Dan kada će sve biti drugačije. Baš tog dana će se naći vrijeme za druge i konačno će im se posvetiti pažnja koju zaslužuju. Pronaći će se vrijeme i za sebe, uradiće se sve ono što se već duže vrijeme odlaže. Taj dan će sigurno biti bez oblačka, okupan suncem, topao, ali ne previše i ono što se odjene će biti taman dovoljno. Počeće desnom nogom a završiti zagrljajem i biće taman toliko dugačak koliko je potrebno da se obavi sve što još uvijek nije obavljeno.
Drugi dan, za razliku od prvog, će biti savršen dan.
- Ženče, 'oćemo li na kafu negdje, samo ja i ti, nijesmo odavno?
- 'Ajmo neki drugi dan, danas sam stvarno preumorna?
- Ok, drugi ćemo dan.
Ulazak u tek zasađenu majčinu bašču.
- Sine, pazi da ne nagaziš na crveni luk.
Nadimak koji ti određuje životni put. Kad si Panta, sve je opuštenije, bezbrižnije i ide po modelu "lako ćemo".
Panta ne treba da brine o makroekonomiji, gladi u svetu i smislu života. On nije predodređen za velike stvari, on je uglavnom taksista koji dvaput godišnje uspe da smuva pijanu studentkinju za noć.
Nema Pante među političarima, naučnicima ili lekarima, ali je Panta redovno u njihovom društvu, jer svi oni žele pored sebe jednog prostog, vedrog i neiskvarenog lika, koji ih vozi naroljane kući i usput sluša i ono što ne treba da čuje.
Panta zna sve, ali ćuti, i sanja noću šta je sve mogao da bude u životu, samo da nije tog urnebesno smešnog nadimka koji ga je zakucao tu gde je.
Hipotetički gledano, može da se desi svakom našem potomku.
Recimo da si kobjašnjavao defkama, postovao na različitim forumima, objavljivao na netu pod raznim pseudonimima, ali bez veće pažnje šire javnosti. Bio si neshvaćen, ako me razumeš. I onda ti isteklo vreme, otegao si papke, predstavio se. Niko sa neta ne zna ni ko si, ni da si pokojni, tvoj provajder se ubrzo ugasio, a i sve IP adrese su prebačene na IPv6 format. Zatire ti se svaki virtuelni trag. Što si bio - bio si.
Godine 2167. tvoj potomak pubertetlija, između dva drkanja na Ćićolininu čukunčukununuku, uzme da brlja po bekapovima hardova od pre sto pedeset godina. I u nekom zabitom folderu, između porno klipova od 10 sekundi i mp3-ja Žareta i Gocija, nađe veliki broj tekstualnih fajlova pisanih u nepoznatom editoru. Skapira da to mora da je trućao neki njegov daleki predak, prebaci u Vord 2168 i počne da iščitava. Kako nema vremena za toliki materijal, kompresuje 250 giga u 1,2 kilobajta i snimi na gadžet 2h2 milimetra. Kasnije dok sedi u gradskom letećem prevozu iz pograničnog dela Srbije, južnog Frankfurta, ka univerzitetu u Lajkovcu, na prozorskom staklu laserski projektuje tvoje pisanije i nastavlja sa čitanjem. Pored njega slučajno stoji iskusni urednik renomirane izdavačke kuće, kome tvoj potomak naravno nije lud da ustane i ustupi mesto, jer krv nije voda. Matori krišom čita redove na staklu, i dok mu vilica zjapi od oduševljenja, on pada tvome potomku na grudi i kliče:
- Mladiću, ti imaš redak talenat!Mali kapira sve iz cuga, jer, opet, krv nije voda, i dogovara sastanak sa urednikom. Ostalo je buduća istorija. Potomak ređa izdanje za izdanjem, snimaju se filmski i ostali spektakli po scenarijima na tvoje umotvorine, na Mesecu se otvara zabavni park sa tematikom tvoga žitija. Turističke agencije mlate pare za ture na Mars u obilazak javnih kuća sa ravama koje si ti opisao. Na Veneri, bregovi dobijaju imena po tebi i tvojoj lozi.
Potomak ti, u znak zahvalnosti, pravi mauzolej koji se vidi sa Plutona, na obraslom groblju između rudarskih kopova u nenaseljenoj Šumadiji i konačno svrstava tvoje prezime u red buržoaske vlastele, tj. piša po sirotinji. Tvoju zaostavštinu krčme generacije i generacije, a možda i danas to rade, ako nisu umrli.
Žena koja pri oralnom seksu ne rasipa okolo.
Nađi ti sine sebi neku finu devojku, domaćicu.
Otkazati interesovanje za nekoga ili nešto. Koliko god da je bilo zanimljivo, više nije, prošlo vreme.
- Što ne pičiš Warcraft više? Znam da si bio zaluđenik.
- Da si ti meni živ i zdrav, batalio sam, ohladio sam se od njega, više to nije bilo to.
Srednjovekovni srpski žargon za telesni otvor.
- Mila moja Angelija, da ti pripovedam bluda, sinoć u ložnici Pribislav me moljaše veoma da ga pripustim na zadnje dveri, a ne na prednje, kako je Gospod zapovedio.
- I šta učini, grešna Rosanda, pripusti li ga?
- Ne pripustih, Bože me sakloni. Rekoh da sam nešto glavobolna i zaspala se pravljah. On ustade i ode nekuda, verovatno rukobludenije da počini.
- Da sramotna li zbitija, gospo moja...
Kad umesto živog i zdravog praseta u svinjcu vidiš samo pečenje sa jabukom u ustima, na slavskoj trpezi.
Vrsta odjeba u situaciji kada ortak bari ribu za ortaka.
-E, ćaos, slušaj mnogo si đašsvi mom drugaru, onom što sedi na onoj stoličici do wc-a, mnogo je gotivan lik, smešan, šarmantan, dobar, pošten, pa ona kao, jel bi imao neke šanse kod tebe, ili možda broj telefona da mu daš...
-Znaš šta, i seljaci hvale konja, al` kupuju traktor, a on da je toliko šarmantan, prišao bi mi sam.
Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.
- Mali, đe se ti tako spremaš, mećeš taj gel, ti se tako nisi picanio ima tri mjeseca?!
- Trebe, stari, trebe...
- A je l naišla neka piša, što te smuntala?
- Izgleda da jes', ne znam šta će biti...
- E a od čijih je kuća?
- De ba oladi malo, tek smo tri nedelje zajedno, neću je ženiti...
- A sinko, stari ljudi kad su kupovali kravu, gledali su ko ju je otelio, a toli žensko kad se gleda... Ae evo ti cvancika da se izvedete...
Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže.
On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?
- Šta je bre ovo? Kakva je ovo gužva? Što se ne radi? Tri kamiona čekaju na rampi.
- Šefe, viljuškarista otišao da digne pare na kladionici.
- A 'de je drugi?
- Otišao sa njim. Ne veruje da je Lundsvale došao x-1. Sad će oni.
Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.
- Ženo, idi zakopaj one Turke što leže po avliji, operi mi sablju, na'rani konja, pa dođi u dvore da ti mrsim ruse kose u dupe.
Bilijarski termin, sličnog značenja kao i "kresnuti" ili "rezati" kuglu. Često se koristi kada se kugla nalazi na nekoliko centimetara levo ili desno od rupe, pa se ne može ubaciti direktno, već na ovaj način.
- Auf, crna ti je malo zeznuta, neće biti laka.
- Jao, previše sam je izrezao.
- Loše ližeš sinko, loše ližeš.
Savremena paralela epohalnom proviđenju. Susret sa nedvosmislenom prekretnicom u životu. Nešto kao Nova Era. Jebeno otkrovenje. I kako izraz nedvosmisleno aludira, poprilično sudbonosnog tipa. Promena u ponašanju i delanju subjekta obično je toliko neverovatna da ga je često jako teško i prepoznati. Bilo kako bilo, stari život se ( kakav god da je bio ) više neće vraćati. Na njegovom mestu se gradi fenomenalan teren za golf. Sa 18 rupa, naravno...
- Zdravo, komšija...
- Zdravo, komšo, kako si, kako žena, deca...?
- Dobro su, komšija, fala na pitanju. Malko sam zabrinut za mlađeg sina, doduše...
- Što, bre, prijatelju? Da nije već počeo devojke da dovodi kući, hehehe...?
- Eh, da je to u pitanju, komšo moj! Pokaz'o mu, bre, ovaj stariji bizgov kako se igraju video igrice na kompjuteru pa sad po celi dan sedi za njim, neće ni da jede, ni da pije, ni da spava! Pre je bio tako veselo i nemirno dete a sad...da prostiš, k'o Ana Ivanović posle kurca!
- Hm...Trebalo bi da dobije onu Vaidišovu, maminku joj njenu češku...
Eh, sudbino!
Dal’ je neko svestan koliko imam godina? Davno sam zreo za penziju, ali džaba mi, ne daju. Granica se stalno pomera, teško da ću to dočekati. Osim toga, hranim se jako nekvalitetno i skupo. Radim prekovremeno, a niko to ne ceni, svi me drndaju i jebavaju do iznemoglosti. Bar hvala neko da mi kaže. Ali ne, čak i kad mi nije dobro, nema odmora. Zakašljem se povremeno, zaškripi mi neki zglob ili tako nešto, ali jebiga, ništa strašno ni opasno, teraj dok možeš. A kad više ne možeš, problem naraste i mora da se ide na veću intervenciju. A za to traže pare, i to puno para. Bez kinte neće ni da te pogledaju. Majku li im nezasitu, imaju li ti ljudi duše? A i tada me samo skinu s kurca, kol’ko da odrade svoj pos’o i uzmu tu jebenu kintu i ćao. Možeš da radiš, vuci i dalje dok ne kljokneš. Kad jednom kljoknem, to će mi biti kraj. Koga za to da okrivim?
Ne znam. Ovoga jadnika što u mojoj saobraćajnoj piše da mi je vlasnik ne mogu. Potpuno isto važi i za njega.
Otprilike; više-manje, zanemarljiva količina, nevažan faktor.
- Kevo, daš mi neku kintu, treba mi za nove tike?
- Koliko?
- Pa, nekih 100 hiljada, gore-dole.
- Koliko bre?
- Kažem ti,oko 100 hiljada.
- Koliko tačno, parazitu?
- U jeee... Šezdeset. Gore-dole.=====
- Brate, izvini, dao sam ti minus,slučajno, ali defka jebe!!
- Ko ga jebe, batice, jedan plus gore-dole.=====
- U kakvu sam ribu dodo na fejsu,nevera! Plavušanka, oko 170 visoka, savršene proporcije 90-60-90, mislim tu je negde, gore-dole.
- E, matori, bitno je jel gore ili dole, da ne bude posle 60-90-60.=====
- E, kakav ti je novi dečko? Je li trsitelj?
- Pa, onako,nije baš karašnjikov ali ne žalim se.
- E! Ne zabušava valjda?
- Ma ne to,kakav, jedno tri-četir' puta dnevno gore-dole.
- Znači, akcioniše, menjanje poza i to?
- Taj rad.
