Pozicija u petorci domaćih košarkaških klubova koja ostaje upražnjena do samog kraja prelaznog roka. Domaći klubovi nakon što popune dobar deo tima izdancima beogradske i čačanske škole, poročnim veteranima i sinom sponzora ostavljaju upražnjeno mesto za afro-amerikanca sa hroničnim bolom u kurcu za rezultate ekipe. Stručni štab tada noćima pomno pregleda jutjub klipove američke razvojne lige da nađe igrača koji odgovara ovoj zahtevnoj poziciji, a da ga već nije angažovao neki bogati turski drugoligaš. Ono što ne mogu da vide na klipovima je koliko potencijalna uzdanica ima sklonosti prema opijatima, kako igra odbranu i kako šutira. Zapravo, jedino što znaju, to je da može atraktivno da zakuca. Tj. mogao je pre dve-tri sezone. Legenda veli da je ovaj neobičan izraz u upotrebu uveo Dule Vujošević, bivši trener Partizana, Crvene zvezde i reprezentacije SCG.
Nezgodna situacija u kojoj su se našle dve osobe koje vode ljubav u kolima na blagoj nizbrdici, a da prethodno nisu povukli ručnu.
Nezaobilazna floskula revolveraša, pljačkaša banki, zaljubljenika u oružje i sličnih sociopata. Ne veruju u igru sudbine, slučajnost i ostale metafizicke začkoljice već isključivo u moć svoje utoke koju stalno nose u onim posebnim futrolama koje se zakače o rame. U stilu Kodžaka, Neša Bridžisa i Prljavog Harija. Uz neizostavno tepanje pištolju sa Sreća, Bebica, Rakel...
-Kolega, sutra sudimo meč Kondiva Žbevac - FK Soderce... Ludi ovi Žbevčani, kastriraće nas ako izgube. Mene boli uvo, ja sam linijski, sudim ofsajd cim Soderce pređe polovinu...Ali tebi...tebi će trebati puno sreće!
-Sreća? Aahahah. Ja svoju sreću nosim sa sobom.
(Vadi dva ručna topa, lascivno trlja cevi jednu o drugu)
-Ovo su Anica i Danica. Anice i Danice, ovo je Mika, linijski. Recite ćao....(ženskim glasom) Ćaoooooo!!! (malopređasnjim glasom) Pozdravi se Miko,dame su tu.
-Jesi poludeo, Bane...Koji ti je bre...Koja Anica...
-POZDRAVI SE!!! Ili sutra neću da te branim od seljaka u transu sa vilama.
-Ćao Anice. Ćao Danice. Divno izgledate večeras...
Fraza koju Miroslav Mišković često koristi kada priča o Srbiji, misleći da ovde poseduje sve od ajvara do kupusa, dok zapravo ide na živac svima, od brkatih kasirki Maksija u Jurija Gagarina, do Šaolin-monaha manastira Visoki Dečani.
K.D.P: Hm, Mirouslave, da li si siguran da moužemo da lovimo ovog risovi po nacionalni park Tara, je l' neće neki p'jani Serb da nas puca iz pistol?
M.M: Opusti se, Karla, ovde moje je sve. A i da puca, pogodiće telohranitelje koji će me zakloniti mišićavim, nauljenim telom. Zar ne, gorilice?
Gorila: Jašta, gazd...
ŽBADABUM
Šumar: Odbij iz mog zabrana, hohštapleru. Sila pravdu u guzicu jebe, ali ovde loviti nećeš. A vi, gospođo Del Ponte, možete slobodno da ostanete i svratite da vas ja i sinak poslužimo čajem od šipke.
Način ograđivanja, nakon shvatanja da bi bilo koji drugi odgovor mogao da oda i uvuče u problem.
- E brate, jesi i ti nekad kao klinac uzimao plišane igračke i trljao kobas od njih?
- A?
- Pa ono, malo džaranje i to...
- Koji ti je kurac? Što bih to radio?
- Ma ništa, pitam čisto onako. Nisam ni ja.
Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.
- Alo bre, gde ste vi pošli? Ruke gore.
- Polako bre gos'n milicajac, snimamo novi spot. Evo i kameru imamo. Đole, pokaži mu kameru.
- Kakav bre spot i jesu to prave baklje i šipke?
- Ma jok bre. Plastika sve. Đole snimaj taman da ubacimo i policiju u spot. Evo namestite se ovde gospodo i mi kao bežimo od vas, a vi nas samo gledate. Snimaj bre Đole......paljba!
- Au kako ćemo da ispadnemo opasno u spotu, kolega. Dvadeset ljudi beži od nas!
Doći k sebi u trenutku. Početi naprasno od totalno nebuloznih postupaka da se ponašate razumno. Može da se desi samo od sebe, a može i da bude uslovljeno nekom situacijom koja promeni stvari u glavi.
- Matori, prestajem da jebem na silu. Mislim da bih dobio pičke i `vako kad bih se ponašao uljudno. Šta ti misliš?
- Pa, potpuno si u pravu, al džaba ti sad kad guliš tri doživotne...
Ona je sisata i jebozovna, ali, pak, nevina i visokomoralna dvadesetogodišnjakinja koja upada u nevolju (ostane siroče, izgubi se u šumi i pukne joj bretela od pritiska nabujalih dojki). Dolazi naš junak, jebač prve klase tumora veličine fudbalskih lopti umesto bicepsa i ljubavnog tepiha gustog kao tkanje zlatiborskih čaraparki koji poseduje neverovatnu sposobnost da razodene ženku jednim pokretom ruke. Svoj penis zove muškošću (umesto, na primer, toljaga, prangija i mesnati buzdovan). Pred njim druge žene padaju kao Italijani u šesnaestercu, ali ne i naša junakinja koja se podaje tek kada se uveri da je uber-jebač dostojan njenih telesnih tečnosti. Zlobnici ih ometaju u njihovom pohodu na hepi-end koji obično sledi nakon dugoga zapleta: pobačaja, kvazi-silovanja u braku, pobačaja, rata, pobačaja, prevare, pobačaja, vasektomije i pobačaja.
Džulija: Edvarde, trudna sam!
Edvard: Ali to je četvrti put ove nedelje.
Dlaka koja joj baš onako ružno viri iz gaćica, skroz odudarajući od ostalih, stidnih. Preživela i žilet i vosak, i sad se kurči i bode te u oko.
- Aaaaaaa! Šta radiš, jebote?! Pa to boli!
- Izvini, morao sam. Ne razumem, uvek ti ostane tako po jedna. Je l' ti to namerno, il' šta?
Pametan sa gledišta budale.
- Vid' onu budalu... Ima djevojku, završio je fakultet s prosjekom 9.85, radi, svaki dan ide na posao... Kakav idiot od čovjeka...
Moto kosmonauta kada padnu u sevdah.
Poslednji let Endevora. Negde u orbiti.
- Vladimir, maj men, ovo nam je poslednja zajednička misija. Mogli bismo malo da se opustimo. Jesi poneo vodku?
- Da.
- Je l’ valja? Nije kao ono govno što si nam dao prošli put na Međunarodnoj svemirskoj stanici?
- Harašo.
- Potrovaćeš nas, kučkin sine, ali nek’ ide život. Pusti Fanki Dži, uključi bestežinsko stanje, nek’ lete čaše po plafonu!
Nezamenljivi deo roditeljske dreke kada dete plače jer mu neko nešto nije dao ili se neko izdrao na njega. Za roditelja je samo fizički bol razlog za plakanje.
- Šta plačeš više, koji kurac, smiri se više, bre!
- Ne da mi Mica moju Barbiku! Kmeee!
- Umukni više! Hoćeš da ti dam ja razlog da plačeš?
Dobra finta u fudbalu. Dribling kojim protivnika izbaciš iz ravnotežnog položaja, napraviš balerinu od njega i nateraš ga da narednih nekoliko trenutaka bude šuntav kao da je upravo sišao sa ciganskog ringišpila.
-Opa, Divi Gavajo, dva ringišpila zaredom. Ajmo, treći put kuća časti!
Ribolovac koji ima svoju etiku. Kad upeca staru cipelu, obavezno je vrati u vodu.
Naziv za jednu vrstu `ekscentričnih` devojaka.Zaista nemam želju nikoga da uvredim ali `poskoci` su svuda među nama.To su obično studentkinje koje su došle iz dalekih `predgrađa`,kako same vole da kažu, na studije u `veliki` grad,pa posle samo 2 meseca studiranja KAO poznaju sve bitnije ljude sa faksa i samo ih gledaš kako poskakuju od jednoe do druge osobe ne bi li dobile malo pažnje i pokazale svojim drugaricama iz dalekih predgrađa kako poznaju `neke bitne face`.Takođe kada se late bilo kakvog posla u gradu,npr konobarisanje,`poskoci` željni dokazivanja pred samim sobom idu od stola do stola,zadržavaju se tek toliko da čuješ kako je pozvana na neki rođendan ili žurku.Uglavnom lokacije gde i sam znaš da `svi debili biće tamo`.Sreću se takođe po studentskim domovima gde ceo dan provedu kucajuću od vrata do vrata na `eto tako samo da TI znaš kako sam ja` i kako je strava sve oko mene...
Poznate su po tome da postave `samoodgovarajuće` pitanje tipa `Znaš da sam juče bila sa onim iz 115-ke na bazenu?` gde tvoj odgovor i nije toliko bitan...
( kafić ,otišao si neobavezno piće u sred nedelje,poskok te je primetio )
`Ćao,kako ste ?! Jao kako sam se napila sinoć na rođendanu,bilo je strava! Šta pijete? E jel ste i vi pozvani na pena parti ? ja jesam,a ne znam šta da obučem! Znači 2 piva ? A joj...MEni sinoć vodka došla glave...ccc...`( Studentski Dom )
kuc,kuc...
`Eh ćao kako si ? Jao baš žurim,znaš moram da obiđem ceo sprat da ih obavestim da ima neki hepening ispred doma večeras,hoćeš doći ? Aj dođi biće strava..e odoh! E da..si video kako sam bila pijana juče...Užas!!
Solarijum.
- Idem u reš mašinu. Izgledaću fantastično na maturi!
- Nadam se da ćeš dobro da zagoriš!
Rođen je u seoskoj porodici. U ranoj mladosti se istakao kao junačan i drčan mladić, poznat po tome što je rukama ubio vepra u 6. godini života. Kad je malo odrastao, radio je u kamenolomu kod mrskog kapitaliste. Tu je video svu bol i nepravdu koji vlada u sistemu gde je čovek čoveku vlasnik. Sa 15 godina ga žandari teraju u zatvor, jer je lopatom istukao zlog kapitalistu koji je poštenim radnicima zakidao od plate. Kada je počeo rat,on se sa 18 godina pridružuje narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije i njenom vođi, Maršalu Josipu Brozu Titu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Istakao se silnim junaštvom u narodnooslobodilačkoj borbi:
-Na Sutjesci je sa šmajserom u kome je bilo pola metaka u šaržeru i dve kašikare samostalno pobedio celu neprijateljsku diviziju, da bi potom kupio i iznosio ranjenike pod teškom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom kroz minsko polje. Kad je preneo sve ranjenike hvatao je bombe koje je okupator bacao i vraćao mu ih nazad rečima: Nosi ovo Hitleru i Paveliću!
-Igmanski marš je prešao bez košulje i čizama, čizme je udelio promrzlom kuriru, a košulju udelio drugarici partizanki. Vatreno je bodrio drugove partizane da istraju u borbi protiv mrskog okupatora. Kad su se partizani odmarali pored vatre, on je sedeo u snegu, svoje mesto je ustupio ranjenom drugu.
-Na Kozari je dual-vieldovao dva mitraljeza marke MG-42, i sa njima je žestoko raspalio po okupatoru. Sa njima je i jurišao, prvi ispred svih, na neprijateljski bunker.
-Na Drvaru se istakao hedšotovanjem padobranaca, eliminacijom cele čete jednom granatom, iskakanjem pred metak koji je bio ispaljen na druga Tita, i junački individualni juriš na nastupajuće trupe sa odlomljenom bukvinom granom u rukama. Ovaj njegov juriš je ostao zabeležen od strane mladog američkog izveštača imena Džordž Lukas,koji se slučajno tu zatekao,i kasnije iskoristio te fotografije i zapise kao inspiraciju sa stvaranje Džedaja.
Njegova pogibija je bila veliki pogodak za narodnooslobodilačku borbu. Svi partizani su plakali, a priča se da je čak i Maršal pustio suzu, mada to verovatno ima veze s tim što mu je mušica uletela u oko.
-Poginuo je razbijajući nemačko-italijansko-ustaško-četnički obruč koji je opkoljavao njegovu jedinicu. U prvom jurišu mu je granatom otkinuta noga. Međutim, on se nije predavao,nego je uzeo štake od bolničara i krenuo na okupatora naoružan štakama. U tom jurišu mu je bomba otkinula drugu nogu. Drugovi partizani su ga uzaludno nagovarali da odustane, on je naredio da mu daju kašikare i šmajser u ruke, i da ga nose napred. Zamalo da se probiju,kad se pojaviše tenkovi koji odbiše partizane nazad. On je ostao napred ,pucajući na mrskog okupatora. Eliminisao je celo krdo četnika naoružanih barjacima, satarama i ražnjevima.Jedan Kraljevski Tigar je krenuo ka mestu gde je on ležao,heroj zubima otvara poslednju kašikaru i baca je pod Tigra. Tenk je uništen, a vozačev leš ispaljuje projektil koji uništava čitavu četu neprijatelja (rigor mortis) Heroj izdiše, pošto je u njega ispaljeno više metaka nego što je Cigana na Zelenjaku. Na horizontu boje krvi se ukazuje lik Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina.
Nakon rata heroj je komercijalizovan, prodaju se kape, majce i vibratori sa njegovim likom, snimljeno je par filmova o njemu sa holivudskim glumcima, i dobio je spomenik u nekom gradu u centralnoj Srbiji.
