Vest koja tera na suze i smeh u isto vreme. Na licima napaćenih i starih ljudi, radost i sreća se itekako vide.
Kada je oni izgovaraju, izgovaraju je sa ponosom. Lavovski.
Ako sam penzioner nisam stoka! Imam i ja neki ponos. Jest da primam crkavicu ali sam zahvalan i na tome. Samo ta dva puta u mesecu mogu da prošetam gradom kao čovek i da me nije sramota. Da svratim u kafanu, da vidim šta rade ovi moji starci, odem do apoteke da kupim meni i babi lekove, da uzmem kiflu i podelim sa golubovima... - preuzeto iz '' Memoari jednog penše''
Oni sa većim primanjima se šepure. Bole ih kurac...
- Oh, dobro jutro komšija, kako ste od jutros?
- Hvala na pitanju, dete moje... nešto me reuma stisla, al' kako mi bilo sinoć, ne žalim se. Juče...
- Četiri hiljade i petsto četrdeset tri dinara, deko.
- Ubaci mi i dve žvake.
- Softi, šok žvake, čunga lunga...
- Daj one gde ima tetovaže, navalila baba da izgleda kul pa...
- Je l' opet na recku, čika Labude?
- Vraćaj tu svesku dole, KUČKO. STIGLA PENZIJA!
- PARE NA SUNCE, ČIČO!!!
- EVOOO: šmekerski baca novčanik pet metara u vazduh: OPAAAAAAAAA, NIJE DEBEO!
- Gde bežiš, pička ti materina! OBEZBEĐENJEEEEE!!!
Alatka kojom domaćica dovodi u red i kuću i domaćina.
- 'Ajde dragi, hvataj taj usisivač, da ne bi radila metla.
Dođu tako vremena, kad se čovjek najeo vrućega ljeba, nagledao vedrog neba, kad su mu opanci viđeli prašinu svakoga druma. Kud li god baci oko u visinu, taj komad neba je već vidio, taj ga isti mjesec u sutonu pratio kući. Nema kereta koje na njega nije zalajalo. Nema vode da mu grlo nije okvasila. Ponestalo je pjesama koje nije čuo.
Pokretač čovjekov je želja. Cio mu vijek prođe u željenju. U ugađanju sebi. Dok želi živ je.
A čovjek je sitnica. Beznačajna igračka u rukama grdne sile. Misli da je bitan. Ponekad se uobrazi, pa umisli da se pita i sa onima oko sebe. A jadan ne zna da se ne pita ni sam sa sobom. Ne pita se ni sa svojom željom. Zato mu je u jednom trenutku i ponestane.
Ponestane želje. Nema više ničeg da ga oduševi. Nema toga što je više vrijedno da mu srce opet zaigra. Uhvati ga neka mučnina. Iz stomaka ka grlu ga steže. Podiđe ga jeza. Opet želi. Ali ne zna šta. Razdire ga što ne može nikog priupitati zna li možda on šta mu treba. Zna li doktora koji bi mu rekao.
Priupita ga žena, što se vrpolji, što je ko na iglama. Zašto smire nema. Neće joj objasniti. Ne zna ni on. Opet hoće, ali ne zna šta.
I traži tako s vremena na vrijeme uzrok svoga jada. Možda ga nađe, možda i ne.
Ponekad se pokaje što je sve želje potrošio mlad. Što ne ostavi nešto za sijede vlasi. Prođe pored stare česme, pogleda je i prokune, što je tolko pio hladnu vodu posle kosidbe. Što ne ostavi malo meraka za sjutra. Što ne sačuva želju. Pustu želju.
Koliko ste puta vidjeli uplakanog klovna? Jednom, dva puta? Na filmu možda? Da li je to stvarno bio klovn? Da li klovnovi plaču?
Ne. Uplakanog klovna nećete vidjeti. Klovnovi plaču kod kuće, u samoći. Reći ćete ''pa onda ipak plaču, makar i kod kuće, klovn je klovn, gdje god bio''. I istina je, klovn pusti suzu u tajnosti, u odabranom društvu, za stolom sa svojom savješću.
No opet si se prevario. Sam sa sobom klovn to više nije. Suza neće poteći niz lice pajaca. Sliće se niz obraz čovjeka. Istog onog koji nosi masku klovna. Masku, koja možda čini njegov izgled, ali je njegova suština pokopana duboko ispod očiglednog.
Klovn nije jezivi čika obučen u, naizgled smiješnu i šarenu, uniformu. On je tvoj prijatelj. Onaj koji nikad nije tužan. On u životu nema problema. I zaista, da li ste ikada pričali o njegovim problemima? Da li je ikada pomenuo da ga nešto tišti dok su se ostali žalili. Nije, on se smijao. On je uveseljavao sve vas. On je bio klovn.
No kako to život obično uredi, oni, čije lice najčešće krasi osmijeh, čiji se grohot najdalje čuje, unutra su najtruliji. Klovnovi pate. Klovnovi tuguju u sebi. Klovnovi ne opterećuju nikoga sobom. Njihova nesreća je samo njihova. Njihova bol se ne može podijeliti.
Budite dobri prema svom klovnu. Ne nasmijte mu se na poneku urnebesnu foru. Možda bi on volio da nije to što jeste. Možda on i ne želi da vas uveseljava.
Šta ako on osmijehom brani svoje pravo na tugu?
Mom klovnu J.
Više slojeva pudera, jedan preko drugog, na licu neke "ribe".
-Uuu batice, vidi kaka riba!
-Ako misliš na onu u haljinici ona je riba jedino po tome što ima krljušt ko šaran divljak. A i brkove ko isti.
Srpski rimejk filma „Independence day“ (1996)
Premijera: 2016
Režija: Radoš Bajić, Dragan Bjelogrlić
Trejler:
12. februar
Scena 1: Mladi kapetan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, romske nacionalnosti (u daljem tekstu kapetan Romo) budi se iz sna u porodičnoj kući u Kraljevu. Romo izlazi na ulicu da baci đubre, prolazi pored uspaničenih komšija i vraća se u kuću. Tek slučajno bacivši pogled kroz prozor primećuje ogroman vanzemaljski brod iznad rodnog grada.Scena 2: Opšta uzbuna na aerodromu Lađevci. Piloti 241. eksadrile „Tigrovi“ trče preko piste ka svojim Orlovima.
Scena 3: Kraljevo u plamenu. Na razarajući napad vanzemaljaca nadovezuje se zemljotres koji uništava ono što je preostalo od grada.
Scena 4: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se ukrcava u „Land force one“ (MKŠK-a broj 1) i upućuje na tajno komandno mesto u Žarkovu, Ratka Resanovića 1.
13. februar
Scena 5: Vazdušna bitka između Kraljeva i Kragujevca. Napad 101. i 241. eskadrile ne daje rezultate. Vanzemaljski brod je neranjiv zbog energetskog štita, srpski avioni bivaju oboreni. Ostatak Vitezova i Tigrova se povlači ka Batajnici.
Scena 6: Kapetan Romo obara vanzemaljsku borbenu letelecu u besomučnoj jurnjavi kroz kanjon reke Uvac, ali pri tome i njegov orao biva uništen. Kapetan Romo se padobranom spušta kraj vanzemaljca koga linčuje lokalno stanovništvo sa vilama i motikama.
Scena 7: SAD pozivaju obe strane da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile.
Scena 8: Žene u crnom organizuju protest na Terazijama zbog ratnog zločina nad zarobljenim vanzemaljcem.
Scena 9: Kragujevac u plamenu. Fijat napušta Srbiju i pored obećanja minista Dinkića da će dobiti dodatne subvencije.
Scena 10: Vrhovni komandant Nikolić proglašava opštu mobilizaciju.
50 000 vojnika i 700 000 pripadnika civilne zaštite spremaju odbranu Beograda.14. februar
Scena 11: Veliki svemirski brod se primiče Kosmaju. Raketne jedinice i protivgradna zaštita pokušavaju da uspore napredovanje vanzemaljskog broda.Scena 12: Savetovanje vodećih političara na tajnom komandnom mestu predsednika Nikolića. Aleksandar Vučić predlaže hapšenje najbogatijih građana da bi se umirila javnost. Ivica Dačić pristaje na rekonstrukciju Vlade. Vojislav Koštunica predlaže skupštinsku rezoluciju o „NLO agresiji u funkciji nezavisnog Kosova“. Čedomir Jovanović tvrdi da je napad vanzemaljaca posledica promašene politike iz devedesetih i traži da se prizna realnost. Jovanović napušta sastanak i prelazi na stranu vanzemaljaca.
Scena 13: Kapetan Romo od predsednika Nikolića i ministra odbrane Vučića dobija zadatak da zarazi svemirski brod najnovijim virusom, koji je razradilo 1000 domaćih stručnjaka iz IT centra kod Leskovca (zajednički projekat Srbije i Ujedinjenih arapskih emirata).
15. februar Sretenje
Scena 14: Kapetan Romo u zarobljenom vanzemaljskom lovcu stiže na bazni brod u orbiti Zemlje. Prenosi virus i postavlja eksplozivnu napravu (šestomesečna proizvodnja Krušika iz Valjeva). Dok se svemirski brod raspada u eksploziji kapetan Romo uspeva da se domogne Srbije i sleće na niški aerodrom.Scena 15: Uzleće celokupna srpska avijacija. Jedinim preostalim Migom-29 pilotira predsednik Nikolić. Prate ga preživeli migovi 21, orlovi, helikopterske jedinice kao i avioni za zaprašivanje komaraca. Lasta 95 pada pri uzletanju.
Scena 16: Bitka u vazduhu. Stotine vanzemaljskih lovaca, sada bez energetske zaštite bori se protiv srpskog vazduhoplovstva.
Scena 17: Predsednik Nikolić lansira raketu koja pogaća ulaz u vanzemaljski brod. Eksplozija. Delovi agresorskog broda padaju na Rušanj.
Scena 18: Predsednik Nikolić u kokpitu Miga-29. Suza mu kreće iz oka dok okreće avion na desnu stranu. U krupnom kadru ostaje Takovski krst na levom krilu.
Kraj
Drugar koji na letovanju, zimovanju ili ekskurziji stalno ima fotoaparat pri ruci i slika sve živo što vidi. U albumu posle ima i preko 500 slika, od toga, samo 50 slika su sa društvom a ostale fotografije su 90 posto beznačajne i nikad ih više neće ni on sam videti.
Izraz nastao iz opsesije japanskih turista da slikaju sve što pogledaju.
1: E, aj da vidite slike sa ekskurzije, ma nagledaćete se i nasmejati, ja sam vrištao malopre!
2: Aj... (vrte slike pola sata)... E da te pitam nešto, što si slikao vodovodne cevi ispod lavaboa u hotelu!
1: Umetničko viđenje!
2: Dobro onda, a aj mi objasni onda, recepcionereve cipele, jel i to umetnost?
1: Ma jok, to mi došlo onako...
2: Vidi, doterao sam do 439. slike i ne mogu dalje, a slikao si 1812 slika. Ti si jebeni japanski turista!! Tako je jedan anonimus iz mog odeljenja škljocao na sve što naiđe, iritirao lik strašno sve nas. I memorijsku mu bacili u Fontanu di Trevi, hehehe, kad se setim! Imaš sreće što nisi bio u Rimu na ekskurziji!
Proročanstvo po pouzdanosti u rangu onih Milana Tarota da će sunce izaći sutra,
jer kao i sve prognoze muke i nesreće ima jako dobre šanse da se ostvari.
- Vidiš ti ovo Milojka, penzija ode dole, cene opet odoše gore, mladi sve gluplji, stari sve luđi, propadosmo ko kuka u drop.
- Vidim, moj Radovane, vidim, ne znam kako će al dobro biti neće.
...
- Džastine, sine, nije da ne cenim što imaš karijeru i svoj dinar, ali moraš li baš toliko da se pederišeš for god's sake?
- Relax, daddy. Tako mora, da bi danas napravio nešto u šou-biznisu moraš da budeš ili crnac ili peder, a za crnca nemam ni farbu ni alat.
- Samo se ti opuštaj, ako nastaviš ovako ili će kakvi krajišnici da ti prebroje rebra ili će neka dvojica naših da te kidnapuju i drže mesec dana u podrumu na lebu i vodi dok ti natenane opuštaju sfinkter, u svakom slučaju dobro biti neće.
...
- Vojvodo Sinđeliću, Turci nadiru sa svih strana! Već su zauzeli prve šančeve a oni kurajberi preko se ni ne šale da pošalju pomoć, bojim se da dobra biti neće!
- Vid' stvarno, jebem mu dete... ček samo da skoknem nešto do barutane.
Stari novosadski izraz za gubicu, labrnju, usta hvalisavca kojima sledi rekonstrukcija ukoliko ne prestanu da mede.
Gile: Gari, mojne da njaške.
Gari: Daj Gile, tako je bilo jednu kariram, druga mi šipuje, keve mi.
Gile: Gari, prestani žvalaviti dobićeš po cuker piksli. Češaćeš se i di te ne svrbi.
Pandan ocilima. Samo ovde nisu četiri slova s kao simbol srpstva i patriotizma nego već pomenuta četiri p kao simbol lokalpatriotizma i fijumau krimidžimi likova. Statusni simboli devedesetih godina sa jasnim paralelama sa sadašnjim vremenom. Princip je isti, nijanse nisu bitne.
Pištolj. Apsolutni mast hev za sve koji pretenduju na vip separeove a nisu kurve sa mikrofonom ili samo kurve. Ko nema pištolj na kurac ga nabijem. Jebeš ti čoveka koji ne fura prvo pancir pa šulju... Nema veze da li ga je nekada upotrebio ili njime samo plaši okolinu. I devedesetih i sada. Što veći i niklovaniji to veće i privilegije.
Pejdžer. Sa leve strane karlice, zakačen za kaiš sa velikom "diesel" pločicom. Kako ćeš rođače bez pejdžera? Pa bićeš totalno nebitan...šta ako naiđe neki bitan poslić preko grane a ti nisi u blizini telefona, propada kombina brate. Nema veze što ti na njega preko belpadžeta poruke šalju samo ortaci da te tovare i žena kada te nema na ručku. To nekada, danas mobilni telefon, tablet ili šta već-bitno da ima veliki ekran, izgleda skupo i stoji na vidnom mestu.
Pajero. Micubiši pajero. Sedneš u pajera, otvoriš prozore pustiš sveže narezan audio cd kompakt disk sa hitovima Đoganija, Energije i Beat Streat-a i pun gas. Jebeš crveno i pešake, nek se čuvaju, teška su vremena pa svako čuva svoju bulju. Al da vidiš kako žene vlaže a muškarci zavide kada ga digneš na trotoar od 30 santima ispred zgrade pa se jedva dogegaš do ulaza. Kada bi mogao u stan pajerom... Danas se ipak više cene x6, q7 i ostale oznake koje vezane podsećaju na novu mutaciju virusa gripa.
Plavuša. Jebiga tada su žene bile mršavije, bez naglašenih oblina i dekoltea, nekvarcovane i sa mini valom. Al njegova je morala biti plava! Tipa Jami. Dal zbog švedskih akcionih filmova ne znam ali plavo je bilo na ceni... Danas, nije toliko bitna boja kose koliko da ima silikone i pojavljuje se u žutoj štampi.
I onda, kada objediniš magičnih četiri p, nebo je granica!
-Brate, klošarimo se po ceo dan po kraju, daj da vidimo da nađemo neku šljaku, teča mi radi u C marketu, da ga pitam da nas ubaci da istovaramo ulje i mleko kada stignu?
-Ma nemoj si loš burazeru, ae da odemo kod Staneta da ga pitamo da šljakamo za njega! Šta fali njemu brate, vozi pajera, fura pejdžer...zadenemo utoke brate pa da vidiš kako plavuše same dolaze...
Formula kojom opisujemo devojku laganog morala i još laganije moždane mase. Obično ima krupne teleće oči, gleda bezazleno, korak joj je malo raštimovan ali ne toliko da bi se rušila u hodu, lako se zasmeje i još lakše rasplače, ponekad ima krive štikle, gotovo uvek lokne, i apsolutno uvek razgažen gradski akcenat u govoru. Pije koka kolu. Oblači se po buticima ali ne beži ni od Kineza. Kad vozi, na semaforu gleda levo i desno, iako stoji.
- I, šta kažeš, Lana se odselila u Kanadu?
- Novi Zeland, sine, Novi Zeland. Upoznala nekog mornara, Vijetnamca, kad je bila na Lukasu, u junu. Vijetnamac u pristaništu popravljao propeler sa škune, valjda, kažu brod ostao usidren u Baru, tamo niko ne vari propelere, pa došao u Beograd. Vratio se sa propelerom i Lanom...
- Dobar ulov za kosookog.
- Šta je tu problem? Lana se, kao što znaš, uvek jebala na "Dođi da pričamo goli"...
- Kako li se to kaže na vijetnamskom, šta misliš?
- Pojma nemam, možda je Vijetnamac koristio one znake zastavicama, možda Morzeovu azbuku... Lana je poliglota kad je ta rečenica u pitanju. Uvek dođe na razgovor. Gola. I ne bira temu za razgovor...
Ultimativni stadijum jebačkog umeća. Neumorni tukidid. On to radi triput zaredom, a ne izranja na površinu. Stoji krut sve vreme, tamo unutra. Ne diše. Čeka. I posle kraće pauze jebe ponovo. Slava jego na zemlji i na nebesjeh! Amin!
- Nešto si mi iznuren, da nisi pio mleka?
- Jok, mlavio sam Tanju celu noć. Bila mokra ujutru kao da je ispala iz bazena...
- Pa dobro, leto je, i da je šetala kliću oznojila bi se. Nemoj da se ljutiš, takva je meteorologija...
- Ne bi bila OVAKO znojava, sine; triput sam je odvalio od kite, triput...
- Pa, dobro, triput za noć...
- ... bez vađenja.
- Opa, vezana lutrija?!? E, pa od toga poštena žena i može da se oznoji... I, kažeš, nisi pio mleko? Sigurno?
- Sigurno... samo dve boze kod Juse Trovača. I baklavu. Egipatsku.
- I nije ti pušila za to vreme? Jesi siguran?
- Siguran. Bio sam prisutan. Sva tri puta.
........................
- Š... šta je sad?!? Oće opet da se gasi?!? Evo ga, stade... jebo mu pas mater i karburatoru, treći put staje danas!
- Opa, triput bez vađenja! Mašala, sinak! 'De tebe nađoh da me voziš na ispit...
Kaže se za lika koji ne shvata žargone, odnosno koji sve shvata bukvalno. Sa njim samo konvencionalan razgovor, kao kad pregovarate sa MMF-om!
- Pa gde si ti baki? Ovo su Mina i Andrea. Čekaj, šta će ti taj tiganj?
- Pa jel' si rekao da ćemo da pržimo neku ribu?
- Rekao sam da ćemo da barimo ribe! Some!
- Pa šta sam trebao da ponesem? Šerpu?
Žamor žaba u sezoni parenja.
- Baš je lepo veče, zvezdano nebo, hladan dašak vetra, svežina majske večeri sa primesama mirisa bagrema i sena. Seoska idila. To je život.
- Žabor ubija u pojam. Hoću kući!
- De de nemoj tako, vidiš kako nam je lepo. Večeras si lepša no ikada.
- Nemoj!
:kvrc: :kvrc: :šuš:
- E tako, vidiš, nisam hteo da ti zalepim usta selotejpom. Al' mnogo pričaš. Ometaš mi žabor. Gde sam ono stao? Nemoj sad da plačeš, il' te vraćam u podrum. A da, rukica 'lazi 'lazi...
- MMMmnmmmnnnm...
