Narodna umotvorina koja kazuje da svako od nas ima neku aktivnost koja mu pričinjava posebno zadovoljstvo i čini ga srećnim, ma koliko bila banalna i neshvatljiva za okolinu.
Keva i ćale se vraćaju s posla tridesetog decembra. Keva ulazi u kuću, a ćale se još uvek ne pojavljuje. Odjednom, čuje se nekakav prasak, a za njim još jedan, pa još jedan... Zbunjen, pitam kevu šta se dešava:
- Šta se to čuje napolju?! Šta puca?
- Šta misliš? Tata je kupio kutiju petardi.
- Zezaš me...? Pa, šta će mu?
- Čuješ, valjda, šta će mu. Da ih baca k'o malo dete. Šta da radiš, svaka budala ima svoje veselje.
Promoljavam nos napolje i vidim ćaleta sa najradosnijim osmehom na licu...
Veoma popularna tehnika poziranja pred fotoaparatom, kod koje u prvi plan treba da dođe deo noge ispod kolena. Za razliku od takozvanog ''guznog poluprofila'', gde se jasno vidi da se teži isticanju zadnjice, lica i grudi u isto vreme, motivi poziranja u potkivačkom položaju nisu dovoljno razjašnjeni. U svakom slučaju, da bi se ovo bezbedno izvelo, najpre je neophodno pronaći oslonac! To su obično vrata, zid ili neki stub. Zatim se zauzima što bolji položaj za isticanje atributa i savija se noga u kolenu pod uglom od približno 90°, premda nije loše da ovaj ugao (između potkolenice i butine) bude i manji.
Devojke koje pribegavaju ovoj tehnici obično nose štikle, pa se smatra da motiv za ovakvu konjsku posturu leži upravo u egzibicionističkoj nameri pokazivanja fensi cipela, što nas dalje dovodi do zaključka da bi idealan položaj bio onaj u kome bi se pokazale obe cipele u vazduhu primenom tehnika levitacije. Kako je ovo vrlo teško izvodljivo u uslovima jake gravitacije kakva je na Zemlji, u praksi se podiže samo jedna noga.
Osobe ženskog pola (od 35 godina pa naviše), koje javno pokazuju interesovanja za muškarce mlađe od sebe. Još jedan način eleminisanja polne razlike s obzirom na to da starija gospoda ponosno šeta sa svojim 10 (ili više) godina mlađim devojkama.
Prvi komentar posmatrača kafanske tuče između kamiondžije grmalja i jazavičastog balavca kome su posle tri piva narasla muda.
-Kuku, dete, pa di si kren'o na Miću Krofnicu, nosi točak od Fapa u jednoj ruci, će ti uzne nogu za privezak.
Naravno da nisi. Bez uvrede velikoj legendi srpskog glumišta, ali taj čovek nikada nije dobio ulogu jebača, šmekera, face ili neku sličnu zajebanu ulogu. Iako mu je Flojd dao ključeve od mašine, to više nije to, jer makinu ne vozi Flojd nego neki Mile golubar. Najopasnije se pokazao kao poreznik ili inspektor, mada ga i tu zaobilaze kao pijanca na klupi u parku. Da prodje sa Harlijem u kožnoj jakni sa crnom maramom, izderanim farmerkama, martinkama i rejban cvikama opet ne može biti zajeban jer je to Bogdan Diklić.
Ovaj broj predstavlja nešto što je obeležilo odsluženje vojnog roka svakog muškarca. Neki od njih su učestvovali u njegovom stvaranju a neki su bili samo prenosioci ili slušaoci. Za slušaoce je to urbana legenda, za prenosice neverovatna priča a za stvaraoce uspomena na vojsku...
Svako ko je služio vojsku u zemlji Srbiji može se složiti da higijena nije na zadovoljavajućem nivou, a da su wc-ovi gori neko "čučavci" u selu... I tako nekog vojnika potera velika nužda u wc, a on kud će, šta će jadan (u takvoj situaciji nema razmišljanja, sve misli su usmerene ka wc šolji i kako što pre skinuti pantalone i gaće (po mogućstvu istovremeno)), dok trčeći upada u wc i u letu ispušta za njega tada najvećeg neprijatelja, ne pogleda ima li toalet papira... I ranije je dolazio u wc, i vidjao 111 na zidovima, ali mu do tog trenutka nije bilo jasno sta znači taj broj ispisan svuda po zidovima. U momentu mu sinu, ili ce ići usran do sledećeg kupanja (a to nije uskoro) ili ce morati da ispiše svoju prvu sto jedanaesticu... Spaja palac i mali prst,sa preostala tri obriše dupe,obriše to sa prstiju o zid (odozgo na dole), zastane na trenutak uživajući u svom remek delu, podigne gaće i navuče pantalone, opere ruke,i ponosno se vrati na stražu...
Pitanje konobaru posle dobra 2 sata čekanja u restoranu.
- Šefe, ide li to prase ?
- Samo što nije.
- Ajde bre, pocrkasmo ko afrički miševi.
2 sata posle
- Alo bre, jel ta svinja neki jebeni Rambo komandos ? Pre bi ste Mladića okrenuli na ražnju. Da li ste više ulovili moj ručak ?
- Evo gospodine, vaš ručak stiže.
- O hvala hvala kurcu. Daj momak 4 nikšićka.
- Nemoj brate, ima da ide u Nikšić po njih.
Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.
Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.
Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.
0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.
- Ljudi idem ja kući.
- Gde ćeš, tek je deset sati?
- Ma idem da spavam. Treba ujutro rano da ustanem, da doručkujem.
- E jebiga. Ajd vidimo se onda, laku noć.
Osnovna motivacija za završavanje studija. Javlja se u trenutku kad shvatiš da je upotrebna vrednost tvoje buduće diplome nešto manja od upotrebne vrednosti roze recikliranog papira za dupe, da se do radne knjižice stiže preko partijske knjižice i da je veća verovatnoća da Miroslav Lazanski postane Mis Univerzuma nego da ti primeniš one budalaštine koje si učio proteklih šest godina.
"Činjenica da postoje potpuno izvesna saznanja govori protiv svođenja istine na verovatnoću i protiv utapanja logike istine u logiku verovatnoće; jedino ako se istina idealizuje, kao i pojam zakonitosti, onda izlazi da su sva naša saznanja stvarnosti samo verovat..."
...a zašto ja čitam ovo, zašto postoji ovakva knjiga, kud plovi ovaj brod i hoću li konačno ugledati krilatog majmuna od žada tačno u ponoć? Ma jebe mi se, još tri ispita pa diploma, da mi majka pusti suzu, pa da se ispišam po njoj. Po diplomi, ne po majci.
Onaj koji nikada i nikoga ne časti.
Moj kum.
Pre ćeš da mu izbiješ oko iz glave nego dinar iz džepa.Izvini kume, ali znaš da si cicija.
Kulturan način da vašim domaćinima stavite do znanja da im je kafa loša, da ste pili blato, ili ste je previše zašećerili pa vam je muka od nje. Navodno, baka vam je rekla da se kafa pije do pola, a da ne valja da se popije cela.
Gost: - Idem ja polako, imam nekih obaveza!
Domaćin: - Gde ćeš, tek si došao, a nisi ni kafu popio!?
Gost: - Nikada ne pijem kafu do kraja.
Domaćin: - Što? Nije dobra?
Gost: - Ne, dobra je, nego sam tako navikao, i žena kad mi skuva kafu, ja uvek samo do pola popijem!
(Domaćin: - E, ženo, ženo, opet si biber umesto kafe ubacila!)
