Dobričina. Jebena dobričina. Dobar stvarno čo'ek, ali često i naivčina.
...-I takvog me olešenog Mile odvede nazad. Još sam mu se u auto ispeglao.
-I šta ti je rekao?
-Ništa, jebote! Kontam, saće da mi se najebe mame zbog toga,ali ništa! Još me doveo u kuću!
-Vau, znam da je on tozla, ali ovo je vrh.
-Ne znam šta da kažem, Lemi vazda siduje torente...
Pored hiljada i hiljada sklekova, zglob predstavlja najbitniji, možda i presudan faktor koji utiče da neko bude veoma uspešan u nekom poslu. Zglob je taj koji odvaja legendu od običnih smrtnika, odvaja majstora od kalfi i šegrta, odvaja eksperta od proseka. Zglob daje besmrtnost. Zglob jebe!
__________________________________________________________________________
Stole: "E, majke mi si legenda! Gledaš te porniće 24 sata dnevno, drkaš po ceo dan! Kako samo uspevaš, pajseru?"
Bole: "Šta da ti kažem, matori! Fora je u zglobu!"
Stole: "Id' u kurac, budalo!"
__________________________________________________________________________
Kiza: "Dobro, bre, Šone, kako si uspeo da smuvaš Dijanu? Toliko njih se polomiše oko nje, ti si joj ono veče prišao i posle 5 minuta ti je već krljnula jezik."
Šone: "Šta da ti kažem? Fora je u zglobu."
Kiza: "A?"
Šone: "Pa da. U zglobu. Priđeš joj onako šmekerski lagano, staviš ruku oko struka, šaku na kuk, ne savijaš ruku previše i onda započneš neku laganu priču i to je to..."
__________________________________________________________________________
Solt Lejk Siti, 6. utakmica finala NBA lige, Čikago Buls - Juta Džez, sezona 1997/98:Pipen: "Majkl, igramo tolike godine, ali nikako da mi objasniš u čemu je tajna tvog uspeha? U čemu je fora da ovako pogađaš? Još si izvrteo onog nesrećnog Rasela, nije znao gde se nalazi."
Džordan: "Šta da ti kažem, Skoti? Fora je u zglobu! U zglobu!"
__________________________________________________________________________
Rejkjavik, Island, Svetsko prvenstvo u šahu 1972. godine, meč Boris Spaski - Bobi Fišer:Spaski: "Auu, Bobi, ala cepaš! Igraš kao da vučeš dva poteza odjednom. U čemu je fora?"
Fišer: "Šta da ti kažem, Boki? Fora je u zglobu! Fora je u zglobu!"
__________________________________________________________________________
Ne zna za Boga. Lik u kome čuči pritajeni sadistički manijak, individua koja podsvesno uživa u nanošenju bola. Obično je to mrčo teške kategorije, ali ne mora da znači, to može biti i neki naizgled sasvim normalan lik koji se na partiji fudbala ili basketa, kafanskoj ili uličnoj tuči ili u kerovskoj uniformi pretvara u pomahnitalu nindža kornjaču. Ostavlja tragove i na licu i na telu, pa posle bliskog kontakta sa takvim danima izgledaš kao da te izujedalo jato stršljenova.
- Tebreks, ko te to tako oplavio?
- Ma pusti, odem ti ja na one proteste malinara, čuo sam da imaju neku mnogo dobru radžu, al' dovatiše me žandari greškom, usraše me od batina. Biju braća kerovi k'o po tuđem, svaka koska me boli.
________________________________
- Mare, jes ti to igrao basket u Damasku?
- Jok, ali je Miško Macola bio u protivničkoj ekipi. Znaš da on bije k'o po tuđem.
Kraj. Šta si uradio, uradio si, ceh si napravio i sad ti je vreme da ga platiš. Evo ga i dečko koji radi u objektu da ti taj ceh naplati. Pomoći ćeš i sebi i njemu ako se što manje buniš, kukaš i ostalo, jer kolko god mislio da si pokraden ili da možeš da pobegneš a da ne platiš, to je samo odraz tvog neiskustva. Konobar će ti kad - tad svoje potraživanje naplatiti, samo što tebi može da bude još gore ako ti naplati sa kamatom.
- Sinko, ustaj, došo konobar!
- Kakav bre konobar bre, pusti me da spavam ženo!
- Što si spavao, spavao si. Došli da te vode za trafiku što si obio!
-------------------------------------------------------------
- Ajde, momci, zatvaramo, evo ga i račun!
- Čekaj bre, odakle tri iljade?! Pa jesmo mi nešto jeli bre?! Aj da se saberemo.. Kolko si ti imao piva?...
- Momci, to vam je ceh, posle može samo da poraste ako vam ga Miki Gajtan bude naplaćivao!
------------------------------------------------------------
- Sine, zovi popa!
- Što bre popa, nema slava skor...
- Guši me nešto, osećam da dolazi konobar polako. Pozovi popa da se ispovedim, da makar malo smanjim račun. Ajd sad, trk!
Jakna koja se najviše furala krajem osamdestih. Boja je obično tamnija nijansa plave, sive ili zelene, a neodoljivo podseća na fabričke kombinezone po kojima je I dobila ime. Otporna na vodu, sneg I na bojevnu municiju, a veoma jeftina bila je veoma popularna medju radničkom klasom I studentima. Još uvek nije izašla iz mode, a ne verujem da će ikada izaći, ali je dosta manje ljudi nosi,verovatno zbog cene, a uglavnom je nose hipsteri. Interesantno je što je zamišljeno da ta jakna bude jugoslovenska "vijetnamka'' iako ne liče, verovatno zato što je dizajner bio našljokan lozom.
Nekad otupe sva čula zbog voljene osobe, ali pre njih strada razum. Dakle, prvo ćemo među racionalnim, a zatim i iracionalnim stvarima da tražimo opravdanje za kojekakva devijantna ponašanja. Tu je već stradao razum i razloge pronalazimo u svemu drugom i krivicu bacamo na sve druge, pa i više sile.
Onda sledi druga faza. Otkazivanje čula. Kada vidimo da stavlja petarde komšijinom psu u usta ili čujemo da psuje majci majku ili nanosi fizički bol... Ma ne... Oči nisu dobro videle, ni uši čule, ni koža osetila.
Sve je lakše priznati nego da smo pogrešili u vaspitanju, zavoleli pogrešnu osobu ili da nas je, jednostavno, Bog zbližio sa nekim retardom koga moraš voleti po default-u.
Nije što je moj, al' je mnogo dobar momak. Ne pitaj kol'ko. Al' nije imao sreće u životu, ama nimalo. Prvo ga izbace iz osnovne posle ekskurzije. Al' nije on bio kriv. Šta zna dete, napile ga bitange, pa ga nagovorili da pipka nastavnice, guzicu da pokazuje direktoru.
Eto, posle je mor'o i u dom, ostadosmo bez kuće, šta će dete, počeo da kocka, nije išao u školu, pa mor'o negde. I nije imao sreće na kocki, eto ti. Baš ga nije htela. A i barabe pustile ga, on jes' imao fine brčiće i sve, al' da su pogledali malo bolje, vidi se da je falsifikov'o ličnu kartu. Ej, petn'es' godina im'o tad. U domu se baš i nije snaš'o. Neki ludi vaspitači ne pitaj. Ovaj jedan ga valjda nap'o, on mučenik šta će, dograbio šta je im'o pri ruci, pa ga tuk'o po glavi dok se nije uverio da se odbranio. Prep'o se bio valjda. Al', u zatvoru se posle snaš'o, odatle nisu hteli da ga izbace, još ga zadržali. Sa' će još malo da izađe.
Mi skućili opet za to vreme. Valjda ću dočekati da izađe. Ili valjda neću. Otkud znam.
Pored stvarnosti koja je oko nas, svakodnevno se borimo sa stvarnošću koja je u nama. Od nje ne možemo da pobegnemo, pa se svim silama borimo da je potisnemo u našu, bedom izmučenu dušu. Biće sve u redu, nije sve tako kako izgleda...
I nije. Gore je. Mehanizmi odbrane su čudo. Čovek može preko svega da pređe, sve da preboli. Nadu koju ima u bolje sutra čuvaće do kraja, i ako zna da od toga nema ništa. Sa onim šta ima, srećan je. Ima se za leba i masti, proje i mleka. Sad, kao i pre petsto godina, a čini mi se i kao za petsto godina. Navikli smo da živimo tako. Srpče nikad neće plakati za kinder jajetom. Onako malecko, zna da ne može da ga priušti. I sa tom dozom skromnosti će živeti.
Najskromniji često znaju da budu i najbolji ljudi.
Zato, možda samo zato mi je drago što je ovako. Što se još uvek u našem društvu nazire plemenitost i pravda.
Imam platu, minimalac, ali kakav je - takav je. Garsonjera i Ford fiesta iz '95. Stil pisanja, malo šarma, i Joma patike za fucu. Drugovi su mi likovi, roditelji uvek tu za mene. Šta mi više treba...
Da li je to zbog Alchajmera, ili samo zbog senilnosti koja prati godine, naše bake skoro stoprocentno ne pogode iz prve ime svog unuka već naređaju celu mušku liniju u porodici, od pradede, preko ujaka stričeva oca pa do sve starije braće.
(preko telefona)
Ja: Baba, daj glavu baba!
Baka: Molim? Ko je to?
Ja: Kako ko je? Pa tvoj voljeni unuk!
Baka: Miloorade, ovaj Nikola. Ne, Žiko? Ti bre Zorane...Vukota, Momčilo, Trivune, Bogdane, Pšemisle.
Ja: Šta bre, koji kurac baba, Vuk je!
Baba: Vuče srećo babina. Reci šta ti treba?
Ja: Zaboravio sam jebote! Bar sad znam kako mi se zvao kurajber.
Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.
Gledali smo sjajan meč, Juventus je odlično parirao ne tako organizovanom Realu sve do pedesetog minuta kad je sudija pokazao crveni karton Kjeliniju. Sada već izgleda da Juve ne može stići do pogotka sa igračem manje i možemo reći da je ova utakmica izgubila na kvalitetu. Di Maria.
Njemci su večeras dominirali fudbalskom Evropom! Ovdje gledamo kako Bajern melje Viktoriju iz Plzena dok na stadionu u Leverkuzenu Bayer pokazuje da su ove godine i oni jedni od konkurenata za "pehar sa ušima". Već je četiri nula, Šahtjor Donjeck bez Vilijana je preslab za Njemačku mašineriju. Lahm.
Najpoznatija mantra iz unutrašnjosti.
Nema veze da li se radi o većem gradu ili običnoj zaostaloj selendri, svi znaju da su potkradani od strane mrskog im Beograda. Da nema tog lopovskog Beograda, koji se gradi od njihove muke i krvi, njima bi cvetale ruže, jer bi onda iskoristili sve svoje potencijale.
- Gospodine, zašto štrajkujete i blokirate puteve?
- Zato! Dok oni u Beogradu tamo imaju i od ptice mleko, mi leba nemamo da jedemo! Sve pare odma odu za Beograd, a nama se posle vrati na kašičicu samo!
- Ali gospodine, Vaša firma već godinama prima pare od države, koju najviše puni taj Beograd porezima, a priča se da se u Vašoj firmi sistematski kralo godinama, i da su krali svi - od tetkice do direktora, zato su svi do sad i ćutali?
- Nije! Nego pare lepo odu za Beograd, a nas posle niko ne pita imaju li naša deca da jedu!
----------------------------------
- Gospodine Lokalni Političaru, šta mislite da je uzrok opšte besparice u našoj maloj opštini?
- Ne da mislim, ja ZNAM šta je uzrok! Sve naše pare odma odu za Beograd! Dok oni tamo zidaju mostove, narod ovde umire od gladi! E, zato se dvesta metara asfaltira već četiri godine, a ne ko što ovi iz opozicije kažu da ja kradem i zapošljavam familiju po opštini!
----------------------------------
- Tata, daj mi dvesta dinara!
- Nema bre.
- Kako bre nikad nema?
- Nema, sve otišlo za Beograd! Donesi tati još jedno pivo, pa beži da mi ne malerišeš utakmicu, samo mi još pet fali za dvaes iljade!
Rečenica koju ljudi koji hoće nešto da proslave izgovaraju konobarima. Takvi ljudi se uglavnom žele pokazati pred narodom i svojim prijateljima, iako nemaju sredstva za to. Pa se na kraju mogu samo osramotiti i ispasti cicije.
- Konobar. Može 'vamo?
- Izvolite?
- Daćete mi bocu najskupljeg šampanjca! Da ja i ortak proslavimo! Postao sam otac!
- Gospodine, najskuplji je francuski šampanjac iz '97. Košta 150€.
- Khm. Dajte nam onda dva Lava.
Oću kurac! Evo sve trčim, samo da uzmem zalet. Odjeb iz lakta, bez mnogo razmišljanja, mator koliko i paz' Boga ti i podjednako efikasan. Taman dovoljno pun drskosti i sarkazma da onoga kome je upućen izbaci iz sopstvene kože.
Sluga: Vaše imperatorsko veličanstvo, presvetli uzvišeni cezare, stigli su parćanski poslanici da nam objave rat. Da li biste konačno prestali da taslačite tog konja i počeli da mislite na državne poslove?
Kaligula: Paz' da neću, tek sam mu ga metnuo.
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
Kuc kuc
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!
Produkt savremenog doba. Omogućio je i muškarcima da osete čari materinstva.
Ženama je dao više slobodnog vremena, i autonomiju kako ga potrošiti.
-Ženo, veruj mi, od kad sam kupila onu kengur nosiljku, preporodila sam se. Stignem sve po kući da završim, da malo odspavam, i još i da skoknem do salona da se sredim.
-Uvališ mališu u nosiljku, a nosiljku Paji, a?
-Naravno. Stalno mu je bio izgovor da ne voli da gura kolica, i da nema gde da ih ostavi kad ode do kladionice ili na pikado.
-A sad je na fudbal otišao?
-Jeste... Izvini, a kako ti to znaš?
-Pa videla sam da su posle fudbala otišli na pivo, a mali je ostao okačen o prečku.
Košta toliko i toliko.
______
*Izraz koji se koristi isključivo ukoliko znamo više cena određenog ili jednostavno nismo sigurni što se tiče iste.
-Ljudi, 'očemo skoknut do onog Hotela?
-Što?
-Ima neka rasprodaja, a moram uzet' nove tike za fudbal. Pocepah sve čarape zbog onih, majku im jebem.
-Bio Mićko jutros, kaže da se kreću oko tri crvene, pa ti vidi.
-E jebiga, platu spiskao na kocku, mora nešto jeftinije.
-Ja ti rekoh, a ti idi sam pa vidi.
__________
-Matori, koliko je?
-'Iljadu.
-Mnogo bre!
-Za tebe devetsto, ajde.
-Pa znaš li ti šta ja mogu kupit za te pare...
-Koga boli kurac?! Ako hoćeš kupuj, ako ne mršći odavde! Ove kugle se kreću od dvadeset eura pa naviše, a ti meni tražiš da ti spustim još. More marš bre!
-Jesi tvrdoglav, evo crvene.
Omiljena rekreacija kriminalaca. Barem sudeći po napisima u štampi.
- "Serijski ubica slobodno se šeta glavnim gradom";
- "Provalnik, odranije poznat policiji, šetka se ulicama";
- "Šetnja: i hrana i lek, ispovest psihotičnog silovatelja".
- Šta ima, tebra?
- Evo, izveo malog kera u šetnju, posle palim kuću.
Začiniti priču pikantnim detaljima radi boljeg utiska.
-Vidim, napisali ste da se služite srpskim, crnskim, gorskim, palanačkim dijalektom, a poznajete i japanski... あなたのお名前は何ですか？
Hidetoši Nakata, Gudjira Gudjira.
-Dobro, vidim veliko radno iskustvo. Šta konkretno znači pomoćnik glavnog manipulatora aluminijumskim alatima valjkastog oblika?
Dodavo sam kante Merdžanu u zelenilu.
- Vidim ja, malko ste vi ovo udrobili. Zvaćemo vas.
-------------------------------------------------Za stoku kakva si ti ne postoji izraz u srpskom jeziku!!! Takva nemarnost pored malog deteta, ne mogu da verujem. Da li si svestan da nas sve izlažeš zdravstvenim rizicima, da ne pominjem mogućnost iseljenja iz stana i mogućih zakonskih posledica?
Ne drobi, usro sam se pored wc šolje i šta sad. Vataj metlu ili čime već planiraš sanaciju.
Objašnjenje za totalno nasumičnu posetu nekoj od susednih nam zemalja.
Jeb'ga, dobili smo taj šengenski režim, izvadio si čak i putne ispave. Bila promocija, ko dočeka živ jutro ispred MUP-a, bez kasnijeg FT1P incidenta dobija i pasoš po ceni lične karte. I što sad, kad si ga tako snalažljiv i umešan, ljubi ga majka, da prostiš, izvadio, da stoji i skuplja prašinu?
- Kude ćeš koju pizdu materinu?
- Ma idem malo do Rumunije.
- Šta ćeš tamo koji kurac? Ako ti se gledaju cigani eno ti onolka Marinkova Bara. A i tebra, skinuli nam sankcije, nema šta da se švercuje više...
- Ma idem da mi pasoš malo vidi pečata. 'Teo ćale neki dan d'obriše dupe njim, nestalo mu tariguza, a onda i novina, a SAT+ je svetinja, kaže, tebi ionako nikad neće trebati.
Opaska na prirodnu predodređenost bede da ostane beda. Može neko da se trudi, muči čitav život, završava škole, jebava sam sebe u dupe, ali ako nije rođen pod srećnom zvezdom džabe mu. Često mu nedostaje samo taj jedan korak kako bi uspeo, kako bi bar jednom osetio to blaženstvo ostvarenog plana, ali još češće taj mu korak izostaje.
Živeće on i proživeti svoje, ali tu nijansu crvene nikad neće moći da raspozna. Nedostižna finesa trijumfa ostaće samo puki san, uprkos ogromnom trudu koji je uložio. Jedina nada mu ostaju deca. Radiće i najgore poslove samo da njima pruži neku šansu, da se podignu za kastu više u ovom poretku nepravde i laktanja. Satraće sebe u svakom smislu, a dok bude umirao gledaće u nebo i misliti: “Sirotinjo i Bogu si teška”.
