Ustaneš ujutru, skuvaš kafu, otvoriš paklu i shvatiš da ti je neko popušio poslednje dve cigarete.
Slalomsko spuštanje i brutalno suptilan prekid baronske seanse.
-I onda joj podignem noge u vis, okačim ih o ramena i zarijem joj ga do kraja, ljudi moji to je najbolja poza u istoriji poza, četres' pet minuta sam je tako arčio, prskala je kao fontana kod Beograđanke, 'naš kako su mi mokri čaršavi bili, ej vrištala ne možeš da veruješ, a onda...
-Fenomenalno jebote. Šalu na stranu, recite koliko je ceo svet otišao u kurac kada su najbolji fudbal koju sam gledao u poslednjih šest meseci igrali Totenhem i jebeni PAOK?
To je ono što poslodavac, kada ga otvori, uz izraz neprijatnog iznaneđenja doživljava palindromski kao VC (WC).
Zaboga toliko ste toga u njemu nasrali.
S druge strane, ako i stojite iza svih epiteta i hiperbola kojim ste stilski obogatili tekst biografije on, opet, neće biti zadovoljan jer niste u poslu još od obdaništa i gubili ste toliko vremena na fakultetu za koji se ionako može kupiti diploma, sada već na nivou kataloške prodaje koju poštar isporučuje u roku od 2 dana.
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Ruinirati telo i delo degradacijom sopstvenih postupaka. Pasti kurcu za uši. Srozati se gore i jadnije nego hulahopka na mađarskoj babi koja je bila zvezda bala povodom godišnjice Vermahta u Budimpešti 1942.godine. Zajebati i Britni Spirs. Preko trnja do zvezda i od zvezda do barice povraćke u kojoj nema ništa sem žučne vodice na opštu radost svih prisutnih. Postati predmet zajebavanja do krajnje instance ljudske malicioznosti.
Odbrojavati poslednje dane slavne prošlosti neslavne sadašnjosti i izvesne budućnosti.
Helou Hjuston - imamo problem...
-Brate kad misliš izaći iz tog kreveta i ući pod tuš? Žohar ti viri iz nozdrve. Vitnišeš se tu k'o zadnji gurbet. Nije jedina, znao si da je bila kurva. Ustaj!
Poznatiji kao dativ prisnosti. Koristimo ga iz milošte, kada smo posebno bliski sa nekim. Međutim, ponekad može zvučati izveštačeno i usiljeno i ne uklapa se baš u svaki kontekst. To je ono "mi" u navedenim primerima.
Dečko zove devojku...
Dečko: E, ljubavi, pa gde si mi, šta mi radiš?
Devojka: Evo, kod kuće, pijem kafu, ti?
Dečko: Ma, blejim sa drugarima... Kako si mi spavala? Nisi mi se valjda naljutila što sam ti lup'o na prozor sinoć? Znaš, malo sam popio...
Devojka: Ma, neee, naravno da nisam...
Dečko: Jao, kako si mi dobra! E, primetio sam da si mi se malo popravila, m?
Devojka: Šta? 'Oćeš da kažeš da sam se ugojila, da sam debela?! A to si primetio, pijanduro jedna! (prekida vezu...)
Izlaz iz ćorsokaka kad protokol nalaže da se o pokojniku govori sve najlepše, a nema se šta lepo reći.
Jedino što preostaje kada neko neće da otvori oči. Uporno mu daješ do znanja, izvodiš ga na pravi put, ali ne vredi budali govoriti.
-Gospodine, izvinite, ne smete ovde parkirati, rezervisano je.
-Rezervisano? Nigde ne piše.
-Dolazi nam minisar unutrašnjih poslova Zambije na ručak, ne smemo da...
-Momčino, ne seri puno, nego mi čuvaj mesto.
-Ne terajte me da uradim ono što ne želim!
-A to je?
-Sad ćeš da vidiš. Momci, pomoć, imam problem ovde!Posledice: Otečeno oko, vidljivost smanjena 90 procenta.
______________________________________________-Bro, odo da zbarim Marijanu, pička i po.
-Ne zajebavaj se, ima dečka, čuo sam da je neki moskri.
-Opusti se, vidiš da je sama sa drugaricama, idemo, akcija- reakcija!
-Ja sam te upozorio!Posledice: Par šavova na glavi, hematom ispod oba oka, vidljivost smanjena 100 procenata, slepilo.
-Bolje ja da te premlatim, nego on da te ubije!
Pozicija u petorci domaćih košarkaških klubova koja ostaje upražnjena do samog kraja prelaznog roka. Domaći klubovi nakon što popune dobar deo tima izdancima beogradske i čačanske škole, poročnim veteranima i sinom sponzora ostavljaju upražnjeno mesto za afro-amerikanca sa hroničnim bolom u kurcu za rezultate ekipe. Stručni štab tada noćima pomno pregleda jutjub klipove američke razvojne lige da nađe igrača koji odgovara ovoj zahtevnoj poziciji, a da ga već nije angažovao neki bogati turski drugoligaš. Ono što ne mogu da vide na klipovima je koliko potencijalna uzdanica ima sklonosti prema opijatima, kako igra odbranu i kako šutira. Zapravo, jedino što znaju, to je da može atraktivno da zakuca. Tj. mogao je pre dve-tri sezone. Legenda veli da je ovaj neobičan izraz u upotrebu uveo Dule Vujošević, bivši trener Partizana, Crvene zvezde i reprezentacije SCG.
Izgovor tetkica, strina, bakutanera i ostale starije ženske čeljadi da na legalan način izvredja prinovu u familiji. Nakon njihovog bajanja roditelji ostaju žgroženi samim detetom i svim njegovim manama, koje do tada nisu ni primećivali.
Uzima dete i počinje da mu priča:
Čije je ovo ciganče, ovakvo ružno a a a.. A da te nisu zamenili u bolnici, jeste da.
Majka :Priča umesto bebe: Nicam ja ruczan strina, ja cam lepi decko.
Strina odgovara: Ma kako nicam, vidi me cto imam juzan maji nos i kakav sam sav ljubičast u ovom ružnom odelcetu, kao malo ciganče.
Majka: Aj dobro je više strina, iskuliraj.
Strina: Ma to ja malo da ga ne ureknem..
Majka: Dobro malo, ali...
Strina: Camo kakim i pačem, kad ništa ne valjam i sav sam ružan...
Majka: Aj odjebi više, nabićeš mi detetu kompleks.. Nema mu ni 10 dana.
Muškarac koji raskida vezu u očima većine ženskog sveta.
Kako god da se postavi posle raskida, iz brojnih znanih i neznanih razloga, ovo je jedan od najčešćih epiteta koji će žena da upotrebi.
1) Muškarac koji se posle raskida uopšte ne javlja
-Proveli smo tri godine zajedno. Mogao bi bar da pozove da me pita kako sam. Ne mogu da verujem da je tako bezdušan. Svinja jedna!
2) Muškarac koji se javlja ubrzo posle raskida
-Što me zove kad nema nameru da se pomirimo! Ja ovde isplakah suze a on me pita da li sam našla nekog. Ne mogu da verujem da je tako bezdušan. Svinja jedna!
3) Muškarac koji se javlja 6 meseci posle raskida
-Jel' on misli da sam ja tako glupa? Nije mu uspelo sa onom namigušom koja mu se nabacivala dok smo još bili zajedno, pa sad mene zove. Ne mogu da verujem da je tako bezdušan. Svinja jedna!
Biće čiji noćni život na početku mjeseca počinje sa: "Ko šta pije?", a na kraju mjeseca sa: "Ko časti?"
Jedan od onih prelomnih trenutaka u životu. Sekunda u kojoj nesvesno postavljate to pitanje nekom nepoznatom klincu iz okoline se pretvara u momenat kada shvatate da ste doslovno matori, da vas verovatno više niko neće pitati isto i da zub vremena polako pokazuje svoje lice i vama.
10. 05. 1986.
Neki lik: Mali, čiji si ti?
Vi: Ja sam Kirov.
Neki lik: Aaaa, ti si znači Kirovac!10. 05. 2010.
Vi, vidite nekog klinca kako trčkara po ulici. Veze nemate ko je, a znate otprilike ko bi mogao biti. Nesvesno se upuštate u konverzaciju s njim.
Vi: Mali, čiji si ti? (počinje da vam se okreće kosmos oko glave, matori ste)
Mali: Ja? Ja sam Milov.
Vi: A, Milovac, je li... dobro, idem ja da popijem jedan trodon... ili bensedin... videću već...
Mobilni multifunkcionalni uređaj na kom zumiranje slika izgleda isto kao priprema za kunilingus.
