Naziv za pravu domaću rakiju staru najmanje deset godina, koja je ležala u drvenom buretu, te je pritom dobila zlatnu boju.
-Gazda, imaš li još one zlatne kapi?
-Imam.
-Ajde mi naspi jednu čašicu da se oporavim.
-Evo.
-Auf, ova leči devet bolesti.
Nejebica, nisi umočio ne pamtiš.
- De si brate, šta ima?
- Evo ništa, krenuo do grada. Kod tebe?
- Ma evo jurim neke papire za vozačku novu da vadim. Ima nešto novo kod tebe, jebeš li šta?
- Ma.. Jok, suva kurca, što bi narod rek'o suvotinja, kod tebe?
- Isto.
Moj biciš. Mislim da niko na svetu više nema takav. I neće nikad imati.
Nije to neki od onih, steroidnih, vrsta koje imaju po sto brzina, i isto toliko dodataka. Ma kakvi. Ni blizu. Moj biciš je od dodataka imao samo dva blatobrana i zvonce, koje nije radilo ni kad smo ga uzeli. Imao je i kočnicu, ali samo zadnju, nožnu.
Sećam se da je u početku bio ljubičaste boje, ali posle toga je farban još sto puta, tako da nisam sasvim siguran. Sećam se da naš prvi susret nije bio onako lep kako bi mnogi pomislili. Kada su sva deca imala nekog BMX-a, ja sam morao da zaglavim njega. Jedna brzina, koju moje tada male noge još nisu mogle da dovoljno isforsiraju. Bio je to veliki ženski biciš koji sam vozio stojeći. Nije bilo vremena da se sedne, jer trebalo je okretati te pedale sa rotacijom prečnika dva metra. Ali, malo po malo navikavali smo jedno na drugo. Kad treba da odem do drugara, a ja na moj biciš i stižem sa sekund. Nisam vam rekao, ali moj biciš je imao prilično tanke gume, i u vreme kad sam malo ojačao niko nije mogao da prestigne moju furiju. Cepao sam cestu na dve pole.
Vremenom je počeo da tandrče prednji blatobran, pa sam ga skinuo, " da ne smeta". Isto tako je ono zvonce otpalo. Kao i zadnji blatobran. Vremenom. Ali on je išao. Čuj išao, leteo. I sećam se da nikad nisam morao da ga nosim kod majstora, kao moji drugari svoje BMX i steroidne biciklove. Padne lanac, s vremena na vreme, ali sam se toliko ispraktikovao, da sam ga namešto u punoj brzini. Nogom. Levom.
Sećam se da je uvek imao neki svoj zvuk prilikom pedaljenja. Međutim, to mi je ubrzo postalo interesantno, čak i neophodno. Jednom sam se uplašio da se pokvarilo nešto jer ga nisam čuo kroz celu jednu ulicu. A onda sam skrenuo, i bilo je sve po starom.
Mnoge godine smo izvojevali on i ja. Moram priznati da nisam nijednu devojčicu vozio na njemu, ali mogu se pohvaliti da sam jednom prilikom vukao četiri džaka kukuruza na njemu. Nije se ni zaljuljao.
Sve je to bilo lepo dok jednog dana nisam video da ga tata rasklapa. Kaže vozio ga i u jednom trenutku mu pukli prednji rogovi. Nije mu bilo spasa. Uzeo je sic i još par stvari i spojio sa još jednim koje je tu dugo stajalo pokvareno, i od njih napravio jedan bicikl.
Setio sam se kako sam plakao kad sam ga prvi put dobio, a sad mi je bilo krivo što nisam ja bio taj koji je sedeo na njemu kad je pukao.
Da se bar drugarski oprostimo.
Najčešća riječ koja izlazi iz usta ljudi u tridesetpetiim, četrdesetim godinama, želeći da se izvuku ili da ne učestvuju u nečemu.
Rastko: Vlado ajde s'nama da bacimo jednu tekmu.
Vlado: E, moj Rastko ne mogu ti ja više, okolile su me godine.
Cvet koji je postao simbol preporoda srpske vojske u Prvom svetskom ratu zbog sposobnosti da ako se osuši, uz malo kiše povrati svoju prvobitnu lepotu. Cveta samo na području Kajmakčalana, i time nas podseća na nadljudske napore koje je naš narod doživeo prelazeći nepregledne planine Albanije.
Da ne bismo nastavili tradicijom zaboravljanja lepšeg dela naše istorije, i bili nacionalisti i patriote bez ikakvog znanja o našoj veri, tradiciji i istoriji, ovaj cvet govori nam mnogo toga. Da smo imali najčasniju vojsku u ratu, da smo potomci ljudi koji su vekovima davali krv da teritorija na kojoj živimo ostane naša, da smo na putu da to sve protraćimo, i izneverimo đedove. Zato, vlado, Evropo, gazi tihim hodom, opelo gordo držim u doba jeze noćne, nad ovom svetom vodom!
Tragedija je na pomolu, i to neizbežna. Ko god je gledao filmove sa Mikijem zna da je jedini način da sačuvaš dobro raspoloženje da promeniš kanal. Odmah će da pukne šamar, neko će da bude iskasapljen ili da ode pod voz.
-Vidi Cacu jebote pije kafu i ljubi se sa švalerom u po bela dana.
-Jeli kako beše izgleda njen muž?
-Ko orangutan samo crn. Radio je kod Matijevića u klanici pa malo skrenuo kad ga otpustili, znaš ga bre sto posto, neobrijan, plava siledžijka i krvave oči. Što?
-Pogledaj u baštu. Miki Manojlović ulazi u kadar, taman sam lepo ručao, a i ne mogu da se cimam posle sa svedočenjem, ustaj da bežimo dok ne krene akcija.
Reketaška pošalica na dobronamerno razbijanje prozora drskim neplatišama u cilju poslednje opomene pred isključenje. Ono, zonfić, nema čistijih stakala od toga.
U različitim varijacijama može se koristiti i za bilo kakav nedostatak stakla u, za njega predviđenom okviru. Tipa "pogle kako sam dobro oprao prozor", ili "ove cvaje imaju najčistija stakla" i slične šaljive dosetke za apsolutnu prozirnost.
- Šomara, Vladislav nikako da plati porez na promet u našem jukra.
- Š'a tebra da učinim, šefe tebra?
- Eno mu one fegetske Fabije parkirane ispred Maksija, moglo bi da padne jedno edukativno pranje prozora.
- To, tebra, malo akcije uvek tebra... tebra? Pu! Treba!
- To ti kažem. Pošto smo kulturni i nećemo da koristimo kamenice k'o pećinski ljudi, evo ti ovaj Cilit Bang.
- Opa, dobra be'zbolka, tebra. Hrastovina, a? Divimo se!
Društveno prihvatljiva kurčina.
Kita sa kitom cveća.
Džamutka sa košuljom i puloverom.
Gargija koja se uredno javi vašoj mamički.
Sve u svemu, da nije kurac, zvao bi se Miroslav.
Ali on NE JEBE.
- Osećaš li mila, prodro sam u tebe, osećaš li moju muškost?
- Jok vala, to ti neki penis, jedino ako ćeš da cičim ko japanska srednjoškolka na skremblovanom kurcu.
Pojaviše se kompjuteri.
Pojaviše se i CRT monitori (oni što imaju izraženu treću dimenziju, jer je katodna cev korišćena, takođe to je ono što ste mislili da je kompjuter kad ste prvi put otišli u kabinet za informatiku), koji su, sudeći po nekim izvorima, bili radioaktivni, štetni i zračili su kao Černobilj 1986. godine.
Međutim, setio se jedan zaludan Kinez.
U neko doba (1995-2003), mogli su se kupiti takozvani Filteri za CRT monitore, koji su "davali stoprocentnu zaštitu od vaskolikog zračenja, čuvali vid, mozak, potenciju, bubrege i krsta".
Prelepa plavičasta antisepija je činila Laru Kroft još lepšom i njena špicasta buljezgara u rezoluciji 800h600 nije mogla oštetiti vaš očinji vid, niti vas sprečiti da kvalitetno prskate u budućnosti jer je omogućavala savršenu zaštitu od zraka smrti iz monitora koje su Amerikanci posejali da nadoknade ono što osiromašeni uranijum nije uspeo.
Đed - O junače, što činiš?
Unuk - Evo sad ću da hilujem ovog šabana, kripovi ga ubijaju, kad je nubčina.
Đed - A da ti đedo kupi onu zaštitu za taj televizor, video sam ima da se kupi, to zrači, da ne izgubiš vid očinji!
Uzvik ohrabrenja koje uglavnom stariji bebopazitelji upućuju malom detetu koje je upravo overilo beton ili sličnu tvrdu podlogu, a sve u cilju instant odagnavanja straha, skretanja pažnje i prevencije epske dernjave. "Nije ti ništa, dobar si", u ambalaži zvonke pohvale.
:klinac geknuo sa tobogana, prisutni: stariji burazer i askurđel:
- Braavoo, blago dedi. Ništa, ništa. Bravo!
- Deda, šta bravo, jebem ti pejsmejker, vidiš da se ispresavij'o ko svastika!? Simo, kaži nešto!
- 'De bre vidim, levo 23%, desno otvaram samo pred penziju. Tovari brata u kolica, idemo... Bravooo, dedino.
Činjenica koje je snimatelj Bera Grilsa u svakom trenutku bolno svestan.
- Gospodine Grils, hajde što Vam nosim sendviče, pušku, zmijski protivotrov, pribor za čaj, rešo za kuvanje, mrežu-ležaljku, zabavne magazine, erotsku literaturu, priručnike za prepoznavanje jestivih biljaka i insekata, busolu, sekstant, mapu, šator, lutku na naduvavanje sa likom Vaše žene, četkicu za zube, mašinicu za brijanje, i da sa svim tim moram da plivam kroz ista govna i jebem se po istim vukojebinama kao Vi samo s nožem i kanapom, ali zašto mi ne obezbedite neku manju kameru, ovo sranje ko da je rusko, ima bar deset kila, i triput sam se posekao na nju!? I hoću povišicu!!!
- Tegli i ćuti, Bobe. Na birou ih ima hiljade koji bi radili duplo više za upola manje, znaš?
Ruralac.
Onaj oblik individue kome možeš da odrediš stanište na prvu sintagmu koju izusti. Ne mora da bude loš čo'ek, ali ne treba ni da ga pitaš da li mu je urlanje bika ili pesma pevca jutarnji alarm, pošto je to aksiom.
Stilistu posuđuje od Bate Kan Kana Bogdamudušuprosti. Kožna jakna uz donji deo trenerke koju kiti jedna od kineskih šaljivih zajebancija tipa file, abidas i slično dodatno uverava posmatrača u geografsko poreklo pojedinca kojem se već ranije čudio zbog pijačnih patika sa vodenim đonom leptejebo. Ruljo otklanja svaku sumnju u svoj identitet kad prilikom kretanja iz kafane u kojoj je marno dve velike pive seda u golfa, askonu ili kadeta suzu sportaka istovremeno uključujući radio Džunglu iz Teslića.
Od škole ima neki zanat koji podrazumeva šrafciger i rolcangle, a bogami i štemajzl. U poslednje vreme zna da bude čest stanovnik kladionica ganjajući prelaz sa višom kvotom - sanja da sebi kupi novu kožnu šoferku pošto je stara dotrajala. Kao pojava je bezopasan, ali se mora voditi računa da ne pređe u kategoriju seljačina pošto onda pomoći, osim malja i automacke, nema.
- Đes'!
- Đes' ba! Šta si se opravio k'o neki ruljo?
- Mama ti je ruljo!
- Majka mi nikad ne nosi cipele na gornji dio trenerke dok joj viri superbet tiket iz džepa.
- Boli me kurac!
- Ma boli i mene, ajd' sad des' metara ispred mene da ljudi ne pomisle da idemo zajedno!
Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.
Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.
-Maćoreei! Divi što sam radio tet! (zadiže majicu) Do jaja, a?
-Ne shvatam...
-Š'a ne svataš?
-Što bi neko tetovirao Jetija na levoj sisi?
-Idijote, to je Čiča!
-Auuu, kakav štemajz!
Lord iz senke. Osoba koja samom pojavom obasja lordizmom krajnje nelordski ivent. Bastion skromnosti u potpuno neskromnom kurčenju mediokriteta.
On je svestan sebe, te neretko ostaje po strani. Zna gde je pozicioniran i ni u ekstremnim momentima ne želi se diskreditovati. On je car. Krajnje ciničan, ali bez džukačkih momenata... uglavnom.
Džon jebe i zapali pljugu specijalno pripremljenu za tu priliku, kubanski uvoz, za višu srednju klasu. On citira Bogarta da to ne izgleda trulo. On penetrira.
- Devojke, ovo je moj dobar drugar, Tonči. On je car, studira androl... Kako se beše kaže, andragogiju? Ne znam šta to znači, ali mi vas gledamo već dvadeset minuta i na moj nagovor vam prilazimo.
- Drago nam je. Samo što...
- Ne, ne. Ništa samo. Konobar, repriziraj damama šta žele. Nego, jesam li ti rekao na koga ličiš?
- Koga?
- Lorejn Bekel iz najboljih dana.
- Misliš, Loren Bakol?
- Isti kurac.
:kratka pauza izazvana nelordovim odlaskom do klonje zbog pišanja i, eventualno, davljenja majmuna zarad smirivanja unutrašnje tenzije:
- Izvini, Antonije, drago mi je. Ako si dovoljno zgrožena, možemo otići do mene. Posle pišanja će te porediti s nekim iz druge decenije. Ko zna, taj možda bude i mrtav.
Najnebitniji mesec u skupu od dvanaest. Takođe u njemu se završava Škorpija, a počinje Strelac. Da nije Čede Čvorka, ne bi ni znali šta je Škorpija, još dupla. Najnebitniji znak. Svi su neki lavovi, tigrovi, ovnovi, strelci. Retko ko je škorpija.
Nekada je bilo tu nešto sa 29. dotičnim mesecom, ali se i to izjalovilo. Hteli su da ga učine bitnim, ali je težio nebitnosti, što mu je i osnovna osobina.
Novembar je nešto kao i četvrtak. Dan pred petak. Mesec pre decembra, kada je inače ljudi svuda unaokolo zbog sijaset slava, novih godina i ostalih verskih i političkih tvorevina.
Sranje od meseca.
- Brate oćemo kod Kize na rođendan, šestog novembra?
- Ae da ima nešto u novembru sem Aranđelovdana?
- Pa ima, znaš novembar je nekada bio deveti mes...
- Oladi. Novembar je govno, ko četvrtak. Tu je da upotpuni prazninu pred decembar. Ko predsoblje jebote. Tu ostaviš papuče.
Odlična ideja, štaviše fantastična, ali nekako mi je draže lađenje jaja, i češkanje istih, dok u kafiću dok cirkam ceđenu krušku i šaltam teletekst, tražeći rezultate druge moldavske skvoš lige, nego da uradim nešto pametno.
Vrlo blisko povezano sa državnim poslovima. Mogli bi putevi da se poprave. Mogli bi, ali boli ih kurac.
Državna firma, negde u srcu Srbistana.
- Šefe, našao sam hemijsko jedinjenje koje uspešno ubija ćelije raka! I takođe se bori protiv HIV-a. Ukoliko polijete malo ovoga u baštu, vinova loza rađa za dva dana, kuća se sama omalteriše, vaša žena više ne hrče i može služiti kao ulje za nemačka vozila 18 plus stara! Mogli bi da pustimo u serijsku proizvodnju i da se obogatimo!
- Mogli bi. Nego, jesi li mi odštampao one recepte za sahar tortu?
- Jesam, evo ih. Stvarno bi mogli da...
- Je l dao Bazel gol Lucernu prokletom?
- Nije, ostalo jedan nula. Ali stvarni bi mogli ...
- Dabogda im se zapalio Sent Jakobs Park i da im odbranu čine Krneta, Stanković, Mladenović i Miljković!
- Ali šefe, jedinjenje?
- Da. Mogli su da daju taj jedan gol otac ih jebo!
- Mogli su.
Pretvaranje novčane sume koje neko poseduje u neki od predmeta interesovanja. Praktikuje se na različite načine za različite socijalne grupe.
Penzioner:
- Znate li vi koliko košta klozet na autobuskoj stanici? Ej, 35 dinara. Pa to je cela vekna hleba.Student:
- Čekaj, 1100 dinara za gradski prevoz. Pa da li ludi su oni? Jel' znaju oni kakav izlazak može da se izrežira za te pare?Narkoman:
Zašto tolike pare dati na lečenje, kad ih mogu ubrizgati u venu?
Etalon za postojanost, čvrstinu i neodstupanje. Čak i klisurine pokazuju veću živahnost pokreta kad ošine vetar od ovog muzičkog maga, koji je savršeno svestan da je sam po sebi dovoljan da bude u centru pažnje, te mu nije potrebno čak ni više osnovnih pokreta sem maestralnog prebiranja po džitri i pomeranja ustiju radi ispevavanja Lejle i ostalih mu svetskih hitova. U međunarodnom sistemu mera, 1 Klepton odgovara zbiru 3.74 klisurina.
''Šta stojiš pod tom mrežom k'o Klepton, nisi u Rojal Albert holu nego na školskom igralištu u Ralji, ajde mrdni malo!''
Jedan lik što ga znam, ili jedan lik što zna lika mi pričao da zna lika koji poznaje osobu koja je uradila nešto vrlo neverovatno zajebano. E pa ne. U ovoj baronskoj priči, dotični pripovedač, baron sebe stavlja u glavnu ulogu. To što je Pera iz Alibunara stavljao dinamit u buljsona i tako lovio grgeče, ili što je Džoni uspeo da proda Šćepovića u Olimpijakos na neku foru sa vlaškom magijom, nema veze. Oni su samo kaskaderi.
Mesto zbivanja: Ultra mega kul klub, gde se služi pivo u flašici od 0.25 za jednu dnevnicu lopatara na građi.
Meta: Četiri klinke devedesetdeseto godište sa završenim prvim razredom srednje metaloglodačke, smer domaći cvećar berač.
Cilj: Nezasit životinjski seks sa istim u trajanju od 4 sekunde.
- I kažem vam ja moje dame, pogleda on mene mrko na semaforu, i ja zagrejem gume na mom Z10.
- A koji je to auto? Zvuči brzo.
- Zvuči. To jedan italijanski, ali ograničena serija, kod nas napravljena. Šije.
- Aha. :suza niz butinu:
- Dam mu ga po gasu, on gas, ja gas, mi gas. Svuda oko nas mrak, adrenalin cepa.
- Šta je adrenalin?
- To ti je ono, znaš, kad daš gas, on gas, ti gas, i onda ludilo.
- Aha. Sjajno!
- Ulećemo u krivinu sa 120!
- I?
- Iseca me smrad!
- Ah, oplodi me, molim te.
- Prolećem kroz ogradu na krovu mog auta.
- Tvoj kurac je tako lep.
- Padam niz liticu i ginem na licu mesta!
- Gineš?! Pa kako, ako si živ?
- Mislio sam, znate... Moj spiritualni život je umro, od tada me ništa više ne može zadovoljiti.
- Spirit... Anal?
- Da. Da li bi ste mi dozvolili da proklizam kroz vaše nesputane predele čednosti u potrebi za zadovoljenjem moje hrabre individue?
