Spušten zadnji trap.
- Tata, uzeću dve klocne iz garaže, guzim malu Maju večeras.
- Ako, srećo tatina, i majka joj takva bila.
Trend je da se ide u prostorije sa ogledalima i diže izuzetno teško gvožđe. Sa jednim jedinim ciljem - da se privuče pažnja ženskadijama. Pošteno. Ali i taj većinski deo "sizifovaca", koji odlazi u specijalizovane prostorije za dizanje ega i skretanja pažnje sa glave i onoga unutra (ako ičega i ima) na izvajanu, često ne baš skladnu figuru, nema mrvu pragmatizma da taj plemeniti cilj usmeri ka nečemu što će biti svrsishodno i prirodno.
Dakle, majstor može svake nedelje da privređuje svome domaćinstvu. Pranje prozora je bogami podvig. Ako dižeš iz bendža 150 000 grama probaj da opereš prozore spolja i unutra, detaljno. Sve držeći se za ormane, garnišle, zidove... Noge su na šporetu/tea peći/frižideru/lavabou/bratu... Ili probaj da oribaš bilo šta što ti izgleda kao da nije prano decenijama. Ono iza ormara ili kuhinju. Ranije si se plašio da zaviriš tamo plašeći se da ne pronađeš slaninu koju si bacio u petom razredu kad nije gledao otac, jer nisi voleo slaninu.Ako nisi za indoor aktivnosti izađi napolje i kosi travu, kopaj iza kuće tako će te videti ona mlada komšinica što je već imala aluzije na tvoju šahovsku tablu na leđima i priznala ti pijana da nema sreće u ljubavi pa bi mogao da je otpratiš kući i smestiš u krevet i ostala paleta mogućih događaja. Nacepaj drva, složi drva, gledaj drva... Ali ja ovo i pričam drvetu.
Kretati se drumom jureći trideset baš u momentu kad prateći orkestar iza tebe nije u mogućnosti da te obiđe, već je nesrećnim slučajem zarobljen i jedino što mu je preostalo jeste da ti svira serenadu. I pominje majku, sestru, strinu, oca, zavisno od afiniteta i đetićkog porekla.
-Dobro, jel možeš ti jednom u životu da dođeš na vreme?!
-Ne mogu!
-Vidim! Šta je sad izgovor? Pukla ti guma, saobraćajac pravio red na raskrsnici, preprečilo ti se deblo preko sve tri trake na Bulevaru?
-Nisi pogodio! Jurio sam ko Kremenko kad mu se Vilma porađa, al' džabe! Neka riba se šminkala u retovizor tamo pred most, napravila svatove iza auta, red ko devedesetih ispred random prodavnice, a ona... jebe joj se tačno! Kol'ko su trubili, umalo nisu na vestima javili vazdušnu opasnost. Nego, da te pitam nešto, u kojoj je sobi taj hitan slučaj?
Mnogo stvari može tu da se nađe. Uglavnom je većina njih izgubila svoju upotrebnu vrijednost za putnika namjernika koji nije bio opterećen ekologijom.
Većina, ali ne i sve. Postoje ljudi koji širom otvore oči kako bi pored puta ugledali nešto što bi uz malu prepravku mogli da iskoriste. Očistiće predmet od prašine i tutnuti ga u džep zaboravljajući jednu stvar - ništa nije bačeno bez razloga!
Pješačeći pored magistrale, stariji čovjek ugleda neko svjetlucanje kraj puta. Sagnu se i podiže naočare. Uvjerivši se u ispravnost okvira, stavi ih na nos. Primjeti neke bijele mrlje na staklima. Bile su poprilično tvrdokorne, pa ih je jedva ostrugao noktima. Zadovoljno obrisa naočare od džemper i produži dalje.
Ranije tog jutra, u jednom automobilu parkiranom pored magistrale:
- SRBIJAAAAA!!!
- Idiote! Mogao si bar sačekati da skinem naočare. Sad ih mogu samo baciti!
- Nemoj u mene, nemoj u usta, nemoj po naočarima... Baci ih, kupiću ti druge!
Sve prisutnij fenomen (“O, goreo u paklu beže Zakerberže”) da raste broj onih kojima je životni cilj da postavljanjem sugestivnih pitanja, moljakanjem i kroz druge tehnike “ribarenja ljudskim dušama" dođu do što većeg broja pluseva, lajkova i drugih internet dukata u riznici virtuelne popularnosti.
Na sreću, u skladu sa narodnom – na ljutu ranu ljuta trava ide, raste stepen ignorisanja i/ili miniranja ove manije.
- Kako ti je prošlo ono anketiranje na netu?
- Nikako, uradio sam prvo probno... Napisao sam „Daj plus ako voliš svoju majku, a minus ako je ne voliš“
- I?
- Od 796 onih koji su učestvovali imao sam samo 4 plusa, ali i 752 komentara u kojima mi ga stavljaju u kevu, 16 i u kevu i sestru, 4 u sve što mrda i jednog što mi ga metnuo u kućište.
Najgori mogući sklop savršene četvoročlane porodice. Oni su prepoznatljivi po izuzetnoj toleranciji, i majci koja nosi brem života i kuva supicu. Imati takve komšije je podjednako dosadno kao biti vaška na Šabanovoj glavi.
Oni su savršeni, umereni i teško da ćete od njih videti koristi, više koristi imate od komšije narkomana, jer možeš lako doći do ''biljke za herbarijum'' il' komšike kurve, možda te pozove na kafu a ne popijete kafu.
- Majka koja kuva supicu: Dobar dan komšija.
- Prosečan komšija: Dobar dan.
- Majka koja kuva supicu (govori sinu od 12 god. sa simpatičnim brkićima): Reci čiki dobar dan.
- Maloletni, tolerantni drkadžija: Dobar dan, čiko.
- Prosečan komšija: Dobar dan. (mili ga po glavi).
- Majka koja kuva supicu: 'Ajde ćero! Ne treba da te opominjem valjda si ti odrasla devojka. A do juče je nosila roze.
(ćerka (18) isprati simpatičnim osmehom, iako bi svaka druga zasramljeno pobegla s lica mesta).
- Napaljena klinka: Dobar dan.
- Prosečan komšija: Dobar dan.
- Majka koja kuva supicu: A, evo ga i dragi tatica.
- Tatica koji ima stalan posao (ljubi svoju dragu ženicu, iako bi joj svako ''normalan'' rekao da uđe u sobu uz par psovki): Dobar dan.
- Prosečan komšija: Dobar dan (uh da l' ih ima još).
- Majka koja kuva supicu: E, a sad idemo da ručamo supicu, posle ti na glumu, ti na balet...
(odlaze).(dolazi komšija narkoman).
- Komšija narkoman: E, brate, šta ima? Nove komšije? Neki fini ljudi, a? Vidim, sit si se napričao s njima?
- Prosečan komšija: Ma kakvi, porodica sa reklame za supu. Prođe mi celo jutro u ''dobar dan''. Aj' nabavi mi nešto od onih biljki za herbarijum. Nije frka?
- Komšija narkoman: Ma, za tebe uvek.
- Rava: Momci, supica je gotova.
- Prosečan i Komšija narkoman (u isti glas): Evo NAS! (šašoljeći kurčeve).
Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.
Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.
A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.
I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).
E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...
Krajnja faza kulosti! Osoba koja ostvari taj cilj u životu postaje alfa mužjak u društvu, omiljen, vođa, ono što je Atila za Mađare, Lenjin za komunjare. Dobijenim egom posle snošaja sa crnkinjom, lakše nalazi ribe, svaka druga u kraju širi noge čim ga vidi. Naravno, ako je plati, ne računa se!
A: Jesi čuo što je Ćomi pojebo crnkinju sad u subotu?
B: Šta? Jel me zajebavaš? Uberkul matori, svaka mu čast, lik je idol! Gde je našao?
A: U Batajnici.
B: Gde bre? Ček, kako se zove ta?
A: Andželina.
B: A jebi se bre, ciganke se ne računaju!
Izraz se koristi da se objasni mentalni status osobe i njene inteligencije kod ljudi koji su nekim čudom, vezom ili ko zna kako uspeli da završe neke škole, a u svakodnevnom kontaktu sa njima uviđate da je neko negde ozbiljno podbacio u svom poslu i da je čudo trebalo da završi neku specijalnu školu za mentalno insuficijentne.
Pedagog ga je testirao na brzinu, misleći o teme kako mu se spava jer nije popio kafu. Učiteljica je bila kuma pedagogu pa nije htela da joj pravi problem i izdržala je nekako te četri krvave godine. Razredna je neki rod pa je to nekako provukla onom čuvenom: Ma daj mu dva i nemoj se sekrati! Zanat učio od sličnog sebi. A i mati je nosila piliće, jaja....
Naručilac radova (crta - poprilično uspešno ono što govori na papiru): Slušaj izvođač radova, oću ovako, ovako, onako...
Izvođač Radova: Ne razumem... Kako?
Naručilac Radova: Šta ne razumeš? Ovaj zid da se ruši i tu prikolicu što ste zazidali unutar kuće da nosite u pičku materinu. Drugo, na terasu da se stave osim prozora i vrata. I konju jedan svaka kuća mora da ima i ulazna vrata. E sad slušaj, ta ulazna vrata da gledaju na ulicu, a ne na komšijski zid! Razumeš sad?
Izvođač radova: Gde da budu vrata? Ali taj zid će se rušiti?Nakon sat - dva...
Naručilac Radova (na ivici nervnog sloma): Razumeš sad?
Izvođač Radova: Ne.
Radnik - Fizikalac (IQ -28, njega je pedagog testirao nakon kafe, pa je ulovljen): Kako ne shvataš već jednom?
Naručilac Radova: Jel ti shvataš?
Radnik - Fizikalac: Aham.
Naručilac Radova: Dođi ovamo! Od sad si ti šef! Jesi ti završio onu školu za retardirane? Jesi! Ma, nema veze! I ovaj tvoj je trebao da bude stobom u klupi! Al prošo čovek nekako kroz sistem. Aj sad. Gde su vrata? Prikolica? Na terasi? Bravo čovek! U razdeljak te ljubim!
"...Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira?"
a) Poštar b) Sveti Sava v) Jehovin svedok
Khmmm... Ni jedan od ponuđenih. Postoji još jedna sorta nenajavljenih posetilaca, to su svakako promoteri Kirbija. Omiljeni su do neke mere, sve zavisno od čistoće kuće iliti same prostorije u kojoj boravite. Naravno ako je došao red za veliko spremanje, zašto ne pustiti druge da to obave umesto vas? Oni su uvek spremni za takve akcije, i takođe su spremni na sve da bi isti taj proizvod prodali za dobre pare.
♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik:
- Halo!
- Dobar dan..!
- Dobra ti sreća, ko je to?
- Zovem iz Rajhfajzen banke, u obavezi sam da vas obavestim da ste trebali da uplatite jedanaestu ratu još...
- Šupičku materinu, jebo te onaj ko te postavi tu.. :klik:
...
♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik:
- Ma se teraš u kurac i ti i banka jes čuo,.. jeb... A ti si ćale! Kaži?
- Marinko, izrode jedan! Kako to razgovaraš s'ocem!?
- Ma neke budale zajebavaju ćale,.. :ding dong: E matori, neko mi na vratima zovem te kasnije! :klik: :troje ljudi na vratima: Dobar dan, izvolite?
- Dobar dan, mi smo došli da izvršimo jednu prezentaciju, naravno ako dopustite... Aparat za negu vašeg doma gde čišćenje dobija potpuno novo značenje sa Kirbi Sentria sistemom i dodatnom opremom...
- Žao mi je ali...- Marinko, sine... pa pusti goste da uđu. Kakav je to način!?
- Da, da.. Izvolite, uđite! Vaš aparat je uvek dobrodošao, pogotovo kad je u vašim rukama... Hehehe!
- Duhoviti ste, da se primetiti... Ali ne brinite ovaj proizvod može biti vaš za samo..
- Ajde ajde... Ne odugovlači, soba je tamo napred.
- Dobrooo.. Evo izvešćemo malu proveru, samo posmatrajte...Marinka tačno boli kurac za prezentaciju, stara majka kuva kave, seče kolače... kako li to već priliči jednoj domaćinskoj kući. A promoteri čiste li čiste, neka i treba. Nakon obavljene prezentacije sledi smaranje o kupovini...
- I, nadam se da ste zadovoljni našim proizvodom...?
- A da jesam svakako, samo...
- Pa drago nam je da to čujemo, sada imamo specijalnu ponudu za vas... Ovaj fantastični usisivač možete dobiti za samo 2200 eura sa sve dodacima.
- Ne'am ja te pare...
- Znate da imate pravo na 12 mesečnih rata...?
- Ma džaba sve to..
- Evo ako vam se baš sviđa, daćemo vam i na 24 rate. Vidim da ste dobar čovek i želimo da vam pomognemo, ipak nikom do sada to nismo nudili. A i značilo bi mnogo vašoj majci i supruzi...
- Želite da mi pomognete, da li zaista želite da mi pomognete..? Pođite sa mnom! Evo ovako. Ovo vam je moj frižider, prazan je ko što vidite, ako zaista oćete da nam pomognete, vi ga napunite! A ima i ispred kuće tri metra drva, ako vas ne mrzi isecite i složite u šupi, biću vam jako zahvalan!
- Ali gospodine,... znate, miiii.... ipak radimo... za ozbiljnu firmu...iii..
- Ma terajte se u pičku materinu svi odreda, marš napolje!!!
- Ih kakvi ste...
- Marš, kad kažem! :zalupi vratima:
....
:ding dong:
- Ko je sada majke mu ga spalim? Ko si sad pa ti?
- Mir sa tobom. Ako umrete za prijatelja, to onda nije greh, učinićete dobro i sebi i njemu...
- MARŠ BRE U PIČKU MATERINU!
Izlapeti, prsnuti, rastaviti se sa pameću.
-Tajo, zašto deda sadi napolitanke po bašti?
-Napustio je deda orbitu sine, još pre par godina.
Antipod Edipovom kompleksu. Ono kad povučeš na ćaleta. Ali u duhu LDP-a, gej je ok.
- Sine, jesi li video negde one gaće što sam sinoć uz odelo nosio?
- Nisam, tata.
Iskazivanje zahvalnosti osobi koja vam je učinila neku dobru stvar ili vam uputila kompliment, bilo šta što je vama bilo pomalo iznenađujuće.
"Hvala" je tako passé.
Mirko: Ćao lijepa neznanko, želim da ti iskažem svoju veliku zahvalnost što si došla u ovaj lokal večeras, dok ti nisi došla meni je ovaj izlazak proticao u lošoj atmosferi ali kada sam tebe vidio sve mi se proljepšalo, nabacila si mi osmjeh na lice samom svojom pojavom, dozvoli mi da se predstavim...
Zagorka: Maro, Maro, čuješ li ga, čuješ šta mi govori a? Momak štaš popit? More l' konjak? Nemoj me sad razočarati! Odera vam....
Mirko: ...ja sam Mirko...
Zagorka: Ma neka si, i ja sam Zagorka, de spucaj na eks pa da zaigramo.
Mirko (u sebi): E konačno da sam i ja potrefio kada treba da ošišam mačora, biće spavanja...
Konobar daj meni dupli, pitaj cure šta tuku.
Biće ovo dobar teferić.
Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.
♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪
klik
-Mrhjhahlj…. Mhhhhalo?
-BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?!
-Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi….
-KAKVO DRVEĆE?!
-Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem…
-ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?!
-Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi.
-KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!?
-Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam.
Gospodine izvinite, gde se ja nalazim?
-Mi a fene ez a fickó akar tőlünk?
-Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu.
-KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM!
-Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa.
-Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled!
-E matori mora palim.
Najbolje mesto za alkoholisanje ispred lokalne prodavnice.
- Vidi ovog džibera gde je parkirao ispred bip lože. Sad će kraj druge smene u fabrici, žene kreću kući kroz grad. Zovi Vesu, neka pali tamčića da sklanjamo krntiju.
Kad je čovek gladan svega i proklet pa hoće još i još i uvek mu je malo.
Umesto da se pomiri sa tim da nema ni kučeta ni mačeta i da mu je i to što ima dosta on dovlači i navlači ko hrčak.
Vođen politikom neka stoji to tu leba ne traži. Jer ipak u selu mora da se zna ko je glavni baja.
-Ime?
-Stevan
-Prezime?
-Munižaba
-Godina?
-Pedesčetri
-Ženjen?
-Jok
-Dece?
-Ma kaki.
-Roditelji?
-Pokojni od 1986, bogdaimdušuprosti.
-Bliža i dalja rodbina?
-Nikog nemam, a i da imam koijebe.
-Njive?
-17 ektara u mestu.
-Poljoprivredne mašine?
-2 fergusona ovolička, 1 kombaj zmaj, komplet priključne mašine, 4 frjeze.
-Od nepokretne i pokretne imovine?
-Kuća sa pomoćne zgrade, vikendica u Budisavi, koš za kuruz, silos, pušnica, merdža Ce klase, kombi isto merdža Vito dotero iz Nemačku, kamion Skanija sa hladnjače.
-Dobro. Ispunjavate sve uslove za gotovinski kredit gospodine Munižaba, samo mi nije jasno šta će vam kredit od 50.000 evra pored sve ove imovine, pa nećete sve to u grob odneti pobogu?
-Ma znam, al digao bih na kući još jedan sprat detemujebem, eto čisto komšiji zinat famče mu poljubim, kvari mi status jebača u selu. Ipak mora u selo da se zna ko tera traktor a ko otvara kapiju.
Manje poznata izreka sa juga Srbije. Odnosi se na srećnika, vanserijskog usera, kome sve polazi za rukom.
- Video sam Vladu juče.
- I, kako mu je?
- Super, bio na letovanju u Španiji, tamo odigrao neku srećku, dobio 250 miliona evra.
- Jebem ti, njemu prst u dupe da gurneš, šećer bi izvukao.
Katanaćo. Ne primiti gol. Prepustiti posed lopte. Ne upuštati se u kontre. Igrati bunker. Na gol manje.
Ređati poraz za porazom, uz poneki remi. Osuđen na ispadanje, na propast. Na poslednje mesto u beton ligi.
Biti zadovoljan sa 0:1, jer, zaboga, moglo je biti 0:3.
A samo se poraz pamti, gol-razlika se ne računa u životnoj utakmici. Revanša NE-MA!
Ofanziva je bila u punom jeku. Praštalo je na sve strane. Više nije bio siguran sa koje strane doleću granate i meci. Zario je glavu među kolena i jednom ruko čvrsto pritiskao šlem. U drugoj je stezao brojanicu.
''Samo da prođe, samo da prestane'', mislio je. Ljudi su vikali, bilo je prometno u rovu. Učinilo mu se da se njemu neko obraća, ali, u magnovenju, nije razaznavao reči. Dugo su bili na ovom položaju i u rovu se osećao sigurnim.
U međuvremenu, kapetan je naredio napad i najednom je ostao sam, još čvršće stiskajući brojanicu.
Njegova četa je izvršila juriš, bila odbijena i sada se već, desetkovana, haotično povlačila. Vojnici su preskakali rov, prvo manja, pa onda veća grupa. Zvuk borbe je bivao sve slabiji, dok sasvim nije iščezao. Ne zna koliko je prošlo pre nego što se konačno usudio da se uspravi.
Miris ilovače pomešane sa mirisom sveže krvi je postao nesnosan i poželeo je da što pre izađe iz te žive grobnice.
Gore, na ledini, sve je izgledalo drugačije. Skidajući šlem i otresajući prašinu sa lica, na horizontu je ugledao veliki hrast. ''To mora da je zapis'', pomisli, i podiže pogled ka vedrom nebu. Udahnu duboko, te zatvori oči. Nije više mislio ni o čemu.
Da jeste, primetio bi neprijateljski pozadinski vod koji je pratio svoju jedinicu u nadiranju. Krupni kuvar je opalio kratak rafal iz šmajsera.Dok je nekontrolisano padao natrag u rov, imao je vremena samo za jednu misao:
''Šteta što ranije ne izađoh iz rova. Dan je tako lep. Bio...''
