Zajebana radnja. Opasna. Naročito ako se skidate na suvo.
Može da vam sjebe mozak gore od droge, kocke, alkohola. Gore od bilo kog poroka.
Ma gore nego što bi vam devojka sjebala mozak. Bez da vam pokloni sifilis.
Neko vreme ste uživali u poroku. Onako, baš skroz dojajno uživali.
Onda ste počeli da se patite. Ispočetka malo, pa sve više i više.
Na kraju patite k'o Isus.
Šta k'o Isus? K'o Dobrivoje Topalović!
I rešite da se skinete. Na suvo.
Prvih dva, tri dana nije vam ništa.
Imate nekog malog crva u mozgu koga i ne primećujete. Nešto vam fali, ali bole vas, opušteno.
Kad ono kurac međutim jok.
Četvrtog dana crvić pozvao društvo. Sedeljka.
Već hoćete da sroljate, da svratite u kladionicu, u kafanu, da pozovete devojku...
Sedmog dana se crvi napili, razmnožili i trče po vašoj sivoj masi. K'o na koncert za Novu Godinu na gradskom trgu.
Šapućete nešto samom sebi, a ljudi vas čudno gledaju. Dođe vam da se i vi napijete, da se napijete k'o dupe.
Petnaestog dana svi crvi voze NFS. Piče po vašoj sjebanoj surutki a ima ih za Egzit, Guču i Poselo u pola 8, svih boja, ukusa..nadrogiranih, pijanih, ludih, šabanskih, čobanskih...
Često menjate raspoloženje, svaki sekund, smejete se, plačete, pevate, kukate, urlate...
Dvadesetog dana mozga više nemate. Imate gomilu crva u daunu. Depresija.
Ležite kao ranjen ker i cvilite...samo dim da povučem, samo jedan spin na ruletu, samo da je vidim...Raspadate se kao govno na kiši. Patnja zbog koje ste rešili da se skinete sad izgleda kao dečija igra.
Nakon mesec, mesec i po, mislite da ste se skinuli. Mislite.
Nastavite život ne sluteći da zlo čeka iza ugla da vas ponovo dohvati.
Ako poželite da se vratite poroku, da napravite recidiv, recite sebi skidanje.
Ili napišite nešto. Nešto dugačko, što duže.
Bela tehnika, finansijski nedostupna.
Klinac: Ćale, aj pljuni 45 'iljada za novi fontele! Razbio sam juče onaj stari. Jebi ga, napili smo se s ortacima, i pogodila me pesma, šta da ti kažem ...a, i onako je bio star već tri meseca.
Ćale: (Počinje da mu "igra" desno oko, dograbi tanjir sa posnim pasuljem, i zafrljači ga u pravcu sina, koji se razbija o zid blizu njega. Počinje da skida kaiš) Ma daću ja tebi sad kad te dovatim!
Trut je pčela, koja je shvatila da joj je za kilogram meda potrebno 60000 puta da izađe iz košnice i svaki put preleti po 800 metara, a isti na pijaci košta 400 dinara , tako da mu se jebe za med, već po ceo dan oštri kurac i čeka da oplodi jeftinu radnu snagu.
Fin način na koji profesori upropaste leto,a da isto kalendarski još nije ni počelo.
Popravni ispit.
Cijepanje iks metara atoma bukovine, hrastovine ili dračevine vrlo oštrom sikirom.
Ćaća: Sine, sutra ću ti pokazati kako se cijepaju atomi!
Sin Štreber: Toooo, tata! Gdje me vodiš na simpozijum?
Ćaća: Vodim te kod babe na selo, stiglo joj danas 12 metara bukovine, valja to iscijepati da se osuši do zime.
Fudbaler koji se prekrsti pre svakog ulaska na teren i pri svakom izlasku sa istog. U međuvremenu se krsti publika.
Ona pored koje možeš hiljadu puta da prođeš, površno je pogledaš, a da je zapravo ni ne primetiš.
Ona lepota, koju kad primetiš, nastaviš još deset koraka, ukopaš se u mestu tridesetak sekundi u jednom od onih "žju!" momenata dubokog ushićenja, i potrčiš za njom. Figurativno.
I posle toga sve porediš sa njom, i ništa ti više nije dovoljno dobro.
Ona posle koje ćeš se čuditi kako je ranije nisi primetio, i kako je drugi ne vide.
Film koji ti je pre godinu dana bio dosadan i glup, a sada juriš ostale filmove istog režisera po ruskim torentima, pekara pored koje gotovo svakodnevno prolaziš a nikad nisi kročio u nju, a pogačice im dečarapiraju, knjiga koju si kao klinac vratio na policu posle četrdesetak pročitanih stranica jer ti je bila suviše konfuzna, a sad si izbedačen jer je pisac umro pre deset godina, pesma koja ti se vrtela u glavi, ali nikad se nisi udubljivao u tekst, prijateljstvo iz osnovne, tekst ili definicija koja ti je prekjuče bila mnogo gej, a sada se poistovećuješ s njom, devojka koju godinama viđaš u kraju, a onda vidiš njen osmeh koji ti toliko obuzme misli da ne možeš da hodaš i žvaćeš žvaku u isto vreme...
Stoprocentni, arijevski, rasni heroin.
Onaj koji druga, treća, četvrta...N-ta dilerska ruka nije degradirala na epohalnom putovanju od Avganistana/Južne Amerike i pretvorila ga u nižerazrednu robu.
Ne distribuira se u ovom prefinjenom obliku, već prethodno podleže činu krštenja (meša se sa integralnim brašnom, krečom, praškom za pecivo, vinobranom, vanilinim šećerom, mlevenim krečnjakom ili peskom).
Poseduju ga isključivo prvorazredni dileri.
"Lerdi je do jaja Mikri Maus baja,
vutra, koka, ekster, trip i nekrštena paja"
Ljudi na koje malo ko obraća pažnju, osim kada im se nađu na putu. Većinom ostavljeni sami jer porodica nema vremena da se brine o njima, sve svoje prijatelje su odavno nadživeli, i više ni sa kim nemaju da podele ono što im je na srcu. Njihove uspomene nikom ništa ne znače, njegovo vreme je za druge pradavno prošlo, i ostavljeni su da dočekaju kraj kako nam ne bi više zauzimali mesto.
U mom mestu je postojao čovek koga su svi znali, a malo ko je išta znao o njemu. Svakog dana taj dedica bi stajao u blizini gradskog Doma kulture, sakoa nagrnutog na ramena, i gledao ljude kako prolaze svojim poslom, svakom se uljudno i sa smeškom javljajući, čak naklonivši šešir ukoliko bi ga nosio. Zbog toga su ga klinci prozvali "Čiča što stoji pored puta", stariji su govorili da je lud, ali on nije odustajao od svoje razonode, i godinama je predstavljao neku vrstu gradske znamenitosti, dostojanstveno provodeći dane radeći ono u čemu je uživao - gledao mlade ljude pune života, dok je puštao da ga misli vode ko zna kuda i u koje vreme. Povremeno bi nastojao da započne razgovor sa tim mladim ljudima, ali niko nije imao vremena za to, i ono što je imao da kaže pokrila bi gradska vreva. Kada se jednog dana nije pojavio na svom mestu, svi su znali šta se desilo, ali niko nije znao gde živi kako bi ga našli i sahranili. Tek posle nedelju dana smrad ih je doveo do stančića u kome je dedica živeo onaj deo svog života o kome niko ništa nije znao. Tada su saznali da se zapravo zvao Milenko, da ima još uvek živog brata u drugom gradu, da je kao mlad bio glumac u pozorištu, da se iza ostarelog izboranog lica nekad krio stasit markantan mladić, našli su njegova pisma, knjige, hartije koje su sadržale sve ono što je drugima godinama hteo da ispriča, ali nikog jednostavno nije zanimalo. Na sahrani su bili samo pop i njegov brat, niko drugi nije imao vremena da dođe. I svi su nastavili dalje...
Apsoltni ekvivalent pojmu "ruski romani", kad su u pitanju filmovi. Troipočasovna ostvarenja bez i jednog udesa ili ispaljenog metka, a koja ipak stvaraju balans između njih na jednoj, i holivudskih blokbastera na drugoj strani.
Kultna scena u filmu:
Glavni junak peca. Kadar traje 15 minuta. U šesnaestom minutu plovak počinje da ponire! Scena napeta do bola! Ako ne upeca dovoljno ribe, kako li će prehraniti porodicu?! A, Joići Natsuo ima da mu zapali familiju... Vadi ulov. Kamera mu zumira oči. Taj pogled koji dopire iz jama od naborane, ispečene kože, gledaocu govori dovoljno. Ponovo je upecao Sony trojku. Taj zastareli krš koji već svima dosadio! Kamera se okreće ka propalom aparatu, i ne pomera još jedno desetak minuta, dok se u pozadini čuju galebovi i zvuci talasa...
Čudna fraza sastavljena iz kombinacije odomaćenog italijanskog pozdrava i grupe mladih učenika kojoj je isti upućen, a stoji za:
1. konačan oproštaj od neke stvari ili osobe, odlazak zauvek;
2. bespovratan gubitak, "piši propalo".
1. Ako se nešto ne promeni pod hitno, ja već sutra odlazim i ćao đaci!
2.
A: Izgubio sam mobilni na autobuskoj pre pola sata, u sred špica...
B: A, pa to ti je ćao đaci, sto puta do sad.
Mašine pomoću kojih komuniciraju kompjuteri.
- 'De si, što te nema na mreži?
- Ma, crk'o mi čovek, pojede me prašina...
Profesionalna deformacija prodavačice, robotizova mantra koju ponavlja kao u transu, kao jeftina kineska lutka koja priča, reaguje na stisak.
-Tri bureka, dve kifle, dva pereca, kilo jogurta i hleb.
-Još nešto?
-Picu ako je vruća?
-Još nešto?
-Daj i ove dve bufle sa eurokremom!
-Još nešto?
-Rolovano prase i bika od dvestapedes' kila!
-Ne držimo! Još nešto?
-Ništa vi..
-Još nešto?
-Ma jeb...
-Još nešto?
Naziv jedne pank pesme koji je dušu dao za zajebavanje ljudi preko sms-a, onda za trolovanje po B92 sajtu, zbunjivanje režije na DM satu, Farmi, i naravno kao status na fejsu ako volite.
SMS upućen devojci...
Zašto me mrziš što volim Šešelja? (po mogućstvu ćirilicom)
Povratni SMS...
Dušo, nisam u toku, kad je to bilo?
-----------------------------------
B92...komentar na temu: "Soroševa muda su slana."komentar...Jesu, i ja sam ih probao...
komentar...Zašto me mrziš što volim šešelja? (zamislimo da moderatori objave)
komentar...Ti si silovao u Ruandi!
komentar...Pazi na pravopis.
------------------------------------
Facebook...status...Zašto me mrziš što volim Šešelja?
prijatelj 1: Od kad si ti postao smrdljiva radikalčina!
prijatelj 2: Bravo, ujkin, Srbija je uz Voju!
prijatelj 3: Znao sam da si Vendi, pičko!
Izmenjena izreka dobro nam poznate "dobar je i konj pa ga svi jašu". Koristi se većinom u situacijama kada nam nečija dobrota ide na stvar koju lezbejke ne koriste.
- Zamisli šta se desilo sinoć, sedimo Verica, Jovan i ja kod Mirka, cirkamo, i nestane nam piva. Ko će po pivo? Naravno Jovan! Čim se vratio, Verica ga pošalje po grickalice, i na kraju ni to im nije bilo dovoljno, nego ga Mirko pošalje po jos piva, kao zafalice!
- Pa sta će muka kad je dobar...
- Pa dobar je i konj pa ljudi kupuju traktor!!!
Izraz opisuje ljude kojima je sve u životu potaman, sve im je sređeno, sve na svom mestu, i imaju svega sasvim dovoljno, a nekih stvari možda čak i previše. I onda ne znaju više šta će sa sobom, pa počinju da izvoljevaju, preteruju, ne znaju za meru i neretko se iživljavaju.
