Avion riba koja objašnjava neke stvari drugim manjim letelicama.
Kad se skupi čitav aerodrom, ona se ipak izdvaja od ostalih jer je njen izgled san svakog muškarca čiji je deda pucao iz Karabina i odpečatio rakiju staru 20 godina kad se ovaj rodio.
Ali pazi, to što izgleda kao boginja ne znači da živi u hangaru. Samo se seti koliko putnika može ući u jedan Boing.
- Jao, jao, jaooooo! :svrš u ćega:
- Daj konju, šta zavijaš kao mačke ispred prozora kad se jebu?
- Eno je Mira, sunce joj jebem kakva je! Pored nje sve i jedna izgleda kao Eva Ras kad nije u najseksipilnijem izdanju.
- To stoji, ali kroz nju je prošlo toliko putnika da će je uskoro zvati Airbus A380.
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Poznati crnogorski tunel koji se gradio kao Skadar na Bojani, ali je zato jako prometan i jako velik jer skraćuje put do mora baš puno.
Naziv ovog tunela se koristi pri opisivanju djevojke sa niskim moralom ukazujući na istu prometnost tunela kao prometnost njenog polnog organa.
A: Vid' što je slatka ona mala.
B: Znam je bre, Sozina.
A: A ne bi čo'ek rek'o.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-Uuuu, viđi Maru Sozinu, viđi kako ide raščepljena, ka' da su je rovokopači jebali.
Vaš brat od tetke ili strine kojeg su vetrovi sudbine odredili da se rodi u golemom i dalekom gradu Torontu. Njegovi roditelji su najčešće dijaspora koja je teška srca, sa suzom u oku morala da pobegne iz kazamata koji je bila Titova Jugoslavija/ Slobina Jugoslavija/ Ono sa Crnogorcima što nije bila Jugoslavija/ Srbije tražeći bolji i lepši život među prijateljskim Kanađanima. Odrastao u višekulturnom društvu gde nije bitno ko je šta dok je god Kanađanin, nije bio u prilici da se previše upozna sa svojom zemljom porekla i jezikom osim onoga što ga je naučila mama/ tata/ lokalno udruženje dijaspore "Titova ćela" / pokret srpskih četnika "Toronto- Flet mauntin". Možda ga nikada niste upozanali, ali su vas vaši roditelji uporno upozoravali da budete dobri prema njemu, jer, hej, on živi u Kanadi!
- Zdravo, Marko! Kako si?
- Zdravo, Želimir! Ja se zovuvam Mark. Kakou si?
- Ček', čoveče, zar se ne zoveš Marko?
- Nou, ne, takou me zove mom i tata! Za sve drugo Mark!
- Pa lepo..a gde si učio jezik? Nije preterano loš, pa rekoh da pitam ( Jes, nije loš, ovo ni komšija Branko ne lupa kada je pijan)..
- Hvalo! Naučila me je drug Stipe, prijatelj od perntz! On dobrou priča srbou-hrvatsko!
- Je, je, srbou-hrvatsko..nego, Marko, junačino, a čime se ti baviš u Torontu, osim što studiraš?
- Pa, ja sam takođe i gej rajc ektivist, sviram gitaru, volim da se klajm po planin i član sam grupo jugoslovensko bradrhud i dejtujem sa mojom devojka Tahira Fljamuri..
- Ček, ček, šta si rekao?
- Gej rajc sam ektivist?
- Ne, ne, ono drugo?
- Sviram gitara?
- Znao sam da si Kanađanin!! Marš od mene!
Odvala par ekselans. Jedna iz asortimana fil gud bisera. Koristiš je, kao i svi, u zadatim situacijama kada se nađeš pred smorenim bićem koje ti je najahalo na močugu svom težinom svojih problema. Naglašena je riječ početak, u smislu da kasnije to sve već ide lakše. Šta je sa početkom sredine, početkom kraja? Svaka promjena donosi novo stanje stvari, samim tim i novi početak. Znači počeci su na sve strane, i svu su teški. Tako da ova izjava, kad se čovjek malo zamisli, i nije neki podstrek. Samo naučite da ćutite, za početak. Taj početak je najteži.
U početku je bilo teško, a onda sam se navikao na početke.
Još jedan dokaz da čak i u 24. veku, posle izmišljene warp brzine, teleportacije, holodeka i najsofisticiranijeg oružija, lek za ćelavost i dalje ne postoji i nikada neće.
Jean-Luc Picard
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Izraz se koristi za osobe kojima ne vredi govoriti. Osobe koje neće da slušaju, zato što smatraju da su uvek u pravu ili ih jednostavno ne zanima tuđe mišljenje.
Primer1
A: K'o ti radio šminku? Super ti stoji majke mi.
B: Ma duvaj rac. Naleteo sam na Marijinog dečka sinoć. Saznao je da sam mu kar'o ribu pa da mi se revanšira.
A: Gde si ga sreo?
B: U školskom dvorištu.
A: Matori pa sto puta sam ti rekao da se njegova ekipa tamo okuplja. Tebi k'o gluvom dobro jutro, keve mi!Primer2
A: Vadi prste iz utičnice moronu!
B: Brate ako je mog'o Tesla da pušta struju kroz svoje telo, š'o ne bi mog'o i ja?
A: Zato što je Tesla bio genije, a ti si imbecil sa Daunovim sindromom. Aj sad šupičku materinu od te utičnice!
(pet minuta kasnije)
A: Dobar dan, pošaljite jedna kola hitne pomoći.
Znači, džezva. Sipaš dva prsta vode, metiš na ringlu i uključiš na najjače.
Voda se polako zagreva, i u početku izgleda potpuno mirno. Kao Svetozar koji je upravo rekao da je faul, jer ga je Stefan šutnuo u cevanicu. Međutim, Svetozara niko ne želi da čuje, nastavlja se sa igrom, kao da ništa nije bilo. Svetozar je i dalje miran, ali njegova unutrašnja energija se polako povećava. Džezva počinje polako da "šišti". Svetozar ponavlja: "faul", ovoga puta malo glasnije. Stefan nastavlja da igra, ne obraćajući pažnju na Svetozara. Vodena para se sada polako podiže iz džezve. Pušio bi se i Svetozar da je kojim slučajem lik iz crtanog filma. U jednom trenutku, voda u džezvi počinje da vri, krećući se silovito u džezvi. Proključava.
Siloviti pokreti rukama i nogama koje oslobađa Svetozar, podgrevan osećanjem nepravde sve do tačke ključanja, oslobađaju se u trenutku kada on proključa.
U tom trenutku nije zdravo biti u blizini.
Glavni argument narko dilera kojim vas ubeđuje da treba samo da probate njegov proizvod.
-Neću, brate. Ne volim ja to, ne osećam potrebu. Hvala.
-Ma, hajde, slobodno. Niko se nije navučen rodio.
Fraza koja se upotrebljava kada je sagovorniku poznat ostatak priče, ili sam može zaključiti šta se dalje desilo, te je izlišno nastaviti sa pripovedanjem.
- Šta je to sa Perom?? Što je onako zamotan k'o mumija?
- Sinoć u onoj gužvi naleteo na neke šifonjere, i nakon što je jedan od njih počeo zajebano da ga gleda, on mu kaže: "Šta bleneš, koju pičku materinu?" Ostalo je istorija.******************************
- Pa šta je... što si se zarumeneo tako? I to samo u levom obrazu?!
- Seo sam na klupicu posle prvog kruga, da se odmorim malo. Stala je tačno ispred mene da se isteže. U helankama... U početku sam se dobro držao. A onda mi se ruka oduzela... Ostalo je istorija.
Kontraceptivno sredstvo. Kurton. Kondom. Prezervativ.
Od milošte prozvan šešir jer glavu čuva. Pri tom ova rečenica važi i u šekspirovskom četrdesettroznačno-dubokoumnom tumačenju, i u pijani-matorac-sa-skele tumačenju. A povrh svega (gle ironije, baš "povrh"), ima i fizičkih sličnosti.
- Uf, boli me glava...
- Dušo, to ti je kad ne nosiš šešir pa te spiči sunce.
- Ne, to mi je jer tebe boli glava pa nemam prilike da ga stavim.
Kad se riba nije zapirala a vi se zajebete pa počnete da ližete.
Ili je jednostavno vrućina. A riba dobra skroz.
Obavezno joj uputite vaspitački poljubac.
Znači, krljanje pravo u usta. Direktno sa filozofiranja.
Čim napravi kiselu facu, kažite joj da je to njen ukus i sama ode da se plakne.
Ako i nije skroz dobra poljubac obavezno, a posle možete i da idete.
Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."
PR (zajebana verzija)
- Brate! Sinoć smo Kiza, Šomi i ja odvalili onog Copeta! Jebali smo mu mamu!
PR (umiljata verzija)
- E, izvini, jel znas da je Zoki uradio bolje pismeni od Miše? To je za pohvalu! Ali je Peca i dalje najbolji...
Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.
Ajmo lične karte, jel ima kake droge, ti mali čupavi, daj vamo te gusle, jel u njima krijete, a?
Svaki autobus u kojem je kontrola
(na stanici ulazi kontrola)
Ja: "Zar ovaj ne ide za Ušće? Ništa, silazim."
