Opaska samo-sažaljenja kod žena koje dugo (ili nikad) nisu skrivale salamu ni sa kim.
Može se upotrebiti i suprotno sarkastično.
Marija: Jaooo, mnogo me muči stomak nešto ovih dana, ne mogu da izdržim. Trebalo bi kod lekara da odem...
Uroš: Stomak a? A vrtoglavice? Povraćanje? Potreba za krastavcima?
Marija: Eeeee, našo si koga da zaskačeš zebancijama, jedino vetar da me opraši pa da zatrudnim...**
Dr Mr: Gospođo vaša ćerka nema tumor na želudcu, bez obzira na to šta ste pročitali na google-u, ona je 7. mesec.
Gospođa: Ju! 7. mesec čega doktore???
Dr Mr: (Sebi u bradu) 7. Uranov mesec Porcija.....
Gospođa: Molim?
Dr Mr: 7. mesec TRUDNOĆE gospođo! Postaćete baka... Čestitam.
Gospođa: Budi bog s vama doktore, šta pričate to? Moj mali nevini anđelčić ne bi nikada to uradio pre braka, ne ne... A i tek joj je 15 zaboga!
Dr Mr: Ma neeeeeeeee, nego je vetar oprašio! More taslačila se u nekom multi rasnom grupnjaku na nekoj tinejdž svinger žurci, budite srećni ako vam unuče ne bude Aboridžin! Nego se javite MTV-u na vreme, mož pokupite neki dinar!
Gospođa: (Pada u nesves')
Podloga koja se postavlja iza predmeta koji nema zaleđinu, na kojem će se izvršiti ukucavanje eksera ili neka druga primena fizičke sile. Izraz koji često koriste zidari, a naročito majstori koji postavljaju tarabe i slične drvene ograde. Koristio se i u školskom dvorištu.
- Aaaa, vidite Marka, ošišao se, nova frizura!
- Jesam, ošišao sam se, znam šta mi sleduje, macola!
- E, kad znaš, namesti se ovde...Joco, drži mu apsec, da ne padne k'o taraba usred vejavice!
Kontaminacija. Krajnji stadijum štipajućeg smrada ljudskog izmeta. Nedostižan i nezamisliv sve dok ga neko zapravo ne dostigne. Taj očigledni potomak vikinškog odreda berzerka postaje svojevrsni šampion i legenda anegdote od koje se muško valja od smeha a žensko psuje oca i mater. Snažniji od svih korzikanskih sireva na gomili, suzbija čak i urođenu mazohističku potrebu za onjuškivanjem kada neko upita "šta ovo smrdi krv ti jebem?"
Artefakt šarenog sveta govana. Posebno bizarna crkotina.
-Četir' kile lakši! Što ste pootvarali prozore, minus deset je napolju!?
-Zato što si zaklao jare u klonji bolesniku jebeni, hteo sam da pustim Behemot da makar uklopimo muziku u atmosferu!
Pare, kuću, kafanu, ženu, decu, traktor, šljivik, auto sa kaskom i još trinaest rata za lizing. Sve to staviti na zeleni stolnjak i podeliti karte.
Sličnost sa dobošom nam najtačnije može opisati Loto devojka, Suzana Mančić, glavom i bradom. To što su je sad otpisali, k`o onomad zajedno Tihog i Prleta, i nisu joj dali da izvlači redosled predsedničkih kandidata ne umanjuje njen, provereni jelte, kredibilitet. Jer vratiše se i Tihi i Prle u igru, vratila se i naša Suzi. Izbaci jedan edukativni film, pa je posle plakala što joj isti gledaju ćerke. Jebiga. Ulog je veliki. Stavila sve u loto bubanj, zavrtela i uzela pare, mora malo i da zaplače. Makar za televiziju.
Što se tiče razglasa i dobošara, neće vam trebati. Vest da ste izgubili sve će se kroz vaše maleno mesto proširiti mnogo brže nego onda kad ste sve to i dobili, zaradili ili napravili.
- O, evo i razredne! Pa Vi ste danas posle dvadeset godina mnogo lepši nego onomad!
- Ah, Lackoviću, oduvek si bio hvalisavac!
- Izvinite profesorka, ja sam uvek bio samo surovo realan!
- Manimo tu priču, nego gde je Ranković? Još nam on fali i fešta može da počne!
- Pa Vi niste čuli? Stavio je sve na doboš! Ostavili ga i žena i deca! Njemu sam i posvetio pesmu "Ko je pijan zaspao za stolom!"
- Ah, Lackoviću, zato ona odiše tako lepim metaforama i alegorijama, kao na primer... Nego da pređemo u salu!
- Plešete li?
- Naravno!
Karakterna slina. Rek'o pa porek'o. Ne drži datu reč. Postoji još izraza za takvo ljigavo stvorenje, ali nije zavredelo više pažnje.
I čest manevar akterki porno filmova, sa nepoznatim doprinosom u kvalitetu istog.
Osam puta sitnija jedinka u gasterbajterskom svetu. Dok gasterbiter čisti Dojčlandske VC-e, gasterbajter je unapređen u čišćenje trećerazrednih lokala. Dok gasterbajter u rodnoj grudi ima kuću na tri sprata, gasterbiter tek stavio ploču iznad drugog. Gasterbajter vozi Mercedes Džip M klase, dok gasterbiter i dalje kotrlja merdžu 300-SLD.
Šta, nisi uspeo da odeš za Uskrs u svoje selo? Još ti drkaš u gaće majstore, javi se kad u Srbiji razmeniš tolku količinu evra da ojačaš dinar.
Dodavanje gasa na pola krivine tako da vučni točkovi počnu da proklizavaju i kontriranje volanom u suprotnu stranu od krivine radi ispravljanja auta i prolaza sa što većom brzinom. Izvodljivo samo sa zadnjom vučom.
Ako ste nekada videli snimke relija u kojem ladovina finac vozi kroz šumu i prska publiku blatom dok izleće iz krivina kao da ga đavoli jure, to je to.
Takođe, odličan izraz za kontriranje radi što boljeg izvlačenja iz krivina života.
- Arčibalde, shvati, ne dam ti pičke, ne dam i tačka.
- Što si takva dušmanka 'leba ti? Pa nije sapun da se potroši.
- Ma ne dam i kraj.
- Dobro, sad neću sve i da hoćeš da mi daš. Iz inata.
- Aha, 'oće to.
- Ozbiljan sam, neću sada. Makar mi lek od raka bio.
- Jesi ti to ozbiljan?
- Mrtav ozbiljan, ajmo negde na kafu.
- Pa dobro, ne moramo na kafu, možemo i ovde da ostanemo.
- Ma jok, ajmo na kafu a i hoću da kupim Žurnal, valjalo bi neki tiket večeras da bacim.
- Ma nećemo na kafu, ostajemo ovde.
- A koji ti je kurac sada, ajde oblači se, idemo na kafu.
- Neću da se obučem! :skida gaćice:
- Šta je sada? Zar ne reče da nećeš?
- Ćuti i dođi ovamo.
- Aj baš kad si zapela, al' samo ovaj put. Nego, znaš šta je finska kontra?
"Ne."
Pitanje sektaških smarača prevaranata koji vas startuju na ulici i kojih ima već toliko da su počeli da iskaču na najneverovatnijim mestima po gradu.
Vrlo dobro znate da zapravo samo mizeran procenat toga što vam uvaljuju ide toj deci, ali s obzirom na to kako vam postavljaju pitanje, nemate izbora nego da odgovorite "Ne, ne želim da pomognem deci ometenoj u razvoju". Što čini da se osećate veoma loše, jer pobogu, kakav ste vi to čovek koji ne želi da pomogne deci ometenoj u razvoju?! I onda zbog osećaja krivice vadite novac. Ali...
Ta deca su ometena u razvoju, i kao takva (debilna) oni NEMAJU POJMA da je njima pomoć potrebna. Njima je do jaja! Po čitav dan se igraju, zajebavaju, crtkaju, prčkaju nešto, oslobođeni su svake odgovornosti. Ne moraju ama baš nikakve odluke da donose. Njihova jedina obaveza je da spavaju, jedu i pišaju i seru. Ne moraju čak ni sopstvena dupeta da brišu! Njima je potpuno svejedno da li je neko kupio nešto od čega par dinara ide njima.
Jebe im se da li se igraju lego kockama ili kartonskim kutijama. Jebe im se da li crtkaju običnom olovkom ili faber-kastel bojicama sa 36 boja i isto toliko nijansi svake boje. Jebe im se da li crtaće gledaju na matorom crno-belom EI-Niš, ili prejebenoj Samsung plazmi. Jebe im se da li nose Nike ili Borolete. Bazično, jebe im se za sve, pa i za tebe. Oni imaju svoj svet.
"Blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko"
Opaska koju procediš kroz zube nakon što ti prekipi jer već neko vreme slušaš pametovanje i beskorisno nagvaždanje lika koji sedi pored, a da mi pritom nije ni prošlo kroz glavu da svoje verbalno istaknuto umeće iskoristi u praksi i da, daleko bilo, pripomogne.
-Tu treba još malo soli.
-Ne treba, stavio sam one silne začine, biće previše.
-Ja kad ti kažem! Ja bi' to još malo posolio!
-E, ko kuva, ja il' ti?!
-Dobro, šta se cimaš... E, sipaj još paradajza, mnogo je to gusto!
-Taman sam pošao. Samo ti gledaj svoja posla.
-I ta vatra samo što ti se ne ugasi. Pripazi malo!
-To će Đole. Ne mogu ja na sve strane.
-ĐOLE! DOĐI 'VAMO DA PODLOŽIŠ VATRU!
-Evo me, ne dernjaj se.
-Al nemaš tu više onih sitnih grančica, moraš doneti. Tamo su iza!
-Video sam. Ne smaraj!
-E, a ti uzmi, uspi malo vina u to, da ti se meso ne raspada. Napravićeš kašu tako ako ti se prekuva.
-E, a da se nosiš ti malo u tri vražje matere, jel može?!
-Ju! Šta je, šta se ljutiš?
-Šta bre šta se ljutim! Samo sediš tu i diriguješ, malo mi te dosta, znaš! Šta si nam ti? Režiser? Pa zajebi se pa digni malo zadnji trap i uradi nešto, kad se već u sve razumeš. Neće ti pivo nigde, ne sekiraj se ništa! I nijedne više, inače ćeš sesti preko ovog žara! Jel jasno?!
Uobičajeno kretanje muškarca kroz velelepne šoping molove, dok prate nepredvidivu putanju lepše polovine. Stanje je dodatno zakukuljeno ukoliko se načini greška i pristane se na držanje za ruke, čime se otežava pravovremeno skretanje i kontrola proklizavanja.
- Gde ćeš u parfimeriju, zar nismo krenuli po cipele?
- Samo časkom da bacim pogled, srcko…
- Pa što ne uđe onda, gde ćeš sad?!?
- Videla sam jednu torbicu preko puta, moram nju šacnuti najpre.
- A, bre! Ženo, izvali mi rame! Šta ti sad bi, kakav je to okret?
- Ma ove narukvice tamo mi privukoše pažnju.
- E, slušaj, ne mogu ja ovo, vrti mi se u glavi već. Biću u bioskopu da gledam "Mamurluk u Žagubici", a ti onda možeš lagano sve svojim tempom.
- E neću, nismo se tako dogovorili!
- Ali ostaviću ti i kreditnu karticu.
- Čekaj me u 22h na parkingu.
Sleng za Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju (BJRM).
- Opet se dešava neko sranje dole u Bajramu.
Zaduženje koje dobije osoba koja se u izvršavanju toga pokazala kao najuspešnija.
Iskustvo sticano godinama, za sobom je povuklo titulu najboljeg.
Ukoliko si najbolji u nečemu što drugi ne vole da rade, ti to radiš i uvek će tebi to sledovati, bez obzira ko je u blizini.
Stručnjak.
-Tebra, treba mi ono tvoje, samo malo više. Dolazi mi večeras neko društvo..
-Da, a? Zovi Baneta, on je zadužen za prekide.
-A brate.. Ja sam mislio ti da mi smotaš posle.. Ti najbolje rolaš..
-A, to?! Batice, on to radi po službenoj dužnosti. Koji ti je kurac, opusti se.
Piši broj, 063...
Geometrijski progresivna masa ljaljana koji su otkrili Njujorker, Zaru i Springfild, crne kapute, bele košulje, pocepane farmerke, široke kožne narukvice, arafatke, "Ja sam superstar" i "Pravim se da me bole jajo" majice sa printovima. A onda u mozgu vrisne centar za zavičaj i moderni šmeker postaje hodajući primer izreke "mož' čoveka iz sela ali ne mož' selo iz čoveka".
Jednom rečju - Dženani. Šmelos.
-Onaj tvoj kolega Jagoš je vrlo naočit mladić, deluje jako urbano!
-Aha, urban je ko opanak, eno ti ga upravo ulazi, saš' da vidiš.
-DE STE LJUDI ŠAIMA! DE SI MATORI! Ovo neka kolejginčica jel? Ljubim ruke mačkice, verujem da se nismo upoznali cmok cmok cmok cmok...
-Alo. Alo!
-ALO ALO STANI MALO HJAHJAHJA! ALO DEČKO, TOČENI EFES I PRODUŽENI SA MLEKOM! zvoni Miljačka KO BI REKOOO ZA MUDA DA ME BESEEE HJAHJA! ALO KO JE?! EVO DIVANIM, DIVANIM!
-Vidiš? Stigo šmelos.
-ČUJ IZRAZ MATORI, ŠMELOS! DO JAJA! ALO, NAŠ ŠTA MI REKO OVAJ NAŠ SA FAKSA! ŠMELOS! HA HA! RECI!
1. Ponekad.
2. Inače.
3. Uvek.
4. Retko.
5. Nikad.
Zapanjujuće širok dijapazon upotrebe jedne tako obične reči.
Kada je čujemo upotrebljenu na ovaj način, jednostavno verujemo da onaj ko je izgovara ima pojma o čemu priča, jer sama po sebi, tako narodski postavljena, uliva određenu vrstu povlađenosti sagovorniku, bez volje za suprotstavljanjem mu.
1. Obično noću, kad je vetrovito, sklapam oči i jasno vidim kao da si tu.
2. Obično s jeseni, kad je oblačno, odbegla senka mi se vrati, konačno.
3. Obično bih spavao s tobom neobično.
4. Imam običnu stolicu.
5. Obično dočekam trinaestu platu, ne znam šta je ove godine.
Kada je mlada devica hoćna za tukididom, jebi ga, himen nekad mora da pukne.
- Večeras idem na žurku da se napijem, da nađem nekog paladina pa kud puklo da puklo, bilo na kauču, veš mašini, ili smederevcu, mrak mora da se skine.
Iliti bušenje rupe u glavi radi što boljeg čišćenja svega onoga što nas odvaja od šimpanze sa drveta.
Nekada davno vračevi po nekim vukojebinama su bušili rupe u glavi da bi oslobodili duh i podigli svoje razmišljanje na viši nivo. Ili su oni tako mislili, ali svejedno mislim da je delovalo jer su jelte oni verovali da deluje. Možda je samo bio dobar trip da ti povetarac ćarlija po ganglijama, otkud znam, važno da je priča do jaja.
Hteli su da izađu van okvira svakodnevnice i pronađu neki smisao ili makar nešto zanimljivo u sveopštoj dosadi koja vlada oduvek. Po meni, to su bile devijantne i poremećene njuške ali su se trudili jebiga, nije im bilo mrsko da odjebu malograđansko pleme i izađu izvan ustaljenih okvira. I zbog toga ih poštujem.
Danas se radi obrnuta stvar. Glava se buši stereotipima, obrascima ponašanja, jednobraznošću i za sadašnje društvo prihvatljivim aksiomima koji treba da nađu ono malo kreativnosti i različitosti koje su preživele iz mladosti i unište ga. Predefinisati sve, ne ostavljati mogućnost izbora ili menjanja već napisanih scenarija, uklopiti sve kao lego kockice, disciplina je sve. Sprečiti ispade izvan takozvane "normale", dovesti sve na isti nivo, ugušiti bilo kakvo talasanje i stvoriti totalnu hegemoniju, to je njihov zadatak. Da svi lepo budu isti, plava radnička košulja, sendvič sa parizerom, Dnevnik u osam pa Kursadžije na Pinku. Poslovi koji se ponavljaju u nedogled, fabrička traka koja stvara dronove na kojoj rade dronovi, prežvakani humor, glupi bosanac i peder slovenac, zabava za mase koja se na iste baca lopatom a ta ista masa željno zinula i čeka nekoga da joj stavi kurac u usta. Stvaranje kalupa od svega i indukovanje želje ljudima da se u taj kalup uklope.
Najlepši deo dolazi na kraju, poslastica. Kada se mozak ispere i napuni odgovarajućim materijalom onda se rupa zalije i pečatira tako da nikada ne može biti otvorena. O tuđem mišljenju se ne razmišlja, ono se uklapa u okvir koji je matriks već etiketirao kao glupost, sektu ili "ju mene :prekrst:".
Jedinka je ušrafljena, mašina melje smirenošću švajcarskog sata, nema odstupanja u otkucajima.
SLEDEĆI!
