Izraz kojim se opisuje večiti kontraš. Nikad se ne slaže sa mišljenjem većine i uvek iznosi glupe argumente. Uspeo je da isprkosi svim zakonima anatomije i da izgmiže iz dupeta svoje keve. Čovek koji te jednim pogledom natera da se ugrizeš za čelo.
Lik 1:E, 'ajde da kupimo Koka Kolu, od Pepsija imam proliv.
Lik 2:'Ajde.
Lik 3:'Ajde.
.
.
.
Lik n:'Ajde
Kontraš: Koka Kola nije zdrava a i peni u ustima. Nećemo da kupimo Koka Kolu.-Miljane, jebem mu mater, došli smo na more. Vrati one bugarske gole pevaljke, zar sad ovakav pijan da slušam duhovnu muziku?
-Danas je sv. Milorad, ja moram da gledam večernju misu.
-Sa'ću ti jebem mater. (trš-trš)
Čovek koji i kad progovori tihim glasom, svi zaćute da ga saslušaju. Suprotnost je budala koja se dernja iz sveg glasa a niko je ne sluša.
Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"
Ogradjivački i izuzetno iritantni način da te odjebu kada želiš na nešto da se žališ. Žele da ti stave do znanja da bi neko sigurno trebao da ima uvid u stanje stvari, ali to nije ovde i odgovor bi trebalo da potražiš na nekom drugom mestu. U suprotnom zvaće obezbedjenje ili policiju..
- Dobardan, stigao mi je neverovatno velik račun za telefon.
- Sve vam je objašnjeno na poledjini gospodine.
- Video sam piše da sam zvao Bangladeš, a sasvim sam siguran da se to nije dogodilo.
- Ne znam ja. Sledeći!.......
- Ne možemo prihvatiti ovu novčanicu, oštećen joj je ćošak.
- Ali vi ste mi je dali jutros kada ste mi vraćali kusur.
- Ne znam ja. Oštećena je, ne primamo.
Nizbrdica na čijem vrhu svi parkiraju krntije koje možda ne upale sutra ujutru...
Ulica u kojoj pešaci nisu dobrodošli, jer do pola se vozi neprilagođenom brzinom i bez zvuka, sve do puštanja kvačila
Predstavnici ovog pokreta su fudbaleri okupljeni oko Jelen super lige i nižih rangova takmičenja. Novu srpsku avangardu karakteriše odbacivanje tradicija evropskog tečnog i južnoameričkog lepršavog fudbala kao i svake moguće mešavine tih tradicija. Ovi fudbalski umetnici osećaju prezir i gađenje prema afričkim i azijskim timovima koji se trude da imitiraju već pomenute tradicije.
Za Novu srpsku avangardu svojstveno je negiranje prirode pozicije fudbalera, odnosno mesta koje igrač zauzima u timu. Bekovi bez centaršuta i krila bez agilnosti. „Desetka“ sa tehnikom jednog drvoseče. Napadači koji imaju osećaj za aut, dok oni neuspeliji imaju osećaj za gol-aut.
Najpoznatiji pravac u okviru Nove srpske avangarde je vezarizam čiji su zagovarači vezni fudbaleri koji za cilj imaju fantastičnu ideju o postizanju gola koristeći isključivo pasove unazad.
Ako ste se zapitali nekad zašto se više ulaže u fudbal, a ne recimo u košarku koja daje mnogo bolje rezultate, sada vam je jasno da ova država podržava kulturu, konkretno u ovom slučaju - izvanredne umetničke napore.
Osnovno pravilo preživljavanja na selima južne i jugoistočne Srbije.
Nenameran ali često uvredljiv smeh, koji ispuštaju roditelji, prijatelji ili neka druga bliska osoba kada im izložite neke svoje planove, smatrajući da je to što želite za vas nemoguće ili jednostavno glupo.
-Kevo, odlučio sam ! Upisaću Medicinski fakultet !
-HAHAHAHAHAHA ! Joooj... Izvini sine... Ali ti... HAHAHAHAHHAHAHA... Al' ti si glup ko kurac... HAHAHAHAHA !
-Ma ok, opušteno.
Šamarčina trećeg stepena. Uglavnom dobijena od strane oca, eventualno od dosta starijeg brata. Ima za cilj da ukaže na loše, a usmeri ka dobrom.
Ajde da vidim da dobiješ još jednog keca, ima da rade vaspitačice!
Svaka rečenica koja počinje ili završava vrlo sočnom i nadasve kreativnom psovkom, karakterističnom za ovo područje, a vrlo često potpuno nepotrebno.
- Jebo te, Milane, kol'ko ti treba da se skineš, u'vatila mi se mahovina čekajući!?
- Ma zapeo mi šlic, mater mu jebem jeftinu!
Onaj koji nenavidi, mrzi, ili što bi današnja deca rekla "hejtuje".
Pakoste mu i zavide... No niko kao... njegov parbenik, nenavidnik i krvnik od pamtiveka.
Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.
-Evo, pogledajte, narod se ponovo okupio i protestuje na ulicama, upravo dobijam informaciju da ovaj snimak trenutno gleda veliki broj ljudi.
Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.
- Mare, silazimo sada, stigli smo.
- Jok, idem ja još jednu.
Mladić koga je keva kao bebu oblačila u žuto, pa su svi mislili da je žensko.
U osnovnu školu (obdanište i zabavište nije ni video - hvala bako!) redovno dovodi mama, a čeka tata, da mu se ne-daj-Bože nešto ne desi.
U 8. razredu malom pada na pamet da upiše srednju u drugom gradu, što se kategorično odbija od strane zabrinutih roditelja...da im dete ne upadne u loše društvo, droga, ološ je to, toga u njihovom svetu oblaka nema.
Na red dolazi fakultet. Opet frka i panika, kako će dete, ima samo 18 godina... Nalazi se kompromis: može drugi grad, ali da putuje... ma ne može ni autobusom, voziće ga na smenu. Šta je svaki dan 100km tamo i nazad?
Poznajem mladića gore opisanog. U 4. srednje smo ga jedva ubedili da pita majku da li može da ide sa nama na Hit 202. Njegova majka je nazvala moju i zamolila da ga ja otpratim do kuće, oko ponoći, a i meni je i ovako usput...
Nena: E, aj pitamo i Miloša da li hoće sa nama, znam da otkida na Kraljevski, a prošli put ih nije ni čuo, morao gajbi...
Ja: Ne pada mi na pamet da ga dadiljam. Njega su gajili u saksiji i redovno zalivali, neka ga sad i presadjuju!!Dečko je sad 2. godina na Megatrendu, odlično mu ide. Ali i dalje svaki dan čeka tata po završetku predavanja... Jebeš takav život.
