1. Ponekad.
2. Inače.
3. Uvek.
4. Retko.
5. Nikad.
Zapanjujuće širok dijapazon upotrebe jedne tako obične reči.
Kada je čujemo upotrebljenu na ovaj način, jednostavno verujemo da onaj ko je izgovara ima pojma o čemu priča, jer sama po sebi, tako narodski postavljena, uliva određenu vrstu povlađenosti sagovorniku, bez volje za suprotstavljanjem mu.
1. Obično noću, kad je vetrovito, sklapam oči i jasno vidim kao da si tu.
2. Obično s jeseni, kad je oblačno, odbegla senka mi se vrati, konačno.
3. Obično bih spavao s tobom neobično.
4. Imam običnu stolicu.
5. Obično dočekam trinaestu platu, ne znam šta je ove godine.
Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.
E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.
Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.
Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".
U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.
Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.
Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.
Genetsko objašnjenje zbog čega nosiš dioptriju minus 4.25 , imaš anginu pektoris, zaboravljaš da isključiš ringlu, i prdneš od naprezanja dok zavijaš sijalicu.
Baksuz neviđenih razmjera.
Da se trka sam sa sobom ne bi stigao treći nego bi bio diskvalifikovan.
Ako postoji nešto što može da mu krene naopako, poći će stoprocentno.
- Eno ga onaj moj naletnik ide da se presvuče, ne bi me čudilo da pogine usput.
Mrzelo me da se:
- obučem
- očešljam
- okupam
- isečem nokte
- ispeglam 'šulju
Vidi ga!! Kako ćeš takav na ispraćaj kod Velička?
Što???
Pa lepše se oblačiš kad si kući!!
Ma kežual brate, opuštena varijanta.
Ljudi koji su obično zasrali nešto, ili će.
-Aupičkumaterinu, zaboravi' da uzmem dete iz vrtića.
-Crni Veseline, polazi odma'!
---------------------------------
-Polupa mi celu kafanu ona pijandura sinoć. Nacrniću ga kad' ga budem video!
Onaj ko je uvek spreman da mi da cigaru, da me saslusa kada mi je tesko, a kada njemu nesto treba nigde me nema.
Ogromna, više puta bezuspešno ceđena bubuljica koja se uspešno nasadila na vrh čela i za koju mislimo da je prvo što ljudi ugledaju kad se pozdravljaju sa nama.
Verovatno smo i u pravu.
Osnovno pravilo koje svaki stanovnik Srbije treba da zna kada krene da traži posao.
Rečenica momka posle falširanja kožne frule od strane devojke.
- Mala, šta radiš to!
- Vidiš valjda!
- Što ga bre diraš kad ne znaš da sviraš!
Kako jedno istraživanje u Nemačkoj otkriva, u nezgodnoj situaciji susreta sa medvedom, raširiti ruke, pljeskati dlanovima visoko iznad glave i praviti gromoglasnu buku.
Izraz opisuje način kafanskog ili kakvog drugog veselja mužjaka koji u svom DNK kodu nema recke za glumu, i pati od generalnog manjka osećaja za ritam i sluh. Često je i sam nezgrapan, planinske konstitucije, čvrstih vilica. Dovoljno bez osnovnih manira, a opet dovoljno bez srama pod uticajem alkohola, nespretno napušta sedeći položaj, i uz prepoznatljive Balkanske melose širi ruke, diže ih visoko, pljeskajući šakama kao lopatama dok ustima generališe nerazumljivu buku.
Zapravo, ovako tera ljude od svog stola, a ne medvede.
Zapravo, ovo je Srbija, ne Dojčland.
- Joj vidi Žiku Sunce ti jebem! Misliš da će opet da padne teranje?
- Pravo da ti kažem, levi krak je već u vazduhu. Reklo bi se da hoće.
- Ja bežim za sto kod Simketa smarača, ipak je to manje zlo.
- Ae gubi se. Pičko.
'De si Žiko, kraljino?!! JEDNA SANJA JEDNO PROLEEEĆEEEE!
Sokoćalo u narodu poznato pod imenom Džipi Es, zamišljeno kao sprava za navigaciju kroz beskrajne vukojebine i nepregledne lavirinte nepoznatih gradova. Pošto je našu državu moguće preći bicklom ako imaš dva sendviča i litar vode, nema previše smisla kupiti GPS zbog navigacije kroz nepoznate krajeve, GPS se ovde kupuje zbog navigacije kroz poznate krajeve i ulice. Osnovni fazon kod GPS-a je u tome što ima plan grada i nazive ulica, tako da vlasnik može da prepozna oblik i lokaciju ulice i pročita njen najnoviji naziv.
-I, kako da stignem do njega?
-Kreneš odavde kroz ulicu Partizanskih kurira, onda skreneš u bulevar Šeste ličke divizije, posle desno u Maršala Tita i tu ti je, na uglu sa ulicom Patrisa Lumumbe. Da vidimo kako se sad zovu te ulice, ćero, sine, daj tati onaj lokator. Ovako, šta smo rekli, odavde u Kralja Petra, pa Dražinim bulevarom do Đinđićeve, pa pravo do ugla sa Patrisa Lumumbe. Ha, Patris Lumumba, kako li njemu ne promeniše ime, pleme mu jebem ljudoždersko.
Obavezni stanovnik svakog većeg sela ili dela grada koji drži do sebe. Ima sposobnost da namesti iskrivljene zglobove, koske i ostale iznutrice bez korišćenja rendgena. Iz nekog razloga još uvek nisam čuo za neku mlađu osobu koja se bavi ovom vrstom medicine, uvek su to babe i tek po neki deda. Ovi ljudi obično ne naplaćuju svoje usluge, ali ne odbijaju kafu, alkohol, čokoladu i slične stvari koje bi ti u bolnici uzeli kao kaparu dok ne doneseš mito da te prime na snimanje.
-Ovo ti je skroz iščašeno, odi gore na ortopediju, ako ne budu umeli da nameste, ima na Paliluli jedna baba što namešta koske, objasniće ti ortoped gde je tačno.
