Najviši stadijum bliskosti. Na prst u dupe.
Čobanin 1: Vruće.
Čobanin 2: A.
Č1: Pio bih vode.
Č2: Nema, popili smo.
Č1: I jeo nešto.
Č2: Pojeli.
Č1: I jebo bih nešto.
Č2: Nema ništa žensko.(Tišina. Pogled prema ovcama.)
Č1: Al' da nikome ne kažeš.
Č2: Ovo je početak jednog divnog prijateljstva.
Misli koje se javljaju u stanju neverovatnog besa, razočarenja, depresije. Destruktivnost, scenario kog bi se zgrozili i prokleti ljubitelji japanskih snaf porno filmova. Trenutak u kom čovek postaje gori od zveri, u svojim mislima naravno. Duboko skrivena mračna strana svake osobe. Malo ljudi sme da priča o njima, jer se plaši reakcije šire okoline. Najčešće oni koji izričito tvrde da nemaju iste, večito fini i nasmejani ljudi izađu u novinama uz naslov "Bio je fin momak, uvek se javljao komšijama".
Hm, govedo jedno, mene je našao da zajebava, uf kako ga tukao govnjivom motkom dok polavi, a onda mu spaljivao jednu po jednu obrvu. Jebao bih mu majku po sred pičke, iz sve snage dok on vezan za stolicu sa ekserima ispod noktiju gleda i čeka da mu isturpijam teme metalnom šipkom. Ugazio bih kao vola i skakao mu po lobanji dok je ne otvorim. Smrad najobičniji, on će meni da kaže da sam bolestan.
---------------------
Izbo devetoro? Pa vezao bih ga za drvo i čačkalicom bih mu kopao oči, a onda ribolovačkim koncem sekao prst po prst, mlatio mokrim novinama po faci dok stoji na vrelom uglju, a onda bih ga žigosao vrelom oštricom dok ne ogluvi od sopstvenih vrisaka, ma mučio bih ga dok ne umre, a onda bih nastavio!
---------------------
Meni kreten našao da jebe ženu, pa odsek'o bih mu kitu i bacio je na vrelo ulje, a posle bih ga naterao da je pojede i to sve dok nju, kurvu prokletu jebem u rupe koje sam napravio pucajući joj u čelo. Kreten pokvareni.
---------------------
Zamisli, meni našao da se kurči, pa jebem ti oca smrdljivog, hoćeš da ti otvorim tu pivsku stomačinu zarđalom kašikom pa da ti odsviram "Walk" po dvanaestopalačnom crevu dok ti na uvce pevaju "Zvezde Granda", a zatim da ti lice premažem livadskim medom i pustim pčele na tebe seljačino bolesna? Nakon svega toga bih te skuvao na tihoj vatri i dok si na izdisaju, bacio te izgladnelim svinjama. Crkni!
Suptilni opis fakultetske diplome koja ničemu ne služi. Zbog nje si zaradio tikove i dioptriju, samo ti još treći testis fali, a zaposlenja ni na vidiku.
Situacija kada se zakačiš sa nekim, samouvereno izvadiš leptir, krećeš da ga vrtiš sa osmehom, a lik sa kojim si se zakačio, sa još većim osmehom potegne tetku.
Što si vrteo, vrteo si.
Pitanje posle kojeg pucaju i najsnažnije veze u predškolskom.
Vaspitačica ga budi posle dvosatne dremke. On se oblači, gledajući kako Jovana sedi na tepihu i crta kuću. Navlači patofne i seća se sa ponosom kako joj je istoga jutra pozajmio baš tu ljubičastu bojicu. Rekla mu je da nikad nije videla bojicu takve boje. Njegovoj sreći nije bilo kraja. Ali onda...Ona spušta njegovu bojicu i uzima drugu da oboji nebo. Oseća probadanje u srcu, noge mu drhte i dah posustaje. Ne, to nije uopšte njegova ljubičasta bojica. To je neka jarko žuta. Prepoznao bi taj izgriženi vrh svugda, to je bojica onog krezubog Lazara što prdi kad jedu pitu od krompira. Krv mu vri i u glavi mu se vrti, ali ipak ustaje iz svog kreveta i nezaustavljivim korakom maršira ka Jovani. Uzima bojicu pred njenim zapanjenim pogledom i dostojanstveno se okreće na peti, marširajući ka uglu gde će se sasvim sam, ali očuvanog ponosa, igrati sa svojim bojicama.
Za razliku od uobičajene primene izraza, ovde je u pitanju prestanak svih aktivnosti tipa dobrovoljnog rada kod "prijatelja" ili uletanja nekog novca "ortaku" kad mu zaškripi. Podvezati jajnike ili konačno se opametiti i prestati sa dobrotvornim aktivnostima zbog kojih ispadate glupi ili, u najboljem slučaju, naivni.
- Tebra, dođi sutra kod mene na ranč, stiže mi neki cement pa da istovarimo...
- Neću.
- Zašto bre? Jebem te u dupe rutavo, što si takav peder!
- Prošli put si me zvao da istovaramo blokove, tražio si da platim vozaču za prevoz jer nisi poneo lovu, a još sam ti i platio piće posle i nikad mi tu kintu nisi vratio. Moš` me jebati kol`ko hoćeš, ja više ne rađam. Podvez`o sam jajnike.
Strateški postavljena puna linija na putu preko koje organi reda pune budžetske rupe.
Kaže se za devojku koja se obukla tako da vizuelno ostavlja dojam ulične prostitutke. Samo vizuelno; to kakva je ona u duši, u to ne zalazimo, ali je otprilike pasuljara fazon, znači seva polugolo dupe, sise podvriskuju, sve na izvolte i nadohvat.
- E, kako bilo na okupljanju?
- Smor. Klinčadija. Jedan došao da prepričava gde je jebo i kad je jebo, hahaha grok grok. I onda je pričao nešto kao šušumušnjamanjamnjaššš, ja sam se smeškala, klimala glavom i nadala se da mi tim čudnim sklopom glasova neće postaviti neko pitanje. A ima ih koji su džepno izdanje - ovolicki!
- A od žena?
- Bila jedna mala, obukla se da pitaš ''Pošto?'', al' se barem jebala - otišla i nije smarala više.
-----------------------------------------
- Ćero, gde ideš?
- Na rođendan, tata.
- To na neki splav?
- Ma, jok, kućna varijanta. Sedeljka. Samo ja i drugarice.
- Što si se onda tako obukla?
- Kako?
- Kad bih te video na trotoaru, zastao bih i pitao bih te ''Pošto?''
Roditeljska preosetljivost na tišinu.
(važi samo dok su deca mala)
"Idi ga vidi, ućuto' se.."
"Ček, samo još par minuta da dremnem."
"Ama, diži se, ništa ne smrdi - znači nije se usro', garant je nešto slomio."
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Izlanuti se. Zakopati se 43 metra ispod zemlje. Upasti u živo blato od govana iz kojih ni Grils ne može da se izvuče.
Sigurna kuća, majka i dete koje je kod kuće muž zlostavljao.
- Dobar dan.
- :ma-baš-je-do-jaja pogled: Zzdravo.
- Dobrodošli! Osećajte kao kod svoje kuće!Pogrebna radnja.
- Uzećemo ovaj kovčeg. Baki bi se svideo.
- Odličan vam je taj. Hvala, i dođite nam opet!
Imate divnu djevojčicu. Mirno, slatko stvorenje koje je svima drago.
Poslušna curica koja se nikad nije usprotivila ocu i majci, nikad nije rekla ''Ne''. Dobro uči, primjerna je, kulturna...
Međutim pojavljuje se tip niotkuda. Lik sa minđušom, pirsingom, pleteničicom.
On svira gitaru, jako je čudan, narkoman je sigurno.
Vaša ćerkica je sa njim pola godine, i vi ste mirni, sve dok ga jednog dana ne ugledate i ne skontate da je on sto posto narkoman, a jelte, šta bi drugo mogao da bude kad tako izgleda?
Mora da se drogira svako veče da bi održao takav izgled jer pirsinzi i minđuše ne mogu da izrastu odjednom, sve to droga napravi od čovjeka.
Počinjete da pizdite od toga da vašu mezimicu, nježnu damicu neko gleda sa narkomanom jer će oni svašta da kažu. Nebitno je to što su oni srećni i u ljubavi, ko jebe to kad će on sigurno da je navuče na neko zlo.
Neće on kročiti u vašu kuću ne zvali se vi kao što se zovete, i neće taj narkoman imati bilo šta sa vašom ćerkom!
Neka sjedi kući, vi je ubijajte u pojam i maltretirajte je, ništa to nije strašno, neka nauči da treba da gleda ljude po tome koliko imaju minđuša, jer minđuša je ogledalo duše!
Potrudite se da joj pronađete nekog zgodnog i bogatog doktora, advokata, šta god, samo da je nalickan i da je što više pederast jer vam on, jelte, neće ni pipnuti kćer, poštovaće je, jer on to zna, doktor je valjda, a i bogati se bolje razumiju u poštovanje prema curi.
Volite doktora zeta, svi ostali su narkomani jer su se ustali u 6 ujutru da natovaraju drva (to je nečasno), i što nisu ništa jeli da bi se sastali sa drugarima da prodrkaju gitaru malo, oni uništavaju mlade djevojke, njih treba kastrirati i poslati u zatvor, sve do jednog!
E pa gospojo, minđuše i repići se skidaju za manje od 30 sekundi, a bogatstvo se stiče mrtvim rođacima i prevarama, većim dijelom; doktori i bogati ljudi su većinom šupci kojima je uvijek malo, a ljubav prema društvu i rad za život je urođen, a ne našminkan; i gospođo, ne sudite po izgledu jer jebeni podočnjak je od rada i jebeni pirsing je dječački san, a ako sve to prešminkam, neću biti bolji čovjek.
Verovatno najveće usmeno priznanje koje masa srpskog življa može da dodeli stranom državljaninu za zasluge ovoj zemlji.
Težina ove titule može se meriti sa ordenima Miloša Obilića i Svetog Save. Onaj koji je dobije, ovim činom biva prihvaćen kao punopravni član Nebeskog naroda, što se smatra posebnom privilegijom dostojnom samo najvećih.
Dobija se usmeno, spontano i izravno od strane samog naroda na određenim skupovima kao što su mitinzi, protesti, sportske priredbe i slično.
Ako ste kojim slučajem, na primer, Belgijanac i čujete svoje ime obogaćeno epitetom nacionalne pripadnosti srpskom narodu, smatrajte sebe omiljenim i voljenim.
Poznato je da Srbi sebe smatraju veoma posebnim. S tim u vezi, ova titula sa sobom nosi mnogo više od puke pripadnosti nekoj naciji. Ovo je poseban status čoveka, jedna karakterna osobina, oznaka i etiketa kojom ste izvučeni iz mora prosečnih i običnih. Takođe, da se primetiti da nijedan drugi narod na ovaj način ne iskazuje poštovanje. Nikada nećete čuti da npr. masa ljudi u Barceloni, zaslužnom Holanđaninu uzvikuje "Johane - Španče!", čime ova titula dobija još veći prestiž.
Naravno, nije uvek slučaj da se ovim priznanjem nagrađuju samo stranci.
Ukoliko je osoba već srpske nacionalnosti, onda ovaj epitet služi samo kao potvrda čojstva dotičnog.
- LOTARE SRBINE!
- KLEO SRBINE!
- PUTINE SRBINE!
- NOLE SRBINE!
- TEO SRBINE!
Koliko god menjali odeću i političke stavove, koliko god se u svojim ništa-niko-hermetiko nadfilozofskim mislima kretali od veze između Kontovog pozitivizma i Marksovog Kapitala do Ruške Jakić i Kreacionizma, nikad ne menjaju svoj broj. Jok to. Akademski apsolventi kao krem našeg društva obogaljen greškama sistema su decenijama jedna mrtva konstanta.
Da pojasnim.
Akademski apsolvent obično ima jedno od onih pevljivih imena koja se daju moćnim rendžerima, likovima gej romana s početka dvadesetog veka, satanističkim aktivistima i narodnjacima-anonimusima sa stajlingom Lorda od Grejstoka u civilu (Damjan, Marijan, Adrijan). AA ove godine puni trideset, kao i sledeće. Iako je za 10+ godina studiranja potpuno apsolvirao osnove svog smera, tektonske geodezije, zbog teškog položaja u društvu i skorašnjeg kraha bliskoistočne berze još nije izašao na kraj sa tih desetak ispita. Ali planira da se posveti tome odmah posle sledećih izbora, na kojima će aktivno volontirati.
AA ima problem. On u sebi nosi iskonsku ideju, uberideju, esenciju idejstva(!), kako da svet učini boljim mestom, ali zbog malograđanske sredine i zastarelih shvatanja vladajućeg mentaliteta, nikako ne dobija sredstva da pokrene dotad neviđenu kulturološku revoluciju. Misliš da će te smoriti pričom o struci? Varaš se. To neće ni pomenuti. Nikad. Ako uđeš u vrzino kolo razgovora sa akademskim apsolventom, vrlo brzo ćeš, o, nedužni slušaoče, saznati ime svakog od masona koji stoji iza svega u šta veruješ. Pored toga ćeš naučiti dosta i o pravilnoj ishrani, klimi Ostrvske Republike Nauru i vrstama sira. Ispričaće ti pola diskografije jedinog benda koji je ikada znao da svira i koji se raspao početkom osamdesetih u Zakavkazju, gde je i osnovan, kao i spisak industrijskih proizvoda koji su paravan za najraznolikije lobističke andrkavr kampanje.
Nego, da vidimo šta još, pored šmekerskog osmeha i citata s Diskaverija, krasi našeg junaka.
AA ima dugu baršunastu kosicu i šarm kojim obara s nogu devojčice. AA ima 10 godina mlađu devojku i loše potisnute komplekse. Ćalov auto i prazan novčanik. Zgužvanu kutiju plavog Bonda. Reklamni upaljač. Trideset dina za sobom i nikakav plan. I, da, umalo da zaboravim, ima i bradicu. Ne običnu, naravno. Isfazoniranu.
Baciti pogled na nešto, pogledati ka nečemu.
-Prebaci bre na B-92 da ždraknem malo Đokovića.
-Brate, ždraknu li onu malu što sad prođe?
-Jesam vala, dobre noge.
Dežurni mrgud i partibrejker u društvu, mladi deda.
- Vaš plan o ovoj akciji je totalno nezreo kao kod desetogodišnjaka. Uzmimo samo u obzir da je mesto verovatno dobro čuvano, ima i psa sigurno i zato smatram da je najbolje da prvo pošaljemo čoveka da izvidi teren. Ja ću ići severnom stranom dok vas dvojic...
- Alo bre Kriger, šta sereš više! Ne napadamo Prištinu nego krademo bostan jebeni!
Old skul sleng, koji se i dan danas masovno koristi za zemlju čuvenu po satovima, mrmotima koji motaju čokoladu u foliju, bušnom siru, sigurnim bankama i neutralnosti, Švajcarsku.
- Ej matori, gde je Đole Povlo? Jel svira klavir ili je u šteku negde, nigde ga nema?
- Ma zapalio u Švicu na turneju.
- Od kada on peva brate?
- Ma ne peva, nego ima mađioničarsku tačku. Satovi stoje u izlogu, on se zaleti kamionom u izlog i satovi nestanu.
Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.
