Najveća glupost koja postoji. Potpuni pogodak marketinških agencija. Ali, zamalo. Više o pravoj reklami zna džangrizavi matorac koji odbija da da vadlira svoj bus plus i na taj način da svoje podatke Amerikencima, nego mediokriteti koji sebe nazivaju magovima marketinga. Iliti advertajzinga, tako više kul zvuče kada se hvale komšijama i prodavcima paprika na Cvetkovoj pijaci.
Mušterije bolje privlači brkata Ciganka ispod Zelenjaka sa, 3 pari za 100 dinari, nego oni. U nekom njihovom paralelnom univerzumu fora je da se u reklami uvek pojave jedan pametan i jedan juče-sa-drveta-sišao lik. Glup je obično muškarac koji se na pojavu, npr. praška, iznenadi kao klasični srpski domaćin kada mu žena servira ćevape bez luka. U fazonu, koji je kurac ovo? Jesam li umro kad se ovako sve sija?! Krasi ga blažena faca, kao da je upravo imao snošaj sa elit model luk agencijom, nakon ženinog objašnjenja da nije u kamenom dobu, i da će čaršavi biti mekani kao peterac na Old Trafordu.
Postoje i one druge reklame. One, gde se uticaj baca na fensi stranu. Dve prepičke piju kafu u elitnom dvorcu od zlata, ali gle čuda, jednoj je haljina u kurcu. Obavezan pribor je boca super nečega od 5 litara koju ova druga koštunjava vucara u torbi. Sve njihove brige su rešene. Više nikada neće morati da kupuju odeću, ni toalet papir jer će srati dugu i ljubičice, a svi likovi će odmah da svrše na njihovo blistavo kupatilo bez buđi.
- Brate, znaš šta sam provalio?! Vidi, uzmeš ovaj nožić, i ovako ideš oko konzerve i otvoriš! Mogli bi da se obogatimo sa ovim!
- To već postoji majmune. Nego, jesi li razmišljao da snimaš reklame za prašak možda?!
