Tripovanje naših fudbalskih klubova da su dostojni grupne faze Lige Evrope ili Lige Šampiona.
Mogao sam da napišem i karijeristkinja i da u toku kucanja dva puta pogledam u tastaturu(elektronsko lomljenje jezika xexe) da li pravilno kucam tu reč ali neću. Jebe mi se, moja dekfka-moja pravila. Ionako mi i te rodne ravnopravnosti idu na kurčev živac ali o tome nekom drugom prilikom.
Karijera, kažeš, emancipacija? Frljamo se izrazima, a? Šta si ti ono beše po zanimanju, piar? Konsalting menadžer? Menadžer bilo čega? Sajmovi, konzilijumi, kongresi, okupljanja, sastanci, kontakti, asistenti... Jel znaš ti, poslovna ženo, da zaviješ sarmu, da te ja pitam? Naravno da ne znaš, nisi gledala majku kako kuva nego seks i grad, jebo selo tamo samo blata ima.
Umesto da si pravila kolače kao tinejdžerka i pisala recepte u svesku ti si jurila popuste po berškama i teranovama, kucala esemesove i mejlove i razvlačila žvake po fakultetima i zadnjim sedištima napucanih likova sa beogradskog asfalta. Sada recepte čitaš na netu i pitaš se zašto su ti kiflice kao guma a za podvarak misliš da je "ono na kolima ispod onog metalnog što si platila 170 evra kad se pokvarilo".
I ta kola. Jebo te ko ti je reko da ih kupiš i ko ti je dozvolu dao. Samo ti nabadaj papučice u štiklama i polako...imamo mi vremena da ti uteraš MANa sa dve prikolice na to "malo" parking mesto, čemu žurba pa svi smo krenuli na Obilićev venac da pijemo produženi sa mlekom i ogovaramo ljude, to je esencija života.
Posle se pitaj zašto nemaš dečka. Ili imaš ali je pomalo gej i ne jebe kako valja. Pa ne bih ni ja jebao kako valja da jedem supu iz kesice, dao bih ti kurac u kesici pa ga kuvaj dok ne nadođe a onda mi kaži jel isto "iz kesice" i domaće, masno. Muškarac spremio sebi da jede, opeglao sebi majicu i jedva našao čarape pa da jebe kako valja? Juče. Pa sam sebe gleda ko pederčinu, umalo nije zavuko sebi pastu za zube u buljsona posle kupanja.
Gde su ti deca? Jebo ženu koja troje nije rodila. Nemaš dece jer su obaveza? Pa i tebe je neko odgajio i posvetio ti se...dobro, možda te je trebao malo više tući ali svako ima pravo da pogreši. Dece nemaš jer nemaš ni muža a ako imaš muža onda ne možeš da planiraš decu kada još nisi zamenik zamenika zamenikovog zamenika nekog kurca u nekoj firmi sa imenom profy, inter, global pa neki đavo... Nek imaš platu ko Milka Forcan ali ako dece nemaš koji će ti? Letovanja, krpice, izlasci... A imaš kucuuu. Jaoj slatkica voli životinje... Volim ih i ja ali im ne titram muda i ne hranim bolje nego sebe. To treba da ti bude ljubimac a ne gazda i ako uopšte porediš džukelu sa detetom zaslužuješ da nemaš dete.
Da, izlasci. Pregazilo te je pola grada jer si ti emancipovana, samostalna, jaka, sama sebi dovoljna žena? Ne, ti si kurva. Kako god da sročiš opet si kurva. Tj drolja, kurve poštujem. Pohvali se ovim kada te "startuje" neko, svideće mu se veruj mi.
Koliko god napredak civilizacije bio dobar ima i svoje loše strane a ova je jedna od najlošijih. Mrzim i muslimane ali šerijat je iz raja izašao. Dobile ste i pravo glasa. Al ste ga izglasale jebale ste mu mamu, bitno da oni imaju lepe frizure i čestitaju vam Osmi mart preko teve prijemnika. Što su arapi puni love? Nafta? I to se potroši, ali nema ko jer žene ćute i rade šta im se kaže.
Toplo porodično gnezdo, ručak miriše 200 metara oko kuće ili stana, muž došao sa posla i seda da popije rakiju pred ručak, doneo skromne ali pune kese, deca dolaze iz škole, ljube mamu i tatu, sedaju svi zajedno da ručaju i pričaju o tom danu, kuća sređena pod konac možeš je za katalog slikati, gledanje slagalice posle ručka, pomoć deci za domaći zadatak, šetnja parkom, porodično pecanje, odlazak kod babe i dede, idila...to je idila a ne ono što juriš i šta sanjaš.
Definicija pisana za mizantrophy.
Zelepljen mujsperom za čaršav i prekrivač. Jebiga, drkalo se pred spavanje, minimum dva puta, a usput bio i neki vlažan san pa se nakupilo i razvuklo po postelji. Maramica nigde, ko će do vecea da se briše i zapira dok praznih mošnica lagano tone u san...
sin: Dobro jutro kevo, ima supe?
majka: Ima sine, pileća. Ju, sine, šta će taj čaršav na tebi i to perje iz jastuka?
sin: Pusti me, kevo, drkao sam celu noć, prazan sam ko tvoja pljoska.
majka: Uvela majka sinu adsl da se ne muči, oči majkine... A vidi kako mu lepo stoji, mamin mali princ...
Jasan znak da si odrastao. Bar u intelektualnom smislu. Jednostavno dođe trenutak kada poželiš da Tom pojede Džerija da Pera uhvati pticu trkačicu, da nalupaju Duška Dugouška. Ali nemoj da misliš da je to zato što se pretvaraš u sadistu željnog krvoprolića. Ne boj se nisi ti novi Hitler. Iza svega toga se ustvari krije jedna mnogo kompleksnija slika. Zapravo ti upadaš u monotoniju. Sve ti postaje isto. Na poslu, u školi, kod kuće... Svaki dan. I ne možeš da se otrgneš od tog osećaja da si kao hrčak u točku, i da trčiš u mestu, i nigde. Zato smatraš da je vreme da se nešto promeni. Makar i u crtanom filmu. Barem jednom. Misliš da je slučajnost što je danas najpopularniji filmski žanr triler?! Ceo svet oseća tu monotoniju, i željni su neke promene, nekog iznenađenja. A onda nazad u stvarnost.
Takođe postajemo siti stalne dominacije istih ljudi. Zašto ne bi i druga strana pobedila s vremena na vreme. Makar za promenu. Promenu koju toliko priželjkujemo. Pitaš li se možda zašto sve manje gledaš Đokovića? Zato što više nije slabiji. A mi uvek navijamo za slabije. To je valjda zato što se mi osećamo tako. Sve više svakoga dana. i sve više isčekujemo smrt Duška...
Živeli Ren i Stimpi.
Bogovska profesija.
Uzmeš kola i privežeš ih za konjsku snagu. Nikako dvije, jer je onda simetrično, a simetrično je lijepo, a kao što rekoh, ovo je bogovska profesija, dakle uzvišena, jebo lijepo. I, kad upojasaš ragu, natovariš kargo, da ti put ima cilj. Potjeraš. Stigneš do grada lakim kasom, radi jutarnje gimnastike. Sunce upeče, i sav se iznojiš. U centru grada, staneš na semafor da čekaš zeleno. To je jedini semafor koji poštuješ. Staneš prvi jer si poslednji došao. Iza tebe, odjednom, isprazni se traka. Zašto? Pa zato jer imaš konja koji ne priznaje zelenu boju i refleks kretanja, a tebe baš bole kurci da mu objašnjavaš. I šta sad? Ko je lud da po ovom žaropeku izlazi iz klimatizovanih golfova četvorki da se svadja sa tobom. Znaju oni tebe, i da ćeš samo da ih uputisš na konja, a njego još niko nije pobijedio u raspravi. Tako da te niko ne dira.
Još krug - dva kroz grad uhvatiš. Ne pretjeruješ, jer imaš i ti obaveza. Mahneš gazdama lokala, prevezeš po kojeg ciganina, pozdraviš pozdraviš policiju dragu, zapališ cigaru duvana. I tjeraš, snojiš se, ozgo sunce, ozdo asfalt, sa muvama, sa pticama, sa psima i mačkama, sa djecom i ciganima, sa rukama lepljivim od smole ili šećera, bez biča, bez djona cipele, tjeraš, tjeraš...
U očima majke sve zle gene pokupio. Ona se trudila da od tebe napravi čoveka, kao malom ti kupovala slikovnice, bojanke i bojice, učila te da brojiš i pišeš slova, a ovaj, kako ona voli da ga naziva, od malena krenuo da ti daje da menjaš gedoru, učiš šta je burgija za drvo, šta za metal, a šta za beton, razlikuješ gužvajući i običan tipl, poznaješ šrafove po M oznaci i sl. Ona te spremala da budeš školovan čovek, jurila te da učiš, pišeš domaći i imaš uredne sveske. Naravno, ćale je tu bio da ti napiše opravdanje kako si imao zauške, a on te u stvari odvukao na Savu da jurite soma pet dana.
Od prvog dana majka je strepela da ne povučeš onu njihovu hajdučku krv.
-Mama, mama. Dala mi učiteljica peticu na onaj sastav, poslaće ga na konkurs.
-Ljubi te majka pametnog. Sačekaj da se mama vrati sa posla, pa idemo sa tetkom u vojni muzej.
-Tata, dobio peticu.
-Ljubi tajo šiljokurana njegovog. Eto, sad ne moraš deset dana u'školu, no ti i ja idemo danas po kuma, pa nas trojica lepo na Tamiš. Nema nas deset dana, bole nas i to baš kurac. Neće žene da nam ostanu same, hehehehe, ako me razumeš...
-Ne razumem...
-I ne treba. Shvatićeš i sam za koju godinu, a ako si pametan, nemo' se ženiti.
...trides' godina kasnije...
-Bako, dobio sam pet iz srpskog. Lektira, prepričavanje. Super sam uradio.
-Bakino zlato pametno. Vodi tebe baka danas u zoo vrt.
-Jeeeej.
-Majka, 'de ga vodiš? U zoo vrt? Koji će tamo? Znaš pošto karta za vas tamo? Bolje mu daj te pare da ga vodim ispod Pančevca da mu kupim štap i mašinicu, da dete ulaže u prave stvari...
-Jes, tako je i tebe tvoj otac vodao po pecanju, pa ne završi fakultet, a majka je svaki dinar dala za tvoje školovanje...
-Nema od toga 'leba. Danas sam pogodio posao, neki parket, pe'sto evra, par dana posla. Sa kojim fakultetom te pare?
-Sve na oca povukao, jebem vam mater obojici!
Čudan ti je to osećaj batice, vrlo čudan, možda čak, i previše. U čardaku ni na nebu ni na zemlji, u nedovršenoj kući Duće Klompara sa pogledom na autoput i tri sestre na Konjarniku dolazim onako sa građevine gde se jebavam sa hiltijima i Ciganima. Bila je to, kako kaže komisija, najjača kokaniđa koja je ovde dospela, a ja tek ušao u virtuelni svet droge. Nema veze, nisam razmišljao o tome, važno mi je bilo samo da se malo opustim. Šmrk, šmrk, toliko je jako da su mi se zenice spojile. U jebote! Mamaa! Lebdim leptepojo! Vidim kuću odozgo, lep krov ima, moram priznati, ali jebote, pa ja lebdim. Okolina mi sve postaje manja i manja.. Aaaaa! TRANS! U glavi mi se neprestano vrti melodija saao roma, babo, babo, sao roma o daje, sao roma babo babo, eeee ederlezi, ederlezi. Ište bre Ganci u kurac više.. Ederleziii.. Aaaa. Opet mi se pojavljuje onaj ganfer što tera one ćurke u filmu Dom za vešanje. Koji sam ja ovo đavo uzeo, boktepita. Prolazim sloj stratosfere. Feliks Baumgartner mi zavidi. Već sam se oprostio i od ćaleta i keve, devojku nemam jebiga. Dužnici, šta ću vam ja, dalje nisam mogo. Reks, jedi samo zdravu hranu i ne daj da te diraju već im kidaj uši. Polako odlazim iz mezosfere, a već mi se polako približava termosfera gde mi mašu astronauti iz svojih spejsšatlova. Gotovo. Mozak mi već trokira, brmmm.. Kraj, hvatam zjale gore. Mislim da sam najusamljeniji čovek na svetu. Nigde nikog. Odjedanput, osećam neku toplinu, iako je sve vreme bilo ledeno. U daljini vidim prve zrake Sunca.
Jutro! Što je najgore, osećam neko gušenje i šamaranje. BAM! BAM! Prekid memorije! Vraćam se u normalu, a neki Ciga me udara lopatom po glavi i vidim Duću Klompara kako se dere nekom na telefonu i kaže da brzo dođu i da imaju polumrtvog čoveka ovde. U tom trenutku, govor mi je blokiran, ali uspeh nekako da mu promrljam u bradu: "Jao, Klomparu pa 'de sad jebote, trebalo mi je još svega par milimetara do svemira!"
Više nije bilo spasa.
DMT
Bračni drugovi sa stažom, koji su konačno uspeli da ostanu sami u kući.
Deca kod babe, na ekskurziji, letnjoj školi grnčarstva, na kampovanju.
Mir se provlači kroz stan i struji poput blage promaje. Pivo se temperira, a neki sentiš piči sa zvučnika.
Najzad sami. Toliko mogućnosti... Oslobođen konstantnih zahteva i gužve lagano uzimaš vazduh i usmeravaš auru ka lepšoj polovini. Šta prvo uraditi? Organizacija je važna, jer produženi vikend brzo prođe.
- 'De ste, mladenci! Štae, liferovali decu, pa se ne javljate, a?
- Pa eto, rešili da iskoristimo vreme maksimalno!
- Ako, ako, 'ajde pa se vidimo!
- E pa dobro, da vidimo šta ćemo prvo. Jesi se presvukla?
- Aha. Po ovome možeš da prskaš kol’ko hoćeš.
- Dobro, možemo prvo onda ovu sobu, da pređemo plafon i zid jednom, pa posle hodnik, dok se suši.
- Može, evo četka.
Tradicionalni domaćinski običaj spasavanja šljive od pošasti zvane pekmez, a u poslednje vreme i ove nove nazvano "konzumna šljiva", jebem liga. Elem, postoji mnogo recepata da se napravi kvalitetna izuvača iliti mučenica i ne bi trebalo mnogo polemisati oko toga. Jeste da postoje razlike u kvalitetu, ali kad je kriza i kad nema rakije, i komovica dobro dođe.
Peče se rakija i od drugog voća, ali šljiva je ipak pionir rakije.
Da bi ispekao rakiju moraš da imaš šljiva. Valjda znate šta su šljive lebgajebo. Poželjno je da ima što više, da ne pališ kazan radi jedne šarže. Šta je sad kazan? E viš gradski dečače, kazan je veseli stroj koji se sastoji od kotla i peći s jedne strane i čabra, sa druge strane, koji su povezani jednom cevi. Dakle, u kotlu kuvaš kom, iz kojeg isparava alkohol sa raznim mirođijama. Ta para prolazi kroz onu cev do čabra u kome se para kondenzuje i prirodnim padom pada i rakija ističe iz cevi na dnu čabra.
Da ne bude zabune i da se više ne misliš "Šta je sad kom koji kurac?" odmah da pojasnim da je to šljiva koja je odstojala u kaci ili nekom drugom sudu, koji ne bi trebalo da ima zapreminu manju od 200 litara, najmanje 21 dan, a može i duže.
Aha, sad se pitaš " A čabar?". E čabar je metalna posuda zapremine ne manje od tristo litara.(Moj kod kuće ima 700 nakon preinaka u režiji mog ćaleta, koji mu je badevej spao na prste i polomio dva prsta na nozi). Čabar se napuni HLADNOM vodom, i ona cev koja se privrće na ovu koja ide kroz sredinu čabra dole do izlaza za rakiju, hladi se tom vodom. Voda mora da se odasipa iz čabra i zamenjuje novom hladnom pošto i voda hladeći paru u cevi preuzima toplotu od pare i zagrejava se. Ako to ne napraviš kako treba jebo si ježa pošto rakija može da ti ispari, a to onda nije ništa, odnosno pojo si govno i popušio kurac.
Kotao ima ručku za mešanje i kad je šljiva u pitanju neophodno je promešati kom u pravilnim vremenskim intervalima ne dužim od dve minute otprilike. Ako je neko drugo voće treba mešati češće. Vatru naravno treba bugijati koliko se može ali ne previše ko sivonja, a ko te jebe ako prethodno nisi pripremio suva drva.
Naravno, tu priča tek počinje, pošto rakija kad poteče neophodno je na odgovarajući način izmeriti jačinu rakije. Reći ću samo tutorijal verziju ne upuštajući se u male tajne velikih majstora. Dakle, rakija teče, a ti imaš grad kojim se meri jačina rakije. Nije grad kao naselje, nego grad kao naziv mernog instrumenta, šta si se zbunio odma'?! Tad se rakija 'vata na određen broj gradi. Meni lično paše tu neđe oko 18 gradi tj. 45 stepeni, mada ima onih koji vole i jaču i slabiju. Što rakije više ističe mora češće da se meri. Kad jednom izmeriš, a meri se tako, što grad (podseća na toplomer) staviš u rakiju i on k'o plovak stoji i zaustavlja se na visini broja stepeni koliko ima rakija, i bude željena stepenaža odnosno gradaža, skloniš to u stranu, a podmetneš neki sud i sad 'vataš patoku (odomaćeni naziv za slabu rakiju). Jačinu patoke određuje motoda kašike. Naime, dok patoka ističe uzmeš malo kašiku i pustiš da nacuri i prospeš u peć od kotla. Pušatš da curi sve dok se javlja plamen. Kad ne bude plamena onda ide istavljanje kazana. Istavljanje je procedura brate razumeš ti mene kojom se onaj prokuvani kom izabacuje iz kotla i stavlja novi. Prvo pripremiš novi kom u kantama koje staviš tu blizu kazana da imaš spremno vole da ne letiš posle. Onda lepo prineseš korito koje si ranije pripremio, a ne sad da ga tražiš i jebeš ženi mamu zato što je u koritu šrot za svinje. Korito staviš pored otvora za kom. Otvoriš poklopac otvora i skloniš se da te ne spuri vreo kom. Kad istekne kom zatvoriš otvor i uspeš novi sveži kom i malo vode da ne zagori i nastaviš da mešeš. Tada si nastavio novi kazan. Odmakni sad ono korito sa vrelim komom i gledaj da ne upadneš u isto pošto si već verovatno dosino koju. Kad vidiš da je sve lepo krenulo zaduži nekog da meša i loži, a ti otiđi po pečenjeke u kuruze. Nije valjda ćuskijo da nemaš pečenjaka! Vratiš se lepo i pečenjke staviš na žar ispod peći da se prže dok ti pripremiš soli i belog luka da imaš za pečenjeke.
Sasvim je normalno da ispališ koji metak iz prangije koju kao domaćin čoek moraš da imaš da bi celo selo znalo da se u tebe peče rakija i da svrate na proširenu degustaciju. Poželjno je da svo vreme ostaneš trezven koliko toliko da se ne nasloniš na vreo kazan i da NE IZVRNEŠ SVE I SJEBEŠ RAKIJU!Za sve indikacije i mere opreza.....
Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video.
Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.
Isti ste.
Obično se koristi kada je potrebno da se izrazi poveća količina sličnosti između dve osobe.
- Halo, Bojane? Je l' ti vidiš vidiš koliko je sati?
- Vidim, ženo, rekao sam ti da ima posla i da sam obećao Dekiju da ću mu pomoći.
- Pa, da li vi zidate Skadar na Bojani ili svinjac, pička vam materina? Evo došla je Nina, kaže onaj njen slunto joj se nije ni javio, utrnula žena od brige.
- Vidiš kako sam ja dobar hehe.
- Ne seri nego lepo sa Milanom pod ruku i pravac kući, čekamo vas.
- Dobr...
- I kupi dva konzervansa. I Amigo.
==============================
- 'Ajmo, svi da se poređate! Jedan pored drugog, brže! E tako. Sad me zanima koji je od vas maloumnih idiota uspeo da mi sjebe prozor od terase, na 3. spratu?
- Pa znate kako čika Žile, kladili smo se Peca i ja ko će više ispucati loptu...
- I?
- Pa nema i. Očigledno da sam ja pobedio.
- Taman možete vas dvojica pod ruku i kod onog svog polupanog ćaće, po pare za taj prozor. Idemo, razlaz!
Super, ultra, mega šuk. Onaj šuk kada mu ga uvališ do balčaka, ali onako fino kada ga elegantno navedeš da sam izgovori ono "al me usro!".
Potiče iz šaha gde se koristi kao termin za pešaka koji je branjen ušao duboko u polje rivala i demolira mu svaku koncepciju eventualne strategije, ko igra šah zna koliko je situacija neugodna. U prevodu gargija znači koplje kojim pešak napada a u ovoj situaciji je to isto koplje nabio duboko u anus protivnika i ne da mu da se okrene da vidi ko mu razara guznu floru.
Vukajlija šahorakija 2013, svečano otvaranje, kafana "Jezero", posle VOS-a. Prva ceremonijalna partija između Pseta i Arlovskog, face namunjene, neko u pomoć priziva pivo a neko vinjak. Kibiceri(Deki, Džoni, Raja, Lepri, Fejsara i Blejk) u transu, potezi su ekstravagantni, napetost u vazduhu se može seći nožem, ćevapa još nema, noge svima mokre od usrane kiše.
Arlovski: Ajde bre, čuo si samo za siciliju, kakvo ti je to otvaranje?
Pseto: Ja da sam hteo da čitam knjige završio bih faks, ovo je kafanski šah. Na potezu si.
Arlovski: Ne požuruj me, nisam dugo igrao.
Fejsara: Ko je na potezu?
Pseto: Arlovski. Uvek je on. Doneću sat sledeći put samo za njega.
Arlovski: Pa kad kenjaju ovi sa strane! Aj bešte tamo! Konobar, daj još jedan vinjak usta mi se osušila!
Pseto: Dobar potez, Arlovski, uzo si pijuna za dž. Evo ja ću konja ovde.
Deki: Ajde bre, šta se razvlačite ko sline, ja sam sledeći!
Arlovski: Evo, evo, u matu je. Par poteza...
Deki: Požuri jebiga, pa da ti ja objasnim neke fore...
Džoni: E, ne bih se ja sa Psetom zajebavao, namazano je to govedo!
Pseto: E, dobro igra Arlovski, potcenio sam ga. Evo ja bežim ovamo.
Arlovski: Jebem te ko nerotkinju. Štaš sad?
Raja: Makedonci su zvanično najbolji šahisti. Istorijski podatak.
Blejk: Rajo, siso jedna, Makedonci ne postoje. Daj mi tvoje pivo.
Pseto: Aj ovako da probam...
Arlovski: Vidi njega što se koprca! Aj sad!
Pseto: Deki, znaš ti šta je gargija?
Deki: Moram priznati da ne znam!
Pseto: Skakač na f3, šah-šeh i u sledećem potezu mat. E gargija je ovo što sam upravo uterao Arlovskom. Lepri, pičko debela, gastoska okreni turu i ostavi mi bar jedan ćevap!
Lepri: Mbvrfa! Nidradara! Khm, oš da se udavim džukelo?!
Ostali: Uuuu, Arlovski Kalače al te usro!
Arlovski: A imao sam ga! Tako blizu sam bio, kako mi se pička izvukla ja ne verujem...
Pseto: De, de...bio si stvarno dobar protivnik ako ti nešto znači...
Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.
Zmajeva kugla Š - 167. epizoda
Goku: Mislim da smo ga savladali.
Vegeta: Ne bih rekao. Pogledaj malo bolje.
Đorđe Balašević: Hahaha! Smrtnici! Ja sam neuninštivi Đorđe Balašević. Besmrtni lord gama mužjaka! U ovoj formi, dodirom malog prsta mogu izbaciti zemlju iz njene orbite a ovi rogovi mi povećavaju borbenu moć za 2000 procenata!
Goku: Vegeta, moramo izvesti našu fuziju.
Vegeta: Upravo tako Goku. Ovo čak i nije njegova najjača forma a to je jedini način da ga zadržimo dok Ten Šin Han i Krilin ne ožive Ipčeta pomoću zmajevih kugli.
Đorđe Balašević: Neću vam to dozvoliti! PANONSKI TALAS!
Jer glupo je da u španskim serijama trudnica sama padne niz stepenice.
-Hose Pudelite nam je tragično nastradala. Žao mi je Migel, otac nećeš postati. Kriv je onaj konjušar Srbin, ispala mu slanina iz džepa a da nije primetio i naša jadna Pudelita naišla, od stomaka nije videla i pala je niz stepenice. Tako mi je žao.
Usputno pitanjce koje obično postavlja za sport poprilično nezainteresovan i neupućen pojedinac, a tek da bi nešto pitao.
-Je li sine, koji je naš?
- Jebemu mater kevo, pa jel ne vidiš da je ovaj u crvenim gaćama crnac?!
Pokušaj izvlačenja kada te uhvate dok pričaš sam sa sobom. Ako nisu čuli šta pričaš, imaš šansu da ispadneš koliko-toliko normalan.
- Jogurt... Jogurt je... Ma sve najbolje o jogurtu, stvarno.
- S kim pričaš ti, bre?
- Ni sa kim, pevušim samo.
- Čula sam sve.
- Jebiga, šta da ti kažem, mnogo volim jogurt.
Ne, nema veze sa kanalizacijom ili vršenjem nužde. Olakšizacija je mlađa sestra palatalizacije i sibilarizacije i ostalih glasovnih promena. Ona nema isključivo određene prelaze iz nekih slova u druga, ili jednakosti po zvučnosti, već kako sam naziv kaže tu je da, jelte, olakša. Jašta. Izbaci neko slovo iz reči i doda nepravilno. Nastala iz potrebe srpskog naroda da lakše ili onako kako poželi izgovori neku reč. Nepravilno naravno.
Mlađa populacija je i te kako dobro razume zahvaljujući ministru Žarku Obradoviću i šestopadežnoj Jeleni Karleuši.
Srpskog - Srbskog
Predsednik - Precednik
Predsoblje - Precoblje
Hajde ('ajde) - Ae
Mislio - Misio
Posao - Poso
Demokratska - Demokracka
Idiotska - Idiocka
...
