Biti opterećen recidivima prošlosti koji te ometaju u daljoj karijeri, a i u privatnom životu. Najčešće se ova fraza vezuje za političare, bivše kriminalce i sve one koji imaju "zanimljivu prošlost".
- Razmišljam nešto, dobri moj Ivice, da oformim Ministarstvo za ubrzani razvoj. Moćno zvuči, a i da narod vidi da ne sedimo skrštenih ruku. Samo, ne znam koga da stavim za ministra...
- To ti je bar lako, lepi moj Alek. Stavi Dinkića, ima iskustva, a ima i diplomu, ne moraš da mu kupuješ.
- Kako ću njega, nije dobio ni 2% glasova, a i vuče tolke repove iz prethodnih vlada?! Jedino da novi resor nazovem Ministarstvo za ubrzanu pljačku.
- Pa to ti je isti kurac. Imamo rešenje!---------
- Gledam nešto ovu našu koleginicu Vericu. Zgodna, lepuškasta, ništa joj ne fali. Dobro, jes da je kafe kuvarica, ali bar ima radno mesto. Eno, već je dobro zagazila u tridesete, čudi me kako ne nađe nekog poštenog čoveka da se uda...
- Bi ona, da ne vuče repove za sobom.
- Kakve repove?
- Ih, kakve. Sve do Kaćke petlje, burazeru!
Maksimalno užurbavati pod pritiskom. Skroz podignuta sisica ekspres lonca.
Probati da svane pre sabaha. Ukratko, šejtansko maslo, instant umućkano sa turbo skrlet mikserom.
Jebo mater, ni za kurac nismo. Još nisu tranšeje iskopane, još sa Cimermanom nije skroz rastaljeno sve oko priznanja i naouružavanja beretki, sčetnicima još sto kuraca valja ispregovarat oko crne berze i tih folova golova, a oni meni jarane malo prije javljaju Svat sutra mora bit ubijen. Ama, insani božji, lako je ubit, al šta onda. Nema bolan, džabe se mi ložimo, nema ni čune od nas. Svega mi, mi jedan običan gradžanski rat nismo u stanju natenane, ko sav normalan svijet, pripremit, a kamoli se nadat organizaciji ljetnje olimpijade.
I nju bi nagargali u maju da bude. Tita mi, ko da gledam, neko bi poletio Moglo bi otvaranje bit za Dan mladosti!
Pokušaj da se polni odnos, s muške strane, produži na dovoljan za minimalno zadovoljstvo one druge strane. Da ne kažem ženske, ne bih da uvredim nekog u ovo osetljivo vreme.
Za ovo se koriste različite tehnike, od vizualizacije Vjerice, preko prisećanja na Vojislavove odabrane izraze lica, pa sve do sabranih izvinjenja Borisa Tadića.
- Aaaa... mmmmm... tooo...
- Ja sam gotov! Samo još malo!
- Svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom ...i požrtvovanjem doprineo da veliki broj ljudi oseti nešto novo na političkoj sceni..nešto što će uspostaviti red i poštenje...u Srbiji koja je bila prekorumpirana.
- TO MALAAAA! IDEMO JOŠ JEDAN KRUG ZA ISTI ŽETON!
Merica naše osrednjosti, deminutiv života, šaka pirinča, opredmećenje propalosti nekadašnje srednje klase u vidu plastične kante, još jedna potvrda o ulasku u začarani krug na kome se okreće oko nečeg što bi trebalo da bude život, zajedno sa ostalim osrednjim stvarima koje se množe oko nas, hteli ne hteli, led televizorom na akciji u Idei, laminatom koji zamenjuje parket koji je noću škripao lament nad Sfrjotom, pvc prozorima, forma ideale lajt ivericom, second hand robom za koju pre deset godina niko nije hteo da čuje, a sad ćutke oblačimo košulju koja je dosadila nekom švapskom dedi, i još je posle hvalimo. U suštini sve ovo ne mora da bude loše po sebi, jebeš to, stvar je stvar, neću da robujem tome i te gluposti, al ipak, majku mu, odjednom se setiš da postaješ sredina sredine, mediokritet mediokriteta i da polako zaokružuješ svoju priču osrednjosti koja se okreće oko posla sa trieshiljada platom i privilegijom radne subote. I dok častiš komšije i rodbinu i dok svi kao oduševljeno razgledaju ukutkanog polovnjaka kakav ćeš i ti postati za desetak godina, ipak ti nešto otužno dođe sve to, mada se tešiš da ćeš konačno da se voziš ko čovek, dobro, čovečuljak, čovečić, čovučić bar. Nekad beše Jugić sad Puntić, samo ovaj prvi bar je bio nov i naš, kaže ti deda iz komšiluka, a u ovom drugom još kao da se naslućuju, ma koliko vešto isprane, fleke na sedištima evropskih izlučevina, koje postaju potpis u mrljama naše drugostepenosti. Da, mi smo sada drugorazredni i to više ništa ne ispravi, i onda kad, ma koliko pomiren, čoveku dokurči sve to, kao propratni simptom javlja se ono što jedino može da se javi, sladak sirup za bolesnu decu – jugonostalgija na koju niko nije imun, more sete, sećanja i propuštenosti u kome se slatko kolektivno pliva, bakarna boja koju smo jednom na nekom drugom suncu dobili a da nikad ne izbledi, mada sve više podseća na jedan drugi bakar, ciganski.
- Skupio sam neke pare, pa sam mislio konačno da zamenim ovog mog jugića pa reko da te pitam, znam da ti pratiš to i znaš, šta je najbolje da uzmem...
- Stani, koliko misliš da daš?
- Pa šta znam oko dve hiljade, dobro dve i dvesta, a možda i...
- Uzimaj Puntića i gotovo, da manemo sve te priče: od mesta a do mesta b, jeftini delovi, sigurnost, potrošnja; ti si čovek za punto punto je auto za tebe, ima da ličite jedno na drugo ko gazda i pas, naći ćemo neki koji je malo prošao, ispod petstoiljada, troši litar benzina na petsto km, i dodaješ sebe među ostalo Srblje sa novim kolektivnim prezimenom Puntić!
Izdrkati ga na Ivanu Španović.
Ili kako sam svršio na centru igrališta na Marakani.
- Ćao, Ivana!
- Hej, ćao! Ti si nov, je l' da?
- Da, počeo sam juče da treniram. Gledao sam svetsko prvenstvo i primio se na atletiku.
- Stvarno? Jao, baš mi je drago kad tako nešto čujem, što više mladih ljudi treba da se bavi sportom. Koja disciplina ti se sviđa gde bi voleo da se oprobaš?
- Ženski skok u dalj, ali to su mi rekli da ne mogu, pa još uvek trener traži za koju sam disciplinu talentovan.
- Hahaha, ženski skok u dalj, vickast si skroz. Zar ti se nije završio trening?
- Jeste, ali sam čekao da svi odu sa stadiona, da malo ovde vežbam.
- Zaista?!? Pa ja obožavam entuzijazam! Tako i ja moram sada još par puta sama da probam zalet, to je recept za uspeh. Neću dugo, pa možeš onda ti. Važi?
- Važi. A šta to sad radiš?
- Španujem eksere na novim sprintereicama od sponzora, moram još da se navikavam na novi model.
- Aham.
- Ej, zašto skidaš šorc?!?
- Ne obraćaj pažnju na mene, moram se i ja malo našpanovati. Možeš eventualno samo malo da se nagneš napred i to je to.
- Pa ti, ti... DRKAŠ!?!?
- Zbog tebe mi je skok u dalj omiljena disciplina, zbog tebe treniram, ti si divna, ti si božanstvo. Voleo sam vas nemo i bez nade, s ljubomorom i strepnjom srca svog, voleo sam vas iskreno i nežno, voleo vas tako drugi, dao Bog! Još samo malo da ti priđem, tako.
- Eeeej. UPOMOĆ!!!
- Pa rekla si da voliš entuzijazam, gde ćeš?!? Nema nikoga na stadionu, rekoh ti, neće nam niko oduzeti ovaj divan trenutak, ne brini. Hej, pa nemoj da bežiš?!? Ivanaaaa!
- Upomoooć!
- Joj bre, UH, nije lako trčati, UH, ovako golišav, UH, kroz travu Marakane i drkati istovremeno! UH. Znam da trčiš samo da bih, UH, te na kraju stigao, Ivanaaaa! Sviđaš mi se kad ćutiš, UH, jer si kao odsutna, UH, i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te, UH, čini mi se kao da su ti letele oči, UH, i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. UH! Svršiću, vrati seee!
Po narodnom predanju starom više decenija, studijama stotina članova Medicinskog fakulteta u Bolonji, zaključcima najuglednijih psihologa, sociologa, neurologa; pa čak i epidemiologa, oftalmologa, urologa i onkologa uzrok svih globalnih oboljenja i zaraza je, u stvari, ljudski mozak. Svako oboljenje je zapravo na nervnoj bazi.
-Mama, boli me glava. Šta da radim?
-Ništa, sine, to ti je na nervoj bazi.-Mama, izbušila mi se guma na biciklu.
-To ti je na nervoj bazi.
-A?
-Ništa, sine, zamislila se majka.
___________________________________________________________________
-Strašno me peće kad uriniram.
-To ti je na nervoj bazi.
-Šta bre na nervnoj bazi, peče!
-Da li voliš da jedeš salatu uz ručak.
-Paa, volim. Što?
-Moguće da si jednom seckao ljutu papričicu pa si posle rukama pipkao penis u wc i eto problema!
-A, jes vala.
_____________________________________________________________________
-Napipala sam kancer, umreću.
-Ma to ti je na nervnoj bazi sve, opušteno.
-Ahaaa, dobro.
______________________________________________________________________
-Ništa ne vidim.
-To ti je na nervoj bazi.
-Ali, jednom sam čak ušao u pogrešan autobus, jer sam loše video broj i završio u nekim Dobanovcima.
-Jesi ti zadovoljan realnošću, da te pitam ja?
-Pa nisam, teška su vremena i besparica i sve to.
-Eto, vidiš. Ti si jako nezadovoljan trenutnim stanjem u državi i tvoja psiha jednostavno ne želi da vidi šta se dešava u realnom svetu pa ti se čini da ne vidiš dobro.
Proći će to...
Mera dobrog kvaliteta.
-Kakav je bio kupus na svadbi tebra?
-Aaa, dva puta sam sipao tebra.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Kakva je ovaj novi biodizel tebra?
-Aaa, dva puta sam sipao tebra.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Si karao Soraniju tebra?
-Aaa, dva puta sam sipao tebra.
Dobra stara izreka koja na najbolji način dočarava uzaludnost proseravanja.
- Vidiš li šta se dešava?! Ameri i Rusi se oblizuju na istu kost.
- Šta se dešava?! Ne plaši babu kurcem! Sve sam ja to proš'o, nema od toga ništa...
Šok-faktor začin pridodat na uobičajena (ne)dela. Možeš ti obožavati isti pol, zlatne tuševe, satanističke rituale, polivati se benzinom sa upaljačem u drugoj ruci, ali ako to nisi radio "na sred Terazija", nego negde u širem centru grada, ili u provinciji, onda je to sasvim normalno i beznačajno, baš kao da si sve navedeno počinio u svoja četiri zida.
- Gosn doktor ministre, bila je rano jutros saobraćajna nesreća, neko je pregazio Audijem pet maloletnika i pobegao sa lica mesta.
- Pa dobro, standardica. Regularni uviđaj, pa ako ga nađete, nađete. Ukoliko narednih dana ne dođu porodice da protestuju, onda cimanja bez.
- Ali to se dogodilo na sred Terazija!
- Ouuuvaaauuu! Alarmirajte sve medije, sazovite mi konferenciju za štampu, iscimaj onog malog što mi je pisao doktorat da mi sastavi govor, pošaljite snimke sa svih kamera u CIA, FBI, FSB, Interpol, Mosad i Emaj Siks! POZIVAJU SE SVE KARTE!
--------------------------------------------------
- Srce, baš te želim, sadodmasad, a daleko smo od kuće.
- I ja tebe. Eh, zašto više nema onih kabina za fotografisanje nigde?
- Ima jedna u blizini, ali meni već ulazak u njih deluje upadljivije od seksa na ulici, a znaš da ne sme niko da nas vidi.
- Ma kad ulaziš, još i vidiš gleda li neko, problem je publika koja čeka kada skloniš zavesicu.
- Zaboravi, kontam da je manje upadljivo da to uradimo na sred Terazija.
Nekom je život majka, a nekom ofucana kamiondžijska skula koju je otac morao oženiti pod starost jer ne ume ni zube da opere, a kamoli šaren veš. Nismo svi živeli i prošli kroz isto. Ne vidimo stvari istim očima. Ne vrednujemo stvari isto. Plave noći u satenu i mleko od kokosa sa jedne strane, a sa druge memljivi iznajmljeni stan, mušema na stolu i u crno ofarban bojler na krovu sa vodom za tuširanje (SOLARNO GREJANJE, BATO, PRC!). Ko će pre da prežali 500 kinti na Inter iz iksa?
- E, ajd izorganizujemo vikend u Budimpešti! Četr'es' jura tri dana! Smešno jebote, a?
- Tebra, to su mi pljuge za mesec dana...
- Asi seljak jebote, šta je 40 jura!
- Nismo mi na istoj kiši kisli tebra, ja za te pare radim čet'ri dana a tebi ćale dao da prećutiš kevi da je uhvatio svastiku za dupe.
................................
- Jebote, jesi video kako odgajanje tebra utiče na decu. Gledam ove rođake, Milana i Dejana. Blizanci brate a ko nebo i zemlja. Roditelji se razveli, jedan sa ćaletom ostao, a drugi otišao sa kevom kod njenih. Dejan, što je sa matorim ostao, sirovina najgora. Kao plod vepra i tarabe. A Milan sav paperjast. Ko curica neka, feget plave košuljice i rolke, neke marame, da l' misli da je slikar il' neki kurac...nemam pojma.
- Život je brate kurva brate. Jebeno je to. Nisu na istoj kiši kisli!
- Pa i to što kažeš. Ovaj s ocem radio u špediciji i jebo pokrajputače u Maleziji po kiši, a ovaj kisnuo na terasi dok je tetka Slobu servisirao Mile Okasti, onaj automehaničar.
Suptilna zamena za ''Alo majmune glupi pa to znaju i vrapci na granama''. Učtiviji način da se izađe na kraj sa pronalazačima rupe na saksiji. Naravno, dokle živci posluže.
- E brate, znaš da je Sima iz Srećnih Ljudi zapravo stvarno Vukašinov pas u stvarnom životu?
- Ozbiljno? E, znaš da je ubijen Đinđić?
- Ozbiljno? Kad?
Još jedno od bizarnih i čudnih mesta gde su se pre ere fejsbuka upoznavali budući supružnici iz dijametralno suprotnih krajeva zemlje. Žitelji tih udaljenih krajeva na prvi pogled nemaju veze jedan s drugim, osim što oba kraja dele strast prema stoki sitnog zuba, pa su posetili tu reviju, gde su se upoznali sa ljudima iz suprotnih krajeva države i onda se možda rodila i neka ljubav.
- Meni je keva iz Kaknja, a ćale mi je iz Velikog Gradišta.
- Pa gde su se to upoznali, na reviji stoke sitnog zuba u Probištipu?
Slika ili video sadržaj koji nije pornografskog, a nužno ni erotskog sadržaja, ali jednostavno ima taj kvalitet da poziva na rukoblud.
U suštini veliki kompliment, obzirom da na internetu ima više besplatne pornografije nego što zdrav čovek može da pregleda, bez da dehidrira od prekomernog izlučivanja telesnih tekućina.
-Izbacila Tanjica slike sa mora. Brate, sise i dupe istresla, na svakoj drugoj se nešto trti ili uvija.
-Mož' se drka znači?
-Opušteno.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Sajsi izbacila nov spot.
-Da l' stvarno slušaš te gluposti?
-I da slušam ne razumem je ništa, al' volim da vidim, ima si nešto agresivno perverzno kod nje, mož' se drka.
Negativno odstupanje od unapred određene mase. Fizička promena difoltnog stanja. Takođe i fino opravdanje za zavrnuti nekoga u određenoj situaciji.
-Dobar dan.
-Dobar dan, izvolite.
-Došao sam da podignem paket koji mi je stigao iz Kanade.
-Ime?
-Taj i taj.
-Ličnu kartu moliću... Ahm, u redu... Samo malo... Evo izvolite. Potpišite ovde i ovde.
-Stan' bre prijatelju, šta je ovo? Paket je očigledno otvaran a unutra... Pa 'fali mi bežni miš koji su mi poslali! Ček ček, pa mame vam ga lopovske, samo slušalice ste ostavili! Gde mi je još robe ALO?!
-Izvinite gospodine, ali po našim pravilima taj mali nedostatak je u pragu tolerancije.
-Šta bre?!!
-Paket je kalirao. A sad izvinite, počinje mi pauza. Možete preći na drugi šalter.
Nadimak za gabaritnog lika. Građen je kao tenk, a graciozan kao da je ruske proizvodnje. Ždere mesište kao što lada niva guta benzin. Ima vrat k'o Palma.
- Ćero, je l' smem da te pitam nešto?
- Kaži, tajo.
- Gde nađe onog nosoroga, 'leba ti?
- Molim?
- Lepa si, zgodna... Pametna nisi al' si mogla da nađeš nekog normalnog muškarca, a ne ono.
- Pa, šta fali Živoradu?
- Ne fali mu ništa. Preliva. Jede k'o da mu je poslednje.
- Tajo!
- Ja s Putinom da se zameram neću. Vrati mu onaj tenk da ne ispadne neki međunarodni incident.
Bus kontrolori u civilu.
A: Matori jesi otkucao kartu, onaj debeli mi deluje kao anderkaver.
B: Ma gde, sad moraju svi da nose prsluke, nema više spavača šta ti je.
C: Ajde momci karte na pregled.
A: Jesam ti rekao, jesam rekao...
B: Pičko rekao si za onog debelog, a ovaj je sve vreme iza nas.
C: E momci drkam vas, nije kontrola, slušam šta kenjate, moradoh da vas iscimam.
A: Jedi govna.
B: Puši kurac...
U užem smislu, lik koji najviše vremena provede prikovan za kuću i izolovan od drugih ljudi, izuzimajući svoju porodicu. Ceo svet i vidokrug delovanja mu je fokusiran na malom prostoru; na petoparcu. Tu jede, sere, piša, gleda fudbal, jedino izađe kad treba da ide na posao.
U osnovi prve reči sintagme iz naslova, PORODIČAN, nalazi se reč POROD, PORODICA. To nam govori da je porodičan čovek onaj čovek koji ima bar četvrtinu tuceta dece i ženu koju voli. On je ne vara. On je domaćin. Međutim, da li i čovek koji je neoženjen a gazi lepe godine može u isto vreme da bude i domaćin? Kažu može, ali teško. Jer tu su, najpre, babe, predatori & večiti borci za natalitet koji u momentu pokreću temu: BRAČNO STANJE KAO IMPERATIV KENJANJA KOMŠILUKA i doprinose tačnosti hipoteze da si zapravo jadnik³ koji od porodice ima samo tri kučeta i dve mačke. Prazan skup (Ø) i ništa više.
LM, dobra strana priče je ta da si udario veto na bapska pokvarena usta, "skovao" naslednike i produžio lozu i POBOGU: Imaš-redovan-seks-ili-bar-tako-izgleda-na-prvi-pogled. Još ako živiš na selu, pa te stariji komšija (koji ima sina vucibatinu) vidi kako brišeš avliju, hraniš stoku i živinu, prolaziš plugom kroz kraj i orezuješ vinograd, izvuk'o si premiju. "Kakav je to domaćin čovek, porodičan, još radi u lokalnoj prodavnici pre podne i postiže da održava kući sve u najboljem redu!"
Ono što delimično koči jesu "oni drugi" tipovi glasina iz usta dragih nam komšija, prijatelja i poznanika koji misle da su povukli Boga za kurac pa daju sebi za pravo određene vidove komentara na raznorazne varijacije teme "Porodičan čovek, alijas Papučar". Znaju oni da si ti situiran kao amsterdamska kurva i da jebeš više puta (opet hipoteza) nego što oni odu po Žurnal na trafiku ili seosku prodavnicu ali, eto, imaju pretenzije i porive koje ne mogu kontrolisati. I onda ispadneš elegantna #klompica koja gleda Magazin In sa ženom ili mekana #patofna što radi sve "enterijerske" poslove, jelte. Jednostavno, nema te ni na Guglu, jebote! Još samo decu da rodiš i sve u fulu! Ne može se svetu udovoljiti.
Mina: Ćao, Marko. Je l' me se sećaš?
Marko: Marta, beše?
Mina: Ne Marta, Mina. Upoznali smo se na koncertu Ace Pejovića u Vladičinom Hanu.
Marko: A da, Mina, izvini, molim te.
Mina: Pa kako si, čoveče?
Marko: Dobro. Evo baš krenuo sa posla kući, pa rekoh da svratim u prodavnicu da kupim deci sladoled i ženi Libres.
Mina: Vidi ga, porodičan čovek. Svaka čast.
Marko: A čime se ti baviš?
Mina: Jebem se za pare, klasično 50 jura, anal ne radim. I tako.___________________________________________________________________
- Idemo danas na neki fudbal, a?
- Aj, brate. Koga da zovemo?
- Zovi Pecu, Mareta, Okija...
- Oki neće. Postao porodičan čovek.
- Kako to?
- Počeo da kuva k'o Rudolf van Vin.
Vuk Branković međ' garderobom.
Gde god krenuli, šta god uradili, on će i na najsitniji mogući pokret onim odvratnim zvukom u potpunosti otkriti vaš položaj, te se stoga preporučuje samo za sportske aktivnosti.
- Zdravo, Zoki.
- Zdravo, čika Kosta.
- Je li, da te pitam, što ti i onaj moj klipan ne jebete nešto u dvaespet godina nego po ceo dan gledate porniće?
- Ih, čika Kosta, ne gledamo mi pornice, mi smo to odavno prerasli.
- Jeste, kurac. Eno onaj imbecil probudio baba Savetu i to bez slušnog aparata, iz kupatila se samo čuje fsfsfsfsfsfsfs. Reci mu da idući put skine šuškavac kad ode da drka.
Međ' srpskim narodom već standardizovani oter u tri pičke materine rendom blagoupitnog znatiželjnika naulici ili sličnoj ekumenskoj lokaciji. Pretežno hrišćanski odjeb na i najmanji upitan pogled prolaznika dok mlatiš ženu/sina/komšu, jebeš majku predradniku na vikendici preko fona, svađaš se sa saučesnicima u saobraćaju i na bilo koji drugi način decibelima privlačiš pažnju svekolike javnosti.
Jer kada jedan Srbin odluči da u žaru besa svog privatnost svoju podeli sa slučajnim svedocima iste, kolateralna šteta često ume odneti barem i jednu radoznalu njušku zateknutu u "horizontu događaja". Drugim rečima - beži o'tale dok nisi dobio po pičci, brale.
- Pa, zar 5 jedinica da mi donosiš na polugođu, sve ti jebem da ti jeb...'El treba nešto, baba?!
- Jooj, nemojte ga, gospodine, mlad je, popraviće u drugom polugođ...
- More, marš, bre, u pizdu materinu, još si mi samo ti falila!! A ti, vole bezobrazni, polazi kući dok te sad nisam savio oko one bandere, ščuo?!--------------------------------------------------------------------------
- Nemoooj, Milisave, nemoooj k'o Boga te molim!
- Ma, šta nemoj, kurvo jedna prljava...:TRAS! ŠLJIS! ŠLJAS!: 'El treba nešto, breeee?!?!
- Ne, ovaj, nego, zašto tučete tu sirotu ženu, kako vas nije sramo...
- A da nećeš moža i ti da je karaš, aaaaa?!?!?!? Pa, koliko vas ima, bre, seme vam se zatrlo ljubavničko da vam se zatre?!?!
- Ma, kakav ljubavnik, čoveče, šta je va...:TRAS! ŠLJIS! ŠLJAS!:-----------------------------------------------------------------
:DŽVOK!:
- E SAĆU DA TE ODROBIJAM, PIZDA TI MATERINA, I TEBI I ONOM KO TI DADE DA VOZIŠ!! 'EL TREBA NEŠTO?!?!
- Samo vozačka dozvola, gospodine...'El znate da ste prošli kroz crveno?
