U samoproklamovanog čuvara nepatvorenosti jezičkog izraza može da se s jednakom slašću, obuhvaćen iznenadnim plamenom svrhe, pretvori deda Vlada sa splava pored kumovog, ona raspađoština što mi dolazi na šljaku da valja piratske diskove, ziljava menadžerka u Telekomu i ortak sa fudbala za koga si mislio da je normalan. Ma ne seri, stvarno se ne kaže razočarenje nego razočaranje? Nisam bio kući nego KOD kuće? Poslednji put mi kažeš da nije zadnji? E, stani, siguran sam da je ovo pravilno: a da se svi vi lektori-rekreativci kolektivno nosite u pičku Madlen Olbrajt sa svojom analno-šićardžijskom pedanterijom oko apsolutno nebitnih stvari?
Jer normativi služe pre svega tome da olakšaju osnovnu poentu jezičke komunikacije: uspešno prenošenje poruke. Sve ostalo su detalji pomoću kojih se postiže određeni utisak. Kada pišem ovako akademski i poštujem pravopis, šaljem signal da sam obrazovan, inteligentan, timski igrač, kao i da bismo svi zvučali kao 24-karatni kreteni kada bismo se stalno izražavali književno. Kada napišem OCAD NEIDEM NA STADIJON JEL JE TOLE LOPOV!1 šaljem signal da sam trinaestogodišnjak iz Padinjaka koji je iz nečijih kola deknuo laptop. Ali sve to nije bitno sa lingvističkog gledišta, jer sadržaj same poruke je jednako uspešno prenesen u oba slučaja.
Ako si u prethodnom životu zgrešio u rangu Adolfa Ajhmana ili Andersa Eskobara, postoje šanse da naletiš na boss-verziju, Šipkomlatarajućeg Zombija koji zrači na temu potrebe za održavanjem čistote nacionalnog jezika. Za takvog čuvaj prost hedšot kambek: “Jebote, kako ćemo to bez sapuna, kad je to turcizam?” i gledaj kako mu mozak curi na uši dok razmišljaš o lepoti života i jezika kao žive stvari koja se stalno menja i prirodno odbacuje sve andede što pokušavaju da ga zamrznu u onom trenutku u kome su njihovi čemerni životi stali.
- Molim Vas da mi dopustite da vas ispravim, ne kaže se teLEvizija nego teleVIzija, svO vreme mi smeta uHu Vaše naglašavanje, kako niste NI OD KOGA do sadA čuli pravilan izgovor, s obzirom NA TO da ste SRBIJANAC?
- A ti nisi od nikog do sad čuo da si najveći smarač ikada?
Osoba koju možeš prepoznati po tome što ti pomaže da nabaviš dokumenta koja ti fale.
Lampaš je naziv za uredjaje čiji su glavni delovi elektronske cevi, u narodu poznate kao lampe. Ovi uredjaji su obavezno teški, veliki i treba im neko vreme da se zagreju i počnu da rade. Lampaši (osim gitarskih pojačala) se ne proizvode već ko zna koliko godina, ali se neki izrazi vezani za njih još uvek koriste.
1) Lampašem se naziva čovek koji sporo kapira pa mora da se sačeka da mu se lampe u glavi zagreju da bi mu mozak proradio.
2) U vreme kad su počeli da se pojavljuju mobilni telefoni lakši od pola kila stariji modeli su se iz zezanja nazivali lampašima.
3) Reč "lampaš" se koristi da se opiše kompjuter, smartphone, netbook ili slično sokoćalo koje radi sporije nego što treba.
1)
-Je l' bre, da li je ovaj stvarno glup ili se pravi?
-Ma lampaš, pusti ga, moraš sto puta da mu objasniš.2)
Srbija, krajem devedestih.
-Ovo je bre telefon, Nokia 1610, a ne taj tvoj lampaš.3)
-Skinem juče neki HD film, kad ono secka, zvuk nekako ide, al' slika nikako.
-Pa kad imaš komp lampaš, nego kaži ti meni, moraš li da čekaš da mu se zagreju lampe pre nego što udješ u Paint?
Atribut koji ne znači ništa. Upotrebljava se u cilju diskvalifikacije sagovornika, kao posledica odsustva racionalnih argumenata.
Osoba koja poseže za ovim, želi da oduzme legitimitet svom sagovorniku, objašnjavajući atipičnost njegovih stavova i nepristajanje na ukorenjena mišljenja na najbanalniji način - antisrpski.
Često se koristi u kombinaciji sa nazivima za vrste životinja, slengom za otpadnike i, u datom trenutku, nazivima nepopularnih ideologija.
Lik1: Pun mi je, bre, kurac ovog rascvetalog trotoara, raspalih trola i celog ovog jebenog naroda koji sve to trpi.
Lik2: Šta seres, bre, kao ona antisrpska stoka sa b92?
--------------------------------------------------
Lik1: Si čuo što je Tadić izjavio da treba uputiti izvinjenje iz skupštine srebreničkim porodicama??
Lik2: Pa kad je antisrpsko komunističko govedo!!!!
--------------------------------------------------
Lik1: Neki Nemac napisao istoriju Srba i napisao kako se još nismo izvukli iz srednjeg veka.
Lik2: Ma sav taj antisrpski šljam treba zapaliti. Šta on ima da sere o mom narodu???
Lik1: UUuuuuuu, a ti mi svršavaš na svoj narod redovno, što si malopre oterao u kurac onu šalterušu, kao da je pseće govno. I ona je Srpkinja.
Lik2: Pa kad je kurva!
Alatka za kopanje, odnosno razbijanje kamena. Gdje ašov ne može, tu kramp stupa na scenu. U današnje vrijeme mnogo zapostavljena alatka jer je sve manje radnika, a sve više gospode, a gospoda je alergična na žuljeve na rukama, a ne vole ni da se znoje. Dok je vladao drugi režim, onaj prije ovog prošlog, kramp je bio jedan od omiljenih alata.
Ljudi iz svih republika su išli na radne akcije i radili, a kramp je bio prava alatka da dokažete da ste pravi muškarac i da vas zgodne drugarice primijete. Mnogo je brakova sklopljeno poslije radnih akcija i još više djece začeto, upravo zahvaljujući krampu. Kad djevojka vidi momka kako krampa i znojem okupan drobi silni kamen za bratstvo i jedinstvo, da bi omogućio da se tu napravi put ili pruga, odmah mu nosi vodu i rezerviše ga, ili da kažem bukmarkuje, za ono što u današnje vrijeme zovu afterparti ili žurka poslije posla. Tako je to bilo nekad, prihvatiš se krampa i kad te žene vide, otimaju se za tebe, pola posla je već odrađeno. Kako se izmijenjaše vlasti, tako se izmijeniše i kriterijumi kod žena, pa je tako smanjeno i korišćenje krampa. Radna etika se zamijeni lopovskom i najebaše svi koji krampaju. A dok se krampalo u velikim količinama, svima je bilo bolje, i narodu i državi. I nije bilo problema sa nejebicom, a samim tim i padom nataliteta, a i ljudi su bili nekako srećniji. Nekad si krampom sticao prijatelje, a sad je za to dovoljan i jedan klik mišem.
Svi minuti provedeni na poslu prekovremeno, gde poslodavac nema nameru da vam to i plati.
Supersnalažljivost u svakoj mogućoj i nemogućoj situaciji. Zadivljujuća je sposobnost bivših zaposlenih u ovoj fabrici da izvuku dupe iz svakojakih sranja u koja im se dešavalo da upadnu. S obzirom na to da je prosek u smeni bio 10-12 litara ispijene mučenice na nekih 7 "radnika", morali su da smišljaju razne načine da istu prokrijumčare pored portira. Neke su mogli da potkupe sa kilom rakije, dok su kod pojedinih morali da izvode vratolomije.
Jedan od najpoznatijih načina unosa alkohola u fabriku bio je sledeći:
"Najmlađi radnik izađe iz kruga do prodavnice da kupi 'leba, uz to kupi i flajku, izreže okrajak, povadi svu sredinu iz hleba i unutra gurne ambalažu punu čudesne tekućine i sve to par puta dnevno".
Priča se da je jednom jedan radnik na presi pogrešno okrenuo alat i sjebao 350 komada celih stranica za Juga, naravno, pošto se setio da direktor ima selo i da tamo gaji ovce, odmah ga je pozvao i nagodio se sa njim da iste ošiša, a da mu se ovih 350 komada oprosti. Direktor pristaje bez pogovora i još nagrađuje radnika plaćenim odsustvom.
Po sličnim smicalicama su bili poznati i radnici farbare. Oni su za koju kintu ili flašu rakije koju dobiju od kolega preskakali delove školjke za vreme farbanja. Te školjke su se slale na poseban plac kao škart, a ti isti radnici su ih kasnije otkupljivali po ceni 10 puta manjoj od realne.
Kako su radili, tako su i prošli. Danas većina njih ide na prekvalifikaciju, pa u poznim godinama uče kako da šiju, delju drvo ili pričaju engleski.
A: Si vid'o šta napravi onaj naš druar iz osnovne?
B: Ko? Laza?
A: Aha. Brate, on je srednju batalio na polugodištu prve, otiš'o da kopa kanale i bere maline, a sad je otvorio fabriku, ima vilu od 500 kvadrata, ekstra cupi i vozi mečku od 50000 jevreja.
B: Jebi ga, ko je nama kriv što smo hteli da učimo. Dečko je uspeo u životu, genetska snalažljivost, matorci su mu radili u Zastavi.
Mudra izreka naroda koji je oduvek znao da je za srećan brak dovoljno samo dobro peglanje.
Polako ali sigurno iskorenjuje ostale škole i edukacione ustanove. Svi roditelji šalju decu u nadi da će im se tamo svi kvaliteti potrebni za život unaprediti do maksimuma.
Jedina škola koju sva deca, od emosa do fensera, vole više nego zec "doggy style" pozu.
Matematika:
profesorka: Ti batice, đido... Ajde na virtuelnu tablu.
(tamo piše zadatak: Izračunati: Na kurac te nosam - Na gurcu te gledam * Jebemo te svi)
đak bez problema: 3!
Bravo, plus!- - - - - - - - - - - -
Strani jezik: Utrovački:
profesorka: Ti sinak iz prve klupe, aj na tejbl.
(zadatak: Prevesti sledeću rečenicu: "Učkezapinje ulezavonje usiranjezamanje ukomzatonje uksazasenje uzazazgunje."
sinak: "Pičke vole masiranje tokom seksa zguza!"
Bravo, plus!- - - - - - - - - - - -
Srpski:
profesorka: Izmenjati futur slenga od reči povraćati.
1. Ja ću peglati . . . . . . . . 4. Mi ćemo peglati
2. Ti ćeš peglati . . . . . . .5. Vi ćete peglati
3. On/ona će peglati . . . . . 6. Oni će peglatiprofesorka: "Vobra, splu!"
Velike crne plastične kese za đubre.
- Dragi, idi kupi kurtone...
- Opaa kurtone a?
- Da, one za godzilu... treba da pobacam neke stvari iz ostave.
Postoji!!!
Ali u deterdzentima za rublje.
Super-inteligentne čestice pronalaze mrlju na vasoj odjeći i odstranjuju je, ostavljajući vašu odjeću besprijekorno čistu, mirisnu i svježu, pri tom ne ostecujuci tkaninu, ni boju...
(osim u slučaju vase najnovije crne majce koju ste zaboravili duže od dva sata u mlakoj vodi...
ali neee... nije to greška...
Super inteligentne čestice ZNAJU da vama crna i ne stoji baš pretjerano dobro, pa su samo htjele da vam predlože umjesto nje nijansu zelenkasto-kafenkasto-kenjaste boje jer vam ističe boju trepavica!.)
Onih par ortaka koji čine glavinu neke ekipe. Po snegu, kiši, vetru ili košavi oni neće propustiti kvalitetnu blejažu, pa da ih jebeš. Ni jedan od njih nije papučar, jerbo je njihova životna svrha, njihova sudbina da uvek i svagda provode vreme sa svojim društvom. Ne moraju da budu organizatori tih socijalnih aktivnosti, samo ih jednostavno ne preskaču. Takvi su.
-Ae na fudbal matori.
-Pa ko ide?
-Prva postava, ti ja i Rema.
-Ovu trojicu i nis' morao da pominješ, njih podrazumevam. Ae vidimo se tamo.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Mala, svršićeš posle, za pola sata moram da sam kod konja.
Opis devojke na koju je klima velegrada očigledno imala negativne posledice.
Koristi se kada želimo nekom šaljivo da dobacimo da je davno zašao u pozne godine života.
X: Jebem ti lift, jedva sam se popeo, duša mi je u nosu.
Y: Jebi ga ćale, požutela ti krštenica, neće više kao nekad.
Uvodno pitanje kojim počinje većina TOP-ŠOP emisija nakon kojeg sledi navođenje neke totalno kretenske situacije koja se verovatno nikom normalnom na svetu nije dogodila (ovde ne računam domaćina emisije, selebriti gosta i publiku). Na vašu sreću grupa naučnika sa univerziteta iz nekeTamoAmeričkeJebovije skarabudžila je nekaku skalameriju koja kao efikasno rešava problem naveden u uvodnom delu. Zatim na scenu stupaju voditelj i selebriti gost demonstrirajući svrsishodnost ove mašinerije (čitaj: pokušavaju da nateraju govno da radi). Ni to nije sve, nazovete li u narednih nekoliko minuta na poklon ćete dobiti još hrpu kojekakvog đubreta, bofla i šta ti ja znam čega još.
voditelj: Dobro veče dobri ljudi! Pre nego što počnemo pozdravimo našeg večerašnjeg gosta, verujem da svi već znate o kome je reč. Da, tako je! To je Majk Rivers, veterinar godine 2003. za grad Larimore, North Dakota. Pa kako si nam Majk?
Majk: Zdravo, pa znao sam i za bolje dane. Posle afere *Jagnje misionar, a vala i kauboj* 2005. zatvorili su mi ordinaciju, napustiše me žena i deca, pa sad moram ovde da se ponižavam za tih 300 dolara...
voditelj: Hahahaha, to je naš Majk! Nikad dosta šale s njim (tiho Majku: Jebo sam ti mamu zbog ovoga). A sad pređimo na ono zbog čega smo svi ovde večeras. Reci mi Majk koliko ti se puta dogodilo da te zavesica sa baldahina pod uticajem vetra šašulji u toku seksualnog odnosa?
Majk: Da, da, da! To mi se stalno dešava, i moram ti reći da ume strašno da nervira i ugasi erotski plam.
voditelj: Tako je Majk, ali nisi ti jedini sa tim problemom, šta kaže publika?
Publika(okreću se jedni ka drugima potvrdno klimajući glavama sa izrazom razumevanja)
voditelj: Vaš problem je rešen zahvaljujući grupi naučnika sa univerziteta Gvantanamo. Predstavljamo vam *metal kurtn tutauznd*, zavesice za vaš baldahin u vidu metalnih rešetki otporne na sve vremenske uslove. Veoma lako se montiraju ušrafljivanjem u vaš plafon, i za svega nekoliko minuta vaš baldahin biće lepši, praktičniji i što je najbitnije neće vam predstavljati problem u toku intimiziranja sa partnerom. Kako ti se čini Majk?
Majk: A šta, ovo kao nisu rešetke iz zatvora?
voditelj: Hahaaha, a jeste šaljivdžija naš Majk. Sada ćemo vam ja i moj drugar Majk demonstrirati kako svako od vas može očas posla montirati *metal kurt tutauznd* u svom sopstvenom domu.
.....sledi višečasovna montaža u prvom studiju, zatim i prelazak u drugi zbog urušavanja plafona......
voditelj(vidno šepajući, sa zavojem na ruci): Evo videli ste kako lako sami možete ugraditi *MK2000* u vašu spavaću sobu, šteta što Majk nije više s nama, naime morao je biti hospitalizovan verovatno zbog prevelikog uzbuđenja...
Dakle ne propustite ovu fantastičnu ponudu jer pozovete li u narednih 20 min. dobićete ne poklon DVD *Step-aerobik sa Forestom Vitakerom*. No ni to nije sve, prvih 100 kupaca koji se jave dobiće lentu sa natpisom *miss Alabama 1997*. Šta čekate?
Nonšalantno. Bez ijedne prolivene kapi znoja, a veoma šmekerski.
Koristi se naročito u situacijama kada se neko drugi mnogo više mučio da bi postigao isti rezultat.
- Sine, koja je gužva u gradu danas bila, jesi vid'o!
- Aha. Al' pazi foru. Ček'o ja trolu na početnoj stanici, a oko mene pun kurac ljudi, najmanje 200. I dolazi trola i otvaraju se vrata tačno ispred mene. I ja ulazim, polukrug oko šipke, sedam do prozora, sluške u uši, bog otac nije mogao da me digne.
- Haha, kao gazda!
- Pa, taj stil, brate.
===================================
- Čoveče, položio sam književnost!
- Ozbiljno? Kako kad nisi ni planirao da izađeš?
- Lepo. Svratio ja do faksa da pišam i vidim asistentkinju iz književnosti u kopirnici kako ostavlja nešto na kopiranje. Ode ona, ja uđem u kopirnicu i pitam lika da mi pokaže ono i lik mi odštampa jedan primerak, pošto smo ortaci, je l' te. Odem u biblioteku, uzmem knjige, nađem odgovore na sva pitanja i pravo na ispit.
- Sereš! I?
- I ubodem deset. Kao gazda.
===================================
- Je l' znaš ti, ćero, kako je bilo kad sam ja prvi put izveo tvoju majku u grad?
- Kako?
- Bio sam klinac. I rek'o ćaletu da treba da izvedem devojku i ćale mi čak da kola, al' pička, kaže ''za benzin se sam snalazi''. A ja bez kinte. I on bez kinte. Kriza, ćero, nije se imalo tih godina.
- I kako si se snašao?
- Ništa, odem ja u crkvu i pokupim sve pare s ikone. Kao gazda.
- Ne seeeri! Bog će da te kazni!
- Ma jok. Bog me vid'o te večeri i ja sam jebao u kolima.
