Rečenica koja se upotrebljava i cilju opravdanja neke radnje koja i nije tako humana, ali Bože moj, svako se u životu snalazi kako zna i ume.
- Izvinite, zašto vadite te šine iz pruge, tuda treba voz da ide, a ovako može da se desi neka nesreća sa katastrofalnim posledicama?
- Gospodžo, od nečega mora da se živi, šta da vam kažem.
Vrhunac gluposti. Osoba koja ima ozbiljne fizičke probleme, ali ne usled udarničkog pristupa životu, teškog rada i poturanja leđa, već usled sopstvene obesti i zadovoljavanja sumanutih hirova.
- O, odakle ti, komšo? Šta ti je, šta si mi se sneveselio?
- Ma, evo, idem od doktora... Išao da podignem snimke sa magnetne rezonance?
- I? Je l’ nešto ozbiljno?
- Kako nije... Imam protruziju diskusa između L4 i L5 pršljenova, pritiskanje radiksa nerva između L5 i S1, neke degenerativne spondilofite i još neke kurce koje ne mogu ni da pročitam kako se zovu... Ukratko: diskus hernija, burazeru... Nemam ni tri banke, a već sam invalid...
- Pa, ko ti je kriv, konju jedan?! Je l’ te neko ter’o da radiš čučnjeve i „mrtva dizanja“ sa pola tone tereta? Ti si, bre, invalid nerada! Bolje da si rasipao snagu kopajući kanale ili na nekoj njivi, nego ovako!- Jesi čuo da je Aca slomio nogu?
- Jok, more, kako?
- Ma, budali palo na pamet da se mrtav pijan pentra po onim zidićima na Kališu... Kad je rokn’o sa 4 metra visine, mislili smo da se neće dići više. Dobro je i proš’o.
- Medicinski fenomen... Sad je invalid nerada.
Popušiti cigaretu.
-Mardža, daj još jednu pljugu da nahranim i raka na levom plućnom krilu, da ne bude ljubomoran na desnog.
Vrsta šamarčine takvog inteziteta pri kojoj ti ne preostaje ništa drugo do dobrovoljnog okretanja i drugog obraza, čisto radi odvlačenja pažnje od bola u prvom, u nadi da će drugi šamar biti izuzetno slabijeg naboja.
Posle neuspešnog džeparenja u prodavnici:
- Uf, kakvu ti je hrišćansku zalepio, zacrven'o ti se obraz k'o Rusija 'sedamnaeste, cenim da bi dobio počasno članstvo u Opus Dei zbog smernosti kojom si mu ponudio i drugi. A još uz to si ostao i praznih džepova.
- E tu se varaš, počastio me je jedinom stvari koju je ikad ikome dao na veresiju. Aplauzom.
- Ma bole te brige. Samo pazi da te neki golub ne pomeša sa malinama.
- Što i nije tako loše znajući da milfordi i golubovi dele istu sklonost ka rumenilu.
- A uz to ćeš biti prvi koji je zadobio carstvo nebesko nečistim obrazom.
- Taj rad!
Sin nekog lovatora, tj. Puniše. Obitava u kafićima i po vasceli dan se vozi sa ribama u bembari koju mu je kupio ćale a ti gledaš sa strane i proklinješ svoju gorku sudbinu.
- Još jedan viski i prilazim Olji.
- Ohoh, ala mali puca visoko. Slušaj matori, ako nisi Punišić ni ne pomišljaj na to.
Prednji zubi koji se specijalno popravljaju isključivo pre masovnih okupljanja (svadbe, slave, krštenja..)
- E ženo nek smo dali 320 evra za zube, nek vide Slavica i Goran..
Seljačko-penzionerski sleng za 'polako, tebra, iskuliraj, biće sve do jaja, mojne da mašci, opusteno! '. Znatno manje urbana fraza ali konkretnija i lakonskija.
-Majke mu ga nabijem na Peru, čuvara iz Simpo, juče besmo na svadbu sve do ženu mi se faća u kolo. Će se saplete od neki ćuteci.
- Samo, krotko b'e, Dalibore...pijano govedo bilo.
Nemoj, ostavi to. Ne pipkaj!
Češće ga koriste stidljive devojke, u situacijama kada zaista žele da im momci diraju grudnjak. Ili tako nešto.
- A maco, mnogo si mi slatka, daj samo da pipnem malo te nabubrele breskvice!
- Hihi, neka te, bre... nisam ja takva! Ni ne poznajemo se! Ali, ako hoćeš, možemo iza na jedan kviki.
Konstatacija koja se, prigodno ukrašena, koristi za unošenje nespokoja u srce žrtve.
-I kolega, jeste ili nije?
-Hm... Jeste!
-Aha, tu smo... Muahahahaha!!!-Pogledaj me u oči i reci da je više ne voliš!
-Ne volim je.
-Tu smo dakle... Sve mi je jasno.-To, jače! Nateraj me da vrištim!
-Vrišti, urlaj, zavijaj na Mesec, moji nisu tu!
-Tu smo sine.
Orijentir starijih gospođa.
Z: Milunka, gde je taj, što si rekla da prodaje ruski melem?
M: Vidi Zorka, ideš jedinicom, pa izađeš tamo kod apoteke Luka i sinovi, onda skreneš desno, do one apoteke Salvija, gde smo kupovale one za pritisak, pa onda produžiš jos dvesta metara i tu je on, pored one državne...
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Događaj koji se odigrava u kupatilu za vreme potencijalnog uključivanja česme. Umesto česme proradi tuš,k oji je uključen ostavila osoba koja se prethodno tuširala. Tuš često poprska nesrećnog ukućanina.
- Sad ću na ručak ženo, ček' da operem ruke... (tuš iznenađenje) U jebem ti sunce kalajsano, ko nije isključio tuš!!??
- Ja sam, izvini.
- E ,ponovi li se, na Dunavu ćeš se kupati.!
Put na koji krećeš prilikom vađenja bilo koje lične isprave. Kad se vratiš, kroz maglu te se seća bračni drug, eventualno jedan prijatelj i pas, ako ga nije skroz izjela pantljičara.
Kaže se za dvoje nerazdvojnih ortaka. U kraju su poznati i kao Mirko i Slavko. Poznato je da su Badnji dan i Božić uvek jedan do drugoga.
- E video sam danas Ivana i Mišu.Jebote, nikad se ne razdvajaju..
- Ma njih dvojica su k'o Božić i Badnji dan..
Osoba nevidljiva za sve u svom okruženju.
U izuzetnim trenucima kada se njeno prisustvo uoči, obično izaziva veliku pometnju, slično panici nakon uočavanja neidentifikovanih letećih objekata.
- Izvinite, ovo su prostorije samo za zaposlene u firmi, ako možete da izađete.
- Brano, pobogu, radimo u istoj kancelariji već šest godina.
- Molim vas, gospodine, moraću da pozovem obezbjeđenje.
- Nismo mi baš tako bliski da se tako šališ, ali dobro, bar si progovorila sa mnom. Mogli bismo i na kaficu sad...
- Stalone, požuri, neki luđak hoće da me siluje!!_____
- Ko j’ obris’o poster Stefanu Kostiću?
- Nisam ja, ja brišem samo defke.
- Nisam ni ja, bole me kurci da mu brišem poster.
- Ja bila na četu, nisam.
- Jao, kud nisam ja stig'o?!
- Možda sam ja, ne znam, bio sam pijan.
- Nesam ja, s’g stigoh.
- Ja sam, bio je glup.
- Kako nije niko, bre? Ae, možda je Kaizen...
- Pa ja sam, kažem, reci mu slobodno.
- Ma i jedna defka mu nestala, ček da vidim... „Obrisao: Uroš“. ŠKK, koji Uroš?!! Kaizene, bre, popravljaj sajt, ’bemu, oće l’ svaki dan nekom od nas nalog biti hakovan?!!
