Naš prvi kontakt sa nečim što će kasnije činiti osnov bilo kakvog slavljenja nekog ličnog uspeha ili srećnog trenutka, a to je čast.
Razlika između tadašnje i sadašnje časti je u samim našim prohtevima i zahtevima u vremenu kada smo bili klinci i danas, jer za razliku od današnjih časti koje uključuju obilno alkoholisanje, klopu, torte, drogu ili ko zna šta sve drugo, u zavisnosti ko koliko dubok džep ima, klinačka čast je bila sasvim jednostavna, a opet smo tada bili nasjrećniji kada neko u školu donese punu kesu bombona da podeli za rođendan. Znalo se, svima po dve.
Najčešće su to bile karamele, negro ili voćne šarene bombone i taj gest nas je od malih nogu učio da kada ti se nešto lepo dešava, budi džek pa časti ekipu. Dobro, i tu je bilo malo odvajanja na bogate i siromašne, pa su tako buržujska deca umela da pored bombona, podele svima i po jednu lizalicu i to ne bilo koju, nego onu sa žvakom u sredini. Tek toliko da se zna da to nije rođendan jednog od nas običnih smrtnika.
Svakako, postojao je određeni ritual koji se poštovao uvek, pa su se bombone delile od prve klupe ka zadnjoj, tako da su deca koja sede napred uglavnom prolazila bolje jer su imala mogućnost da razgrabe one lepše bombone, da bi ovima nazad ostale samo one voćne.
Slavljenik uveče, dan pred čast, uvek istrese sve bombone iz kesica i više puta ih prebroji. Broj učenika u razredu puta dva. Onda ih odvaja na jednu veću gomilu, a potom pravi još jednu manju, za svoje najbolje drugare koji bi imali privilegiju da na odmoru posle časa, dobiju još po koju.
Neka kruže priče, meni šište jajca.
Uz značajan prizvuk pucanja one stvari, mišljenje samostalne jedinke koja pomodarske fenomene malograđanštine i priče tipa „čula baba na bunaru“ ne jebe ni pet posto. Boli uvo za sve, jer kako god da se okrene, hejters gona hejt, babe će da pričaju, klinci da veruju u sve što čuju a istina će se gubiti negde između gluvih telefona. Šta god da se desi, okolina će da laje, ljudi će ispirati usta, te stoga samo laganica, prst u uvo, lagani zvižduk i eto im ga na, nek se naslađuju dok ne nađu novu zanimaciju.
Dobar glas daleko se čuje, zao još dalje, ali i negativna reklama je dobra reklama. Ako ništa drugo, "bar znam da nisam beskoristan – uvek mogu da poslužim kao loš primer".
"Ovogodišnja predstavnica Ukrajine na izboru za 'Miss Univerzuma' Olga Prostitutkina juče je u centru Kijeva organizovala humanitarnu akciju pod sloganom 'Kilometar kobasice za gladnu decu u Africi'. Time je prikupila oko 20000 evra zadovoljivši svim rupama preko 6000 mladića, u apoenima od po tri odjednom. Skup je na kratko prekinula Ivana Žigon koja je učesnike gađala kosovskim božurima, a povodom današnjih oštrih kritika štampe mlada starleta izdala kratko saopštenje:
-Želim mir u svetu i hranu za gladne, jebe mi se za pare! "
Ne mere, pa da ga jebeš...!
'Oće on, želja postoji, koji god da je poriv za njeno izvršenje goni, ali neće, pa neće; mo'š je ćerati do sutra, kada nemaš sposobnosti da uradiš...
Jer, bratić, stasaj prvo za radnju koju kaniš izvršiti!
Ova narodna mudrost nestasalost osobe za izvršenje radnje pokopava u samom zametku ogromne želje koju dotična osoba poseduje.
Nebitno da li je nemoć psihičke ili fizičke prirode, osoba nije u stanju da izvrši radnju, pa se pedagoško-podjebavački pokopava, kada na scenu stupa kazivač fraze i demonstrira lakoćom kako se radnja izvršava.
Ćale: "Deder, Miško, sine, idi i skini točak sa Stojadina, valja ga menjati..."
Miško: "'Oću, tata!"Otac dolazi posle nekog vremena u garažu i ugleda sina kako tuče nekim čekićem po ključu i viče:
"Odvrći se, odvrći se, jebem te u leguru i kinesku proizvodnju!"
Ćale: "Sunce ti kalajisano, šta radiš to?!"
Miško: "Pa neće, tata, da se odvrne, jebem te u točak!"
Ćale: "O, bolje da sam u grm svršio...! Pa ko da moj nisi...! Svetlana, drž' se kad dođem u kuću! Još će i po selu da procuri da si post'o dukatlija, 'de ću od bruke iz avlije komšijama pred oči da izađem...
Moraš ti još mnogo pasulja da pojedeš da bi mogla i ćuna da ti se digne, kol'ko ja vidim! Daj to 'vamo, jebem te kilavog!
Jebem te zjakavog, gledaj sad kako Musa dere jarca!"
Biti spreman na sve. Za svaki slučaj. Možeš da se nadaš da nikad nećeš doći u situaciju da ti zatreba. Ali ako već dođe do kurcšlusa, biće ti drago što si na vreme mislio.
- Nemoj da brineš, pa i zatvor je za ljude. Izaći ćeš ti brzo.
- Ma ne brinem, nego kaži šta si mi sve doneo.
- Sve što ti je neophodno - malo hrane, presvlaku, četr' boksa cigara, sapune, peškire, knjige, karte i vazelin.
- Hvala ti, bra... Čekaj, jesi li rekao vazelin?! Šta će mi to?!
- Znaš kako komšija Pera od prošle Nove Godine nosi pelene uvek kad planira da se opija?
- Aha, ali kakve to ima veze sa...
- Isto vam je to - ako se već desi neprijatna situacija, barem si sebi malo olakšao.
Djevojka kod koje sve misli vode ka jednom, ultimativnom cilju. Ona pogleda sve izložene opcije i na kraju opet dođe do istog zaključka. I pored raznih sugestija, jakih kritika i brojnih odgovaranja od ideje, ona uporno sve to tumači u korist svog cilja i prvobitne zamisli, i ništa je ne može pokolebati.
Nije to optimizam, više liči na mentalitet tvrdoglavog govečeta koje je slijepo kod očiju i koje uporno gura i odbija da prihvati istinu iako je očigledna.
Za nju, svi putevi zaista vode u Rim.
- I znači kažeš da sam ti ružna?
- Jeste, ružna si. I debela. I smrdiš. Čak bih rekao da mi se i gadiš.
- Paaa znaš kako, psiholozi kažu da je prevelika odbojnost prema nečemu ustvari znak pritajene ljubavi.
- I glupa si bre. Vidiš kakve nebuloze pričaš. I tvoj glas je iritantan toliko da se jedva suzdržavam da lopatom ne razbijem... pa lopatu jelte. Jesam rekao da smrdiš?
- Hihihi, ko se bije taj se voli hihihi.
- Ma bravo, si to čula od drugara iz odjeljenja za djecu sa posebnim potrebama? Žestoko mi skačeš po živcima, otpišaj spodobo!
- Ma vidim ja da smo mi stvoreni jedno za drugo, zapisano je u zvijezdama.....
- O bože.... :vadi pištolj: BUM!
Nije ni negde ni nigde, čardak ni na nebu ni na zemlji. On je polu-jednika.
Jako daleko je i od komparativa, nije ni turbolativ s negativnim predznakom, nikada ne ulazi u poređenje.
On je skrajnut moćima dinamike koju njegova statičnost izaziva.
Senka bilijarske kugle koja od martinele odleti preko stola, možda čak ni to.
Glasačko telo čiji glas ništa ne menja, čuje se u fejd autu od samog starta izgovaranja fonema.
U saglasju je sa defektno-eolskim proticanjem vremena.
Konotacija u osnovi njegovog imenitelja kazuje da je centar, mada je paradoksalno on malo toga, ali sigurno ne to, ne centar pažnje, ne epicentar bilo kakvih zbivanja.
Najviši dometi učestvovanja u životu su mu cukićevsko gutanje kiseonika s tužnim akordima koji su oslikali njegov ravan EKG.
Kao i srednji prst, na primer, on postoji simbolično kao neki kurac u životu, može mu se jedino priznati bolno postojanje, i to samo polovično.
Nekada nekome neko srećno detinjstvo... Možda i ne tako srećno.
Sam sedi u "Poslednjoj šansi", cedi neku brlju špiritusne sadržine uz Tomu u pozadini i preko kariranog stoljnjaka dobacuje reči prijatelju koga je mogao imati. No, reči i njemu upućene padaju u limenu pikslu i dave se u pepelu otresenih želja koje je mogao imati...Od svega je ostavio samo prazninu iza sebe, a kako mu izgleda, i posle sebe... Mada on toga i nije baš svestan...
Srednjak (kašalj): "Druže, daj još jednu ovde..."
Konobar prolazi pored njega ne registrujući pojavu...
Izraz koji opisuje jebeno snalažljivu osobu. U svakoj mogućoj situaciji, ma koliko god ona izgledala nerešiva i zajebana, on će pronaći rešenje i izvojevati pobedu. U šahovskoj partiji on će sa kraljem i topom dobiti celu vojsku protivnika, u partiji Kanter Strajka, on će sam sa 2 helta, sa uespeom i nožem pobiti ceo protivnički tim terorista, a ukoliko se nađe na pustom ostrvu, upaliće vatru tako što će trljati smrdljivu majicu o pesak. Na času srpskog jezika kada treba da odgovara, iako se veče pre toga navario buksni više nego Čeda za mesec dana, on će izmutiti nešto, citiraće Đuru Jakšića ili Luksa, a profesorka će zadivljena njegovim kvalitetnim rečnikom, doživeti momentalni svrš i pohvaliće ga pred celim razredom.
- E brate, šta se desilo sa Maretom ? Pre tri dana imao lepu bujnu kosu, a vidi ga sad. Sija mu se tintara k'o ratkapne na novom Jugu.
- Ma brate, bio juče sa ćaletom da reže vinograd i čoveku zafalilo kanapa da veže loze, a pošto ne voli da ostavi posao nedovršen, uzme one makaze, rastrgne kosurinu i završi posao.
Lik/riba koja u igraonici "pušta" i "zatvara" "vreme". Dakle reguliše početak i kraj igranja za određenu svotu novca.
Odnosno, smara se po ceo dan i noć na soniju, popravi svoje poznavanje psovki i svađa se sa klincima kad jebavaju džojstike.
Obično ima čudne nadimke.
- Momci, gotovi ste, kraj!
- Daj bre, June, da odigramo produžetak, tebra, moram da...
(June pusta na kompu refren od Crvene jabuke: Nema, nema, nema više vremenaaaa ♫): Aj pedala bre, gotovo.
Standardne grickalice, nezaobilazne za svaku sedeljku.
A: Piši, Mito- tri krmače, crno vino, belo vino, Stomaklija, vinjak. Sam zaboravio nešto?
B: To bi bilo to... Jedino džebana, ako 'oćeš, da imaju ljudi šta da ispegliraju. Standardna sranja- perece, ribice, kikiriki, duvan čvarci, svi srećni, svi zadovoljni. Polazi!
Iskorišćeno do zadnjeg atoma, stara fora.
Toliko puta upotrebljeno da kod slušaoca izaziva gnušanje.
A: Brate onaj Messi ponovo lobov'o golmana...
B: Brate ta fora je prežvakana, i to nekoliko puta.
Sleng za batinjanje u režiji lokaliteta i brđana. Fataliti kombo više balkanskih fristajla tehnika makljaže: davanja po labrnji, seljačke šamarčine i primene Krcka Oraščića, uz ispomoć kobri, motorki i grabovih vrljika.
Radnja gde uvodno pitanje pred pizdariju: "Š'a je, š'a je bilo?!" ima isključivo retorički karakter.
Zadnja lična greška, žuti karton. Poslednja opomena pre nego što izbije šorka. Ukoliko ne želiš da skupljaš zube po oglasima, začepi labrnju i napusti objekat. Dok su ti kolena na sred nogu. Inače možeš laganeze da kupiš parcelu na Lešću i priznaš ćaletu da si prodao akumulator sa jugića kako ti Steva Pajser ne bi uzeo nogu za privesak.
-Alo indijanac, šta si izgubio ispod stola?
-Ma ništa brate, gledam. Onako, bezveze.
-Vidim ja gde buljiš, gledaš mojoj ribi pod suknju.
-Nisam care, majke mi. Ispali mi ključevi tu negde pa ih tražim.
-Slušaj Hijavata, ako ne izneseš to svoje dupe odavde, sledeća rupa koju ćeš videti biće grob.
-Dobro bre, nemoj da se žestiš odmah, idem.
-Ljavaj, da ne vadim tetku!
Šmekerski odjeb na povređenu sujetu druge osobe propraćenu čuvenim "Aj ti uradi bolje ako znaš". Podrazumeva se da se ne radi o situacijama u kojima želimo da ispadnemo ne znam koliko pametni, arogantni, nadmeni ili da svojom kenjanjem pokopamo sagovornika. U pitanju su situacije u kojima zdrava logika nalaže primedbu, kada se iz aviona vidi da tu nešto ne štima. E, kad druga strana ne prepozna dobronamernost naše sugestije, i u prvi plan istakne svoj nabubreli ego, ne preostaje nam ništa drugo, do da sa dozom ironije, upotrebimo gore pomenutu izreku.
Nisi morao nikad u životu da uđeš u kladionicu, da bi primetio da je tiket sa kvotom 5000 i nada u njegov prolazak čista nebuloza. Nisi morao da postaneš instruktor vožnje, da bi konstatovao da tvoja lepša polovina ne zna da se uparkira u rikverc. Nisi morao da završiš modni dizajn, da bi zamerio ortaku na stilu oblačenja, u kom dominira fluorescentna košulja na kojoj samo neonka fali.
"A da nije ova tabla malo nakrivo?"
Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.
- Matori, možeš mi kupiš skripte iz BSVS?
- Nema frke.
- A kad već ideš do faksa, pitaj za vanredni rok.
- Važi.
- E, i molim te, kupi pljedžu kod matorog u povratku.
- Dobro.
- Urnebes, kupus, kečap, majonez.
- Idem.
- Ček, ček, svrati do kladže i uplati mi ovo.
- Ok.
- I ako nabasaš na Micu sisu, reci joj da svrati. Suva kurca sam već metar dana.
- Brate...
- Ustvari, evo ti njen broj. Pozovi je.
- Oćeš i da je izjebem za tebe?!
- Ne moraš da se mučiš. Reci joj da ponese onaj stativ. Ovaj put bez kamere.
- Još nešto?!
- Ne. Ustvari... Plati račune za stan, svrati po brokoli do pijace, pozovi moju kevu i reci da sam pao ispit što sam polagao prošlog aprila, vrati dug babaseri 100 kinti u birtiji, izvini joj se za govno na pločicama i izvini se u menzi što sam se ispeglirao na radnicu. I nemoj da zaboraviš...
- Neću nikako!
- Kupi crno beli hleb od heljde sa esencijalnim uljima i suncokretovim semenkama, ali da bude svež!
- Oš možda i prepeličja jaja?!
- Tvrdo kuvana.
Stari ljudi poreklom sa sela sastavljenog od najviše dvadesetak kuća. Za većeg dela života u svom krajoliku nisu videli nepoznatog čoveka. Nisu osetili nepravdu, nisu doživeli nešto loše, što bi ih nateralo da se ne javljaju svima, da ne mašu. Najčešće sredinom života, kao ptić iz gnezda u vazduh, oni iz svojih domovina, sa osmehom na rumenim licima, migriraju u civilizaciju zbog reprodukcije, da nađu izabranicu srca svoga i ispune smisao života svojih.
Tada, odjednom, sve je novo, sve je veliko, a jedno je nepromenjeno – oni se svakom nevino osmehuju i mašu. Mašu autobusima, mašu ljudima sa druge strane ulice; oni hodaju polako, osmehuju se i mašu.Nije im potrebno uzvratiti mahanjem, dovoljan je pogled i njihov psihološki nagon biće zadovoljen.
Često vam se desi da vam neko mahne, a vi zbunjeno uzvratite i tromo nastavite pokušavajući da se prisetite čoveka? To je bio on, jedan od ljudi koji mašu; sada kada znate pravu istinu, mahnite i vi njima sledeći put i uz podignutu ruku, razmenićete val pozitivne energije, koja će vam držati osmeh dugo, ponekad čak i do sledećeg sretanja čoveka koji maše.
