Devojka sa viškom muških hormona. Fizički izgled i nije toliko bitan za naziv ali je obično malo masivnija. Ljulja. Bitno je ponašanje, stav, držanje. Rkulja kad hoda trese se zemlja. Imaš osećaj kad bi te stegla butinama da bi te prekinula preko struka. Jednom rečju žena zmaj. Ima je od svake ruke, domaćića jedanput, pere, čisti, cepa drva ali joj to ne smeta da u isto vreme bude i dama. Jedno je sigurno, oko seksa sa rkuljom nema šale, daš dukat da uđeš u kolo dva ti trebaju da izađeš.
- Joj šta bih joj radio!
- Ovoj rkulji?
- Njoj brate, ima nešto u sebi...
- Ima. Tri kurca od takvih balavaca ko ti što su počeli da jebu pa mrljavili. Nek im je laka zemlja.
Skupina ljudi koja zajedno čini jedan imaginaran, ali krajnje respektabilan i talentovan sportski tim.
- Si gled'o fucu?
- Ma jesam, teraj ih u tri lepe. Izgubiše slepci od Estonije. Eeej, od Estonije! Pa mi iz komšiluka da se skupimo, ošurili bismo ih laganezi.---
- Gle, naši izgubili prijateljsku u ragbiju od.. Novog Zelanda? Haha, Novi Zeland...
- Ne lupaj brate, oni su dobri u ragbiju.
- Novi Zeland? Ma daj, kladim se da ne znaš ni gde se nalazi. Čuj, Novi Zeland... Pa mi iz komšiluka da se skup...
- Ko da se skupi? Ti sa 120 kila, Žile Šestar što mu paralisana jedna noga i Aca Hobit sa metar i po visine? Pa u cirkus vas ne bi primili. Aj čitaj te novine i ne seri više.
- Ju što smo danas nešto nervozni...
Najslabiji deo mehanizma zvanog strpljenje. Osigurač koji drži mrak da ne padne na oči.
- Kako bi na putu?
- Veselo. Odemo ti mi u hotel, a ono rupčaga, uopšte nije kao na sajtu. Bubašvabe ko mačke, pogled na groblje, a da vidiš tek recepcionerku - ko Olja Bećković, samo bez oka. Klapna, brate, nema dalje. Bežanija na keca.
- A Ljubodrag?
- On mentol ost'o čim je video da ima ovaj novi Pink Anal na kablovskoj.
Sindrom ispadanja pizde i kada je to potpuno nepotrebno. Nesposobnost posedovanja kvalitetnih ljudskih osobina. Bežati i od deteta sa lilihipom ili šarenom lažom ali uvek iskoristiti priliku da nekoga udariš dok leži razvaljen od batine jer neće znati da si ti.
-Gde si nestao kada smo se pobili?
-Učestvovao sam u tučata.
-Sereš, ti si nekoga udario?
-Šutnuta sam Milosavata.
-Svog mlađeg brata?! Koji si Bugarin.
Prvo ti se kroz komplikovanu proceduru nude besplatno, a onda, hteo ne hteo, moraš da platiš da skidaš.
Kružni tok Slavija, ili neka druga random raskrsnica u špicu.
Izpizdeli averidž srb šofer: Alo majmune siđi sa te trube nije ti ovo Guča u dupe te nabijem!!!
Odlična ideja, štaviše fantastična, ali nekako mi je draže lađenje jaja, i češkanje istih, dok u kafiću dok cirkam ceđenu krušku i šaltam teletekst, tražeći rezultate druge moldavske skvoš lige, nego da uradim nešto pametno.
Vrlo blisko povezano sa državnim poslovima. Mogli bi putevi da se poprave. Mogli bi, ali boli ih kurac.
Državna firma, negde u srcu Srbistana.
- Šefe, našao sam hemijsko jedinjenje koje uspešno ubija ćelije raka! I takođe se bori protiv HIV-a. Ukoliko polijete malo ovoga u baštu, vinova loza rađa za dva dana, kuća se sama omalteriše, vaša žena više ne hrče i može služiti kao ulje za nemačka vozila 18 plus stara! Mogli bi da pustimo u serijsku proizvodnju i da se obogatimo!
- Mogli bi. Nego, jesi li mi odštampao one recepte za sahar tortu?
- Jesam, evo ih. Stvarno bi mogli da...
- Je l dao Bazel gol Lucernu prokletom?
- Nije, ostalo jedan nula. Ali stvarni bi mogli ...
- Dabogda im se zapalio Sent Jakobs Park i da im odbranu čine Krneta, Stanković, Mladenović i Miljković!
- Ali šefe, jedinjenje?
- Da. Mogli su da daju taj jedan gol otac ih jebo!
- Mogli su.
Dobro se najesti. Prastari srpski izraz iz vremena kada je bob bio česta hrana na našim trpezama kao jedno od retkih izvornih srpskih jela.
- Kosovko đevojko, što su ti aljine tako uvlekane? Je li boj gotov?
- Kraljeviću Marko, kasno ti na Kosovo stiže. Crna je sudbina tamo sasekla Srbe. Koja je tebe muka zadržala pa ne stiže čestitome caru u pomoć doći?
- Sinoć majka moja Jevrosima dobrog boba zgotovila. Ja ga zalih rujnim vinom. Jutros jadan glave ne mogah dići. Sav sam se naduvao kol'ko sam se nabobao.
Jedan od negativaca dobro poznat ljubiteljima kultnog italijanskog stripa Alan Ford, mada ne toliko obožavan na ovim prostorima kao Superhik.
Napravljen je od gume, jelte, te mu je glavni adut sposobnost da menja lica i pretvara se u koga god poželi... Što ni u kom slučaju nije Isidora Bjelica.
Međutim, Gumifleks nije samo pomenuti lik iz stripa, već može biti i pravi čovek od krvi i mesa. Bez kostiju, doduše.
To je onaj koji se još od najranije mladosti izdvajao od svojih vršnjaka. Kao mali je padao sa stepenica na glavu ali se uvek volšebno dočekivao na noge bez ijedne zarađene masnice. U osnovnoj je bio školska luda jer je sa velikom lakoćom hodao na rukama, pravio zvezde, polizao svoj lakat i savijao prste pod uglom od sto stepeni. U srednjoj je na'vatavao radodajke na foru da može da zaveže nji'alo strave u čvor. Sirotice su tome i prisustvovale.
Pravu revoluciju doživljava jedne noći kada shvata da može sam sebi da oblajvi Mićka.
Međutim, tu se životni put prosečnog Gumifleksa račva. Većina njih osim svoje popuši i kurčinu života, odloži talenat u prašnjavu fioku i nikada mu se do kraja ne posveti.
Neki Gumiji odluče da spoje lepo i korisno - takvi se uglavnom viđaju po salama za fizičko, ili vode časove joge. Uz malo truda, oni uporniji debelo unovče talenat kao baletani/balerine ili se oprobavaju u putujućim cirkusima, izvodeći tačke vezivanja ekstremiteta u čvor.
--- Razvojni put jednog Gumifleksa ---
- 5 godina -
- Ju, Milorade, dolaz' vamo, pade nam mali!
- Ne boj se ženo, ima reflekse k'o Nojer! Biće od njega nešto, ljubi ga tajo.- 11 godina -
- Nastavniče, morate da vidite ovo! Petrović savija prste pod nenormalnim uglom!
- Ja bih rekao da imaš primenljiv talenat, Petroviću khm khm...
- Kako to mislite, nastavniče?
- Ništa ništa deco, khm, ajte nazad u svlačionice!- 18 godina -
- Znaš mala, za mog drugara kažu da je od gume... O'š da vidis jedan trik?
- Paa moože...
Pola sata kasnije:
Pali postkoitalnu pljugu--- Epilog ------------------------------------------------------------------------------------------
- Tražim ja tako pornjavu brajko moj, kad ono naletim na lika što puši samom sebi! Jes' to gadno, al' skidam mu kapu.
- Au čovece, al' si ti prs'o!
- Šta, ti kao ne bi pušio samom sebi da možeš?
- Nikada! To nije prirodno, nije hrišćanski...
- Ne kotrljaj balegu, pa nisi odmah furundžija zbog toga. Inače, kažu da je dobar osećaj, samo za to trebaš biti Gumifleks, jebiga...
- Čekaj malo... Ono kad si mi rekao da si upis'o jogu, to nije bilo zbog pičaka?!
- Paa, 'nate kako...
Oficijelna valuta pripadnika romske populacije zaposlenih u Knez Mihailovoj ulici.
- Daj neki dinar, gospodžo, će ti da Bog sreće i zdravlja.
Mnogo veliki broj nečega, a ipak mnogo manji od 1.000.000
Moram uradit' mali milion kojekakvih pizdarija.
Moderno doba pokazalo je da u okrilju kapitalističkog raja, u hladu barjaka zdrave konkurencije, propadaju samo oni koji nemaju konkurentan proizvod. Neki to postižu upotrebom jeftinih materijala i robovske radne snage, neki elegantnim dizajnom i kvalitetom papreno naplaćenim, a neki, opet, dodatnim funkcijama kojima se niko pre njin nije dosetio.
Te funkcije variraju spram proizvoda i ciljne grupe, ali sve imaju jednu zajedničku osobinu - na prvi pogled deluju neverovatno korisno.
... London, Februara 1940.
- Dame i gospodo, izuzetno smo ponosni što možemo da predstavimo najnoviji proboj na polju vojne tehonlogije, revoluciju kakvoj nije bilo ravne još od pronalaska baruta, genijalnu inovaciju koja će britanskom vojniku boravak na frontu učiniti prijatnim kao letovanje u Dorsetu... bez daljeg odlaganja, predstavljamo vam... čaj-o-matik M40! Multifunkcionalni gorionik koji će našim tenkovima dati dugo željenu funkciju kuvanja čaja, dosta je hrabri britanski vojnik kuvao čaj u rovovskom blatu na dimljivoj vatrici od lišća banane i kamilje balege dok na njega jurišaju jedva naoružani domoroci!
- Sjajno, Vilkinse, odista sjano. Nego, da li će taj dodatak uticati na borbene sposobnosti tenka?
- Nikako, gospodine ministre, uređaj je vrlo kompaktan a potrošnja goriva u odnosu na potrošnju samog tenka zanemarljiva.
- Onda imate moju dozvolu da uvedete ovu novinu u naše oružane snage. Neka britanski vojnik sa šoljicom vrelog čaja u ruci juriša u nove pobede!
#tako jee! #pljespljes! #aplauuuz!
_____________________________________________________________________... Negde na severozapadu Francuske, Maj 1944.
- Herr Unteroffizier, imam da prijavim sumnjive kretnje s protivničke strane.
- Govori, samo brzo, još malo pa će direktan prenos iz Rajhstaga.
- Jawohl, Herr Unteroffizier. Evo pogledajte sami, čim je odzvonilo pet sati sve što nosi uniformu sjatilo se oko onih sumnjivih brdašaca iza prve linije.
- Hmm, biće da im je to menza, ali ko još stavlja menzu na prvu liniju tamo gde možemo da je gađamo. Možda je kakva Streich, podvala, šta ti veliš, Hans?
- Velim da im roknemo po Zwei Granaten iz haubice u svaku od tih gomilica, ko im jebe mater... Schweigen, počinje govor!
Traćiti vreme, dangubiti, svirati kurcu.
-Naravno da ništa pametno ne mo’š da uradiš kad jebavaš ale vasceli dan!
Stanje pijanstva u kome je kaktus ruža, baba je devojka, a Miličić je bolji od Entonija, Vejda, Boša i mnogih drugih.
- Brate! Mile kupio Jugo 45 za 1.500 evra.
- Pa mora da je bio pijan k'o skauti Detroita 2003. godine.
- Pošteno. Šta sve čovek može da kupi za 1.500 evra...
- Može i kola.
- E, ne vređaj nacionalno blago!
Centralni predmet u srpskom ritualu jedenja bureka.
Po načinu na koji se neko ophodi prema poklopcu od jogurta, moguće je u uslovima rata uvek prepoznati ubačenog špijuna, koji je probao da se infiltrira u naše redove naivno misleći da je dovoljno samo tek jesti burek sa jogurtom svaki božji dan u lokalnoj pekari, pa da svi Srbi oko tebe misle da si i ti Srbin.
Ne, razlike su očigledne i svakom svesnom i autentičnom srBskom patrioti odmah jasno upadaju u oči!
Naime, dok će mrski plaćenik CIA-e, Vatikana, Centralne masonske lože ili Iluminata u pekari samo uzeti svoj burek i jogurt, pronaći slobodno mesto, sesti, otvoriti jogurt i početi da jede i pije tek tako(!), pravi autentični primerak nebeskog naroda će to izvesti na tradicionalni način svojih slavnih predaka, onaj koji je jasno upisan u njegov junački genetski kod:
Jogurt sa pulta uzima celom šakom, odozgo, tako da mu poklopac pritom bude priljubljen uz dlan, celom površinom, a prsti obavijaju skoro celu gornju polovinu čaše.
Stisak je nežan, mada neveštom posmatraču deluje kao da je on grubo zgrabio čašu.
Dok se kreće prema stolu gde namerava da počne da se hrani hranom Obilića, Kneza Lazara, Cara Dušana i Novaka Đokovića, on lagano, u hodu, mućka čašu sa jogurtom kako bi izjednačio sve njegove sastojke na pravi način.
Tu do izražaja dolazi taj specifični položaj šake na poklopcu, koja je u tom položaju zbog iskustava predaka koji su se generacijama polivali jogurtom po pantalonama, usled lošeg dihtovanja između poklopca i čaše.
Zatim seda i pristupa centralnom delu rituala, pri kojem će najpre dva do tri puta malo jače protresti čašu, a malo zatim i početi sa otvaranjem iste.
U momentu kada se poklopac nađe u njegovim rukama, odvojen od čaše i slobodan, on ga okreće naopako, proverava kolika je količina masnoće skupljena na njemu i uvežbanim, rutiniranim i urođeno veštim pokretom brzo i precizno skine svu masnoću sa njega tarući ga o unutrašnji rub čaše.
Zatim, upravo sa te strane počinje da pije, tako mešajući u ustima onu posniju sadržinu sa onom masnijom na rubu...
Realno, nije uopšte lako odglumiti prosečnog Srbina...
Poslednje pitanje koje proleće kroz glavu pre nego što očima prešaltaš na sledeću. Pogurano vrelim letnjima danima pri kojima je mašta potpuno suvišna i nepotrebna stvar. Sve fino servirano, tu na pljuvomet. Prozirni kineski gajtani za sisodržače (ukoliko ih uopšte i nose), pritiskaju oznojena, mladežima ukrašena leđa, sise koje samo što te ne pogledaju bradavicama, sveže obrijane noge o koje se odbija žarka sunčeva svetlost, sa tih nežnih, krhih, željenih tela odiše miris kokosa, bora i čitavog "Bravo" multivitamina. Stopala spakovana u platnene sandale, fut fetiš, fak jea.
Posmatraš, besan si na sebe što u takvim momentima ne fantaziraš, jer zapravo i nema potrebe da fantaziraš, pa sebi postaviš jedino pitanje na koje ne znaš odgovor.
Prstima nežnim po obrazu tipka
gledam kako plače, svaka od tih suza je pitka
kako li joj samo miriše pičkaSergej Ćetković
Poslušnik. Ropče nemilosrdnog sistema. Najbezvrednija figura u igri života; Prašinar.
Eventualno posluži kao topovsko meso, ili prethodnica koja će se drage volje prihvatiti uloge kolateralne žrtve, dok značajnije figure vuku svoje poteze.
Tek poneki, ponekad, gdegde uspe da okošta, pridigne se i domogne više kaste, ali mala dvojka je u špilu samo jedna - stoga će pion po svoj prilici i ostati ništak, a vremenom i zavoleti svoju potlačenost.
Naposletku, evolucija će učiniti svoje i od njega stvoriti pravog pundravca, strastvenog čmarnog parazita moćnih.
- Ja vam jamčim, celokupna garnitura ove vlasti u potpunosti je predana izvršavanju naređenja koja nam pristižu spolja. Ovaj narod ne zaslužuje takve pione na vlasti...
- Neka to, gospodo, hajmo na neke vedrije teme! Evo na primer, Jelena Karleuša više ne postoji...
-----------------------------------------
- Mikice, si karo, a?
- Jok! Hoće druga!
- I to je nešto.
- Kurac! Nije Miki pičkin pion.
Potpuno. Uraditi neku stvar kompletno.
Lekar: "Skinite se molim vas i lezite na krevet."
Pacijent: "Doktore, da se skinem samo do pojasa ili dibidus?"
Naizgled samo papir. Sa utisnutim slovima i fotografijama. Informacija, edukacija, razonoda. Nakon što je električna kutija završila na tavanu iz afekta prema nepodnošljivim hindo - turskim, domaće - neprikosnovenim govnima, red je bio zavaliti se u fotelju i prepustiti se čarima štampe. Ta slika čoveka koji u toplini svojeg doma prelistava stranice, sa naočarima i ozbiljnim pogledom oduvek je bila uzvišena, a sada je samo isto ono što i izmet nasumične lutalice na ulici.
Sve otpada, a u prvi plan dolaze nekada sporedne namene ovog sredstva javnog informisanja. Potpala, pakovanje, čišćenje prozora, brisanje guzice...
-Sine, dodaj mi novine.
-KURAC!
-Molim?
-Pa, piše, tata, kurac na njima. Velikim slovima. Neko se napušava njega.
-Daj da vidim.
-Ne mogu, kod brata su, u vc- u je, onaniše na erotske oglase.
-Jebote, dva dana nisam kući, i gledaj šta zatičem. Gde ti je majka?
-Eno je na spratu, brije stidnicu po receptu Viktorije Bekam iz deset koraka, pravi salatu od špargli i sprema tebi pire od badema, kaže da te poboljša.
-Jebote, a ja baš hteo da vidim ko je zavrnuo mošnice Drogbi. Mogu da se kladim da je Teri. Taj ih zavrće svima. I sisu one debele u Parovima...
-Vid'o ja, dobra dojka ćale.
-Ih, biće od tebe čovek!
