Epitaf u Srbiji.
Uz takav tekst, obicno ide slika unesrecenog koji je ponosit, nadrkan, ili kombinacija oba, najcesca, nadrkano-ponosit.
Pored brojnih spomenika oko doticnog sa tim natpisom gde ga zale najblizi (pa tu upisu svoja imena), onaj gde pise "sebi za zivota" kao da zraci.
Naime, kad vidite spomenike bracnog para kojima to pise, pretpostavlja se da u domacinstvu nesto nije bilo kako valja i kako selo nalaze (snaha se posvadjala sa svekrvom, kolektivna svadja, itd.). Naravno, moze se desiti da ljudi jednostavno nisu imali rodjake, pa su bili primorani na taj tekst, ali to je redak slucaj.
Oni koji imaju pare, a to urade pre vremena su jednostavno uplaseni da im mladji ne spiskaju kes, pa, za svaki slucaj, dok su pri cistoj svesti i zdravoj pameti- osiguravaju svoje mesto upokojenja.
Lokalni bogatas cak i sopstveni spomenik koristi kao statusni simbol. Ode kod majstora i kaze : "O d` uzmem onaj sto je najbolji, sto ga niko nema, najveci, pa da ga svi vidu i da kazu "Gle kak`i je spomenik, ovog nema ni u Dinastiju!", a velikim, pisanim, zlatnim slovima d` mi metes "Sebi za zivota"! Pa nek` puknu, nek` upamte ko je bio gazda Zivorad!".
Pojam čije značenje u potpunosti zavisi od čula kojim je registrovan.
- Da li si čuo onu stvar Zvonka Bogdana?
Prevod : Da li si čuo pesmu Zvonka Bogdana?- Da li si video onu stvar Zvonka Bogdana?
Prevod : Da li si video kurac Zvonka Bogdana?
Sledstveno drevnoj ingušetskoj mudrosti - ''pljeskavica bez luka nije pljeskavica''. Sledstveno iskonskom postojanju čula mirisa i socijalne uloge čovekove, gornja ingušetska, kol'ko god da je ka' Njegoševa, se morala adaptirati savremenom življenju (doduše, od adaptacije do konformizma jedna je crta, al' protiv vetrenjača u pljeskavičkoj industriji ću drugi put da se borim).
Tu ulazi pavlaka, kao lukov gunj, vunene čarape i ruska šubara. Da l' je to samo placebo, da l' zaista deluje, ostaje da se razreši u sledećoj epizodi Mythbusters-a, do tada: kad veza tek počinje i još se stidite jedno pred drugim, kad imaš usmeni ispit koji bi da položiš, kad ideš na razgovor za šljaku, kad svraćaš kod tašte u Društvo penzionera da joj odneseš karanfil za 8. mart, kad ideš kod učiteljice svog klinca da se raspitaš o napretku naslednika, jednom rečju - kad ideš među narod, a ne želiš da mu naudiš, u pljesku stavi pavlaku (luk se podrazumeva, vidi prvu rečenicu).
Kada je Mitar Mirić pevao ''mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole'', on je mislio na nas dvoje kako idemo ulicom i klopamo pljesku sa svime što treba, bez pavlake.
A pred nama špalir.
Postoje ljudi koji žive u zabludi da je burek pekarski proizvod kao i svaki drugi i da je nebitno u kojoj se pekari kupuje a postoje i oni koji znaju da postoji burek, burek i Burek. Oni malo prosvećeniji misle da se onaj sa velikim početnim slovom se pravi u pekari Mićko preko puta neke gimnazije stare 130 godina a oni koji su probali Mićkov burek kažu da pekara nije preko puta gimnazije nego je gimnazija preko puta pekare, osim toga veruju da se pekara ne nalazi u Nišu nego se Niš nalazi svuda oko pekare.
Opšte je poznato da burek iz ove pekare ima neke čudotvorne osobine ako se jede u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima, zavisi koliko zaglaviš u gradu, dejstvo se opisuje kao kombinacija spanaća iz crtaća Popaj, Asteriksovog čarobnog napitka, pečurke iz Super Maria i za sada medicini nepoznatog sredstva za razbistrivanje misli i potpunu restauraciju mozga i jetre. Tu i tamo neko pomene da Mićkov burek diže iz mrtvih, leči sidu i delimično krpi rupe na duši izazvane mešanjem vinjaka i pesama Tome Zdravkovića ali to još uvek nije potvrđeno.
U Niš dolazi stranac, Norvežanin, Grk ili već tako neki što ne zna ni srpski ni engleski i kreće da se gubi po gradu...
Stranac: Ekskjuz mi, ar ju from Niš?
Nišlija: Jes.
Stranac: Ken ju tel mi ver iz d most important plejs for turists?
Nišlija: Ju vont hotel?
Stranac: Not hotel, aj em luking for D Plejs, i forgot nejm, it iz d grejtest vonder in Siberia
Nišlija: Mama ti iz Sibirije... Du ju vont tu si d fortres?
Stranac: Not d fortres...
Nišlija: Du ju vont tu si Čegar monument, Ćele kula monument, Bubanj mo...?
Stranac ga prekida: No monuments, aj em lukung for D Holi Plejs, aj hev it vritn but aj kent fajnd it
Nišlija već nervozan kaže "kam na ovam" i vodi ga do turističke mape grada: Šov mi d pikčr end aj tel ju ver tu go!
Stranac konačno vadi neki zgužvan papir i kaže: It iz not on map, hau ju rid dis "Mitskov burek"?
Najviši stepen slobode koji se može dobiti. Česta posledica odrešenih ruku su vezane ruke.
Bivši direktor Javnog preduzeća Naftna Elektroprivreda Telekoma Srbije, koji je, zbog malverzacija, pre dva meseca uhapšen na Balearskim ostrvima, je na suđenju izjavio sledeće:
"Čist sam pred Bogom i narodom. Kad postadoh direktor, upravni odmor mi je dao 30 miliona evra i odrešene ruke da nađem način da izvadim preduzeće iz govana. I did it my way."
Raštiman višegodišnjim, sadističkim geng bengom koji nad njim sprovodi državni aparat, prost čovjek iz serbskog naroda, ponizni rab božiji, u nemogućnosti valjanog suprotstavljanja "Roko Sifredi" armiji, nerijetko se lati oružja iz arsenala vlastitog Jezika i njime pokuša da ponizi brojnijeg i moderno opremljenog neprijatelja.
U tome je obično uspješan kao palestinski dječak u borbi sa izraelskim transporterom ali, ponekad, uspije dati sebi oduška.
Pet godina jebavanja po državnim ustanovama. Hiljade potrošenih maraka
(dinara). Erektilna disfunkcija usljed sistematske izloženosti stresu. Krah prostate. Opadanje i propast crne džigerice. Planovi za bombaški napad. Odustajanje od planova za bombaški napad. Planovi za samoubilački bombaški napad.Najzad, državna administrcija donosi odluku da se sa najvećim stepenom Hitnosti mora prihvatiti zahtjev stranke. (Stvar koja se mogla i morala okončati za dan-dva).
Sekretarica:"Bilo nam je zadovoljstvo što smo mogli da vam pomognemo u ovoj stvari. I nema potrebe da nam se zahvaljujete, mi samo radimo svoj posao."
Prost čovjek, ponizni rab božiji: "Da vas pitam nešto..."
Sekretarica: " Kažite slobodno."Prost čovjek, ponizni rab božiji: " Radno mjesto na kojem ste sad..."
Sekretarica: " Da, šta s njim?"
Prost čovjek, rab božiji:" Da l' ste na njega došli preko konkursa ili preko pičke?"
Sekretarica:"Ma kako te nije sram..."
Spuštanje slušalice.Prost čovjek, rab božiji: " Da ga i ja jednom utjeram državi! Aj, uzdravlje kume!"
Kum prostog čovjeka, raba božijeg: "Uzdravlje!"
Prezriv izraz upućen osobi koja užasno mljacka dok jede, glave pribijene uz tanjir, trpajući kašiku za kašikom i žurno gutajući maltene ne sažvakavši hranu.
Naravno, pravi se aluzija na način na koji jede svinja/prase.
-Slurp, mljac, mljac, njam!
-Idi bre čoveče, ogadi mi ručak! Ajde još samo gurni nogu u korito!
Reč odomaćena u slengu političara i ziljavih karijerista.
Kada čujem tu reč na tv-u, pomislim da su oni toliko neobični, da imaju
treće oko, dva spolovila, peraje na leđima... Ili da su specijalni ljudi...
PR neke stranke (napucana ziljavuša):
"Mi mislimo da običan čovek treba imati pravo da diše i da mu to niko ne sme uskratiti".Mnogi misle da je obično isto što i normalno. A da li je to utvrđena norma za ponašanje, tipa: Danas smem da napravim još 5 sranja i ispunio sam normu... Danas moram da učinim još 2 dobra dela... Još 7 sarmi...
bla bla bla..."Običan čovek vozi normalna kola, oblači se normalno, ponaša se normalno..."
E to je kreten!
Jedna od dvoja vrata na Yugo-u, koji je stajao 4 sata na suncu, na temperaturi od 35 stepeni.
Sredovečna seoska nolajferka, obično usedelica iliti babadevojka koja ide od kuće do kuće i svugde zna šta se desilo u toku dana , pa na kraju po sokaku ogovara šta je zanimljivo videla. Preteča Radio Mileve i Kurira.
Energent u doba Aleksandra Rankovića.
Ako deda zbori istinu.
Ja:Si vido Mančester što izgubi od Čelzija?
Deda:A?
Ja:Mančester?
Deda:Ranković?
Ja:??
Deda:Opasan je bio Ranković jeb'o majku...da vi'š ti kad sam ja radio dole na Kosovu pa nestane struje a Ranković odma' 200 Šiptara založi jeb'o majku ihihih...
Lep način da se nekome kaže da je retardiran.
Primer iz filma ,,Ko to tamo peva".
Pavle Vujisić: Od kaveza sa majmunima naprosto ne mogu da ga odvojim!
Miško: Pa, kad su smešni!
Bora Stjepanović: Simpatičan mladić!
Hemija. Varnica na relaciji između dvoje ljudi, bez koje se ne može razviti prava veza. Sve njegove priče, žvake, razvlačenje solaža na gitari, potpisivanje za Čukarički, a kasnije i za Deportivo, neće nadmašiti jednostavni kontakt očima između dvoje pravih ljudi na pravom mestu. Ni njene kratke suknje, izbacivanje poprsja, pozdravi na hodniku i kolutanje očima, neće postići ništa, sem možda podizanja jarbola ispod njegovih pantalona. Sa njom će se osećati kao da čita ono što je Opra u svojoj zadnjoj emisiji preporučila, umesto knjige koja ga zaista interesuje.
Bez žiške, njene priče se neće čuti od Kanzasove balade "Prašina na vetru", koja odzvanja u njegovoj glavi, njena ruka iako topla, činiće se kao ledena flaša BIPovog piva, izvučena sa dna Obodovog zamrzivača, a kada treba da je poljubi, neće osetiti ništa sem guranja jezika u praznu, sterilnu teglu za pakovanje kornišona. Ona će se njegovim fazonima u početku smejati, dok će joj ubrzo postati interesantne, koliko i izvale Šurdinog ujaka, nakon dvesta četrdeset sedmog praćenja serije "Vruć vetar". Vremenom će se udaljavati, jer im je na samom startu nedostajao osnovni element. Kada je on prilikom samo jednog njenog pogleda, srećan kao ciganče kad se popne na traktor, kada shvati suštinu pesme "Otrov" Alisa Kupera, i kada se nakon uzimanja njenog broja, prvi put plaši da pet godina star, deformisan telefon, ne padne na zemlju i izgubi memoriju, e to je jebena žiška.
- Brate, si još sa onom ribom?
- Nisam brate, ne mogu nemam žišku za nju. Nisam hteo se foliram...
- Ti br'te, ako tako nastaviš, slobodno spakuj alat na tavan, i preseli se na Svetu goru. Kak'e žiške, kak'e pičke materine? Grabi šta ti se nudi!
Rečenica koja odvaja "obrazovanog" i "čuvenijeg" narodnjaka od ostale "neobrazovane mase" narodnjaka. Svaki narodnjak koji misli da je dao umetnosti nešto veliko ima na ovaj način da se proserava sa pratećim bendom.
Mlada zvezda Granda, ispala u trećem krugu (jer je direktni konkurent imao sms podršku privrednog giganta iz Gornjobelobočkog okruga) svoju stečenu slavu koristi tako što, na svadbi Nevene Krstović i Jovana Mirkovića pod šatorom u selu Krševica, ovako komunicira s bendom:
"Grgi, ajde jedan G-mol..."
(Grgi tipne jednu dirku, al ipak sačeka šta će ovaj da se razdere, jer pojma nema šta mu je palo na pamet, nit zna gde je taj mol)
MZG: "Dao, sam joj džak papriku...(Grgi sad shvata i počinje da gusla, MZG klimne glavom i nastavi)...jer nemadoh ništa drugoooooooo..."
Time se MZG distancirao od ostalih i postao je umetnik.
Mnogo koristan izraz. Primer štednje, jer su u nekim situacijama reči sasvim redundantne. Od koristi je raznim ljudima u raznim prilikama.
(student koji nešto vrda na usmenom ispitu)
- Dakle, kolega, tvrdite da je Čoser bio renesansni pesnik?
- Taj rad!
- Vi niste ni pipnuli knjigu, je l' tako?
- Taj rad...
- Ništa, kolega, evo Vam indeks, vidimo se u narednom roku.
- Taj rad.
--------------------------------
(čovek nije nešto religiozan, ali poštuje tuđu religioznost)
- Hristos se rodi!
- Taj rad!
--------------------------------
(osobu apsoluno boli tukidid, tj. narodski rečeno, potpuno je indiferentna prema onome što druga osoba palamudi)
- Ne možeš da veruješ, uzeo sam Di Marcio hambaker za bridž poziciju od nekog lika za samo 20 evra, sad ću da ga ugradim na strat, nemaš pojma kako će dobro da se čuje! Nego, žao mi da sečem, moraću da kupim novi pikgard, ne znam samo da li da tražim polovnjak ili da idem po prodavnicama, ili kod majstora. Šta ti misliš? Da nosim kod majstora?
- Taj rad.
--------------------------------
(a sad malo interno)
- Onaj La_Haine je baš neki nadrndan lik, a? Sigurno ništa skoro nije jebo, šta misliš?
- Taj rad.
Ili
- Kako smara ova Majav. Samo nešto morališe.
- Taj rad.
Ili:
Ovaj Predražinjo je sigurno 2-3 čoveka koliko ga ima onlajn.
- Taj rad.
