Spreman da izleti iz sistema, samo čeka da ga neko šutne u dupe dok bleji pred kapijom sa A4 papirom za razduživanje radne uniforme.
Četvrta lična greška, žuti karton i uklizavanje na granici dobijanja drugog, ukor pedagoškog veća, provaljivanje pronevere novca sakupljenog za deset godina mature od strane ošišanih ovaca.
- Petroviću, ah Petroviću...
- Šta se desilo, gospodine šefe smene?
- Snimila te kamera kako crtaš erektivni kurac na tabli za Quick Kaizen i ideje zaposlenih.
- A to! Gledajte... Ja sam na izlaznim vratima firme, ističe mi ugovor za koji dan. Još sam preko Adeka, tako da prvi ima da letim. Skinuta je cela treća smena, od eventualnog produžetka nema ništa jer su kapaciteti smanjeni a ima višak radne snage.
- Je l' tako?
- Sve je tako. Ima da kuvate ovde do septembra, eventualno Nove godine, i onda Žabari odoše na istok. Tako da bih tada svejedno izleteo. Ovako sam miran, odoh na selo da zapatim aroniju, pokojni patrijarh je govorio kakva čuda pravi. I Bog da me vidi.
- Da je aronija toliko delotvorna tvoj patrijarh i moj Tito bi još uvek bili živi.
Jedinica za merenje pacifizma i tolerancije.
-Tuženi, teretite se za ubijanje dvesta trudnica sa Kosova i uništavanje Zida plača ispred doma Narodne skupštine, šta imate reći u svoju odbranu?
-Gazio sam muve, buba-švabe, leptire, pčele sam ubijao hemijskim oružjem iz Kirgistana, ali mrava nikad ne bih, niti sam ikad, zgazio.
-Gospodine Haradinaj, presuđujemo da ste nevini!
Na podlozi straha raditi nešto, neoslobođen do kraja, stegnut, da se sve nešto ne desi, da vas ne uhvate, da ne prespavate.
Na strah bre sve krademo umesto ko ljudi da smo privrednici veliki postali devedesettreće.
Uh džaba je bilo kad te joj tu otac, te baba, te brat, te kuče, te paprat neki ogroman u sobi, sve jebem na strah.
Sve spavam na strah da neću da se probudim da uključim bojler na jeftinu.
Na strah sad pišem, bulgakov je aktivan, aj tamo pred zoru ću da izbacim necenzurisanu verziju.
Nebeska pojava koja je odvajkada raspaljivala maštu onih koji maštu imaju. Pokušavajući da protumače poruku belog traga na beskrajnom svodu, razne kulture su ga različito čitale. Danas je preovladalo materijalističko tumačenje, pa će samodovoljni Zapadnjak, videvši zvezdu repaticu (kometu, padalicu), gramzivo pomisliti ili reći: "Make a wish!". Poželi nešto novo iz kategorije "Must have", da bude samo tvoje, da utoliš tu neutoljivu glad za posedovanjem bar do sledećeg "Must have" oglasa.
A Srbin? Srbin će reći nešto što dvodimenzionalnim umovima, uronjenim u materiju, zvuči kao nerazumljiv sklop reči. Kazaće: "Za grm, brale!". Kakav sad brale, za koji grm? Bez brige, zna ko treba da zna: onaj koji je rekao, onaj na koga se odnosi i Bog, kome su te reči mile.
Jer Srbin vekovima i pokolenjima veruje da zvezda repatica oglašava da je upravo tog trenutka, negde na svetu, neki nepravedno zatočeni sužanj utekao iz tamnice. Pa, ne mogući da mu konkretnije pomogne (jer ne zna ni ko je begunac, ni gde se bekstvo dešava), on mu, ozarenog lica, misaono upućuje savet: "Za grm, brale!". Il'za trn, il' za grm, skloni se pred poterom.
Pre neku noć, na vedrom nebu se ocrtao beli trag. A ja sam ga video. Iako gravitacija odavno vuče pogled nadole, još uspevam da se podsetim kakva sam vrsta živog bića, još uvek čelo traži da bude usmereno tamo gde treba - pravo i uvis, a ne u zemlju. I video sam beli trag na nebu, otpratio ga u svoj njegovoj raskoši.
Pre nego što je ono racionalno u meni stiglo da reaguje: "Ma daj, zar ti stvarno veruješ u...?!", ono iskonsko je uradilo svoje: "Za grm, brale!", prošaputah, radujući se onako kako to samo dete ume. Beži, sklanjaj se, i znaj da za tebe navija čitav kosmos, na čelu sa samim Bogom, kome su te reči mile, jer je bezbroj puta pokazao da, kada ga ljudi primoraju da se svrsta na stranu progonjenog ili progonitelja, On uvek izabere onog prvog.
Proces usvajanja kulture i običaja zemlje u kojoj migrant žarkom željom ili silom prilika provede duži vremenski period.
Podložni su joj skoro svi tipovi migranta - kako migrant vulgaris tako i Emigrant ili Imigrant ali najopasnija je ipak kod podvrste Omigrant koja teži da obrne pun krug i vrati se u domovinu, šireći u njoj štetne uticaje iz tuđine.
Jedina vrsta migranta koja je imuna na nju je Amigrant koji ustvari i ne ide nikuda već hrabro ostaje na svojoj zemlji čak i po cenu toga da se s njom zauvek sjedini.
- Dobar dan, dame i gospodo. Nalazimo se u hangaru 144 Beogradskog pristaništa gde već duži vremenski period grupa nevoljnika s Bliskog istoka čeka svoju priliku da se otisne dalje na put. Pokušaćemo da stupimo u kontakt s jednim od njih... dobar dan gospodine, kojim dobrom?
- Dobar dan i vama. Eto, muka me je naterala, pobegao sam da spasim goli život.
- Razumem, kako se zovete i odakle dolazite?
- Ime mi je Ahmed Ibn Fahlan i dolazim iz Sirije.
- Recite nam kako živite ovde, ima li nekih problema?
- Eto, nije ni tako loše, nego što me ubi ova promaja u hali. Nisam video svojim očima ali kažu da je Nusret iz hangara 112 preksinoć zaboravio da pritvori prozor i zaspao, evo baš ovako, i probudio se s ustima, da prostite, na dupetu.
- Strašno, zaista. Primate li ikakvu pomoć od države?
- Redovno nam donose hranu i piće, nekad odeću i ćebad ali i druge stvari.
- Kao recimo šta?
- Eto baš nedavno dobili smo dve kutije magneta za frižider 'Beograd na vodi'.
- Jesu li vam bili od neke koristi?
- Onako. Prednji deo je od stiropora su pa smo ih dali ludom Ibrahimu da se zanima da ne bi digao nešto u vazduh.
- SPORT ZA ZUBE! SPORT ZA ZUBE!
- E, u redu je Ibrahime, samo opušteno! Šta sam ono počeo, da, magnetit je krt i ima solidna balistička svojstva pa ga lomimo i stavljamo u...
- Fascinantno. Hvala vam na razgovoru, a naš generalni sponzor 'Pekara Halal' poslao vam je ovaj paket da se počastite.
- Blagodarim, podeliću ga s mojim sabor... saputnicima, šta je u pitanju?
- Deset kilograma prvoklasnog bureka sa sirom, najboljeg u gradu a i šire.
- ...
- Ne brinite, naš sponzor koristi isključivo guščju mast...
- Burek je samo s mesom! ALAHU AKBAR!
- VAISTINU AKBAR!!!
Najefikasniji i najbrži način da se svom potomku prenese stečeno znanje.
" Diži se bre lenštino sa tog kompjutera. Od danas primenjujem drugi sistem. Uzimaj ovaj ključ u ruke i popravljaj česmu, dosta sam se ja mučio. "
Jedinstveno mesto, kome se ne zna tačna lokacija, tj. adresa, na koje se šalju ljudi, novac i svi drugi resursi u cilju efikasnog rešavanja bilo kog problema, odnosno u cilju prevazilaženja bilo kakve prepreke.
- Kako je Kole uspeo da se uvali u opštinu?
- Eeeee, platio tamo gde treba i upao.
_____________________________________________________
- Kimi se 'ladno izvukao. Ubio čoveka, ni dan nije proveo u pritvoru. Optužen je neki lik, koji je poginuo u saobraćajki, a u slupanim kolima su našli Kimijeva dokumenta, koja je ovaj prijavio da su mu ukradena. Još kažu da je taj što je poginuo u kolima ličio na njega, pa su ga svedoci pomešali sa Kimijem. Čoveče, pa nas prave nas ludim.
- Šta ti je čudno? Kimi je poslao svoje ljude tamo gde treba, podmetnuli telo nekog beskućnika koji nije uspeo da završi u bazenu kabineta za anatomiju Medicinskog fakulteta. Ćuti, da i ti ne završiš tamo gde ne treba.
_____________________________________________________
- Je l' znaš da Milka radi u ministarstvu? Reče mi Bole, video se sa njom pre par dana. Vidim je ja juče, maše mi iz BMV-a dok sam čekao tramvaj na Slaviji. Pa dobro, da l' njena diploma više vredi od moje?
- Digla je noge tamo gde treba, a tebe ko jebe kad si se rodio k'o muško. Hnjo, hnjo!
Izvorni miris pičke. Ali prave pičke, ne ove današnje fensi, izbrijane, glatke i sa raznim frizura. Mora imati žbun. Žbun plus ustajala ceđ daju taj trve miris koji je ujedno i najbolji afrodizijak.
Jedina voda koju je ova pička videla je voda sa potoka s kojom se uzgred zapere dok se sveže opran veš cedi. Ostaje žal što se ovaj miris danas gotovo izgubio. Ni ja ga nisam osetio ali lagao bih kada bih rekao da posle priče nekih starijih ljudi na ovu temu nisam kopao ispod Bagrema u proleće. I mogu vam reći da je nekad sve bilo bolje.
Ako nisi osetio miris Bagremovih žila, nisi jebao!
Napraviti rez toliko dubok i dugačak da se dve strane automatski razdvoje. Istog momenta postane i širok.
- Gde si razvrcao te pantalone toliko?
- Ma preskakao kod Sanje mrzelo me da idem na kapiju.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Što si zavio ruku?
- Ma klali ubojnicu juče i razvrcam šaku do koske, promašio kad sam trebao da ubodem...
- Je l ste bili pijani?
- Jašta smo.
Jebati u kontinuitetu svom jačinom i najvećom mogućom brzinom u svakom trenutku. Odabere se poza u kojoj si najpokretniji sa najvećim radijusom kretanja i preporučuje se da sila gravitacije bude od koristi. Obično je to modifikovani misionar gde se damine noge napnu ramenima tako da ne smetaju prilazu. Isteravanje duše na nos, da joj kurac ne padne na pamet bar 5 dana.
- Ajd uzmi tu moju papuču i čukni mu u plafon da završava ustajem u 5 jebem mu majku bolesnu kud ga rodi ovako ludog i neiživljenog
- Neka ga nek zakiva ljubi tata kuronju.
Čovek koga babe vole i iznose mu slatko a on ima vitrinu zastarelu koju nosi svuda sa sobom i suprugu Snežanu na crno beloj fotografiji u novinama: oni sede u dnevnoj sobi na kauču prekrivenom jambolijom ona mu je oslonila ruku na koleno njegovo prekršteno on je prekstrio noge i nosi sako ne vidi se ali pretpostavljamo neke tamno ljubičaste boje, nasmešen je, podignute jedne obrve, uzdržanog osmejka.
Zaista nema većeg gospodina od Milana Babića a pritom čovek pevao nardonjake nije neki operski pevač ili neka gospođa noblica ali dostojanstvo koje izbija iz njegovih pokreta i stava, to jednostavno nema veze, mogao je i šloser da bude ili vodoinstaleter opet bi bio gospodin, pa onda taj topli glas koji nema potrebe da viče dok peva dubok i širok kao Morava njegova zapadna u kojoj se praćakaju debeli šarani zlatni to je njegov glas, ne ide ne ide sunce moje malo nije nam se dalo da zajedno gradimo svoj dom baš mi se ne da dušu da smirim.
Vrhunski reprezent onog dinarskog cvijićevog čoveka gospodina izvornog časnog.
Milani Babići umiru sredovečni i od srca, dostojanstveno.
Milan Babić je dolazio jedno jutro, sećam se, devedeset treće, kod mojih na slatko, seo je na kauč i tačno su mu pantalone otkrile crne čarape s romboidom i bele nesunčane krakate noge ispod, nosio je neke široke pantalone malo prekratke u skladu s tadašnjom modom, ali ne, ništa to nije kvarilo njegovoj gospodstvenosti čak je i dodavalo, temeljno je lizao kašičicu od meda i hvalio slatko - tolka je bila njegova moć sugestije gospodstva da niko nije ni primetio da nije ni tako slatko od šumskih jagoda nego se meda uvatio i kusao kusao sve dok dno tegle nije video, onda je uzeo od mene ono čime se prave baloni od sapunice – sipali smo tu tečnost za suđe i vodu i duvajući u to napravio od mehura divnu repliku kredenca.
U taj kredenac sam odmah ušo i igrao se celo popodne sve dok nije nestao gore pod obalcima.Žao mi je, nikada neću biti gospodin kao Milan Babić.
Nemam pojma šta je niti mi pada na pamet šta bi moglo biti.
- Kakva je ono kućica tamo na centru, je l opet uvaljuju narodu neke Lauševe knjige?
- Meni se čini da tamo prave pljeke, bar je nacrtana jedna.
- E jebemliga, nešto jeste.- Šta je ono, brate?
- Nešto jeste.
- Nešto? Misliš da je trandža?
- Moguće.
Nenadano izbiti pare iz džepa. Neplanirani rashod.
Taman da kreneš na posao, brm brm, otišao akumulator, oprem, pedeset evra bar. Šta ćeš, pođeš GSP-om, naravno švercuješ se, uhvati te kontrola, oprem. Dođeš kući, kad ono neki Novica iz osnovne zaglabao u slatko od jagoda, nisi ga video 15 godina, zove na svadbu, ženi se. Da se pripremi koverta. Oprem.
- Sine, ako ovaj Migel Anhel ne zaprosi Marisol, pa evo tačno ću da se obesim!
- Majko, nemoj i ti da nas bacaš u trošak. Dosta mi je što je mali zvao sa fiksnog da licitira Delimano lonac.
Čilager sa štapom, kada zbog nečeg žuri.
Njegovo viđenje tog "žuriti" drastično se razlikuje od onoga kako to doživljava okolina. On svim silama nastoji da požuri, ali, kakve sile - takav i rezultat. Godine čine svoje, srce 'oće, al' dupe klokoće...
Šofer (pošto ih je sačekao koliko za dve dužine autobusa): Ajde, ajde, samo polako, nemojte sad, u finišu, sve da uprskate! (Njih dvojica pomažu jedan drugom da se popnu, mlataraju rukama na sve strane da se za bilo šta uhvate; gledaju majstora, hoće da mu zahvale, ali nemaju daha.) Dva sam semafora propustio zbog vas, i još bih, red je da vas ispoštujem kad se toliko trudite. I još im lepo ostavio i zadnja, i srednja, al jok, to tako naučeno još u Brozovo vreme: "ulaz samo na prednja vrata"! Alo bre, umro Ćopavi, umro Kardelj, još onomad, niko vam nije javio? Ajde, omladino, dva mesta za hokejaše, da mi se ne prostru tu po podu; posle da odgovaram ko za čoveka!
Mahanje konobaru ne bi li ovaj obratio pažnju na tebe.
- U redu je Mandiću, vidim da si se otkrio, strpi se malo, stižem!
----------------------------------------------------------
- Ma ludnica od posla, odjednom uleteo ceo vaterpolo savez, razmahali se k'o Srbi na Olimpijskim 2016-e.
Uzvik koji proglašava da je poredak našeg mikrokosmosa ponovo ostvaren, makar i prividno.
U skladu sa modus operandijem cigana iz Anđela zaslužnim za ovaj izraz, prati se sa jednim ili dva stiha Đurđevdana.
-Pa jebem mu sve klošarčino što je mnogo mnogo je, treći vikend se bre grebeš pa dokle ćemo da te pojimo piv...
-DA POJITE MATER SVOJU LEGLA PLATA OPAAAA EVO GAJBE PIČKE KUSTA NASTAVIO SNIMANJE!
-OPAAAAA PROLEĆENAMOJERAMEEE SLEEEĆE
Našla rupa zakrpu i poklopac je čučnuo na šerpu k'o bebino dupe na nošu. Jebala se dva loša, pa napravila dementora.
- U Parove ušli Era i Lepa Lukić. Kombinacija boli glava, uši otpadaju.
....................................................................................................
...........................................................................
Šta treba da se desi pa da ustaneš u četiri ujutro kako bi gledao Australijan Open?! To ili je nezaposlen lik, ili radi drugu smenu. A još i noćobdija. Kombinacija boli glava.
....................................................................................................
...........................................................................
- Vi ste na redu, Časlave.
- ♣♣♣♣
- Tri pogođena, na mestu!
- ♣♣♣♦
- To, Čaki, ljubim te u kurac!
Dobiti svojih pet minuta slave. Pozitivnim aktom dospeti u centar pažnje, zaseniti bar na tren glavne face poput Vučića, Đokovića, Jokića i Miroljuba Petrovića. Kazano je sinu da i ti postojiš! I ništa, kako si brzo izmigoljio iz mišje rupe, tako si se još brže u nju vratio. Vučić, Đoković, Jokić i Miroljub Petrović nastavljaju da jebu visokim intenzitetom, a ti treba još mnogo pasulja da se nakusaš da bi opet sve bilo džaba, jerbo verovatno nikad nećeš dostići njihov nivo, zaboraviće te svako normalan i moraćeš da radiš za stan i hranu. Ostaćeš upamćen samo kao onaj neki što je onomad uradio neki dobar pos'o i možda budeš jednom u 10 godina ili u životu pomenjen u nekim novinama pod naslovom: Sećate li se onog nekog što je jedanput uradio neki dobar pos'o? Evo kako izgleda danas! (FOTO)
- Eee, aj da zalijemo kume, sinčina tatina danas dao gol. Znaš kakva volejčina!
- Svaka čast, kume, konačno da i on bljesne malo. Stalno se forsira onaj mali Savić, niko od njega do izražaja da dođe, šukurac bre!
Čest toponim po pitomoj Šumadiji (Rudnik, Jasenica i kojekude još), iz doba kada su istorijske okolnosti nalagale svakom pravom Srbinu da se bavi oslobađanjem vere, roda i otečestva od robovanja mrskom otomanskom zavojevaču, stičući, onako usput, protivpravnu imovinsku korist (a jedini pouzdan i proveren način da se to dvoje istovremeno izvodi, bio je, je l' da, hajdučija).
E, tada su na seoskim grobljima sahranjivane isključivo žene, deca, sumašedši i drugi sa raznim "belezima", a tek neeegde-negde poneki starac koji je, nekim neobjašnjivim čudom, pretrajao zdrav i prav i poživeo do "lepih godina". Razlog? Jednostavan: zdravo muškinje, iole borbeno sposobno, listom je skončavalo ili po 'ajdučiji, ili na robiji.
(Iz tog doba potiče izreka: "Buni se kao Grk u apsu", definisana ovde više puta, ali nigde ne piše da se osnovano vezuje za tamnovanje i umorstvo pesnika, revolucionara i sanjara Rige od Fere (1757-1798) u kuli Nebojši. Narodu kome je robija bila nešto što se podrazumevalo "kao dobardan", jednostavno nije moglo da bude jasno zašto bi se neko bunio u apsu.)
- A odakle ti ono beše, zemljak?
- Kačerac, mo' brajko, srce Šumadije! Rudnik, Venčac, Bukulja...
- Znam, znam, Kozelj, Trudelj, Dragolj... Tamo, bejade, ima samo ženska groblja?
- (mrmlj)
