Najlepša ljudska osobina. Ljudski je grešiti, a božanski je opraštati, zato treba pronaći čoveka u svakome ko ti čini zlo i svojim oproštajem otkriti mu put.
Nema veze nikakve, pantalone su mi čitave, jesam peglao ivicu danas i malo je poremećena posle svega, a i poderana je, greota, ove graoraste "Kluzove" najviše volim, jao, pa propala mi je i moja omiljena košulja na krupne kocke, a ima i skorele krvi, nisam siguran je li sa nogu, ruke ili lica, najverovatnije sa kolena jer mi se rombovi na čarapi ne raspoznaju, i opet moram da dižem kredit za mokasine, ko zna možda sam i tetanus zapatio, možda umrem sad za razliku od toga što nisam umro malopre iako mi se ukazala šansa, ali nema veze, žao mi Džekija, uplašio sam sirotu kucu svojim nailaskom u njegovu ličnu ulicu, ne zna on da ja kao ljudsko biće ne raspoznajem gde je zapišao teritoriju, šta će siromah, istresirao sam ga, a on mučenik navalio da me rastrgne, beskućnik, to mu je sigurno od posledica rata, treba se staviti u njegovu situaciju, ne znaju ljudi šta je to front a on jeo mesni narezak, pišao krv i zauzimao kotu Krivaja za nezahvalnu državu, od dnevnica nema ništa a i po podočnjacima mu se tačno vidi da pije nesrećnik.
Udaraj nisko da niže ne možeš. Spust epskih razmera. Zakucaj seljobera da mu ne ostane ništa drugo sem da iskopa grob i legne u njega.
1- Mačke,slušajte šta mi se desilo danas. Srela ja Mareta, onog što me spavao u dupe kod Kize na žurci, i lik mi ladno ni ćao nije rekao. Koji seljak, ne mogu da verujem.
2-Pa mora da te nije prepoznao obučenu.
3- Auu, odoše zglobovi. Uzimaj motiku i kopaj sebi parcelu.
___________________________________________________________________________1.Joj, žene, kako me bole noge, 'oću d' umrem.
2- Pa to je zato što ih prekrstiš i onda ih zbuniš načisto, nisu navikle jedna na drugu.
3- Kakav spust, ovo je po zglobovima bilo. Ajde Majo, lezi, odmori malo.
Posle par pića preći na meze. Nakon pravljenja podloge, neophodno je napraviti pregrade kako bi objekat bio upotrebljiv. Poželjno je unošenje što masnijeg pečenja, kako bi se dobro podmazali. Bukvalno da curi niz bradu. Bonus poeni za četnikušu i sapunjaru ukoliko dođu pod ruku. Nakon pregrađivanja pristupa se daljem oblokavanju do nove pregrade ili do fajronta.
-Mićo kamo ono balonče vina što sam doneo iz tazbine?
-E da si ti meni živ i zdrav, ja sam to popio još kad si odneo sarmu.
-Leb te jebo, kako te nije uvatilo? Prošle godine sam kuma skidao grabuljama sa duda.
-Pa vidi Đuro tvoj kum jeste pijandura, al nema tehniku. Ja napravim podlogu pre nego što se uvatim za flašu. On napravi salto preko praga i ljosne o ledinu ko govno. Nego mnogo si se raspričao, davaj onaj prepek što si sakrio u senu!
Gadljivi moralisti, mršte! Ovo nije definicija za vas. Ovaj nesvakidašnje raspamećujući izraz polako ulazi u širu upotrebu kako bi opisao osobu koja ne drži do lične higijene ama baš ič. To su oni likovi koji vas zapate bazdom kad prođu pored vas na šurnaest metara, poput baba i penzionera koji smrde na amonijak iz urina koji nekontrolisano luče u svoju garderobu. Isto tako samo još trijes puta gore. Otprilike kad se pomeša smrad kineskih patika sa smradom penzosa i kontiša dobijemo osobu koja vonja na jarčevinu na kilometar. Jarčevina, podglavićni kajmak, iliti "sir sa kurca" onako ustajala oseti se i kroz pantalone, a najčešće su to ganci koji recimo sede pored vas u busu, pa onda ustanu a ono sedište počinje da isijava radijaciju koja se prenela iz njihovih štrokavih gaća na isto. Ne d'o bog nikom da oseti, ali ima nas koji smo ne malo puta bili svedoci tog miomirisa pogotovu u GSP-u. Od danas, u kafani samo jedem kupus salatu...
- Brate, Mare se ne kupa nedeljama, a kuka kako ne može da skine đanu. Kreten, nije prao ni kobas, makar paušalno, sad ima sira na kurcu za dve Šopske. Može komotno da se zaposli kod Pece Trovača u kafani.
Krajnji pokušaj izvlačenja iz govana. Vapaj koji bi trebalo da smekša i najbezočnijeg koljača trećerazrednog moldavskog horora.
Čekaju čoveka kući, nije red da se sikiraju. Evo, pogledaj slike nejači: petoro sitne dece, žena, baka. Dobro, baka je poluteška kategorija, nije baš nejač, ali poenta je jasna.
Jedno pomilovanje, ako može.
- Generale, ne ubijajte me, pls! Smilujte se. Imam porodicu!
- Lep pokušaj, Si-Tripio.
_____
- Molim vas, poštedite me ovog puta... Ja... Znam da sam kriv, priznajem sve, ali imajte srca.
- Nema ništa, batali patetiku!
- Zaboga, imam porodicu!
- Odlično, neka ti otac dođe sutra, a ovo ti je jedinica za polugođe.
Fraza kojom samoproklamovani gospodari kuće pokušavaju nametnuti svoj alfa-mužjak status lepšoj polovini.
- S' obzirom da sam jači, da jedini radim, samim tim imam primanja koja prehranjuju ovu porodicu, JA odlučujem šta ću da obučem kada izlazimo. Valjda se zna, sunce mu poljubim, ko namešta anten...
- Mili, slušaj. Da sam htela se udam za izfeminiziranog metroseksualnog tranvestita, otišla bih na splav, u generalno predstavništvo izfeminiziranih metroseksualnih tranvestita, otela jednog, zaključala u podrum i silazila samo kad poželim da me poliže kao poštansku markicu. Stoga skidaj taj pokušaj od košulje i obuci nešto muževnije, da te ne bih prebila. Jasno?
- Kzm št kurac, nšta nmg...
- I ne mumlaj k'o pička, nego požuri, počeće nam banket, a ako ostanem bez koktela, tek onda si najeb'o! I da, od danas ja nameštam antenu, ukoliko ne želiš da ti istu nabijem u prkno!
Vreme leči sve rane i prekriva svaku muku zaboravom.
Dok si mlad, sve ti deluje tragično, večno i neprolazno. Svaki pečat, svaka nevolja, svaka beda koju život baci na tebe deluju ti kao konačno stanje.
Zato su stariji izmislili ove stihove, kako bi mlade, koji nemaju strpljenja i iskustva, na vreme sprečili da zarad jedne gluposti učine još deset novih, posle kojih kasnije zaista i neće biti povratka.
Marko (19), iz fine građanske porodice, uhvatio se sa lošim društvom. Jedno veče su pretukli nekog čiču da bi mu uzeli dvesta maraka. Iako je intimno bio protiv toga, ipak je, zarad drugara, učestvovao u tome. Milicija ih je pohvatala prvo veče. Na sudu, svi su dobili po godinu, sem Marka, kome su roditelji sredili uslovnu kaznu. Mučen osećajem krivice zbog toga što je uradio, Marko se prijavio u dobrovoljce, nadajući se da će time da spere krivicu i nekako se iskupi pred svima. Kući se vratio gluv na jedno uvo, sa nogom koja se vuče i glavom koja se trza. Uspomena iz Knina. Njegovi bivši ortaci su iz zatvora izašli posle šest meseci, zbog dobrog vladanja...
-----------------------------------------------
Mina (18) se snimala sa svojim dečkom u trenucima intime. Dečko je bio kreten, hvalio se, delio snimak gde stigne, i uskoro je ceo njen mali grad imao snimak nje u trenucima felacija. Internet je preplavljen njenim snimcima, a na Fejsbuku je otvoreno nekoliko strana posvećenih skarednim porukama na njen račun. Povukla se u sebe i počela da pije antidepresive. Nakon tri meseca, nije više mogla da izdrži sramotu, jedno veče je popila veliku količinu antidepresiva i legla da spava. Ujutro nisu mogli da je probude. Dva meseca pre te večeri, gradić se već nije interesovao za Minu, jer se saznalo da je ćerka čuvenog profesora zatrudnela sa oženjenim muškarcem...
---------------------------------------------------
Rodoljuba (28) je čitav grad znao kao narkomana i vucibatinu još od srednje škole. Nije uzimao dop, ali je eksere gutao kao bombonice i bio se gde stigne. Jedan dan su ga pokupili jer je orobio neku babu. U istražnom je video gde je i zbog čega dospeo. Uspeo je da se izvuče od robije. Prekinuo je sve veze sa starim društvom. Nakon toga, završio je privatan fakultet, učlanio se u političku stranku i počeo da agituje za njih. Pošto je znao milion ljudi, dosta im je značio u predizbornoj kampanji. Danas radi u kancelariji, završava poslove svima kojima može. Svi sa divljenjem pominju njegov put, i hvale koliko se popravio. Danas čeka dete...
Situacija u kojoj se nađe čovek koji hitno mora da isprazni debelo crevo, a nalazi se u javnom toaletu, u kojem su sve kabine zauzete, osim one za invalide. Nema tu puno vremena za razmišljanje - uostalom, šanse da baš u tom trenutku naiđe invalid sa svojom fiziološkom potrebom ravne su šansama da ovaj mučenik istrese zumbule umesto fekalija.
Dotični munjevito seda na jedinu dostupnu wc šolju i u blaženom trenutku izbacivanja rektalnog projektila i doslovno i nedoslovno se posere na sva 53 člana Zakona o diskriminaciji osoba sa invaliditetom.
Udobno smestiti guzicu na željeno mesto, ali na tako zgodan način da i pored njenog neprestanog milovanja sa kožnom foteljom, drugi i dalje mogu da je ljube kada im nešto zatreba.
- Uf, Mare, pa to je najnovija Bembara? Odakle ti, majke ti?
- Ma upao sam u upravni odbor EPS-a, pa ono, ladovina.
- Opa, tebreks, lepo si se ti uvalio! Možeš li ćeru da mi zaposliš?
- Hajde videću, ali ništa ne obećavam.
Pored stvarnosti koja je oko nas, svakodnevno se borimo sa stvarnošću koja je u nama. Od nje ne možemo da pobegnemo, pa se svim silama borimo da je potisnemo u našu, bedom izmučenu dušu. Biće sve u redu, nije sve tako kako izgleda...
I nije. Gore je. Mehanizmi odbrane su čudo. Čovek može preko svega da pređe, sve da preboli. Nadu koju ima u bolje sutra čuvaće do kraja, i ako zna da od toga nema ništa. Sa onim šta ima, srećan je. Ima se za leba i masti, proje i mleka. Sad, kao i pre petsto godina, a čini mi se i kao za petsto godina. Navikli smo da živimo tako. Srpče nikad neće plakati za kinder jajetom. Onako malecko, zna da ne može da ga priušti. I sa tom dozom skromnosti će živeti.
Najskromniji često znaju da budu i najbolji ljudi.
Zato, možda samo zato mi je drago što je ovako. Što se još uvek u našem društvu nazire plemenitost i pravda.
Imam platu, minimalac, ali kakav je - takav je. Garsonjera i Ford fiesta iz '95. Stil pisanja, malo šarma, i Joma patike za fucu. Drugovi su mi likovi, roditelji uvek tu za mene. Šta mi više treba...
Devojka ili žena koja je šira u kukovima i bogatija dekolteom, a i ne stidi se da to pokaže, pa nosi suknje koje pucaju u struku na njoj, izrezane, tesne majice, sise na izvol'te i korača tako da imaš utisak da će u svakom trenutku zemlja da pukne pod njom, ili, u najmanju ruku, neki zemljotres da drmne.
Zanimljivo je da kod muškaraca obično raspaljuje maštu, pa budi jako perverzne seksualne fantazije, valjda zbog onog "bolje da ljulja, nego da žulja". Dobar deo muškaraca bi je "ljuljao".
U svoj nezanimljivosti same floskule, zanimljivo je da je od muškarca čuti nećeš. Oni optuženi da razmišljaju kurcem kurcem ne razmišljaju ništa više nego li šačica presudi umaklih manevrista, ali svoje rašlje u potrazi za lučenim tečnostima ne kriju iza paravana sledbeništva Majakovskog, već prosto u gaćama. A i to samo zato što već ispod 20°C nije svejedno. Međutim, njihova novopridošla spoznaja različitosti od berača cveća i čuvača druge polovine žvake/Mozart kugle/sarme u džepu ipak ih utoliko hendikepira, što u uspostavljanju jedinog kriterijuma da partner za razmenu tečnosti tečnost zaista i luči, u sunovrat padaju sva ostala očekivanja od života kojima ga inače sebično uslovljavamo - jer, zaimeboga, spavati je toliko različito od živeti.
Zašto pisači pesama svoju težnju ka nevremenskom i zarobljavanju visokih perceptivnih sintaksi u ispod nokta svojih života iz svakog svog udisaja sele još i u seks, a zašto krkači praseta ispred televizora i razumevači cikličnosti života odbijaju da svoja nadahnuća i svoje snove uključe u ma koju ćeliju tkiva koje između seksa i promišljanja u osami ritmično raste i truli, ostaje na budućima da odgovore. U međuvremenu, okupimo se nad "kako", jer oni koji to ne iskušavaju, ne iskušavaju ga jer znaju šta je i sebi to ne žele, dok ga preostali proživljavaju čitavim duhom, a strahujući od koračanja stranom puta za manjine - te ne pominjući ga. Strana A ili strana B, diskvalifikacija dogme ploče u celosti odjekuje:
da se ljubi ne ume niko.
U nekom trenutku, sretnete se na istom pravcu. Malo je više da a malo manje ne, kao i sve druge. Godinama si zaljubljen u nju, ili si je upoznao pre četiri minuta, to ne igra ulogu; poljubac ima sopstvenu dinamiku i vremensku jedinicu. Porineš ka njenom potiljku kroz nju samu, ili pretopiš topli dah u skliz preko usana, a skliz preko usana u izjavu kojoj će uslediti feedback. Ti pomiluješ, ona ugrize i ne puštajući izdahne. Ti je priljubiš uza sebe i udahneš, ona rasprsne grč i razlije ti se po naručju. Dotakneš joj jagodice na prstima svojima i brzo legneš na njeno mesto, odgurujući njen torzo ka nebu u diminuendu. Ti se pridigneš i pomiluješ, ona ugrize. Ti hoćeš regal iz IKEA-e, ona antičku komodu. Ti se odseliš da bi stizao na oba posla, ona ipak shvati da joj ne znači baš toliko kakvi su vrtići i pridruži ti se sa decom. Ti hoćeš u Rusiju, ona iznajmi ceo serijal "House MD" i ostane kod kuće u subotu uveče sa kokicama i psom. Ti umreš, ona te još voli.
"Meeeni je važno da se dečko dobro ljubi, i jebiga, TAKVA sam!"
Ae važi. A ja sam strelac i volim plavo, šta?
Komadić određene namirnice.
-Brate, šta si to kupio? Daj malo!
-Evo probaj zalogaj, a ako ti se sviđa, imaš iza ćoška prodavnicu pa kupi.
Blago telećim pogledom sa zeru smeška uputiti se ka sedmom nebu, pustiti mozak na pašu i lagano protrljati kraj brčića kroz palac i srednji prst (Ponoviti uzastopno, nekoliko puta).
Ritual, nepisanog pravila, upotrebljava se u zavisnosti od postojeće situacije koja aludira na dominantnu domišljenost za idejom koja je u 97% slučajeva neuspešna ali ipak sa sobom nosi neko postojeće ubeđenje.
Takođe donosi dekrete lične reputacije, koje su u skladu sa postojećom idejom.
- Jes' bio onomad kod one proročice?
- Bio sam. Bolje da nisam...
- Što bolan?
- Ne'š mi verovati... Odem ti ja kod nje, kad ono prepička na vratima... Brutales od Ribe. Noge ko u Šeron, guza ki dormeo, sise ko u Anđe, oči plave ko laguna.. Ma odlepio sam odma.
- I? Pričaj, šta bi dalje...?
- Seli za sto, otvori ona kuglu i poče da priča... Ću dobijem neke silne pare, će mi umre tata, ću zakačim AIDS.. Al' nefermam ja to, piljim joj u sise i šiljim brke...
- Ma dobro.. Nastavi..
- Kaže... Ću pojebem sestru od tetke... Al' ne fermam je i dalje.. Šiljim brke a povremeno i Stojka namaknem na sredu...
- I, dalje, dalje...?
- ..Skočim ti ja ko iz topa, uvatim je za sisu, krnem joj žvaku, šamar po bulji.. Pojebao je dva puta... Potom sam je i oženio.
- Pa šta je tu loše prijatelju?
- Šta je loše? To što sad živim sa sestrom i nemamo dece.
Najmanji, često i najprgaviji lik na igralištu.
- Alo kratki, donesi tu vodu.
- Kurac ti kratak, donesi je sam.
Za sve me je Bog dao. Za sve sam spreman i osposobljen. Nema te stvari koju ne mogu ili ne umijem. Samo reci.
- Umiješ li skuvati ovaj krompir?
- A čuš umijem li, u svako ti kolo umijem zaigrati.
Ako druge ljude zmije u džepu ujedaju, njegova otkida ruku do ramena.
Analizom ponašanja gostiju u kafani moguće je izdvojiti nekoliko tipova ličnosti:
1) Oni koji imaju i ne libe se da potroše
2) Oni koji imaju rijetko, ali kad imaju - ima cijela kafana
3) Oni koji imaju malo, ali okrenu povremeno bar jednu turu i
4) Oni koji nemaju, ali se zato šlepaju uz neke od prethodnih tipova.
Ćiril Stipsa je kombinacija prvog i poslednjeg. Ovaj mutant obučen je po poslednjoj modi, vozi makinu, ima gedžete sa poslednjeg sajma u Barseloni, ukratko - bogat kao Krez.
Ali, darežljiv kao Dino Merlin.
Predanje kaže da je jedan takav tihim glasom konobaru naručio litar-litar. Istog trenutka u kafani je zavladala grobna tišina, šanker se onesvjestio, ciganinu sa violinom je iz čista mira ispao zlatan zub, a odžačar je žurnim korakom krenuo da uplati životno osiguranje.
Onda su shvatili da se Ćiril šalio.
Pije kao smuk, ali tuđe piće, veseli se uz muziku, ali nema svoju pjesmu, ovo stvorenje ime duguje liku iz kanadske crtane serije "Rakuni".
Pristaje mu, zar ne?
- Ooo, Ćirile, kućo, otkud tebe? 'Ajde, sjedi s nama.
- E'o, malo navratio. Vidi š'o sam uzeo Paćotija! Jutros stigla dostava iz Italije. Nego, šta to pijete?
- Neko šlj vino. Nema se, davno bio prvi...
- Konobar!
- Izvol'te, gos'n Ćirile! Šta da donesem?
- Donesi jednu hladnu, čistu čašu.
Poseban slučaj, van svih kategorija. Toliko odskače od okoline nekom karakteristikom da jednostavno čini vrstu za sebe. Kontekst je, fala Bogu, gotovo uvek negativan.
- Avokado, zelena salata, peršun, luk, celer, karfiol... Gde je meso, vrag te odn'o?
- Pa mislio sam da mu ga ove nedelje malo damo po zdravlju, ono zeleniš, gluten fri i te fore.
- E jesi goveče svoje vrste.
__________________________________________________________________________
- Darije, čoveče, koji moj si pustio Aleksandra da nam otme pola carstva pre nego što si digao ozbiljnu vojsku?
- Pa mislio sam da će se smoriti kad vidi koliku pustaru ima da pređe.
- Stvarno si debil svoje vrste, vaše veličanstvo.
Etalon za bol. I to onu podlu, u odsudnom momentu, kad se kroji sudbina. Maler, baksuz, zajeb. Ma nazovi kako 'oćeš. Štipa srce k'o dete mekiku.
Neki slegnu ramenima, izuste loša sreća i nastave da giljaju dalje. Drugi, po prirodi kolerici, proklinju Fortunu i očajnički pljuju u nebo, gnevno izazivajući Bradonjino strpljenje.
Opšte je poznato - ko pogodi prečku u finalu, direktno povećava nivo userstva druge ekipe za frapantnih 428%. Iliti, narocki rečeno - gubi meč 100%.
- Sve je teklo glat, do trenutka kad su mi postavili blic pitanje: gde vi vidite sebe za pet godina? Pokušavao sam da se vidim nekako, ma kako bilo, al' jedino što mi padalo na pamet bilo je prokletstvo mog pokojnog dede: ''Setićeš se mene ti za par godina kad me ne bude bilo, bando pokvarena!'' Strefile me njegove reči, ma bole k'o prečka u finalu! Suza suzu stiže, po jedna za svaku nepopijenu rakiju sa njim... Što se razgovora tiče, zablokir'o sam k'o jugić zimi. Doviđenja, pozvaćemo vas.
