Krajnji stepen indiferentnosti prema nekoj pojavi ili osobi. Tolika svejednoća da čak ni ne zaslužuje titulu kurcobolje, odnosno brige.
- Je li, kako to kad te ja zovem u grad ti nećeš da ideš, a posle te vidim u gradu s Dekijem i Maretom? Šta ja sad treba da mislim?
- Znaš, osetim blago peckanje u predelu genitalija svaki put kad se zapitam šta ćeš ti misliti o meni. Dosadan si k'o proliv jebote, nikad ne zaklapaš, a kad se uroljaš praviš budalu od sebe više nego obično! Prošli put si se onako pijan pokačio sa nekim likovima pa brisn'o, a mene ostavio da vadim fleke! I pitaš se što neću s tobom u grad?! MRŠ!
Kada ti ništa drugo ne preostaje osim da poželiš anal stajl sa pristunom osobom koja te upravo oduševila svojom dozom gluposti. Želite da mu rodite decu ili jednostavno, želite da budete jebani od strane tog Ajnštajna današnjice sa mozgom kakav ni Agata Kristi ne bi mogla sa izmisli.
A: Brate, jesi čuo da ove godine prvi maj pada na petak trinaesti?
B: Ložiš me? Daj, brate, strašno...
C: Jebi me. Ovde i odma'. Razvali me k'o časnu sestru na odmoru.
Mitsko božanstvo koje u Grčkoj zamišljaju kao inspiraciju umetnika, a u Srbiji kao sisatu devojku.
Jedina akcija koja preostaje u određenom srpskom dijalogu, u slučaju žestoke psihičke jebačine.
Jel'-ti-to-mene-jebeš? lepo upakovano, sa kulturom. Pa, čekaj pozu da promenim, bar da mi udobno bude dok mi penetriraš po psihi.
A: E 'de si Banѕov. E tebra, pare dobijaš za koji dan, brate, nije do mene. Znaš brate da ja nisam takav čovek, znatči, splet okolnosti, situacija vrlo zajeb...
B: Ček', ček', samo čas.
A: Aha?
B: Promenio sam pozu, aj' cepaj.
A: Hm... A?
B: Pa ne brate, da se namestim da me ne nažulja dok stoički penetriraš u mene. Očistio sam glavu od misli da i tebe ne žulja, udri sad.
Topli napitak namenjen uživanju i opuštanju, pretvoren je u nešto krajnje složeno, te vam je pri odlasku u kafić potrebna brošura da biste pravilno naručili istu.
1991. godina
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jednu kafu moliću.Donosi vam tursku/srpsku/domaću kafu u bakarnoj žutoj džezvi, sa ratlukom od ruže na tacni.
_________________________________________________________________________2001.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jednu kafu moliću.
Konobar: Služimo samo espreso.
Gost: Pa dobro...onda jedan espreso.Donosi vam espreso ružan kao sam đavo, jer im je teško da se otvore za neku kvalitetniju kafu. Kao prilog tu je i neka bugarska čokoladica, kojoj ni ime ne znate, a strah vas je i da je stavite u usta.
_________________________________________________________________________2011.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jedan espreso. (Jer je turska/domaća/srpska kafa odavno postala misaona imenica)
Konobar: Da li želite skraćeni, obični, pojačani, produženi ili osiromašeni?
Gost: Obični.
Konobar: Hoćete u malu, srednju ili veliku šolju, ili možda plitku, a široku?
Gost: Malu.
Konobar: Želite možda mleko u kafu?
Gost: Može malo mleka...
Konobar: Želite hladno, ili toplo, sa -5% mlečne masti, sojino ili kamilje?
Gost: E, aj daj mi čaj od nane!!! (U sebi MRŠUPIČKUMATERINU!)
Konobar: Želite možda od sveže ili osušene....
Deo posade đubretarskog kamiona koji visi na šipci pozadi.
-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao?
-Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.
Treći stepen poređenja prideva, odmah posle superlativa. Koristi se uglavnom uz neku "ružnu reč" tako da bi trebali da izbegavamo njegovo verbalno korišćenje o nekom elitnom društvu. U slučaju pisanog korišćenja koristi se uz interpunkcijski znak poznat kao uzvičnik (!), ponekad i uz više istih.
Pozitiv: Dobar
Komparativ: Bolji
Superlativ: Najbolji
Turbolativ: Jebe kevu!Pozitiv: Loš
Komparativ: Gori
Superlativ: Najgori
Turbolativ: Govno!Pozitiv: Lepa
Komparativ: Lepša
Superlativ: Najlepša
Turbolativ: U jeboteeeeee!!Pozitiv: Ružna
Komparativ: Ružnija
Superlativ: Najružnija
Turbolativ: Jebeni odron!itd.
Ortak u društvu koji na umu uvek ima ideje čija se normalnost kosi sa pokušajem Šekila O'Nila da pogodi pet puta za redom iz slobodnih bacanja.
Bez obzira na trenutak, zajebanost ili opuštenost situacije, njegov predlog
će biti sušta suprotnost prirodnom toku svesti.
Simpatičnim, psiho pogledom će molećljivo iznositi svoje zamisli, sa facijalnom ekspresijom poluraspale štajgerice koja je sišla sa uma.
-Brate, 'oćemo u krpe, smorio sam se a i moram sutra ranije da ustanem?
-Ma, jok, bre, kakve krpe, kakvi bakrači, aj' da kupimo dve bombe, cepimo na eks, odemo na bazen i kupamo se goli, mogli bi i Branku da pozovemo, a?
-Koji si Stiv Bušemi, jebote.
.............................................
-Uh, to je to, 'de nađe ovu vutru, lebac ti poljubim.
-Ma nemam pojma. Uz kurac sam se i naduvao. Nervira me ovaj majmun od komšije što nam zove interventnu svako veče. Sad ću da mu siđem dole, odvalim fiksni iz zida i da ga tako torturišem, znači pazi kak...
-Brate, aman, koji si Stiv Bušemi!
.............................................
-Gospodine Aleksandre, moramo krenuti nazad za Makedoniju.
-Ali, zašto ne mogu da ostanem i besomučno trsim sve muško i žensko što ima u Persiji?
-Koji ste vi Stiv Bušemi.
Izgovaramo kada nas u redu za čekanje starija žena iza nas smara da prodje preko reda.
Starija žena u redu za hleb: Sinko, daj pomeri se i pusti me preko reda, ja sam starija žena.
Sinko: Znate, i ja sam starija žena.
Retoričko pitanje koje upućujemo ortacima kad ih nema duži vremenski period.
- Odosmo mi po vops.
- Ajde čekamo vas.(45 min. kasnije)
- Evo nas!
- Buraz, je l' ste se iskrcavali u Normandiji? 'Ste spasili Rajana?
Ego i alter ego seoskog veterinarskog tehničara, koji nakon uspešno obavljenog posla iznenadi sve svojim kulinarskim sposobnostima.
Ima muda u svakoj prilici i zna šta sa njima činiti.
"....i za kraj jedna žlica vegete. Dobar tek!"
Dominacija, igrač više. Tvojih pet minuta. Dobro, možda ne pet, ali dva sigurno. Dva minuta u kojima hokejaši beogradskog Taša mogu da nabiju Ajkule iz San Hozea na njihovu trećinu. Dva minuta u kojima osećaš da su ti mudašca dovoljno velika da ribu u lice nazoveš „pičkom“, profesora „kolegom“, a direktora „čirovitim kurcem u šlafroku“. Dva minuta u kojima Ognjen Amidžić postaje Džoni Dep, drinka bez filtera se puši kao kubanska kohiba, a Merak pivo gustira kao suvi martini sa španskom maslinom. Dva minuta u kojima se ljudima predstavljaš kao Baja, Zajebani Baja.
- Jovanoviću, jesi snimio onu lokaciju u Cvijićevoj?
- Nisam, direktore, al sam otišao u Polet i krenuo u zapijanje. Sada sam svratio samo da vas krvavim kurcem napušim, pa idem da pijem dalje.
- Jov… Jovanoviću, šta to pričaš? Znaš ti ko s…
- Ti si govno jedno hohštaplersko, a ja sam, kada sam kretao u izdrkanu Cvijićevu, kupio greb-greb. I pogodi šta sam ogrebao? Budi mi pozdravljen, sisurino jedna usrana.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Stilska figura kojom se kamuflira nepoštovanje komentarisanog.
-I kakva ti je ta koleginica?
-Baš je šarmantna, načitana, prosto pleni, toliko toga pametnog se može čuti od nje.
-Ne moraš biranim rečima.
-Onako, i nije neka pička.
Grupa penzosa u obližnjem parku koji međusobno pripovedaju epove iz svojih života.
Poziranje napućenog uma
Ukrali su violinu tišini na skrivenoj usni harmonike. Da li je sve tako kao što će morati da bude.
