Unikat, gotovo ga je nemoguće pronaći. Priča se da negde tamo na neki ivanjdan i paprat cveta (iako to sad botanički ne bi trebalo) i onda se veštice i vile bore da pronađu taj cvet, jer ko ga nađe uživaće ultimativnu moć i tako neke dark lord stvari. Kul svakako. Jedino je problem što su obe strane toliko opsednute borbom, da takav jedan unikatni cvet na kraju ostane neubran. Možda i ne valja biti poseban.
-Ivana, je l' ti se sviđam ja?
-Naravno, ti si unikat, nikad nisam upoznala osobu kao ti, ti si kao cvet paprati, vredan svake žrtve.
-Pa oćeš da mi budeš devojka?
-Ne, ja te ne zaslužujem.
-A ti, Jovana?
-Ko, ja? Jok. Hnjo, hnjo.
-Pa šta sad ja da radim?
-Pa moraš da sačekaš neku podjednako posebnu osobu za tebe. I po mogućstvu da malo prišiješ te uši, izgledaju kao dve antene.
-I da malkice možda smršaš. I da središ nos. I obrve.
-Okej, kontam, ružan sam, mogla si mi odmah reći.
-Nisi pile, samo si previše poseban.
