Ono što te jebe kad te ne jebu dva posto.
Sekretarica: Mene u ovoj firmi ne jebu dva posto.
Koleginica: Pa... mislim da si otprilike pogodila procenat.
U najgorem slučaju imate bar dva para i obično stoje na dnu fijoke ili negde pozadi da se, daleko bilo, ne bi pomešale sa ovim svakodnevnim, izanđalim, iz kojih vise končići i landaraju lastiši.
Nezavisno od toga da li ste ih kupili za “zlu ne trebalo” ili za “valjda će i meni nešto lepo da se desi”, znate da se nećete obrukati.
Potvrda. Ali ne tipa "jašta" ili "to, pička ti materina". Ne, da bi ovo koristio, baba mora da ti je prisustvovala dočeku nove godine na Belom dvoru, dok je deda bio u kurvanju sa ministrom Pospišilovićem.
Jednom rečju, elitna izreka, ko je izgovara zna se da je neko mudo. Privilegija krotkih.
- Gospon' Apise, vidoh onu kurvu gde tura Aleksandrov kurac tamo gde se lebac meće! Ja mislim da mi to koljemo!
- Dakako moj Serafime, dakako.
Najveći stepen pohvale nekog roditelja za svoje dete.
A:Nego kako je Marija?
B: Studira i radi !...
A: Pa što vam nije došla mala, baš sam htela da je vidim. Nisam je videla još od...
B:Ona studira i radi!
Prepoznajem te i u mraku po pesmama i meraku. Nije to slučajno, to je zato što sam isti takav pa s lakoćom kapiram šta ti je na umu.
- Ćale, ode ja sa ortacima u biblioteku da spremimo lektiru...
- Evo ti vajferta da okreneš turu, nemoj biti slepac u kafani.
Ljudski šljam, premazan svim nijansama vidljivog dela spektra. Pobednici svetskog prvenstva u licemerju, nosioci zlatne medalje za koristoljublje. Tragovi im smrde nečovještvom, a radnje su im mutnije od koktela na "Ladies free" noćima u diskotekama Paralije. Jadnici.
- Izvini Jelena, zašto grizeš produžni kabl, okružena polomljenim saksijama sa facom koja neodoljivo podseća na Džeka Niklsona iz "Isijavanja"?
- Zvala me je kuma. Tražila je 2 hiljade eura na zajam. Bez pardona, nakon što mi je napila i kresnula muža. Falsifikovala potpis u banci kao žirantu, ispričala familiji kako sam bila na lečenju u Lazi, kada nisam razgovarala s njom, jer mi je pregazila dalmatinca i bacila u kontener praveći se blesava. Dete mi je naučila svim mađarskim i bugarskim psovkama. A na tetkinoj sahrani je prodavala vutru mojim matorcima za smirenje živaca, koju je kupila od novca koji sam joj pozajmila za lečenje leukemije, koju je imala, koliko i ja znanja o deonicama na Kineskoj berzi. Na kojoj je šatro radila, dok je zapravo ležala u Temišvaru u pritvoru zbog šverca.
- Ona bi baš poslužila Bukovskom kao muza, mada mi se čini da je Viktor Igo o njoj već pisao.
Kaže se za nepovjerljivu osobu.
- Duletu si dao prsten da ti čuva ?! Pa taj bi ti opalio za Bangladeš sa sve prstenom i ženom!
- Ne zajebaj, nije on takav. Znam ga od malih nogu.
- Znaš... znaš penis, da se pristojno izrazim. Taj bi ti na Romu pare stavio!
Ekstremna socijala od jaše. Odevni predmet koji krasi pripadnike staleža teška sirotinja, toliko kineski da samo što nije punjen pirinčom. Sve da je sam Apolon obuče, pokrila bi velom malograđanštine, dlaka iz nosa i ishrane zasnovane na suhomesnatim proizvodima, pa neka ga je i po sto puta Zevsov kurac napravio. Kabasta, neskladna, nekih "dobrodošli u Drezden šezdesetih " boja, a da postoji kao ajtem u nekoj rolplejing igri, njen bonus bi bio "minus 50 posto na reputaciju kod svih živih bića na planeti".
Uparena sa umornom šljakerskom facom, neodoljivo asocira na pretakanje goriva iz komšijskog keca, buđavi zdenka sir serviran u obdaništu i fleke od motornog ulja koje dodaju crnu boju u sivilo ulica beogradskih predgrađa. Klinci koje su štekare od roditelja ogrtale u ovo ruglo, danas su dvadesetpetogodišnje device, pate od kompleksa inferiornosti, zaglavili su Lazaru ili su već overili od pajda, jer rane od buvljače zarastu, ali ostanu zajebani ožiljci.
Au matori, al' ti dobra jakničica... AHAHA!
- Jebi ga tebreks, pao sam na samofinansiranje, ove zime se fura dedina buvljača.
Izraz koji je godinama pretrpeo turbulentnije promene nego karanje. (Karala me, karala me Ivanova majka)
*Srbija, 1967.
- Mirjana, daj vile! Onaj tvoj mali slinavac opet gepio traktor i ishavarisao po pšen'ci.
=========================================
*Srbija 2011.
(Mladi rejver u spidu posmatra protivpožarni aparat)
~RAZBITI U SLUČAJU HAVARIJE~Mladi rejver u spidu: "Bolje sad n'o ikad!"
Epilog cenzurisan.
Musa je najstariji među svim gazdinim lovačkim psima.
Čak i ime mu je onakvo kakvo se nekada davno po tradiciji davalo psima u Srbiji, tursko. Njuška mu je seda, a dlaka odavno bez onog sjaja koji je nekada imala.
Stalno leškari na istom mestu u dvorištu, onom koje je osunčano najduže tokom dana.
Prija mu sunce. Star je i krv više ne struji kroz njega onako kao nekada, a i sve mu više smetaju parčići od sačme koje je vremenom dobijao od nekih loših, nepreciznih ili naprosto pijanih lovaca pred koje je tokom svog života isterivao divljač.
Nije nikada mogao da bira lovce sa kojima će ići u lov, jer on je samo lovački pas koji mora da sluša i služi onome zbog čega i postoji na ovom svetu, da pomaže gazdama u lovu...
Tada bi se, prilikom takvih scena, kada se posle nečijeg pucnja začuje i njegovo cviljenje, gazda strčao do njega, pregledao mu rane, isprao ih rakijom iz čuturice, pa onda onu sačmu koja je bila pliće izvadio perorezom, a onu koja je dublje naprosto zaboravio.
...I pomazio bi ga po glavi. Onako malo grubo, ali na takav način da je Musi tada uvek bilo sasvim jasno da su njih dvojica baš najbolji drugovi na svetu.
A ta sačma koja je bila preduboko da bi se izvadila perorezom, jednostavno bi ostajala tamo i vremenom zarasla u njegovo telo.
Musa nije imao nikakav pedigre, oštenio se u jednom selu na vrhu Gledićkih planina, u Šumadiji, tamo gde su svi psi bili baš isti kao i on.
Tako je bilo oduvek, pre nije tamo nikada bilo drugačijih rasa pasa.
Jednog dana je, nekim lepim džipom, stiglo nekoliko ljudi, iz daleka. Pričali su malo sa gazdom, pa onda došli do njegove kućice i počeli da ga maze i zagledaju sa svih strana. Slikali su ga puno puta, zagledali mu zube, nokte, merili ga, merili mu visinu, dužinu, merili mu obim glave, dužinu ušiju...
Rekli su da je on jedan od poslednjih autohtonih primeraka svoje rase, da je veoma redak primerak i da takvi skoro i ne postoje više, jer se ta rasa dosta izmenila u zadnjih 100 godina. Doduše samo po bojama, jer su svi ti balkanski goniči veoma slični po osobinama i izgledu, samo se razlikuju po bojama dlake, pa se onda zbog toga zovu srpski, istarski, posavski, itd...
Kazali su i da je šteta što je već jako star pa ne može da se koristi za priplod, jer takvi, toliko dobri lovački psi, skoro da i ne postoje više na svetu.
Posle su sedeli sa gazdom i pričali, tačnije, gazda im je pričao priče o Musi...Ono kako se klao sa ranjenim divljim veprom, kad jednom dva dana i dve noći nije stao sa lovom i kad se srušio od umora pred njim pa ga je ovaj u naručju nosio kući, kad se samo sa još dva psa iz sela jedne zime poklao sa celim čoporom vukova...i sve tako.
Ljudi su ga zagledali za vreme priče, smejali se, zapitkivali. Onda je jedan ustao i nekim klještima utisnuo tetovažu sa nekim brojem na Musino uvo sa unutrašnje strane.
Tada su mu i dali pedigre, tek tako, tu na licu mesta.
Posle su otišli, a gazda je otišao da spava.
I sada ništa.
Musa i dalje leškari na svojoj sunčanoj strani, doduše ponekada voli da se trapavo i skoro smešno za psa njegovih godina igra sa štencima kojih uvek ima tu oko njega u dvorištu.
Ne ide više u lov, jer ne može da trči kao nekada, ali ga i gazda više ne zove.
Sada za lov ima mlađe pse, koji nisu iste rase kao Musa. Oni se ne kolju sa ranjenim besnim veprovima od 200kg i čoporima vukova, ali i ne padaju od premora.
Oni u lov odlaze kao sportisti, veselo i bez preteranih reakcija.
Ponekad samo podigne glavu i oslušne kada iz šume do njega dopre glas nekog mladog psa koji juri neku divljač...ali odmah posle par sekundi spusti glavu i nastavi da se sunča.
On je tek sada dovoljno star i mudar da dobro zna da sunce baš uvek zalazi i da ta njegova toplota treba obavezno da se maksimalno iskoristi.
Instument koji Havajci koriste u svojim žalopojkama.
"Kukulele,šta ćemo sa ovim cunamijem?"
"Ništa,uzimaj kukulele,sviraj neki sentiš,da obarimo nešto pre cunamija."
Tehnička podrška centru za ravnotežu kod prosečnog muškarca.
Sine, ne diraj tati daljinski pašće s kreveta.
Kad se manje jebete, a više pričate. I kad ona počne da traži recepte od vaše keve, a vi s njenim ćaletom krenete na pecanje.
- „Stefana, hoću da se jebemo ko nekad!“
Osoba koja poseduje akademsko znanje, iako nema diplomu.
- Profesore, da brišem tablu?
- Da, samo ostavi Bernulijevu jednačinu i one parcijalne izvode gore levo.
- Nema frke.
