Stereotipna romska porodica, samo sa milionima.
Šestoro dece, od kojih nijedno ne ide ili nije išlo u školu, majka lujka koja pokušava da uvali ćerke nekome ko će da celu familiju nosi na grbači ceo život, oca boli uvo što su mu ćerke kurve a žena lujka, svi rade za sina debila.
= STARO GVOŽĐE, AKUMULATORE, KUPUJEMO! =
Tata, evo ga onaj Kardašijan sa kombijem, daj da izbacimo onu mašinu iz garaže!
Kliše iz američkih filmova, kada neka vrh riba puca iz mašingana, vozi auto kao luda, igra fudbal itd. pa kada je pitaju otkud to dobro radi, onda ona kaže da je rasla sa starijom braćom negde i htela- ne htela, sve je to naučila.
- Au mala, alal ti vera, bolji seks u životu nisam imo! Pušiš kao da imaš Slobodin usisivač u grlu a mešaš kao da u dupetu imaš motor od mešalice! Gde nauči sve to?
- Ma rasla sam sa petoricom braće na farmi u Arkanzasu, ne pitaj ništa.
Odgovor prodavca na ponudu koja je manja od standardne cene.
- Pevač, mnogo je za pesmu hiljadu dinara, može li to malo jeftinije?
- Ne može, veruj mi, toliko mene košta.
Kad za veče pomešaš crno i belo vino.
- Ostavila me devojka, planiram večeras da se zgovnam. Osoblje! Dete, davaj Ždrepčevu i Stopi.
- Stobi, gospodine, makedonsko stono sa...
- Koga uopšte boli kurac.
Ne znam kako se to desilo, ne znam ni da li sam ja kriv zbog toga ili okolina, ova zemlja, ovi ljudi ili onaj vrhovni Arhitekta, onaj gore sa cudnim smislom za humor, ne znam nista ali znam da mi se citav zivot sveo na te tri prazne reci. Samo da prodje.
Samo da prodje matori, pijan, da prodje i da me ne vidi, da me ne upljeska opet. Da prodju kevine masnice da moze opet da izadje iz kuce i odvede me na kolace. Da prodje osnovna skola, da ne gledam vise ove kretene, da prodje ovaj osecaj odbacenosti, od drustva, od nje, glupaca, da je bar nasla nekog nego ovog glupandera iz sedmog dva, ne zna bre dve prosirene recenice da sastavi, ne zna koliko je jedan na kvadrat.
Samo da prodje srednja, da upisem faks, da me prodje ovaj osecaj besa kad ga vidim opet pijanog, ne vredi, lomim ga vec godinu dana, ne vredi, covek je resio da istraje, govedo pijano, ne vredi, tucem se sa calcem ko sa najgorim neprijateljem, da odem iz ove kuce u kojoj sam kao zver, u kojoj sam besan, samo da prodjem prijemni, samo da prodje faks, kum je rekao da me ceka mesto u firmni, samo da prodje reizbor opet.
Samo da prodje hiperinflacija, da ne jurim jebene marke i da me ne juri murija, da prodje ovaj kljuc, a ja cu posle da izcesljam bravu, da prodje prva noc u zatvoru, prodao me jebeni drug iz kafane, uzeli mi pertle i kais, jebote, pa necu da se besim, da prodje ovaj posao a da me ne nahvataju, opet, da prodje i ovo sudjenje.
Da prodje rat, miris krvi ovog sto sam ga roknuo sa dva metra, ove pre njega nisam video, pucali su oni, pucao i ja, nismo se videli, ovaj me gledao, cak nije bilo ni mrznje u njegovim ocima, da prodje rana od gelera u nozi da bacim ove stake, ne mogu bre da serem kao covek, da prodje sto nemam kucu, jebi ga, palio si i ti tudje, dobro nisi ti, ali jesu tvoji, bio si s njima.
Samo da prodje ova muka od razvoda, jebem joj mamu ludu, upropastice i ono malo lepe slike sto sam imao o njoj, da prodje radna nedelja, da dodje vikend, da vidim svoju cerku, ima najlepse kikice na svetu i najsladje kaze "tata, ja tebe jojim".
Da prodje mamurluk, osecaj krivice, opet sam napravio sranje i izgazio nekog ni krivog ni duznog, da me prodje zelja za samodestrukcijom, za kockom, da prodje dan a kad prodje dan da prodje noc.
Samo da prodje ovaj osecaj nemoci i tuge i ljubavi i ogorcenja sto ne mogu nista da promenim, sto sam nemocan, sto nije moja, sto se ne javlja, sto 300 puta dnevno proverim fon a na njemu nema niceg, da prodje zelja i patnja, da prodju sulude misli, da prodje jul, avgust, septembar. Da prodje jebeni zivot, moj a opet nisam glavni glumac u njemu nego sporedni. Da prodje sve.
Samo da prodje.
Devojka sa ogromnim dekolteom, ista ona kojoj niko ne zna boju očiju. Skoro pa cecara. Takvim ribama grudi zatvaraju pogled dole pa ni ne znaju šta su obule.
1: Matori, vidi na devet sati ribu od nas!
2: Au sunce ti tvoje, ta ne vidi kako joj cipele stoje. Idem da joj uzmem broj hehe!
Zakržljali ogranak porodičnog stabla
- Ovaj naš balvan opet pao ispit.
- Šta se čudiš, još kao mali je gurao kocku u krug, povukao na tebe, i ti si gurao mešalicu da upali?
- Jebi se!
Izraz koji, osim što vređa, ponižava uvređenog. Krajnji stepen ponižavanja sagovornika nedostojnog da sa tobom deli opštinu u kojoj živiš. Daje mu do znanja da nije ni za kurac. Ako se uputi ženi onda je fatalit.
-Dečko, zašto si stao u red? Ja sam tu bila pre pola sata, otišla sam samo do kopirnice i moram biti ispred tebe!
-Gospođo, nije mi do rasprave a i žurim nešto...
-Sram te bilo, nemaš vaspitanje. Vi niste mladež, vi ste ološ.
-Blajhana, popuši mi pola kurca!
-Juu! A što pola?
-Ne dam ti ceo.
Pokušaj da se strana imena usklade sa srpskim jezičkim tradicijama, tokom XIX i početkom XX veka. Uglavnom se nije održala. Pre toga javlja se u narodnim pesmama u vidu srbizovanih imena stranaca.
Neki primeri se i dalje koriste:
Jean d'arc - Jovanka Orleanka
king John Lackland (Johan sanz Terre)– kralj Jovan bez zemlje
Hunyadi János (Ioannes Corvinus) – Sibinjanin JankoNeki se još uvek mogu sresti iako zvuče arhaično.
King James I – kralj Jakov I
King George III – kralj Đorđe IIIDanas bi to moglo da zvuči ovako:
Vatikan: Pope Francis (Latin: Franciscus, Spanish: Francisco, Italian: Francesco) – papa Franjo
Nemačka: Angela Merkel – Anđela Merkel
Italija: Giorgio Napolitano – Đorđe Napuljski
Francuska: Jean-Marc Ayrault – Jovan Marko Ero
SAD: Barack Obama – Cigo I
Makedonija: Ѓorge Ivanov – Đorđe Ivanović
Stari naziv Srba sa južne strane Save i Dunava za Srbe mahom iz današnje Vojvodine. Naime, još od Arsenija III Crnojevića kada se veliki broj Srbalja preselio iz naše divne zemlje koju je harao i zlostavljao Turčin u zemlju gde su zlostavljali Švaba i Madžar, Srbi iz Pašaluka su one iz Monarhije počeli zvati prečanima. Jer su preko, logično.
Ali, Srbi ne bi bili Srbi kada ne bi bili zavađeni. Prečanin je automatski bio kvazi-Srbin jer nije iz stare srpske svete zemlje za koju su krv dali sveti knez Lazar, Stefan Nemanja itd. Jeste poreklom, ali nije živeo tu. On je bio samo austrijski sužanj, naprafemisani fićfirić koji oteže kad priča i izgovara razne germanizme i hungarizme, umesto kao svaki pravi Srbin turcizme koji uopšte nije bio rob, nego samo nepovlašćen sloj koji je, istina, trpeo najjači zulum na svetu.
A prečanima je mnogo pucao kurac. I sami sebe su tako nazivali ponekad. Oni su jebali Ukrajinke koje nisu morali da uvoze jer su već bile tu, jeli slovački kulen i mirna Bačka! ...i Srem i Banat.
Srbi u Vojvodini su sve do Drugog svetskog rata bili veliki Srbi, a onda tek kasnije nastaje ideja o separatizmu. Postoje legende da su počeli da ih kuju oni najokoreliji prečani koji nikada nisu voleli Srbijance a veruje se da je na čelu masonskog prečanskog lobija bio veliki majstor, slobodni prečanin Čanak.
1805. godine u Smederevu:
Prota Mateja: Đoko, došao neki Ivan Jugović da te vidi.
Karađorđe: Šta 'oće, koekude?
Prota Mateja: Došl'o veli da ti pomogne.
Karađorđe: Nabijem ga na kurac, gde je sad dolazio kad trebam da poziram Višnjiću za pesmu... 'Ajde uvedi ga.
Ivan Jugović: Dobar dan želim, gosn Petroviću, moje ime je Ivan Jugović, dolazim iz Sombora, ja sam škaf i želio sam...
Karađorđe: Šta more?
Ivan Jugović: Škaf.
Karađorđe: Pričaj serbski, Jugoviću mamin tiću.
Ivan Jugović: Pa sad ne znam kako vi ovdi to zovete, mi kod nas to kažemo škaf... Ja sam prava učio.
Karađorđe: Dobro, koekude, nije sad to toliko ni bitno... Reci ti meni, golube, što s' ti doš'o?
Ivan Jugović: Pa znate ta ja sam hteo da vam pomognem oko vođenja ove naše nove mlade države. Vi sad kao Srpski pašaluk tražite autonomiju, to se sad priča po Jevropi, pa sam ja hteo da vas uvedem u neke tekovine modernih država i kako uopšte treba da izgleda državni aparat koji...
Karađorđe: Je li, Mato, šta priča ovaj?
Prota Mateja: Nemam pojma... Prečanska posla.
Karađorđe: Je li, prečanine, hoćeš ti meni da kažeš šta hoćeš ili ja da podmazujem kolac?
Ivan Jugović: Pa ja, ovaj... Ja sam doš'o da Vama služim, kneže nad knezovima!
Karađorđe: Hehe tako te volim. E jes' vas vospit'o Švaba svaka mu čast! Evo ovako ćemo: ti ćeš, koekude, da budeš ovde sekretar od ovog našeg Praviteljstvujuščeg sovjeta, vi što ste učili škole se razumete u ta pisanija. Imaš socijalno, topli obrok, staž, sve, znaš kako je, državna firma...
I da, ne treba da ti napominjem da mnogo volim madžarske kobasice i bermut, koekude, to se podrazumeva ako hoćeš pos'o...
Radi, ne pitam šta košta.
- Gazda, evo gotova ova kapija sa lavovima, vezaću ti i sijalicu da sijaju noću. Mogao bi samo kvake da uradiš od mesinga, al nije jeftino to da znaš!?
- Mermeriši!
- Još niko nije stavljao mermer za to al od kako su one pare izmišljene, nama ništa nije teško.
- Mermeriši!
Nedostižno. Nedokučivo i nepoznato čak i naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu.
Ma, nema Boga! Precrtaj odma' ... pre ćeš dobiti minimum od 5, nego ovaj đavo.
Klintone, nema šanse!
- Auu, kakva riba, pffff, ma nemam ja šanse kod nje. Ta me ne bi ni pogledala.
- Kmkm, hm, dirigovana kenta, a?
- Jedi govna.
- Ma, izbriši je brate. Gledaj onu pored nje? Nije nešto al ono, ručne trojke...
- Jedi govna.
Pasivna ličnost koja aktivno trpi svaki vapaj ispovedačko-žalbenog subjekta u ciklusu domaćih narodnjaka s osvrtom na prethodno ljubavnu tragiku.
''Idu dani majko moja, a od nje mi pismo,
umreću od tuge što zajedno nismoooo!
Želiš svadbu mojuuu al' pusta ti željaa...
Nema ništa maaajkoo od tvoga veselja!''''Slušaj majko moju pesmu ali nemoj suze litiiii...
jer kad vidim suze tvoje i meni će teeeeeže biti!''''Umirem, umirem maaaajko aaaaj ne budi me!
Šta će mi ovooo proleće kad ooonnn ne ljubi meee!''''Zagrli me majko, umreću ti samaaaa! Neću nikog da me voli, nema mestaaa gde ne boli! U mom srcu rane žive, njegove su oči krive, mrzim zemlju kojom hodaaa, mrzim sve od muškog roda!''
''Molim te samo, ne daj mu majkoooo da kućni pređe prag!''
''Ne daj me majko, ne daj me! U okove puste okuj me!
Pitaj šta opet kraj njega tražim! Da mesto sreće trnje gazim!
Ne daj da opet sruši mi sneee, ne daj me majko, ne daj meee!'' ...(Nastaviće se)
Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.
- Brate, video sam sinoć Enu.
- Enu avion?
- Da. Juče smo sa Maretom skupili 800 dinara, kupili Tuborg u radnji, pa pravac u Stefan Braun.
- I kakva je, nisam je video pola godine?
- Ma pička i po je još uvek. Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo.
