipala sam kancer, umreću.
-Ma to ti je na nervnoj bazi sve, opušteno.
-Ahaaa, dobro.
______________________________________________________________________
-Ništa ne vidim.
-To ti je na nervoj bazi.
-Ali, jednom sam čak ušao u pogrešan autobus, jer sam loše video broj i završio u nekim Dobanovcima.
-Jesi ti zadovoljan realnošću, da te pitam ja?
-Pa nisam, teška su vremena i besparica i sve to.
-Eto, vidiš. Ti si jako nezadovoljan trenutnim stanjem u državi i tvoja psiha jednostavno ne želi da vidi šta se dešava u realnom svetu pa ti se čini da ne vidiš dobro.
Proći će to...
Nije neka preterano neobična stvar, imamo je valjda svi u frižideru, u pitanju je odeljak pri vrhu vrata sa tačno onoliko udubljenja koliko nema jaja u standardnom pakovanju tako da posle mora da se nađe mesto i za kutiju. Mnogi je stoga ne koriste, mislim pregradu. Ko što rekoh sama pregrada nije neobična, neobično je to što sam pre nekoliko dana u njoj našao tri bubarusa, vizuelna autopsija pokazala je da su dvojica preminula usled promrzlina a treći je bio na samrti. Bela smrt. Strašno. Neobični neki Rusi što crkavaju već na plus pet al dobro.
Neobičnije je ipak pitanje šta koji moj tri bube u ropcu traže rano ujutro u praznoj pregradi za jaja. Nakon što sam promozgao malo pala mi je na um stara bušmanska priča o groblju slonova. To je po predanju izolovano mesto na koje stari slon, kad oseti da mu se približava kraj odlazi da umre. Ova priča je i danas vrlo popularna i retko propušta da izazove obilato curenje telesnih tečnosti iz usnih šupljina lovaca na slonovaču, bila istinita ili ne. Međutim, bube, kao što svi znamo nisu slonovi tako da teorija pada u vodu, a ako si i otišao na skrovito mesto da dostojanstveno umreš šta će ti društvo, mogao si isto tako da krepaneš i u sudoperi.
Nakon što se uz dužne počasti otarasih bubijih ostataka, latih se čašice domaće ljute da se dezinfikujem i promozgam još malo. Ovo bi možda moglo da dovede do zaključka da sam bube pojeo, međutim to nije istina. Elem, pošto dodatno mozganje nije donelo ništa novo, lakomisleno sam čitavu stvar pripisao slučaju i otišao svojim putem i sve bi to bilo sasvim u redu da se zgoda nije ponovila sledećeg jutra. A kada sam i narednog opet zatekao tri bube već sam video da je vrag odneo šalu i počeo bolje da pazim na svoje postupke, osobito uveče.
Sledećeg jutra - opet tri bube, pa majku mu kalajisanu ček da se setim šta sam radio sinoć, seo da gledam mitbasterse što sam poskidao, sipao jogurt, uzeo pola tviksa a drugu polovinu spremio u frižider kao i svake prethodne večeri... čekaj malo brate mili, ako sam svake večeri ostavljao po pola tviksa tu se nešto ne slaže, kako god obrnem račun, četiri polovine tviksa sam u minusu. Tu smo dakle, odjednom čitava stvar ima debelog smisla.
- E, de si brate, šta ima?
- Eto, izgleda da imam ježa u kući, mnogo voli tviks i u znak zahvalnosti ostavlja mi tri mrtve bube, inače ništa posebno, ti?
