Glagol koji se upotrebljava u Zapadnoj Srbiji i služi kao zamena za glagole piti, alkoholisati se, duvati, voziti (brzo), jebati, udariti (pesnicom)... Uopšteno, glagol se koristi pri izražavanju bilo koje radnje koja vršiocu pričinjava zadovoljstvo.
"Kako smo sinoć rsali u gradu, jedva smo kući došli!"
"...i onda sam dodao gas i rsn'o ga u krivini!"
"Idem večeras kod neke plavuše da se rsamo!"
"Kad sam ga rsn'o, ispadoše mu dva prednja zuba!"
Rečenica kojom pornićarka svom mužu nagoveštava da je neće videti u porniću koji zajedno gledaju.
- Dragi, nisam u tom filmu, samo da znaš.
- Dobro je, baš sam se pomučio da na netu nađem jedan gde te nema.
Najveći šizofrenik u kompletnoj ljudskoj populaciji.
Ta pojava je ceo svoj život vodila ravnopravan dijalog sa samim sobom. Pa ga je prilika naterala da razmišlja kao dve osobe igrajući rata sa dve vojske, igrajući šah protiv samog sebe, pobeđivati iznova i iznova u basketu ekipu koju neće šut..
Osoba veoma teškog mentalnog sklopa, patološki lažov, doduše potencijalni jer se ova osobina može može izgubiti u nekom od perioda odrastanja i sazrevanja.
Sebičnost se često pominje kada se govori o jedincima, mada često voli da podeli, iako se retko seti, jer mu je jedina obaveza bila, kad dobije flašicu soka da praznu ambalažu odloži u kantu.
Ne treba mu niko. Rodio se sam i najlepše mu je kad je sam, a kao takav, ima svoju muziku kojoj se on divi. Drugi slabo razumeju kolo koje je on izmislio slušajući Mocarta i Baha, igru sa kartama u kojoj nije potreban drugi igrač, romantičnu večeru za jednu osobu.
Centar pažnje sunčevog sistema se rodio i ceo univerzum postoji da bi on živeo, ti što se nađeš pored njega, jebi si matere.
Sleng za pojedinca koji se najviše ističe driblingom i tehnikom u ciganskoj ekipi na malom fudbalu.Garinča je bio legendarni brazilski fudbaler iz šezdesetih godina prošlog veka.
Dragane, drži onog iz gradske čistoće, Mile, ti onog debelog trubača, a ja ću Garinču.
Devojčica u razredu u koju su, ako je lepa, svi neko vreme potajno zaljubljeni i plaše se da joj priđu, a ako nije, onda je se plaše jer može u zubima da ih nosi i teško njima ako napadnu nekoga koga ona uzme pod zaštitu. Trenira rukomet, košarku, karate, ili ženski fudbal. Odbojku ili tenis nikako, to su ženski sportovi bez kontakta.
Nije se karminisala ni isprobavala mamine salonke, ona je igrala fudbal sa dečacima u kraju i tukla se sa njima često pobeđujući. Dečaci cene kod nje što je neustrašiva i OK drug, što ne kmeči svaki put kad je neko štipne, udari ili samo zadirkuje, kao što rade ostale devojčice. Nikad ne nosi haljinice jer su nepraktične. Obično je ona ta sa kojom se prvo poljube ili imaju prvo seksualno iskustvo. Kad se u pubertetu zaljubi, ne može dugo da krije emocije, odlazi pravo kod njega da mu to i kaže. Ne vrede upozorenja drugarica da se "to tako ne radi, da ne treba ona prva da priđe i da osvaja, muškarci su vizuelne životinje i lovci, mora da se dotera i da im privuče pažnju, da oni nju požele i da krenu u lov". Ide srcem na teren i glavom kroz zid, zbog čega je onaj u koga je zaljubljena izbegava i sažaljeva, a ona i dalje pokušava, nadajući se da će ga iskrenošću ljubavi osvojiti. Prva zove, šalje poruke i opravdava ga kad joj ne odgovori umesto da odustane.
Shvata da su iste one male cmizdravice zavrtele pamet drugarima koji su ih pre toga ismejavali ili prezirali. Sada im ona služi samo kao rame za plakanje i tetka Saveta koja će im kao ortakinja iz ženskog ugla reći kako da osvoje dotične šiparice. Ženstvenost je na ceni, a ona ostaje u zapećku. I dalje se muški drži i pravi se da je sve to ne pogađa, sama je, ali uzdignute glave. Ako se u poznijim godinama nesrećnim slučajem zagrejala za nekog od svojih najboljih drugova, odbacuje ponos i spremna je da postane "drugarica za ispomoć" kad god je potrebno, ali ovoga puta lažući o svojim emocijama i praveći se da ni njoj, kao ni njemu, to ništa ne znači, sećajući se tinejdžerskih poniženja.
Osoba čije je genetsko stablo satrulilo. Nesposobna za samostalno normalno funkcionisanje, oslanja se na okolinu da ga održava u životu. Ali, okolina ga je odstranjivala hirurški.
Nekada su se genetski ćorsokaci tako i završavali, ćorskokakom. Sada, oni se množe. I množe.
70.000 godina p.n.e., negde kod, šta znam, Kilimandžara.
Mbo se pitao zašto se probudio sam. Saplemenika nije bilo nigde. Vatra se davno ugasila, i Mbo je bio žedan i gladan. Ustao je da potraži svoje saplemenike. Prolazeći pored pećine, video je gomilu velikih mačića sa vrlo dugim očnjacima. Izgovorio je na svom škljocavom jeziku ekvivalent "mac mac mac!!!" i razdragan krenuo da se igra sa njima. Nije ni stigao da vidi lavicu.
2000 godina p.n.e., Memfis, Egipat.
Knum-štaphet je čekao već dosta vremena u glavnoj odaji. Voleo je da igra žmurke, iako je uglavnom on bio onaj koji traži. Ili onaj kog udaraju u zucama. Ili onaj koji proverava da li ima krokodila u reci na dan kupanja.
U svakom slučaju, prvi put igra žmurke u piramidi. Rekli su mu da broji do 10000. Zatvorili su vrata da ne bi gledao, iako Knum-štaphet nikada nije varao. Sedmi put se zabrojao, ali neka. On ne vara. Malo mu je bilo čudno što je trideset radnika zatvaralo vrata, ali neka.1453. godina, n.e., turska opsada Carigrada.
Alija! Alija! Šta smo rekli?
Trkamo se!
Tako je. Ko se prvi popne na vrh zida, dobija bačvu alve!!!
A baklave? A baklave?
I baklave!
To! Alah je veliki!
Jašta!
Jeee!
Stani, alija! Uzmi buzdovan.
A, okej.2011. godina, n.e., Novi Beograd, neki stan u blokovima.
Milane!!!
Reci, kevo.
Opet si skuvao viršle u pakovanju.
A kevo, znaš da ne znam da spremim viršle.
Neka sine, tu je mama.
Kada pobediš u brzom potezanju novčanika.
"Ja ću!"
"Ne, ne, ja ću! Samo da nađem novčanik..."
"...Ja ću."
Aparat, uređaj koji jedva radi, trokira, zastaje, i praveći veliku buku nekako uspeva da obavi neki posao.
- Šta ti bre ovo drči, jebote?!
- Koje bre?
- Pa taj usisivač, vidi ga kako radi.
- Ne znam... Meni radi pos'o.
Pitanje kupca u butiku, nakon što je probao određenu količinu stvari, zaključio da ako kupi bilo šta od toga, da će gladovati narednih mjesec dana, i sad smišlja pristojan način na koji bi mogao da se izgubi.
Kupac: Kako mi stoje ove pantalone?
Prodavac: Odlično, ja sam sebi baš prekjuče kupio/la iste takve, baš su udobne, peru se same od sebe i izgledate 30 kila mršavije u njima.
Kupac: Da, da.. Mislim da ću da ih uzmem, kao i ove majice koja sam probao/la..
Prodavac: Da vam spakujem?
Kupac: Ne, nemojte odmah, nemam baš tu novca.. E, a do kad vi radite danas?
Prodavac: Do 7.
Kupac: E, odlično! Hvala.
Ptica koja vas drka ujutru kad hoćete da spavate posle pijanke a ona baš tada našla da pjeva i da vas budi nako mamurnog u piču materinu da ide!
-Nemo me drkat ptico, ptico drkačico. Matere mi ustaću ubću te namestu.
Dođe, tako odjednom, ispuzi iz nekog ćoška za koji nisi ni znao da postoji u tebi, i ujede te podmuklo, hinjski, tako da ne možeš da je dohvatiš i otarasiš se napasti.
I nije joj to dosta, jok.
Nastavlja da te jede i jeducka, svaki dan sve više, gustirajući tkivo tvog uma.
I ne možeš joj ništa, ič.
Ti je nazivaš nepravda.
Ti je nazivaš njihovo neshvatanje tvoje ličnosti.
Nazivaš je i kolektivna mentalna reduciranost drugih.
A ona hrani sve te nazive u tebi, hraneći se tobom samim, za nju savršeno bezimenim...
Nazovimo stvari pravim imenom.
Radnik zaposlen kod privatnika i nema odgovarajuću stručnu spremu da pobegne odatle, a ima potrebu da po svaku cenu zadrži posao. Vlasnik firme to prepoznaje i koristi ga za sve moguće poslove koji se u firmi pojave. Tako on šije, pije, kroji, broji, plete, mete, kuva, čuva, peva, šara i francuski razgovara. I u međuvremenu završava fakultet vanredno.
Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oceslja,
al' se zec ne umi,
nit' isece nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobeze, oj, nesreco,
na kraj sveta, oj, nevoljo.
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš?
Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao.
B(druga smena):Ćao.
A:Ja sam Marko.
B:Ćao, Marko.
A:Jesi ti Tijana?
B:Koja Tijana?
A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde...
C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu.
A:A taaa Tijana...
B:Pa jesi ili nisi?
A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom.
C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta.
Nikola:Š'o?
Marko:Ma, nešto me bije promaja...
Vrhunac bezosećajnosti. Duša mu je hladna kao led, a srca nema. Pogled mu zrači hladnokrvnošću. Zadnji put je plakao, pa, nikada.
Svi znamo kakva je reakcija bila na poznato saopštenje: "Umro je drug Tito." Plakalo se od Vardara do Triglava. U 15:05 je zavladala grobna tišina, a zatim i hor jecaja. Tužna slika. Osoba koja je i tada ostala ravnodušna, koja ne plače ni kada seče luk, jer, bože moj, muškarci ne plaču.
1 - E nemoj da mi cmizdriš ovde kad počne "A sad adio", videćemo se možda nekad. Nemoj molim te, rasplakaću se.
2 - Sti normalna? Pa ja nisam plakao ni kad je Tito umro, a sad ću zbog vas. More terajte se kolektivno u tri lepe, dosta su bile i ove četiri godine što sam vas gledao, ako me razumeš.
Klasično pitanje koje postavljaju određeni tipovi iz društva na priču subjekta o ličnim dešavanjima.
Njih ne zanima ni gde si bio, ni koga si upoznao, kako si se proveo, šta si pio i koliko već samo jedna stvar: "Jesi šta jeb'o?"
-E društvo, bilo mi je prejako na finalu Lige Šampiona. Slikao sam se sa Vidićem i još nekim igračima.
-Ma pusti to... nego jesi šta jeb'o?-Sinoć sam bio sa porodicom u gostima kod komšija. Fino je bilo.
-Aha... i jesi šta jeb'o?"
Svakodnevnica jedne obične lenštine.
- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.
