Konstrukcija koja se prečesto upotrebljava u novinskim člancima uvijek bogate crne hronike a koja uliva sigurnost običnom građaninu i usađuje mu povjerenje u policijski aparat i vladavinu prava.Zamislite kakva bi to tek država bila kada bi sranja uporno pravile osobe koje nisu poznate policiji odranije.
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
Onomatopeja pljuvanja. Ništa telesna tečnost, samo reč. Koristi se kada objekat pljuvanja nije zaslužio čak ni da ga zaspemo salvom psovki i uvreda. Razočarao nas k'o Mijatović devedes'osme, izčup'o nam srce špic-klještima. Kada bes predje u jed!
-Što ti žena stišće Njorija za muda i gura mu jezik u uši?
-Gde?
-Eno iza kokošinjca.
-PU!
Rečenica kojom pornićarka svom mužu nagoveštava da je neće videti u porniću koji zajedno gledaju.
- Dragi, nisam u tom filmu, samo da znaš.
- Dobro je, baš sam se pomučio da na netu nađem jedan gde te nema.
Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.
Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.
Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.
Fedex: mnogo jadno
V for Vagina: Hvala fedex, cenjeni autore.
Fedex: ajde lepo banuj me zato sto sam upravu
V for Vagina: Nažalost, nemam tu mogućnost.
Fedex: e onda mi popusi kurcinu opaaaaaaaaaa
Mišljenje većine ljudi gde bi moglo da bude nešto što smo zagubili u kući.
Kevo, nema mi kreveta !
-Jesi gledao ispod kreveta?
jahači Srpske apokalipse
Na suvom putu Novembarskog dana:
Policajac: Jel imaš četir zimske gume?
Srbin: Nemam, nemam ni za leba!Na suvom putu Decembarskog dana:
Policajac: Jel imaš četir zimske gume?
Srbin: Nemam, nemam ni za lek!Na suvom putu Januarskog dana:
Policajka: Jel imaš četir zimske gume?
Srbin: Nemam, idem u rat pa sam sve dao na municiju!Na suvom putu Februarskog dana:
Policajac: Jel imaš četir zimske gume?
Mađar: Imam
Ljudsko telo koje nagoveštava promenu vremena.
- Gde si Barometre, hoće li biti kiše?
- Malo me probada u ramenu, nije strašno, pašće sitna kiša.
Venerin, ali sa potpuno drugačijom frizurom od očekivane/željene, koju mužjak posmatra u neverici.
Onaj što voli obrijano: " 'Bem ti sunce, šta je ovo, tvor? "
Onaj što voli čupavo: " 'Bem ti sunce, što je ovo glatko. "
Noćna mora svakog šefa, direktora ili takvog nekog glavnog kurca ekspoziture iz unutrašnosti.
Pošto je, jelte, većina sedišta firmi u BG-u, telefonski poziv ka srži kompanije uliva strah u kosti na samo pominjanje te pojave, jer misle da su preko puta žice bića sa tri ruke i četiri noge koji preko fona mogu da te zalepe šakom u glavu. Ova pojava se sa šefova prenosi i na ostale zaposlene koji prekidaju vezu kad ih zove tetka iz glavnog grada.
- Rajko, imamo problem oko sume novca.
- Ne zovi me Rajko nego gospodine direktore, jebem te blesava. Šta je bilo?
- Nešto nije dobro, i minusu smo 465 dinara. Ne možemo naći grešku. Mislim da trebate pozvati Beograd.
- Auff :otkopčava gornje dugme košulje i znoji se po čelu:...
- Alo, alo, jel to Beograd?
- Jok, ja sam Mara, ovde kuvam kafu, ali sekretarica ode negde pa kaže da se javljam dok se ne vrati.
- Dobro, zovete se Mara, ali iz Beograda?
- Ne, ne, ćaća mi je došao sa Kosova, a mater iz Like, ko zna gde su se spanđali, valjda preko nekih zajedničkih prijatelja.
- Ne pitam vas to, nego da li ste sad u Beogradu u glavnoj ekspozituri naše banke?
- Ma jesam, ali putujem svaki dan. Nekad autobusom, a nekad me i muž vozi, skupo gorivo vražiju im mater američku, šta smo im mi krivi. Jedva čekam da se Šešelj vrati, biće revolucija!
- O jebem ti mater i tebi i mužu i ćaći i Beogradu, jebene budale narkomanske. Mrš u kurac, jebite se manekeni!
Probanje lubenice na pijaci, pogotovo ako je prodavac navalio da kupiš baš kod njega.
-Juriš bostan, rođeni? Dođi 'vamo, ne troši cipele. Slušaj je samo kako zveči, nema slađe u celome Sremu, da merim?
-Zajebi ti, rođeni, kako ona zveči, nisam ti ja muzikant. Nego daj nož, odradi biopsiju, da probam, pa da razgovaramo.
Čarolija umetničkog stvaralaštva. Ovde veliki mag drame Siniša Pavić na suptilan, istančan način uvlači svoje junake u konflikt, gde dolazi do neverovatnog preokreta u dijalogu, uz pomoć samo dva lakonska pitanja: "koji?" ili "kakav?". Ove reči, zahvaljujući karakterističnoj retardiranosti likova, bivaju okidač frustracije junaka kome su upućene, i tako jednim sasvim spontanim, volšebnim tokom dolazi do kulminacije u radnji.
- Branislave, zvoni telefon, hoćeš li se javiti već jednom?
- Koji telefon?
- Isti onaj preko koga se domunđavaš sa onom rospijom, tvojom sekSretaricom!! Šta je, šta si ubledeo, mislio si da ne znam? Aaaa, pa nije Rajka sisala vesla!
- Ma o čemu ti pričaš, ženo? Kakva vesla?
- Ovolika vesla! Sad ćeš da vidiš kolika vesla!
(uzima veslo i juri ga po kući)
Figurativno izraziti afirmativni stav prema prethodno iskazanoj sentenci alfa govornika u društvu, čime mu se ujedno ostavlja potpis na guzici, u vidu još jedne persone koja mu se uvukla u dupe.
- Kristijano Ronaldo je nemač pojma.
- Potpisujem!
Izraz kojim opisujemo ponašanje osobe koja se rasipa nekom sićom. Uglavnom se radi o osobi koja i ono malo što dobije profućka za dan.
-Matori ajmo u kazino Aleksandar da bacimo neki rulet.
-Odakle ti pare budalo,juče si žickao od mene za pljuge a danas oćeš na rulet?
-Pa bila plata jutros.
-Brate, cigani kad imaju masti oni i dupe mažu.
Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.
Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.
To jest nudimo sve što ima pristojna domaćinska kuća, zato mojne mi tu izvoljevaš.
- Šta ćete da popijete?
- Ja pivo.
- I ja.
- Isto.
- Ja ću samo vodu. Ali ako imaš neku flaširanu. I da je ladna, mogao bi leda da staviš, tri kockice. I cedni mi malo limuna u nju leba ti, a još ako imaš neki list nane...
- Džamirokvaj, evo tebi papir i olovka da ti to lepo zapišeš na rajder listu dok ja odem po vops, može?
