Izuzetno ružna devojka. Ovaj se izraz nekad koristio u južnoj Srbiji, okolini Vranja i Leskovca.
Okolina Vranja, vremena drevna:
- Ćerko, napunila si 24 godine i ne mogaše se udadeš. Misliš li ti od toj, sramota je.
- Pa tato, kad me ne teše uzme Mile Cepanka, ja sam njega mlogo begendisuvala.
- Mile Cepanka?! Pa ti gram mozak nemaš! Mile momak kršan, naočit, tepale su se za njega devojke na sokak. A ti, glej se kakva si, namučila si ogledalo! Oči ti ko punjete paprike, pa još urokljive, levo ti uvo pogolemo a desno klempavo...
- Šmrc....šmrc....al' tatooo.....
- Dobro, dobro, nemoj plačeš, će nađemo nekoga poćoravoga valjda da ga izvaramo da te uzne. Idi sad poraboti nešto, al' nemoj ulaziš kod stoku da ne seknu krave s mleko.
- Dobro tato, da ti cunem ruku.
- Ne me celivaj, grebeš me s brkovi.
Ili ovo malo, to malo, kakogod. Oznaka za klasični kusur, bedni ostatak, go kurac. Koristi se pri obraćanju ljudskom biću o čijim sposobnostima imamo, najblaže rečeno, jako nisko mišljenje.
- Alo, Majo, gde ti je ono malo brata?
- Tu je negde, sačekaj sekund.
:sekund kasnije:
- Ej, pavijanštino, ajde podigni to malo dupeta i dolazi na pivo.
- E popuši mi ovo malo kurca. Eto me za petnaest minuta.
Odomaćeni naziv za Muslimane, uglavnom one koji svojom pojavom ne ostavljaju mnogo nedoumica o svojoj veroispovesti.
S obzirom da je u pitanju jedna od izvedenica od reči mudžahedin, koja označava svete ratnike, tj. najčešće naoružane borce koji podržavaju islamističke ideologije u ekstremnoj meri, jasno je da se "mudžosi" baš i ne koristi za one kulturiška Muslidže kojima bi možda dao i ruku ćerke kako bi se ogrebao za kamilu i apartman u Beogradu na vodi.
- Batice, mislim da je bolje da izađemo iz basa.
- Zašto, pa imamo još tri stanice?
- Pogle ove Mudžose što su ušli na prednja vrata, ne osećam se prijatno dok se vozim sa njima.
- Ma daaaj, izgledaju kao neki studenti veterine, ili tako neki kurac. Vidiš i da nose kese, bili bre ljudi u šopingu. A i šta misliš, da će da otmu bus i skucaju se u TC Ušće?
- Nikad se ne zna. Eno, vidi! Onaj jedan ide upravo do vozača!
- Možda hoće da kupi kartu.
- Pih, kako si ti naivan. Nikada ne veruj mudžahedinu sa Njujorker kesom u ruci! Ja silazim i čekam sledeći, a ti kako oš.
Gomila se, čuva se, slaže se, trebaće. Za šta koj kurac, ne znam, valjda kad moj praunuk postane direktor u kancelariji za ujednačavanje oblika šahti u NSRJ, pa da ima da zapiše kad ide u spa-centar a kad na tenis sa Radetom Markovićem.
Jebeni hrčkov mentalitet.
Zato sam rešio da razbucam to rokovničko gnezdo sa sve blokčićima mladuncima u dnu regala:
Uzmi ženo slobodno za recepte baš ovaj ovde, evo, tapacirani, najskuplji, E-LEK-TRO-ŠU-MA-DI-JA ima kartu Evrope i registarske tablice od Triglava do Gevgelije, nȁ, uzmi piši o urmašicama, mada ništa ne spremaš jebali te recepti s interneta.
Sine, evo ti ovaj iz Magnohroma sa kalendarom iz osamdesdevete, nȁ, žvrljaj žirafe i paralelopipede. I da naučiš razdaljinu između Boljevca i Trogira, i dubinu mora, Palagruža gde je! ispitivaću te!
Deda, evo i tebi ovaj Šumska gazdinstva, nacionalni park Stranputica da crtaš gole žene i mape Velike Srbije. Malo je ubuđan, al i ti si, šalim se, de.
A osto negde, da ćuti, za mene, rokovnik Crvene Zastave, sa požutelim danima i listovima prošlim, neispisanim, a završenih priča.
Porodica – Pali bre idiote, imamo svi kompjutere!
Deda – Sine, raznežio sam se.
...
- Šta si to nacrtao, budalo matora, što Bihać ustašama, ispravljaj to!!! Uuu al si joj džbun nažvrljao, ko da se mazala puterom od kikirikija... A ne, to su ti četnici, igraju oko Zagreba, pardon!
Bilo koji preliv, ne nužno čokoladni ili pavlakast, ali koji preliveno obogaćuje, pa se tako spojeni sjedinjuju u savršenstvo.
Znam da sam malo nakrivo nasađen, a ni tvoje grudi nisu baš simetrične, ali dok si ovako prelivena po meni, ne znam gde završavaš ti, a počinjem ja.
Ostani.
Obično se kaže za merakliju, boema, čoveka slobodarskog duha što ne robuje obavezama. Po principu od danas do sutra ali punim plućima. Hedonistički, maksimalno za sve pare, poštujući svaki dan kao poslednji.
- U komšiluku opet neko veselje?
- Ma jok... Nego kod Marka se okupila neka ekipa.
- Kakva je to propalica, bio juče u dnevnicu, eto mora odmah sve da spiska!
- Matori ne seri! Bole ga brige, čovek zna za šta živi! Ti štekaš celog života i šta imaš?
Zafrljačiti, brzo dodati neki predmet. Brzo odbaciti određeni predmet u kantu za smeće ili kroz prozor. Nešto brzo prisvojiti ili još brže ga se rešiti.
Rade, švićni ove opuške kroz prozor...
Lemi, švićni to pivo ovamo...
Djevojka sa raskošnom zadnjicom.
Kao što traktori na zadnjem dijelu imaju uvećanje. Zadnju gumu koja je deset puta veća od prednje, tako i ovaj tip riba ima dupe koje im je duplo šire od ostalih djelova tijela. Postoje dva tipa ovakvih riba.
One kojima ne bi dirnuo ni štapom, imaju 150 kilograma, ruke kao dva balvana, a noge kao četiri.
I one sa kojih ne bi silazio dok ne umreš. Ali puno veći problem je kako bi se prvo popeo na njih. Ribe za koje obavezno trebaš imati bmw-a, tonu keša, i sve najbolje. Kurve.
- Vidi ove traktor ribe u ćošku. Kako bi ih odradio sve do jedne. Ja ću ovu skroz lijevo, a ti možeš koju hoćeš drugu.
- Traktor ribe, ali ove ljepše. Pusti to Mile, mani se praznih priča. Pobjegle bi od tebe kao đavo od krsta. Nisu ti to one sa sela tamo, ovima bez deset hiljada u džepu ne moraš ni prilaziti džabe.
Doći će do incidenta. Poslednje upozorenje pred belaj i šorku biblijskih razmera.
-I, šta kažeš tajo, kako ti se čini moj novi dečko? xi xi
-Kad je pomenuo odbojku u kontekstu sporta, jedva sam se suzdržao da mu ne nabijem onu leptir mašnu do jednjaka.
-Znači loše, a?
-Pašće krv još jednom li ga dovedeš ukuću.
Retoričko pitanje upućeno ukipljenom detetu. Koje je upravo obrstilo muškatlu u gostima. Ili prosulo sok od maline na tetkin heklan stolnjak, konac jaka petnaeskinja. Ili traži peto parče čokoladne torte, od kojeg preti kombo useravanje.
Podsećanje koje u bebećoj glavi izaziva slike helijumskih balona, zelenog flomastera, odskačućeg Tinki-Vinkija i Miroslava Ilića u kaubojkama, ali ne i toga što je "dogovoreno". Jer za dogovore zabole i resorno ministarstvo, a kamoli četvorogodišnjaka kojem je uspeh ako se seti da ne proguta kinder-žumance.
No, važno je da savesni roditelj ispadne autoritet i da se vidi da se potrudio i "komunicirao" kod kuće, pa nema veze. Bitno je odigrati "dil" tačku.
- Znači idemo sada u banku, ali nemoj da gađaš tetu flajerima, da piškiš u hidrant i diraš uniformisanom čiki pištolj kao ono pre, važi? Dogovoreno??
- Jej.
Turcizam, koji je prevazišao prostu definiciju urbane sredine i postao sinonim medijuma za prenos trača i tračnih derivata: glasina, afera i poluistina.
Čaršija bruji. Čaršija osuđuje. Čaršija ženi i razvodi. Čaršijom se prenosi glas brzinom koja od Ajnštajna pravi notornu nubinu.
- Što nema neki dobar šimejl ovde, da ga otkinem od kurca, pa neka priča cela čaršija.
Najviša horizontalna šipka koja sa gornje strane ima neobrisan sloj prašine koji ti ostavlja sivilo na šakama. Za tu šipku se hvataš kad nemaš gde i kad cela masa u autobusu počne da talasa jedino ti ta šipka preostaje da se ne surdukneš sa ostalim putnicima kad majstor naglo ukoči. Od nje ti se ruke otegnu ko u orangutana.
Za uspešno korišćenje pomenute šipke neophodno ispuniti sledeće fizičke norme:
- minimum 10 zgibova na vratilu sa šakama okrenutim od sebe
- nepostojanje povreda ramena i ruku u periodu od najmanje 6 meseci
- izdržaj u stojećem stavu prilikom naleta putničke mase: minimum 2 babe ili 2,5 učenika.
Postupak sticanja sredstava u cilju prelaska iz ruralnih u gradske sredine.
- Prodala kravu, snimila prvu pesmu, ostalo je istorija...
Brdo ili strma ulica uz čije se ime često pominju koze i ručne kočnice nisu prijatelji pre-Euro3 vozila.
Prilikom uspona odvažni vozač prvo izbacuje suvozača, kao Karađorđevići zlato iz aviona četresprve, onda gasi farove i radio. Klimu ionako nema.
Neki uspe, neki upali sva 4 i blokira saobraćaj.
- Vidi ga, bre. Umro mu ćale, nije ga ni upamtio, pomag'o kevi, čuv'o sestru, radi već 10 godina u perionici, ceo dan u gumenjacima i uvek raspoložen.
- Jebi ga, dobra mu lamela...
„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.
Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!
Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...
-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.
I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...
-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:
-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.
Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...
Stepen jeftinoće, dostupnosti i generalno kvaliteta neke stvari.
-Seks sa studentkinjima četvrte godine Agronmskog fakulteta se dobija uz vreću praška, ako me razumeš.
-Razumem te.
Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss
Iz Ilustorvane politike, jun 1995:
Zaljubljeni par zatekli smo na selu Acince u vikendici Acinog teče Zahara Pašutina. Naišli smo baš kada je Bilja Aci gurala kobasicu iz pasulja u usta i tapkala ga po nušci: sve da se pojede no no da se baca. Pitali smo ih šta je recept za ljubav, koji oni, posle osamsto godina braka, svakako imaju.
Aca – (smeh) Znate kako, bitno je poverenje. Ja Bilji sve verujem, pustio sam je i na eskurziju kad ih je Sale vodio u Temišvar da kupuju fasone za lustere Lepe Brene... A jednom sam pojeo i tri kila muhara jer je Bilja rekla da nisu otrovne... Bilo mi je zlo, ali ljubav pobeđuje svako zlo (smeh, zaljubljeni pogled)
Bilja – (smeje se) Haha Aleksandre, šeri, sećam se, sva sreća bio je tu i debeli Medeni Mesec, koji je bio godinu dana na veterini, pa ti ispraznio odmah stomak ko Bora Drljača pokvareni zamrzivač...Pitamo ih dalje da li je tačno da se bračne cipele razgaze posle tolikih godina i da li se Aci noge i dalje osećaju?
Bilja – (smeje se) Ja volim da spremam a Aca i deca vole da jedu, a kada sam na putu Acu i decu spakujem u torbu i nosim ih sa sobom. Aca kaže da ga žulja malo u prtljažniku autobusa i da ga zajebavaju stalno druge torbe, a jednom sam mu uhvatila brkove u rajsferšlus pa je morao da se obrije (smeh)
Aca – (smeh) Da, tako je bilo... Bilja je pomalo vrag, a ja sam više okrenut deci, kao kengur torbar, stalno njuškam po zemlji i jurim da ih hranim i pipam dal su znojava. Inače, deca su nam zlatna, sin trenira košarku, Muta reko da će biti novi Dača Mijatović a ćerku zasada nemamo, ali i ona je odličan đak, na diktatu iz engleskog dobila je plus sa dva minusa...U tom trenutku pridružio nam se, izlazeći iz poljskog vecea i Igor Lugonjić. Pitamo ga: Igore otkud vi ovde i gde ste bili ustvari poslednjih deceniju i po?
Igor – (tužni smeh) Meni je Aco kao stric, mnogo ga volim i poštujem, ovom prilikom bih da mu se zahvalim što me je spasio iz kandži lizanja vanilinog šećera. Hvala Aco, hvala Biljo, dogodine u diskoteci Felna Brunclik, pozdrav svima koji me znaju, i samo još da poručim: Žare, ne brini za ono, strugaćemo piškote.
Eto, to je bio jedan vikend sa Ilićima, a u sledećem broju pročitajte šta smo radili dva sata sa Acom u buretu i eksluzivni uporedni test: sve intimne Biljine frizure vs šare na kuhinjskim krpama od pedestreće na ovamo.
Malo nešto preuređeno kolko da živinče unutra nekako istera svoj bedni vek. Ni soba, ni grob, ni kelija, dva sa dva, nizak plafon, vlaga, prokišnjavanje, lavor, kofa, očukana vangla, kaplje iz slavine prljav život.
U njoj bedno jektičavo služinče obitava i sanja o svojoj kući i o tome kako iz nje tera svoju sadašnju gospođu. Mada, služinče često razvije stokholmski sindrom pa ustvari zavoli svog gospodara i dnevnu dozu suptilnog ponižavanja: ne sada posluženje Dragice, imam gosta u pičci, naučite se već jednom.
I ne sanja ništa, ništa.
- Dokle ću ja bre da živim u ovoj sobi ko za sužinčad, puno nekih prastarih stvari, stari usisivač mi se stalno mota oko glave, vlaga ko u podrumu, posto sam klaustrofobičan, sanjam pečurke stalno i Kafku kako mi preti!
- Ćuti bre i uživaj, bili smo podstanari 20 godina, ovo je kakvo takvo al bar naše!- Deda, zašto si napravio kuću bez sobe za služinčad, i zašto mi nemamo služinčad i šta ja sad da jebem?
- Unuk, ne jej govna!Šerbedžija recituje tiho šešir gitara boemstvo vino:
...
Ima nešto jebozovno
u tvom šarmu služinčadi:
među šerpama da te jebem
umazanu
od sira, zelja i jaja,
samo jednu nedelju da ti cepam kecelju,
Sivu,
a ti mi se podaješ za
kilo krompira.
Proklijalog.
U tebi.Ahhhh Dragice...
Glavni, ali ne glavni u smislu da ga svi ostali slušaju, već onaj koji podnosi najveći teret.
Noseći zid, noseći čovek odbrane (čitaj štoper), bremenita žena...
- Koviljka, dušo, aj kad već ideš u dućan, ponesi mi i gajbu valjevskog.
- Aman, Stanoje, pa kako ću? Ti ko da ne znaš da sam noseća?!
- Pa baš zato što si noseća. Ponesi, ljubim ti dušu...
Osnovna zaštita usnulog organizma. Sto posto helta i armora u cugu. Deluje bilo da jedinka spava na jogi dušeku na 25 stepeni ili na rosnoj sedimentnoj steni na Maljenu: važno je da se nađe neko hipersenzitivan da prebaci makar ponjavu preko lumbalnog dela. Najosetljivijeg. I spavač je siguran.
Ričard Gere spava go do pojasa, ali, pazite - do pojasa. Sredina je bezbedna. Kakvi da se prehladi, pa da svaki čas prekida muvanje trčeći do klonjare!
Baka najpre pokrije preko sredine. Još ni prve spavačke bale nisu krenule, a ona već nabacuje duplo ćebe i nešto vrača. I ušušne marginama, da ne nazebe drob, kako ona kaže.
Zaključak: Ko pokriva preko sredine, ne može biti loš čovek!
- Jao, Boso, mislim da je on taj! Gosn. Pravi!
- Mungos? Izbambusao dobro, a? Heh.
- Ma dobro to, mada jeste triput uzgredbudirečeno. Nego, kad sam pala ko domina i zakuntala na trosedu, uzeo penjoar i pokrio me preko sredine.
- Gosn Pravi, vaistinu.
